Što se kasnije jede, unese se više kalorija, a to je posledica nepoštovanja našeg biološkog c(asovnika. TV doprinosi gojaznosti Jutarnji i prepodnevni obroci bolje nas zasic'uju i izgleda smanjuju izglede da c'emo se tokom dana prejesti, navode nauc(nici, podvlac(ec'i važnost doruc(ka u kontroli naše težine. Što više jedemo tokom jutarnjih sati manje c'emo preterivati kasnije, kaže DŽon de Kastro, istraživac( koji je analizirao “dnevnik ishrane” 900 ispitanika oba pola. Nasuprot tome, popodnevni i vec(ernji obroci izgleda ne zasic'uju toliko, pa što se kasnije jede, vec'i je ukupan dnevni unos kalorija. De Kastro pretpostavlja da to ima veze s našim biološkim satom, koji još uvek otkucava u pradavnom, prvobitnom dnevnom ritmu, povezanom sa dnevnom svetlošc'u. Mehanizam u mozgu koji nas obaveštava da smo siti, verovatno najbolje radi ujutru, kad ustanemo da bismo pojeli veliki obrok u okviru priprema za naporan radni dan. sa smirajem sunca, taj mehanizam se možda automatski iskljuc(uje u oc(ekivanju sna. Ali, veštac(ka svetlost nas održava budnima, a tada i jedemo u vreme kada bi trebalo da idemo na spavanje. Kastro tvrdi da je to još hipoteza, ali da gojaznost može biti povezana s veštac(kom, elektric(nom svetlošc'u, i dodaje da televizija tome još više doprinosi. Drugo ispitivanje, koje je sprovela njegova doktorantkinja Nanet Strebel, pokazalo je da ispitanici jedu mnogo više, c(ak za c(itav obrok više od uobic(ajenog, ako istovremeno gledaju TV. Po De Kastrovom mišljenju, jedan od razlog amože biti i prikazivanje hrane na TV-u, a druga je da ometanje izaziva “otpuštanje koc(nica”. Jednostavno ne razmišljamo o tome šta – i koliko – ubacujemo u usta dok piljimo u mali ekran, kaže on.
