Biljke

Kim je samonikla biljka, mada se u poslednje vreme sve više gaji u vrtovima i na njivama. Pre svega spada u začinske biljke, međutim ima višestruka lekovita svojstva, pogotovo crni kim (Nigella sativa). Crni kim prirodno raste u istočnim i toplim zemljama, naročito u Egiptu, Siriji i Indiji. Postoje zapisi u kojima se jasno može videti da je veoma često korišćen u staroj egipatskoj medicini. Egipatski faraoni upotrebljavali su ga kao začin za jela i za lečenje mnogih bolesti, upala, alergija, poremećaja metabolizma, zastoja mokraće, protiv depresije. Kim jača želudac, podstiče varenje hrane, proizvodnju hormona, izbacivanje mokraće. Pozitivno deluje na bolesti pluća, kožna oboljenja, teškoće izazvane astmom. Umiruje bronhije, alergijsku astmu, kašalj, ojačava imunitet, povećava proizvodnju antitela.

Za morski ili muskatni oraščić (Myristica fragrans), čiji miris i ukus daje posebnu notu kuvanom žitu i drugim kolačima, većina ne sluti da ima i jaka lekovita svojstva. Kod nas se uglavnom koristi u pripremi poslastica, dok je u evropskim kuhinjama čest sastojak jela od piletine i čorbi od telećeg i jagnjećeg mesa. Dodaju ga i spanaću, barenom krompiru i pečurkama. Kao začin savršeno se slaže sa biberom, lukom i lovorovim listom. Muskatni orah, takođe, pomaže i kod nesanice i deluje umirujuće na nervni sistem. Ublažava grčenje mišića, olakšava bolove u zglobovima, snižava krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, poboljšava koncentraciju i cirkulaciju, a pomaže i kod zubobolje. Dobar je i afrodizijak kada se uzima u većim količinama, ali tada može da izazove i dijareju, napad panike, čak i ubrzan rad srca. To je zato što se u njemu nalazi narkotik - miristicin.

Divlja kruškica (Mespilus germanica) ili mušmula u Evropi se gaji milenijumima, često se kalemi na dunju i krušku, a rađa iste godine. Drvo može da poraste do sedam metara, cveta krajem aprila. Ukusni plodovi se beru u jesen, a nekada i posle prvih mrazeva. Tek ubrane, mušmule su tvrde i opore, pa bi ih trebalo ostaviti nekoliko nedelja da sazru i potpuno omekšaju. Što se tiče ostalih delova biljke, koristi se cvet i list koji se bere u proleće. Suše se na vazduhu, kora drveta se skida u proleće ili u jesen. Od mušmule se pravi marmelada, liker i rakija, a poznavaoci narodne medicine tvrde da poboljšavaju vid, jačaju jetru i bubrege, popravljaju krvnu sliku, otklanjaju bolove u leđima i kolenima. Preporučuju se i kod vrtoglavice, dijareje, infekcije usne duplje, čak i protiv impotencije.

Urma ili datula je stanovnicima pustinja, beduinima, zamena za sve biljke kojima ostali svet obiluje. Urme imaju širok spektar zdravstvenih i nutritivnih vrednosti, zbog kojih se smatraju najzdravijim voćem na zemlji. One su odličan izvor prirodnih vlakana koji su organizmu neophodni za dobar rad creva. Prirodni šećer koji se nalazi u urmama je savršena alternativa običnom šećeru. Lako se vare i smanjuju osećaj gladi. Po svom sastavu urme su prava prirodna multivitaminska tabela, koju mogu koristiti deca i odrasli. Od anemije, preko visokog krvnog pritiska, holesterola, pa sve do raka…..gotovo da nema bolesti koja se ne može lečiti urmama. Anemični pacijenti trebalo bi da jedu što više urmi, jer su one odličan izvor gvožđa. 100 gr urmi sadrži oko 0,90 gr gvožđa, što je oko 11% preporučene dnevne vrednosti. Gvožđe, kao deo hemoglobina unutar crvenih krvnih zrnaca, određuje nosivost kiseonika u krvi.

Biljka goji ili godži ili vučje bobice, čiji slatki crvenkasti plodovi sadrže 19 amino-kiselina, minerale, germanijum, vitamine B grupe, privukla je pažnju naučnika kada su uočili da se njom hrane vukovi. Godži nazivaju 'bobicama sreće', jer donosi dobro raspoloženje, odličan je saveznik u borbi protiv bolesti i usporava starenje. Žbunasta biljka godži raste na obroncima Himalaja, na Tibetu, u Mongoliji i Kini, a njeni slatki crvenkasti plodovi privukli su pažnju naučnika kada su uočili da ih jedu vukovi. I dok divlje životinje slede svoj instinkt, narodi Dalekog istoka odlično poznaju svojstva godžija i nazivaju ga „bobicom sreće“ jer donosi zdravlje i dobro raspoloženje. Postoje mnoge kineske legende o ovoj biljci, a većina njih odnosi se na sposobnost godžija da produži život i uspori proces starenja.

Ljubičica (Viola odorata), ima lekovita svojstva. Sa neobičnim cvetovima, kao vesnik buđenja prirode, javlja se u martu i traje do kraja aprila, iako može ponovo da procveta u jesen. Grci su ovaj skromni cvetak smatrali simbolom plodnosti, stari Rimljani su uživali u njenom slatkom vinu, a ostalo je zabeleženo da je bila omiljena Napoleonu. U hrišćanstvu predstavlja simbol vladavine i autoriteta, pa se nalazi na svešteničkim i kraljevskim odorama. Plava ljubičica simbolizuje Isusa Hrista, a bela Devicu Mariju. Kod nje su lekoviti ne samo cvetovi, već i listovi, ali i ostali delovi. Prikuplja se u martu i aprilu, osim korena koji se vadi od 15. oktobra do polovine novembra. Cvet i listovi se suše na prozračnom mestu, a koren se naniže u obliku venca i suši na vazduhu. Cvetovi sadrže specifično salicilno jedinjenje cijanin, belančevine, gumu, šećer, sluz, eterično ulje.

Zova spada među najstarije i najlekovitije biljke Evrope . Postoji tridesetak vrsta unutar porodice bazgi . Najznačajnije su crna i crvena zova . Kod nas se najčešće koristi crna bazga - Sambucus nigra . Hipokrat je znao govoriti da mu bazga može zameniti sve lekove . Kod starih naroda bazga je bila simbol rođenja i smrti , služila je za zaštitu od zlih sila . Stari Evropljani i Indijanci koristili su bazgu u lečenju upala , probavnih tegoba , žutice , ženskih bolesti i gripa . Cvetovi bazge su bogati glikozidima , taninima , flavonoidima , karotenima , rutinom i vitaminom C. Bobice bazge sadrže alkaloide , karotene , tanine , organske kiseline i vitamine A , B i C. Pretpostavlja se da su flavonoidi koje sadrži bazga odgovorni za većinu njenih lekovitih svojstava . Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja .

Kako nam je stiglo proleće tako nam je i stigla davno zaboravljena biljka - rabarbara . Nažalost danas većina nas ne zna skoro ništa o rabarbari , zbog čega smo i odlučili napisati o toj zaboravljenoj biljci . Rabarbara je višegodišnja , zeljasta biljka . Poseduje velike listove i trouglastu dugu mesnatu stabljiku . Cveće je zeleno - bele i roze - crvene boje . Iako je rabarbara zapravo povrće , u narodu je poznata kao voće .Rabarbara sadrži puno korisnih kiselina ( jabučna , niacin , pantotenska , folna ) , mineralnih materija ( kalcijum , magnezijum , mangan ) , polifenola i vitamina ( vitamine C i B ) . Rabarbara odlično deluje na digestivni trakt . Već odavno se koristi kao laksativ , lek protiv zatvora . U manjim dozama može izlečiti i proliv . Rabarbara stimuliše metabolizam zbog toga je idealna namirnica za osobe koje žele da izgube višak kilograma .

Zeljasta je i sočna biljka. Ima više vrsta vrbovice, a lekovite su Epilobium anguistifolium, Epilobium roseum, Epilobium parviflorum, Epilobium montanum, Epilobium lanceolata, Epilobium palustre, Epilobium anagallidifolium. Stablo je nerazgranato, golo i uspravno, a pri vrhu crvenkaste boje. Na njemu su spiralno raspoređeni lancelasti listovi na kratkim drškama ili sedeći, dužine 10 - 15 cm, a širine 1 - 2 cm (najviše do 4 cm). Cvetovi su sakupljeni u dugačke grozdaste cvasti. Biljka se ubire tako što se otkida na polovini stabljike, da bi mogla ponovo da raste. Biljku treba usitniti odmah, dok je sveža. Zato bi bilo dobro da se zasadi u baštama, koje će ukrasiti svojim sitnim crvenkastim, roze ili belim listićima. Sadrži flavonoide, pektin, tanin, triterpenske kiseline, sluzi i vitamine. Adaptogena je. Ima antizapaljenske, sedativne, ekspetorantne i regenerativne osobine.

Svima poznata rotkvica zapravo je vrlo drevna i cenjena kultura koja se uzgaja već preko 3000 godina . Njeno latinsko ime Raphanus sativus bukvalno znači kultivisani kupus . U doba Rimljana , radnici su primali rotkvice kao platu , a egipatskim robovima bile su svakodnevni obrok . Stari Grci su ih toliko obožavali da su ih prinosili kao žrtvu na zlatnim poslužavnicima za svoje bogove . U Srednjem veku imale su negativno značenje jer su ih ljudi smatrali simbolom svađe i sukoba . Rotkvica je danas jedna od najpopularnijih vrsta povrća na svetu . Sto grama rotkvice sadrži svega 16 kalorija , ali je bogata mineralima i vitaminima . Dobar je izvor bakra , mangana , kalijuma , vitamina C , K i B6 . U manjim količinama poseduje kalcijum , gvožđe , fosfor , cink i natrijum . Rotkvica ima antibakterijska i antigljivična svojstva . Pomaže kod bolesti disajnih puteva , naročito kod kašlja i astme .

Reč je o samonikloj biljci , stručnog naziva Allium ursinum , koja raste u vlažnim listopadnim šumama , dolinama i uz potoke do 1900 metara nadmorske visine . Poznat je i pod imenima crijemuša , sremuš , divlji luk i šumski luk . Naziv medveđi luk dobio je kao istinska proljetna poslastica medvedima koji se bude iz zimskog sna . To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Divlji beli luk naraste u visinu 20-40 cm , a u zemlji ima uspravnu i tanku lukovicu bele ili žućkaste boje .

Breza ( Betula pendula ) je bjelogorično vitko drvo prepoznatljivo po beloj kori . Raste u svim delovima Evrope i Azije te je od velike važnosti u biljnoj medicini . Oduvek je cenjena u mnogim narodima širom sveta , a posebno kod Indijaca , Indijanaca i Sibiraca . Breze iz Sibira poznate su po tome što na njima raste izuzetno lekovita parazitska gljiva - čaga . Listovi i pupoljci breze sadrže saponin , tanine , eterična ulja , saharoze , betulin , smole , vitamin C. U brezovu katranu nalaze se gvajakol i krezol - materije koje imaju lekovito i antiseptično delovanje , pa se često koriste protiv kožnih bolesti . Breza je najcenjenija kao diuretik te se koristi za pospešivanje mokrenja , protiv kamenaca , bubrežnih bolova i albuminurije .

Maitake je gljiva koja zadivljuje svojom veličinom - može težiti i do 20 kg . U Japanu se ova gljiva redovno koristi u kulinarstvu i nezaobilazan je sastojak mnogih japanskih jela . Njeno ime u prevodu sa japanskog znači " plešuća gljiva " . Legenda kaže da je ime dobila po tome što su ljudi koji bi je pronašli plesali od veselja jer su za nju dobijali onoliko srebra koliko je gljiva težila . Maitake je uspešna u borbi protiv mnogih vrsta tumora , smanjuje negativne nuspojave hemoterapija , jača imuni sistem , uspešno leči visok krvni pritisak , dijabetes , hepatitis i mnoge druge bolesti . Kao lekovito sredstvo, naročito se koristi glava pečurke, u kojoj ima više dragocenih polisaharida nego u dršci, koja je takođe lekovita. One sadrže 25 odsto proteina, različite polisaharide, vitamine, posebno B-kompleksa, nezasićene masne kiseline, fosfolipide i sterole.

Cordiceps je kineski tradicionalni lek koji postoji 1200 godina. Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordicepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa i ispravljanja srcane aritmije. Pod naučnim imenom Cordiceps sinensis skriva se medicinska gljiva koja raste u visokim planinama jugozapadne Kine i Tibeta . Prvi put je zabeležena u Tibetu , pod nazivom iartsa gunbu , u 15. veku . Na nepalskom jeziku je poznata kao iarsha dugmeta . U istoriji ove čudesne gljive postoji drevni mit koji nastoji protumačiti prve spoznaje o njenim izuzetnim svojstvima . Tradicionalna tibetanska i kineska medicina koriste ovu izvanrednu lekovitu gljivu već više od dve hiljade godina . Glavni razlozi za njenu primenu leže u želji za povećanjem otpornosti organizma , poboljšanjem libida te postizanjem veće radne efikasnosti i boljih sportskih rezultata .

Malina (Rubus idaeus), predstavlja izuzetno dragocenu voćku, a u davna vremena je, doduše kao divlja, više korišćena kao lek nego hrana. Malina je bogata antioksidansima . 100 grama plodova maline daje 44% dnevne preporučene količine vitamina C. Sadrži i resveratrol , koji usporava starenje , te visok udeo elagične kiseline , koja deluje antikancerogeno . U njenom sastavu su i vlakna , folna kiselina , vitamin K , vitamin E5 , mangan , magnezijum , bakar , kalijum i omega 3 masne kiseline . Redovna konzumacija uljepšava ten , jača kosu , poboljšava zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema , osnažuje imunitet i štiti od upala . Malina smanjuje delovanje slobodnih radikala te štiti od raka debelog creva , dojke , materice , jednjaka i prostate . Fitonutrijenti u malini sprečavaju širenje ćelija raka te ih podstiču na apoptozu , odnosno samouništenje .

Sprečava gojenje i dijabetes