Borovnica za bolji vid

Sitni plodovi pomažu protiv stomačnih problema, ali i pucanja kapilara, jer jačaju krvne sudove. U zvaničnoj i tradicionalnoj medicini koristi se plod i list borovnice. Plod borovnice se koristi u medicinske svrhe već više od 1.000 godina, najčešće u lečenju 'krtosti kapilara' i sklonosti ka kapilarnim krvavljenjima, nedovoljnog protoka krvi kroz krvne sudove, proliva i drugih stomačnih tegoba, poremećaja vida, hemoroida, kao i nekih oboljenja kože. Trenutno najznačajnije polje primene gotovih farmaceutskih proizvoda od ploda borovnice, koji sadrže 25 do 36 odsto ukupnih antocijanina, jeste prevencija i lečenje poremećaja vida izazvanih različitim urocima: premorom očiju (đaci, studenti, programeri i oni koji provode mnogo vremena za računarima, kratkovidi), narušenom perifernom cirkulacijom (kod pacijenata sa dijabetičnom retinopatijom), poremećajima u regeneraciji vidnog purpura (rodopsina).

Plod borovnice je složenog hemijskog sastava. Osim voćnih kiselina - limunske i jabučne, sadrži i fenolkarboksilne kiseline i tanine. Ipak, njene najznačajnije komponente su biološki aktivne supstance - flavonoidi i antocijanini.

Od flavonoida najznačajniji su kvercitrin, izokvercitrin, hiperozid i astragalin. Od antocijanina to su - arabinozidi, glukozidi i galaktozidi cijanidina, delfinidina, malvidina, peonidina i petunidina.

Osim ovih specifičnih materija, plod borovnice bogat je izvor šećera, vitamina C, masnog ulja, proteina i mineralnih materija (kalijum, natrijum, mangan, hrom, gvožđe, bakar).

List borovnice ima manji značaj kao lekovito sredstvo od ploda. U tradicionalnoj medicini, koristi se za regulisanje nivoa šećera u krvi, kao i za lečenje urinarnih infekcija.

Samonikla ili divlja borovnica je, aktuelnom zakonskom regulativom, u Srbiji svrstana među zaštićene biljne vrste, tj. vrste čije se sakupljanje, korišćenje i promet redovno i vanredno inspekcijski kontrolišu.
(Novosti)