Biljke

S prvim zracima prolećnog sunca na šumskim obroncima svoje glavice izviruju i prekrasne, mirisne ljubičice. Uz ovu se biljku vežu brojni mitovi. U staroj Grčkoj bila je poznata kao simbol ljubavi i plodnosti. Njen miris iskoristio je i ružni Hefest kojem je tako uspelo poći za rukom da osvoji lepu Afroditu, a Zevs je ispunio livadu ljubičicama kako bi utešio svoju ljubavnicu koju je zbog Herine ljubomore morao pretvoriti u junicu. U evropskoj kulturi ljubičica je zbog svog izgleda najpoznatija kao simbol poniznosti, skromnosti i tajne ljubavi, no Napoleon ju je smatrao znakom hrabrosti, otpornosti i istrajnosti pa ju je uzeo za svoj amblem. Ljubičica je je jedan od vesnika proleća, počinje cvasti krajem februara, a uglavnom cvate do kraja aprila. Najviše se koristi u lečenju disajnih puteva i upale creva. Sadrži fenolne glikozide saponine, flavonoide i sluzi što joj daje lekovita svojstva.

Trputac (ženska bokvica, bokvica, žilovnjak, hajdučica), najbolji je prijatelj kože. Lako se to da zaključiti zbog sve lekovitih svojstava koje ima. Ova niska, divlja trava raste u celom svetu i od davnina se upotrebljava u lečenju brojnih problema sa kožom. Lekovita svojstva trpuca, kada su u pitanju ubodi insekata, rane i opekotine, spominju se još u zapisima iz benediktinskog samostana u Nemačkoj koji datiraju iz 12. veka. Indijanci su se takođe vekovima koristili listovima bokvice za tretiranje mnogih problema sa kožom. Trputac dokazano ubrzava zaceljivanje rana na koži. Osim toga, seme jedne vrste bokvice - Psillium - rabi se kao izvor biljnih vlakana u laksativima. Dovoljno je par zgnječenih listova staviti na Zagnojena nokat i već drugo jutro biće vidljiv rezultat. Slično je i sa žuljevima koji se mogu tretirati kašom od usitnjenih listova bokvice.

Čestoslavica je trajna zeljasta dlakava biljka, visoka 10—35 cm. Listovi su obratno jajasti, naspramni, sedeci (ili skoro), dlakavi, pepeljavozeleni i po obodu nazubljeni osim na bazi. Cvetovi su plavi (rede beli sa ružicastim žilicama) i udruženi u grozdaste cvasti. Cveta od maja do jula. Čisti krv, otklanja ekceme i pospešuje varenje. Pomešana sa korenom celera pomaže kod nervnih bolesti i melanholije. Za mnoge zdravstvene probleme, narodni lekari često preporučuju čestoslavicu (Veronica officinalis). Ne bez razloga, s obzirom na to su ovu biljku izuzetno cenili još u starom Rimu. Smatrana je temeljnim lekom za sve bolesti, a naročito za povrede. Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili čestoslavicu, nazvali su je „lekom sveta". Njene moći su se brzo proslavile i čak ušle u poslovicu.

Protiv bronhitisa, laringitisa i astme, narodni lekari preporučuju biljku podbel (Tussilago farfara). Opran, mašću ili uljem namazan list, dovodi do brzog zaceljivanja rana i čireva. Ovaj vesnik proleća se koristi i za ispiranje usta i grla. Njena efikasnost posebno dolazi do izražaja u lečenju upornog i hroničnog kašlja. Podbel je blagotvoran za upaljenu sluzokožu, jer sprečava njeno iritiranje. Čaj od ove biljke pomaže i kod iskašljavanja, s obzirom na to da omekšava sluz u bronhijama, pa tako olakšava tegobe obolelih od hroničnog bronhitisa, plućnog emfizema. Preporučuje se i osobama koje imaju takozvana "prašnjava pluća", odnosno disajne organe obložene sa puno prašine na specifičnim radnim mestima. Kao čaj koristi se za ispiranje usta i grla, u vidu obloga, kao i za klistiranje. Zbog lekovitih sastojaka primenjuje se i kod pojačanog znojenja, pročišćavanja krvi, kao i izbacivanja suvišne tečnosti.

Čaga je moćno sredstvo protiv stresa kao uzročnika gotovo 90% svih bolesti. Čaga (lat. Inonotus oblikuus) parazitska je gljiva na brezi koja nalikuje izgoreloj izbrazdanoj kori. Raste u šumama breze širom Severne i Istočne Evrope, Rusije i Koreje. Najzastupljenija je u tradicionalnoj ruskoj i istočnoevropskoj medicini. Moderna istraživanja pokazala su da je čaga puna dragocenih bioloških aktivnih materija, od kojih neke ne sadrži niti jedna druga biljka. U njenom sastavu nalaze se fenolni spojevi, melanin, triterpenoidi i mali procenat betulinske kiseline. Najmoćnijim oružjem ove gljive smatra se Čagin kiselina, koja prema tvrdnji ruskih naučnika normalizuje metabolizam i lekovito deluje na sve organe i tkiva ljudskog organizma. Ruski naučnici uspeli su napraviti kreme od čage za zglobove i vene.

Heljda ima pozitivno dejstvo u lecenju bolesti krvotoka, proširenja vena, pucanja kapilara, slabe memorije, reume, glaukoma, dijabetesa i stomacnih oboljenja. Kroz aktuelne trendove zdravije ishrane u poslednje vreme sve cešce se spominje heljda. Najrasprostranjeniji oblici korišcenja ove biljke su zrno heljde, kao i sušena stabljika i cvet (za caj). Poznata su izuzetna lekovita dejstva heljdinog caja u lecenju bolesti krvotoka (proširenje vena, pucanje kapilara i razna krvarenja kapilara), slabe memorije, reume, glaukoma, dijabetesa i gastro oboljenja. Premda se u kulinarstvu heljda smatra žitaricom zbog svoje hranjivosti, botanički pripada kategoriji zeljastog povrća. Poznata po brojnim hranjivim svojstvima, heljda predstavlja idealan izbor za sve one koji žele da poboljšaju pamćenje, odnosno da pomlade krvne sudove.

Botanicki naziv predstavlja piskavicu kao "grcko seno ". Naziv "jarcev rog" je zbog karakteristicnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i nemackim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jacu muškost. Zadah i neprijatan ukus jarceva roga – piskavice ublažava se dodavanjem mentola ili limunova soka. Piskavica između ostalog ima i stimulativna svojstva na matericu, pa se uz preporuku stručnjaka koristi za prirodnu indukciju porođaja, ali iz istog razloga nije pogodan za trudnice. Sa druge strane ovaj začin je dobar za laktaciju, već vekovima se u Indiji ženama posle porođaja daje kaša koja stimuliše proizvodnju majčinog mleka - pravi se od šolje pirinča, kašičice grčkog semena i oko osam šolja vode, kuva se oko sat vremena i začini slatkim ili slanim sastojcima, po ukusu.

Ova biljka u narodu se upotrebljava i protiv smetnji u žuči (kamen, bolovi), protiv šećerne bolesti, zatvora i za lečenje hemoroida. Gujina trava (Silybum marianum), u narodu poznata još i kao sikavica, gospin trn i mlečni čkalj, snažna je dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 150 cm. Listovi su tigrasto prošarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene. Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste pored puteva i naselja, na osunčanim površinama i na obrađenom zemljištu. Za lečenje se koristi zreo plod, odnosno semenke iz njega. Bere se u avgustu, dve-tri nedelje posle cvetanja. Semenke se mogu čuvati na suvom i tako koristiti ili mleti u prah. Seme se može žvakati. Koristi se u slučajevima oboljenja jetre (ciroza, žutice i hepatitisa).

Zbog svoje dugogodišnje izolacije od ostatka sveta te zbog svoje specifične ostrvske biogeografije, Novi Zeland ima neverovatno bogatu floru i faunu. Oko 80% svetske flore postoji samo na Novom Zelandu! Toj fantastičnoj porodice pripada i Manuka drvo, Leptospermum scoparum. Manuka je jedinstveno zimzeleno drvo i raste nekultivirane na širim područjima Novog Zelanda. Cveta leti, a intenzivan miris koji daju njegovi lepi, crveno-rozi cvetovi, pčele jednostavno obožavaju.Od davnina, domoroci Maori koriste Manuku kao lek. Zadnjih 20-ak godina intenzivno se radi na naučnim istraživanjima o lekovitosti manuka meda, neverovatnom, 100% prirodnom proizvodu, nastalom iz predivne '' saradnje '' manuka biljke i pčela. Radi se o mono-cvetnom medu koji prozvode pčele skupljajući nektar s žbunja manuka biljke.

Mak je osušeno seme jednogodišnje biljke maka poreklom iz Azije. Biljka naraste do metar i po, ima velike, duguljaste narovašene ili pilasto nazubljene listove. Cvetovi su vecinom beli, s ljubicastom mrljom pri dnu, ili purpurnoljubicasti, s tamnoljubicastom ili gotovo crnom mrljom. Gledane golim okom, cini se da su plave ili sive semenke maka okrugle, no zapravo su bubrežastog oblika. U kilogramu maka ima oko dva miliona zrnaca. Semenke su gotovo bez mirisa, njihov se orahu slican ukus razvija tek kuvanjem ili pecenjem. Usporava razvoj multiple skleroze, štiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Minerali i vitamini ublažavaju razdražljivost i stres. Mak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Dugo je predstavljao simbol sna i smrti, zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje i crvene boje.

Čuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom. Čuvarkuća je biljka koja se od davnina koristi kao prirodni lek. Karakterišu je debeli mesnati listovi puni vode i cvetovi zvezdastog oblika. Ona sadrži tanin, biljnu sluz, ulje, smolu, kalcijumov malat, mravlju i jabučnu kiselinu. Istraživanja su potvrdila da poseduje flavonoide i ugljenehidrate. U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih, adstringentnih i diuretičkih svojstava. Primenjuje se u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili čaja. Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uha, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak cerumena u uhu i smanjuje bol.

Matičnjak je lekovita biljka koja se koristi već vekovima. Cenjena širom sveta zbog umirujućeg svojstva, ova je biljka je čest gost u mnogim baštama. Matičnjak (Melissa officinalis), u narodu poznat još kao metvica i miloduh, višegodišnji je žbunast, mirisan, dekorativan polugrm sa 60 do 70 cm visokim i uspravnim grančicama. Na obe strane listova nalaze se mnogobrojne žlezde sa uljem. Cvetovi su bele, plave i ružičaste boje u dugim klasastim cvastima. Raste u pčelinjacima, dvorištima, pored naselja, uz ograde, po šumama i u parkovima kao ukrasna biljka. Za komercijalne potrebe gaji se i na većim površinama. Cveta od juna do kraja avgusta. Za lečenje se skuplja lišće kratko vreme pre cvetanja, a cela biljka iznad zemlje za vreme cvetanja. Suši se u tankom sloju u hladu i sa što manje diranja i prevrtanja; osušena biljka ne sme da dođe u dodir s metalom i ne sme se čuvati u limenim kutijama.

Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ova biljka čisti i jača želudac, jetru, bubrege i slezinu, popravlja varenje, odvaja prekomernu žuč, leči žuticu i anemiju. Cikorija (Cichorium intybus) poznata je u narodu još i kao konjogriz, vodopija, gologuza, želtenica, konjska trava, modrica, cigura... To je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su kraći, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlačicama. Cvetovi su svetloplavi, jezičasti, pojedinačni ili udruženi u cvasti. Cveta preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.

Cela biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu. Izuzetno cenjena u narodnoj medicini, prepoznatljiva po karakterističnom mirisu balzama, kleka (juniperus communis) se od davnina koristila za lečenje zaraznih bolesti. Rasprostranjena od Arktika do tropske Afrike, u zavisnosti od toga gde raste može da bude patuljasta, ali i da dostigne visinu od više metara. Sreće se na krševitim i na kraškim terenima. Svi delovi su lekoviti, a naročito aromatični i gorkosladunjavi plodovi koji se sakupljaju od jeseni do zime. Suše se na provetrenom mestu, rasprostrti u tankom sloju uz često prevrtanje lopaticom. Isti postupak primenjuje se i za sušenje prethodno sitno iseckanih iglica i vrškova grančica. Osušeni delovi čuvaju se na suvom mestu. U lekovitom smislu kleka se potvrdila kao izvrstan diuretik, ali i protiv nazeba, kašlja, astme, stomačnih bolesti, znojenja, pa čak i gonoreje.

Ostati zdrav danas znači uspešno se nositi sa svakodnevnim stresom. Studije ukazuju da Rhodiola rosea dramatično smanjuje nivo stresa, delujući istovremeno smirujuće. Rhodiola smiruje naše doživljaje i negativne osećaje dajući nam jedno posebno mirno i staloženo raspoloženje. No istovremeno i pobuđuje moždane misaone i stvaralačke sposobnosti i podiže ih na jednu viši nivo. Upravo to omogućava bolje stvaralačke i radne učinke. Na zemlji postoji malo biljaka koje su tako svestrane u delovanju, tako blagotvorne i tako sigurne da ih preporučujemo svim generacijama. Iako načine njenog delovanja naučnici još nisu u potpunosti razotkrili, svi se slažu da ima veliki raspon blagotvornih efekata na ljudsko zdravlje.