Hronicni stres tera na debljanje

Svakodnevno se suocavamo sa stresom, a njegovo je delovanje razlicito kod svakog pojedinca. Tako kod nekih osoba stres može biti motivacija za postizanje ciljeva u životu, rešavanje postojecih problema, no neke ljude stres u potpunosti lišava samopouzdanja što se manifestuje na razlicite nacine. Najcešci je problem hrana, a mnogo se ljudi "smiruje" hranom. Takvi pojedinci obicno posežu za prvom stvari koja ce im smanjiti pritisak, a to je kod mnogih najcešce hrana. Iako se misli da stres pojacava apetit, to pravilo ne vredi kod svakoga, no ipak visok nivo kortizola, do koje dolazi kod hronicnog stresa, može povecati apetit i unos hrane te skladištenje masnoca. Kalorije prikupljene pod uticajem stresa najcešce se talože na trbuhu, a stalna i neutaživa želja za grickalicama znak je da se valja baviti izvorima stresa u abdomenu.
Stres najcešce podstice na konzumaciju namirnica koje su prepune kalorija i siromašne prehrambenim vrednostima pa su njegovi ucinci razliciti. Neki posežu za slatkim, drugi osecaju potrebu za slanom hranom, a treci imaju želju za svakojakim grickalicama bogatim masnocama koje su najveci neprijatelj vitkoj liniji. Osim što stres uzrokuje povecano uzimanje u pravilu nezdrave hrane, stres se vrlo brzo "obrušava" na opste zdravlje. Opadanje kose jedna je od uobicajenih manifestacija stresa. Stalno lucenje hormona stresa može dovesti do nastanka brojnih zdrastvenih problema, a to je najpre narušavanje hormonalne ravnoteže koja domino-efektom dovodi do srcanih problema, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i debljine.