Mnogi medicinski strucnjaci smatraju da muzika cini cuda u ublažavanju stresa, bola i straha i da utice na poboljšanje raspoloženja i stimuliše pozitivne emocije. Praksa terapije muzikom je uvedena kada su bolnice uocile emotivno i fizicko poboljšanje koje je bilo vezano za slušanje muzike kod ranjenih ratnih veterana tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme se ta terapija pokazala efikasnom i kod ljudi koji imaju problem da izraze svoja osecanja, . Americki naucici su došli do zakljucka da slušanje muzike samo sat vremena dnevno može znatno da smanji tegobe kod bolesnika s hronicnim bolom u ledjima ili zglobovima, a istraživanje kanadskih naucnika ukazuje da mala deca koja pohadjaju muzicko obrazovanje imaju bolje pamacnje i sposobnost ucenja. Pozitivno dejstvo muzike potvrdjuje i primer Memorijalne bolnice Moristaun, u kojoj harfistkinja Aliks Vajs svira pacijentima koji se oporavljaju od operacije srca. Svakog dana Vajsova svira po dva sata pacijentima koji su u razlicitim stanjima svesti, dok medicinske sestre pomno kontrolišu pacijente koji se bude iz anestezije. Obuceni terapeuti širom sveta muzikom pomažu ljudima na razlicitim mestima - u školama, bolnicama, domovima za negu starijih osoba... Muzikoterapauti moraju biti izuzetno muzicki obrazovani i svestrani što se tice žanrova i u tom smislu cuveni bostonski koledž Berkli vodi jedan od najvecih programa za obrazovanje muzikoterapeuta u Americi.
