Groždje - oduvek sa ljudima

Sa skoro 100 % -tnom sigurnošcu možemo reci da su najraniji ljudi koji su uživali u groždu bili vec lovci-sakupljaci, ljudi predcivilizacijske ere. Pretpostavlja se da je prvo grožde raslo oko obala Crnog Mora od kuda se širilo prema jugu. Prvi kultivari datiraju se pre oko 8000 godina, a pre 4000 godina Egipcani i Fenicani razneli su ga narodima uzduž svojih trgovackih ruta. Iako je suvo grožde nadjeno u egipatskim i drugim predbiblijskim grobnicama sirom srednje Azije i istocne Evrope, na uzgoju groždja i vinu mora se zahvaliti starim Grcima. Neskromnog panteona, i groždju te soku groždja nadenuli su zaštitnika - Dioniza, da bi kasnije ne toliko cedan bio uveden i bog vina - Bahus. Veruje se da su prva vina nastajala u najmanju ruku nekontrolisano, pošto na visokim temperaturama sok groždja vrlo brzo fermentira. Takva vina bila su gusta, sirupasta i slatka - prava dionizijevska poslastica. Najcešce su ga razredjivali s vodom i mešali sa zacinskim biljem, medom, a ponekad i sirom - i još uvek smatrali dovoljno dobrim za pice. Umetnost preradjivanja grožda preuzeli su, naravno, i Rimljani, ali nakon pada Carstva taj zanat spao je na samostane i poneke hrišcanske redove, pre svega na francuske i nemacke cistercite.

Sok od grožda - povlastica modernog sveta
Masovno ispijanje soka od groždja još je uvek bilo nemoguce. Svež sok zacas bi postajao vino, sve dok negde sredinom 19. veka nije uveden proces pasterizacije, a 1869. nefermentisani sok od grožda postao samostalno pice. Ovo pice zajedno s industrijskom revolucijom zacelo je moderno doba, donelo je nešto što narodi vekovima pre nisu ni sanjali da mogu imati.
Groždje je plod biljke botanickog imena Vitis vinifera, a koja uspeva u specificnim klimatskim uslovima kontinentalne klime, a u tom pojasu se može naci sirom zemaljske kugle.
Iako prosecan konzument razlikuje dve sorte - tzv. crno i belo groždje, hibridizacijama u modernom dobu dobile su se mnoge nove sorte, tako da se danas u svetu uzgaja izmedju 40 i 50 vrsta. Univerzalna privlacnost groždja i danas ne zaustavlja procese dobivanja novih boja i ukusa, kako voca tako i proizvedenih sokova i vina.

Cudotvorno seme
Grožde je nenadmašan prirodni izvor antioksidanata i pri samom vrhu popisa hrane koja pomaže u prevenciji dveju najcešcih bolesti - srca i krvnog suistema i raka. Od davnina se sok grožda koristi kao izuzetni cistac jetre, a takodje pomaže izbacivanju urinske kiseline iz tela.
Za vreme berbe groždja u odredjenim delovima Francuske, poznate po vrlo niskoj prevalenciji bolesti srca i krvnog sistema, ljudi konzumiraju velike kolicine soka grožda.

Ipak, on usled kompleksnosti svog sastava nije jednostavan za varenje te u prevelikim kolicinama može izazvati grceve. Osim materije koje potpomažu cišcenju organizma, groždje je bogato i na kalijumu koji održava telesni sistem alkalnim i stimulise povoljan rad srca i bubrega.

Vrlo malo namirnica se može pohvaliti cinjenicom da im je semenka hranjljivija od ploda u ljudskoj ishrani i suplementaciji.
Seme groždja poznat je sastojak modernih krema i drugih preparata kozmeticke i farmaceutske industrije. Snažni antioksidanti iz semenke groždja pomažu u usporavanju procesa starenja (propadanje i obolevanje tkiva) time što se kvalitetno bore sa slobodnim radikalima.

Istraživanja su dokazala kako ekstrakti semenke grožda imaju i do 50 puta jacu antioksidativnu moc od vitamina C i E.
Uz to, oni još imaju odredjena antiviralna i antikarcinogena svojstva.
Kao i semenka, i kožica bobe groždja ima svoje tajne adute u borbi za zdravlje
Resveratrol nalazi se u kožici u povišenim koncentracijama, a kojeg naš organizam uspešno metabolizuje u snažnu antikarcinogenu materiju koja inteligentno i selektivno uništava celije raka u ljudskom telu.