Bol u ledima se najcešce javlja izmedu 20. i 55. godine, a od njega pati oko 80 odsto populacije. Bol u ledima i kicmi je simptom razlicitih bolesti i stanja. Ipak, kad se uobicajeno govori o bolnim ledima, misli se na mehanicki uzrokovanu nespecificnu bol u donjem delu leda koja se može širiti i do kolena ili cak do stopala. Zbog mnogostruke funkcije kicma je izložena stalnom mehanickom opterecenju, pa može doci do prenaprezanja i istrošenosti - kaže za „Blic“ dr Predrag Mugoša, fizijatar i akupresurolog. Gde se bol javlja Kicma je povezana s brojnim mišicima, živcima, krvnim sudovima i ligamentima. Omogucava nam da stojimo uspravno, a pršljenovi poredani u cev oblikuju zaštitni kanal kroz koji prolazi ledna moždina i koreni živaca. Upravo zbog mnogostruke funkcije, kicma je izložena stalnom mehanickom opterecenju, pa može doci do prenaprezanja. Na prelazu izmedu jednog dela kicme u drugi najcešce dolazi do degenerativnih promena koje su izvorište bola. Tako se bol najcešce javlja na slabinsko-kicmenom prelazu izmedu pokretnog i opterecenog zadnjeg slabinskog pršljena i slabo pokretne kicmene kosti. Podela Bol u ledima možemo da podelimo na: - jednostavan - bolovi su prisutni u podrucju od donjeg rebrenog luka do zadnjice; a mogu se širiti i kao preneseni bolovi do kolena - lumboishijalgiju - bol u krstima i duž noge; bol je jaca u podrucju noge nego u krstima - bol u ledima uzrokovan ozbiljnim bolestima - tumori, infekcije, reumatske bolesti. Uzroci bola Najcešci uzrok je preterano i nepravilno naprezanje leda, koje je vece od snage lednih mišica, sveza i diskusa. To može biti težak fizicki rad, nepravilan položaj tela (dugo sedenje), a tegobe uzrokuju opušteni ili prenapregnuti mišici i ligamenti. To jest tegobe izazivaju rotacioni pokreti koji dovode do istegnuca bocnih pršljenskih zglobova, koji su znatno cešci tegobe koje nastaju diskopatijom. Bol može nastati iznenada i biti jaka (zbog preterano napetih mišica ili sveza) ili nastaje postepeno i postepeno postaje sve jaca, što je karakteristicno za degenerativne promene pršljenova i diskusa. Simptomi Najkarakteristicnija bol je u slabinskoj i lednoj regiji, kao i u podrucju zadnjice i natkolenica. Bol se pojacava s aktivnošcu, a javlja se i povišena napetost mišica i ogranicena pokretljivost karlice. Bol može da bude prisutna samo u podrucju zahvacenih pršljenova, ali može da se proširi i na noge. Dijagnoza Ukoliko imate bolove u ledima, morate da se obratite lekaru. On ce uraditi kompletan pregled (mesta i priroda bola, kao i o drugim simptomima i bolestima) i klinicki pregled. Nakon toga sledi laboratorijska i radiološka dijagnostika, ali tek nakon smirivanja akutnih simptoma. Kod sumnje na oštecenje živca koji omogucava stajanje na prstima i peti radi se elektromioneurografija (ispitivanje funkcije pritisnutog živca). Lecenje i prevencija Bitna je primena lekova, fizikalne terapije i medicinskih vežbi. 1) Mirovanje 2) Za bol se uglavnom propisuju antireumatici, miorelaksanti i analgetici. 3) Od fizikalne terapije koriste se hidroterapija (bazen), krioterapija (lecenje ledom) i elektroterapija (lecenje strujom). Cesto se primenjuje i masaža jer poboljšava metabolizam i deluje protiv bola i grca mišica. A najvece poboljšanje primenom akupresure sa svim fizikalnim procedurama. 4) Medicinske vežbe se prilagodavaju svakom bolesniku, posebno i dovode do poboljšanja funkcije i pokretljivosti zahvacenog dela kicme. Bolovi u kicmi se cesto javljaju i kod: -upalnih reumatskih bolesti (reumatoidni artritis, ankilozantni spondilitis, giht...) -iskrivljenja kicme (kifoza, skolioza) -nakon povreda i trauma u podrucju karlice -infektivnih bolesti (tuberkuloza) -osteoporoze Kako da sprecite Da biste sprecili bol u kicmi dovoljno je da poštujete jednostavna pravila ponašanja: -pravilno držanje tela -umerena redovna fizicka aktivnost -jacanje mišica koji drže kicmeni stub (jacanje celokupnog trbušnog midera) Takode se trudite da izbegavate dugotrajno sedenje i vrlo težak fizicki rad. Vodite racuna o telesnoj težini i nosite kvalitetnu obucu. Izvor
Blic.
