Batata - slatki krompir, engl. sweet potato
Batate su brašnasti gomolji nalik repi (Ipomea batatas) svojstvenog slatkastog ukusa. To je višegodišnja biljka iz porodice slakova (Convolvulaceae), i zapravo nema nikakve morfološke sličnosti sa našim udomaćenim krompirom (Solanum tuberosum L.)Plodovi batata su žute, narančaste i crvene boje, a za jelo ga je najbolje pripremiti kao i krompir, odakle i njegov udomaćeni naziv "slatki krompir". To gomoljasto korenje može se kuvati, pržiti ili mleti da se dobije brašno. Mladi listovi se pripravljaju i jedu kao španac Izuzetno je ukusan. Uspevaju u Španjolskoj i Francuskoj, a domovina im je Južna Amerika. U Andaluziji batata u potpunosti zamenjuje krompir. Oko 1850. godine zbog nestašice krompira i pretnje gladi, sadili su batatu po Nemačkoj, pa čak i oko Pariza. Lako se kulinarski obrađuje. Od batata se priprema brašno od kojeg se mogu načiniti hleb, vino i mnoga druga jela. Po hemijskom sastavu batata je vrlo slična krompiru; ali sadrži nešto više proteina. Batata je visokoenergetska kultura sa visokim postotkom skroba a malo šećera, kod koje se za jelo koriste sekundarna zadebljanja korena koja se često pogrešno nazivaju gomoljima, a može se konzumirati i mlado lišće. Osim što je iznimnog ukusa, batata je veliki izvor minerala i vitamina pa telo opskrbljuje važnim antioksidansima. Najveća mu je vrednost velika količina beta-karotena (200g batata daje istu količinu beta-karotena kao i 5 kg brokule!!!). Količina od samo 140g batata u potpunosti osigurava dnevnu potrebu za vitaminom E, koji je izuzetno važan jer štiti organizam od srčanih tegoba, i začepljenja krvnih žila.
Antioksidansi su ujedno važni i za dobro funkcionisanje mozga (prevencija kod Alzheimerove bolesti i sl.)
Batata, kao energetski vredna namirnica je izuzetno važan i za ljude koji imaju problema s povišenim šećerom i čije zdravlje zavisi upravo o stabilnom nivou glukoze u krvi. Naime, zbog vrlo niskog glikemičkog indeksa koji omogućava slabiju apsorpciju glukoze, konzumacijom batata nema štetnog stresa za organizam. Osim toga batat je praktički bez masti, holesterola i sadrži vrlo malo natrijuma (čija prevelika količina može biti uzroko povišenog pritiska). Batat je veliki izvor dijetalnih vlakana, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje probave, čime se smanjuje rizik od raka debelog creva i sličnih bolesti.