Kamčatska borovnica

Kamčatska borovnica (Lonicera caerulea) je listopadni grm iz porodice (Caprifoliaceae). Ima dugu tradiciju uzgoja u Rusiji (Kamčatka i Sibir), Kini i Japanu. Raste 0,8-3 m u visinu i 1,5 m u širinu (u kultivaciji oko 1,80 m u visinu i 1 m u širinu). Spada u dugovečne biljke, životni vek joj je 25-30 godina. Plod kamčatske borovnice je izduljena plavoljubičasta bobica prrčnika oko 0,5-1 cm, duga 2-3 cm, prijatnog ukusa. Zrela bobica je iznutra tamne ljubičastocrvene boje. Bogata je antioksidansima, vitaminima, gvozđem,бакарom i јодom. Kamčatska borovnica dozreva rano, već pocetkom maja, pre ostalog voća u našem podneblju, što je čini vrlo zanimljivom za uzgoj. Ukus ploda je sličan borovnici I najviše se koristi sirov ili se od njega prave džemovi, želei, sokovi I sirupi, a dodaje se I mlecnim proizvodima (jogurt, sladoled…) koje odmah boji u crvenoljubicastu boju. Smrznute bobice se odmah otapaju, a u ustima ostavljaju ukus meda - odatle I naziv medne bobice ili honeyberry. Kao i kod domaće borovnice, ukus kamčatske borovnice dobro se slaže s jelima od divljači i crvenih mesa. Od ovih bobica se proizvodi i voćno vino izuzetno bogatog ukusa.

Lekovita svojstva: U područjima gde ova kamčatska borovnica raste u prirodi (Rusija, Japan i Kina) postoji njena dugogodišnja narodna primena u lečenju ateroskleroze, hipertenzije, gastrointestinalnih poremećaja, herpesa... Novije naučne studije govore u prilog ovoj tradiciji. Kamčatska borovnica je bogat izvor vitamina C, antocijanina, proantocijanidina i drugih flavonoida, i ima antitumorogena, antimutagena, antimikrobijska, protuupalna i protualergijska svojstva. Studije o njenoj lekovitosti (tek od 1996 god.)rađene su u Kanadi i Republici Českoj.

Uzgoj: Kamčatska borovnica toleriše vrlo niske temperature, i do -47oC bez značajnijih oštećenja. Cveta rano, čak i pri temperaturama ispod nule, cvat nije osjetljiv na slabije mrazove. Za rast ne zahtijeva izrazito kiselo tlo kao što je slučaj sa američkom borovnicom. Idealan pH iznosi 5,5-6,5, ali uspeva i na tlu drugih karakteristika. Najbolje uspeva na bogatom, dobro dreniranom tlu i na sunčanoj poziciji. Podnosi polusenku, ali tada daje manji prinos.
Sadi se u jesen ili proleće,a kontejnirana I preko cele godine. Međuredni razmak treba da iznosi 3 metra, a razmak između biljaka 1,5 m ako se žele pojedinačni grmovi, odnosno 1 m ako se sadi plantažno. Samobesplodna je vrsta, pa je potrebno posaditi barem dve različite sorte, zbog unakrsnog oprašivanja, Najbolji prinos se postiže ako je posađeno pet sorti u zasadu. Po grmu daje rod od 3-5 kg.