Guava

Ako ste ovog leta bili na odmoru u Egiptu, gotovo je sigurno da ste probali jednu, na našim prostorima, nepoznatu voćku. Egipćani je zovu guafa, a ostatak sveta najčešće guava. Plod je oblika i veličine kruške (mada ima i vrsta koje su jabukolike), ljuska najčešće žuta (može biti i zelena), a “meso” joj je belo, ružičasto ili tamnocrveno. Ukus je posebna priča: između kruške i jagode, mada ima i elemenata ukusa dinje. Vrlo je osvežavajuća i dobro gasi žeđ. Guava potiče iz tropskih predela Južne Amerike, a stari putnici, avanturisti i misionari proširili su je po celom tropskom pojasu. Žbun ili drvo ima plitak koren, naraste od tri do deset metara i zimzeleno je. Kora mu je glatka, prošarana zelenom ili bakarnom bojom, i ljuspa se. Lišće mu je ovalno ili elipsasto, ponekad nepravilnih ivica, kožasto i tamnozeleno, prošarano žilicama, dugo od četiri do 12 centimetara a široko dva do četiri, s kratkom peteljkom i postavljeno nasuprot, dok su cvetovi beli, s četiri do pet latica, pojedinačni ili u cvasti po dva-tri, i rastu u pazuhu lista. Blagog su mirisa. Plod može biti dug od četiri do 12 centimetara, a pet ili više centimetara u prečniku, i često ima četiri-pet isturenih ostataka cveta na vrhu (poput nara). Ima ih više vrsta, a najkvalitetnije su meke kad su zrele, kremaste strukture, s ljuskom koja odmekne i jestiva je. Slatki, mošusu sličan miris, oštar je i prodoran. Plod je prepun semenki (može da ih bude od 112 do 535 kažu oni koji su brojali), koje su jestive, ali ima i varijeteta bez semenki. U 100 grama guave ima 306 kJ, odnosno 72 kcal, a sastoji se 81 odsto od vode, 6,8 grama (odsto) vlakana, ima i nešto belančevina, 10 grama ugljenih hidrata. Bogata je taninima, fenolima, triterpenima, flavonoidima, esencijalnim uljima, saponinima, karotenoidima, lektinima, vitaminima i masnim kiselinama. Ima više vitamina C od citrusa (218 miligrama), a sadrži i značajne količine vitamina A (betakarotina – 60 mikrograma), kao i neke vitamine grupe B. Sadrži i veoma mnogo kalijuma (290 mg%), a malo natrijuma (4 mg%), ima i 33 mg% kalcijuma, 25 mg% fosfora, 1,2 mg% gvožđa, 0,1 mg% bakra i 0,2 mg% cinka. U narodnoj medicini koriste se plod, list i kora, a južnoamerički Indijanci smatraju je odličnim lekom protiv proliva, koji smeju da koriste čak i sasvim mala deca. Po njihovom iskustvu, dobra je i protiv dizenterije, upale grla, za desni koje krvare preporučuju da se žvaće njeno lišće, a kažu i da ono prevenira mamurluk ako se jede pre pijenja alkohola. Uvar od lišća guave koriste i za poremećaje vaginalne flore, kod bolnih i neredovnih menstruacija i obilnog krvarenja, dok uvar od cveta previjaju na rane, čireve i upaljenu kožu, kao i za bolna stanja očiju, poput konjuktivitisa i povreda. Savremena klinička ispitivanja, što na laboratorijskim životinjama, što na ljudima, potvrdila su ove tradicionalne načine upotrebe, pripisujući antibakterijsko dejstvo lišća guave flavonoidu kvercetinu, zahvaljujući kojem ono leči proliv. Ostali flavonoidi i triterpeni pokazuju antispazmodično dejstvo (smiruje glatke mišiće organa za varenje), a guava ima i antioksidativna svojstva, deluje i protiv ameba, pa čak i protiv malarije. Najnovija, ovogodišnja istraživanja brazilskih naučnika pokazala su da ekstrakt od guavinog lišća ima brojne efekte na kardiovaskularni sistem, što može dobro doći kod lečenja aritmije. Četvoromesečno redovno korišćenje guave kod grupe ispitanika uticalo je na sniženje krvnog pritiska za osam poena, smanjenje nivoa holesterola u krvi za devet procenata, a triglicerida za blizu osam odsto i porast “dobrog”, HDL holesterola za isto toliko. Plod i sok guave dokazano snižavaju i nivo šećera u krvi. Paralelna toksikološka istraživanja nisu pokazala štetnost i sporedne negativne efekte korišćenja ploda ili lista guave.