Zdravlje

Kokice sadrže visok nivo zdravih vlakana i antioksidanata, ali samo ako su pripremane bez ulja, na primer u mikrotalasnoj. Kokice su bolje po zdravlje ljudi od voća i povrća, pokazali su rezultati istraživanja grupe američkih naučnika koji su poredili količinu polifenola u kokicama i voću. Istraživači s Univerziteta Skrenton - Pensilvanija otkrili su da opna kokica sadrži veliku količinu vlakana i antioksidanasa polifenola, sastojaka za koje se smatra da deluju protiv raka, preneli su francuski mediji. Sve to je moguće zahvaljujući maloj količini vode u kokicama u odnosu na voće i povrće. U voću i povrću su polifenoli rastvoreni u 90 odsto vode, dok kokice sadrže oko četiri odsto vode. Ipak, kokice su zdrave samo ako se pripremaju bez ulja, u mikrotalasnoj na primer.

Tradicionalna nordijska ishrana je veoma zdrava i u vezi je sa smanjenom smrtnošću gotovo isto koliko i mediteranska , kažu danski naučnici. Do sada se najčešće mediteranska ishrana, poznata po visokom nivou povrća, žitarica, ribe, maslinovog ulja i umerenom unosu mlečnih proizvoda i vina, dovodila u vezu sa nižom stopom smrtnosti osoba koje je konzumiraju. Takav način ishrane povezuje se s nižim rizikom od pojave nekih bolesti poput dijabetesa, bolesti srca i karcinoma. U severnim delovima Evrope, tradicionalni način ishrane uključuje nešto drugačiji izbor namirnica - ribu, kupus, raženi hleb, zobeno brašno, kruške, jabuke, korenasto povrće... Istraživanje, sprovedeno na preko 57.000 Danaca u trajanju od četiri godine, otkrilo je povezanost ovakve tradicionalne severnjačke ishrane sa produžetkom životnog veka.

Ljudi koji redovno jedu čokoladu generalno su mršaviji od onih koji u ovoj poslastici uživaju povremeno, pokazuju rezultati novog istraživanja. U studiji sprovedenoj u Americi učestvovalo je 1.000 ispitanika, a naučnici su analizirali njihove navike u ishrani, unos kalorija i indeks telesne mase. Uvtrđeno je da su osobe koje jedu čokoladu nekoliko puta nedeljno „tanje u struku” od onih koji ovu poslasticu jedu povremeno, preneo je BBC (Bi-Bi-Si). Iako je čokolada puna kalorija, ona sadrži i materije koje podstiču gubitak telesne mase, a ne samo stvaranje masnih naslaga, navode naučnici. Oni su zaključili da je važno koliko se često čokolada jede, a ne u kojoj količini. Ovi podaci samo ukazuju na vezu između konzumiranja čokolade i manje telesne mase, a ne predstavljaju dokaz da jedan faktor izaziva drugi.

Crvena detelina - Trifolium pratense je višegodišnja biljka koja je najpopularnija po svojim pozitivnim efektima na ljudsko zdravlje. Crvena detelina ima lišće sastavljeno od tri zelena ovalna lista, sa po 2 do 3 cm dužine, ima vrlo bledu spoljašnost, u obliku srca, gusto, loptasto cveće u rasponu od bledo crvene do ljubičaste boje. Cvet od crvene deteline se koristi u mnogim herbalnim formulama kao pomoćno sredstvo za ublažavanje simptoma menopauze kod žena i poznata je među herbalistima kao fitoestrogena biljka koja je jako korisna za uspostavljanje i održavanje estrogenskog balansa kod žena. Ekstrakt crvene deteline sadrži četiri izoflavona – genistein, daidzein, biokanin, formononetin. Izoflavoni su slični estrogenu u ljudskom organizmu pa se stoga preporučuju ženama u periodu menopauze kao zamena za hormonsku terapiju.

Čičak je dvogodišnja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren. Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje sakuplja se u prolece i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre. Koren čička deluje protiv otrovno, pospešuje izlucivanje mokrace i znoja te cisti krv. Isto tako koristi se u lecenju venericnih bolesti, svih vrsti cireva, skrofula, gihta (uloga), zastarelih reumatskih bolesti, vodene bolesti i trovanja živom. Čaj od mladog lišca koristi se u lecenju katara želuca i nadutosti, a dobro je sredstvo i protiv raznih osipa, cireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme čička koristi se za sve bolesti za koje se koristi i koren i listovi, s time što seme jace deluje. Seme čička koristi se za pravljenje čičkova ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme čička nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje.

jagorčevina je od davnina poznata kao lek za iskašljavanje i bronhitis, a najviše lekovitih sastojaka ima u svom korenu. Ova biljka bogata je vitaminom C, ublažava bolove u plućima i olakšava izbacivanje sluzi iz bronhija. Iskusni travari ističu da je u lečenju bronhitisa najdelotvorniji sirup dobijen iz korena ove biljke. Umesto sirupa, vi možete napraviti čaj tako što ćete pomešati po 10 grama korena jagorčevine, ploda anisa, kamilice i lista belog sleza i po 20 grama korena sladića i majčine dušice. Kašiku ove mešavine prelijte šoljom ključale vode, ostavite da odstoji 20 minuta, procedite i popijte. Dnevno možete piti najviše tri šolje ovog čaja.(Blic)

Prva na listi biljaka koje leče bronhitis jeste ren. Osim u ishrani, poznato je da se ren još od srednjeg veka koristi kao lekovito sredstvo u borbi protiv mnogih bolesti. Zbog toga što podstiče varenje i deluje kao diuretik, posebno ga treba češće koristiti u ishrani zimi. U hladnim danima, kad su pojačane infekcije organa za disanje, ren je odličan saveznik u borbi protiv bronhitisa, upale pluća i prehlada. Sadrži glukozinolate, jedinjenja koja razređuju gust sekret i olakšavaju njegovo izbacivanje, a ona su upravo zaslužna i za prepoznatljiv ukus rena. Ako imate neki od ovih problema, napravite sami lek tako što ćete pomešati dve šolje meda, pola šolje narendanog đumbira i pola šolje narendanog rena. Mešavinu ostavite da odstoji dve nedelje, a potom, ako kašljete, jedite po jednu kašiku dnevno svakog jutra. Ukoliko ne možete da jedete mešavinu zbog jakog ukusa, stavite jednu kašičicu u čaj i popijte.

Graviola (Annona muricata) je zimzelena biljka poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Danas raste u Meksiku, na Karibima, Kolumbiji, Peruu i Venecueli. Moguće ju je naći u podsaharskim zemljama Afrike te u jugoistočnoj Aziji. Graviola živi u oblastima visoke vlage u kojima su zime relativno tople jer ova biljka ne podnosi temperature ispod 5 stepeni kad doživljava oštećenja lišća i sitnijih grana. Temperature ispod 3 stepena Celzijusova za ovu biljku mogu biti kobne jer tada njeni plodovi postaju suvi i gube kvalitet. Graviola ima prijatan, slatkast ukus kojeg upoređuju sa kombinacijom ananasa i jagoda s kremastom notom koja podseća na kokos ili bananu. Plod graviole možete jesti u izvornom obliku ili od njega možete praviti sok. U lečenju se koriste lišće, kora, plod i semenke graviole...Graviola je biljka koja je najpoznatija po svom delovanju na ćelije raka.

Rezultati nedavnih istraživanja nemačkih naučnika mogli bi izazvati podosta rasprava jer ruše dosadašnja saznanja o blagotvornosti zelenog i crnog čaja u smanjivanju krvnog pritiska. Na tom je polju, čini se, ipak delotvorniji kakao. Saznanja su dobijena na osnovu analiza prethodno objavljenog istraživanja Archives of Internal Medicine, kojeg je objavio American Medical Association. Snižavanje krvnog pritiska među učesnicima koji su konzumirali kakao proizvode najmanje tokom dve nedelje bilo je u rasponu koji se postiže upotrebom lekova uobičajeno propisanim za kontrolisanje visokog krvnog pritiska. No, nemojte se odmah početi daviti u čokoladi i halapljivo nasrtati na slatke pločice jer svaki savet vezan za ishranu mora uračunati visok šećer, masnoće i kalorije koje unosimo u organizam konzumirajući većinu kakao proizvoda, upozorio je autor studije Dirk Taubert.

Jarkonarandžasta boja šargarepe potiče od karotina, kojeg u šargarepi ima u izobilju, kao ni u jednoj drugoj namirnici. Iz karotina nastaje vitamin A, koji nam obezbeđuje bolju pigmentaciju i zdravu kožu, kosu i nokte. Zatim utiče na pravilan rast, rad jetre, želuca, creva, jača srce, popravlja vid i podiže imunitet. Sok od šargarepe odlično je prirodno sredstvo za čišćenje organizma od štetnih materija, protiv poliartritisa, osteohondroze, lošeg varenja i hemoroida. Smanjuje psihički umor nastao prekomernim intelektualnim radom i stresom. Ublažava zamor srčanog mišića, reguliše razmenu materija u organizmu pa time utiče i na regulisanje telesne težine.

Sveže ceđeni sok od jabuke sniziće visoku temperaturu, a topao napitak od nakiselih plodova ublažiće kijavicu i kašalj, kao i tegobe izazvane upalom grla. Da biste stekli vrhunski imunitet, potrebno je da vam se na svakodnevnom jelovniku nađe između 28 i 35 grama rastvorljivih vlakana, koliko ih ima u jednoj većoj jabuci, kažu nutricionisti. Svaki čovek bi trebalo da pojede između 30 i 40 kg jabuka godišnje – bar jednu svakog drugog dana. Ukoliko vas je ščepao neki virus i već nekoliko dana se mučite s visokom temperaturom, napravite sok od jabuke. Sveže ceđeni plod je vrlo blagotvoran kod upale ždrela i usne duplje, osvežava dah i pomaže kod promuklosti. Dobar je antioksidant i deluje protiv bakterija i virusa. Zbog obilja vitamina, fosfora i kiselina koje poseduje, jabuka povoljno deluje na mozak i koncentraciju. Sveža voćka otklanja nesanicu, popravlja raspoloženje i prija nervnom sistemu.

Vrući napitak od crvenog voća zadovoljiće potrebe organizma za vitaminima, mineralima, biljnim vlaknima i antioksidansima, smanjiti rizik od prehlade i ubzrati oporavak Da biste imali jak imunitet i izbegli prehlade koje nas prate tokom zimskog perioda, neophodno je da u organizam unosite mnogo vitamina, minerala, biljnih vlakana i antioksidanasa. Ovaj vrući napitak od crvenog voća zadovoljiće te potrebe, smanjiti rizik od prehlade i ubrzati oporavak. Potrebno je: 500 g smrznutog crvenog voća, sok od pola limuna, pola šoljice šećera u prahu, šoljica kipuće vode. Priprema: Voće, limunov sok i šećer stavite u posudu otpornu na visoke temperature, dodajte kipuću vodu i mešajte dok se šećer ne otopi. Procedite, sok prespite u sterilisanu bocu, zatvorite i čuvajte u frižideru. Pre služenja razredite sa vodom, toplom ili hladnom, po želji.
(novosti.rs)

Bogat vitaminom C, limun je izvanredan cistac organizma ali i namirnica koja ublažava glavobolju, smanjuje stres, cuva vitku liniju. Osim toga što je najpoznatiji izvor vitamina C, limun i njegov svež sok sadrže i brojne druge lekovite sastojke. Ovo magično voće pomaže ne samo kod prehlade, nego i kod mnogih drugih bolesti, reguliše metabolizam i usporava starenje, pa ga sve češće zovu „lekom za sve“. Korišćenje svežeg limuna u svakodnevnoj ishrani je izuzetno korisno, bez obzira na godišnje doba, ali ga se najčešće setimo zimi. Jedno od manje poznatih svojstava ovog citrusnog voća je da potpomaže pražnjenju creva. Efikasno eliminiše štetne gasove i poboljša probavu. Ukoliko postoje problemi, treba svakodnevno konzumirati sok jednog limuna razblaženog toplom vodom. Sok, jezgro, ili kora, podjednako su bogati vitaminima.

Začinska biljka anis (Pimpinella anisum), je jednogodišnja biljka koja izraste od pola do jednog metra visine. Ima granatu, pahuljavim dlacicama pokrivenu šupIju stabljiku, s okruglasto nazubljenim, uskim lancetastim belim cvetovima, kod nas nedovoljno zastupljena, obilato se koristi u Španiji, Italiji, Grčkoj, Bugarskoj i Rusiji. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, za anis su znali još drevni Egipćani pre tri i po hiljade godina. Anis se danas najviše koristi kao začin za kolače, pecivo i hleb. U nekim krajevima sa anisom se začinjavaju sosovi, variva i salate. Pekmez i kompot od šljiva takođe dobija posebnu notu ako se začini anisom. Ali, kako anis brzo gubi ukus i miris, treba da se samelje neposredno pre upotrebe. Seme anisa djeluje protiv nadimanja, umiruje grceve, jaca želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma te cisti krv i jaca živce.

Cvekla je lekovito povrće koje podstiče razmenu materija i poboljšava funkciju jetre. Poseduje velike količine vitamina C, karotena, vitamina B1 i B2, kao i minerala: kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, sumpora i joda. Ako ste vegetarijanac, ona je idealna za vašu ishranu jer sadrži kobalt, koji učestvuje u stvaranju vitamina B12, koji vegetarijanci ne unose u dovoljnim količinama. Iako nije preterano bogata gvožđem, često se preporučuje anemičnim osobama jer štiti crvena krvna zrnca i povećava elastičnost krvnih sudova, što pospešuje bolje pumpanje krvi. Idealna je za regulisanje krvnog pritiska i smanjuje holesterol. U slučaju da imate problema sa kamenom u bubregu ili patite od osteoporoze, nemojte da preterujete sa unosom cvekle, jer smanjuje upijanje kalcijuma.