Bor je mikroelemenat otkriven 1910. godine. Od druge decenije prošlog veka smatran je važnim za rast, a tek nedavno ustanovljeno je da je za zdravlje ljudi od životne važnosti. Naime, neophodan je za izgradnju kostiju i njihovo održavanje u zdravom stanju, zatim za celijske membrane, koje su apsolutno neophodne za normalno funkcionisanje celija, a samim tim i za život, a izgleda i kao kofaktor u nekim fermentskim reakcijama u organizmu. Ako se ne jede dovoljno voca, narocito koštunjavog, ne unosi se dovoljno bora, a to može da poremeti metabolizam kalcijuma, usled cega kosti postaju krtije. Osim toga, bor drasticno povišuje nivo estrogena u krvi (isto kao preparati ovog hormona), kao i drugih sastojaka koji sprecavaju gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju, odnosno osteoporozu. Ovo je narocito važno za žene u postmenopauzi, a da bi bor bio delotvoran potrebno ga je svega tri miligrama, što se može obezbediti s dve jabuke i 100 grama kikirikija (naravno, neslanog!), na primer. Ta kolicina smanjuje gubitak kalcijuma za citavih 40 odsto! Pored koštunjavog voca (badem, lešnik) i kikirikija, bora ima i u jabukama, kruškama, groždu i groždicama, urmama, breskvama, mahunarkama, narocito soji, ali i medu, vinu, pivu i vinu od jabuka. Simptomi nedostatka bora kod ljudi nisu dovoljno ispitani, a kod životinja se to ispoljilo kroz usporen rast. Višak ovog minerala iskazuje se kroz mucninu i gadenje, proliv, osip na koži i letargiju. Ako ga u vodi za pice ima više od 150 miligrama po litru, može izazvati simptome intoksikacije.
