Zdravlje

Bundeve je bogata vitaminima, mineralima i biljnim vlaknima. Ima manju količinu belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i vitamina karotena ili provitamina A, C, E i K vitamina iz grupe B, i to B1, B2 i B6 zatim nijacina, folne kiselina, minerala kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Treba pomenuti i pektin, celulozu, kao i druga biljna vlakna. Njena energetska vrednost se preporučuje u dijetetskim režimima ishrane jer meso bundeve ima samo 26 kcal na 100 grama. Plod bundeve preporučuje se kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Odlična je dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabetičare ako se tokom pripreme ne zaslađuje, kao i osobe sa oboljenjima želuca i creva. Bundeva utiče i na usporavanje starenja, odnosno što više bundeve jedete, uspešnija će biti vaša borba protiv slobodnih radikala, odgovornih za starenje ćelija.

Najnovija istraživanja pokazala su da beli luk štiti srce od oštećenja ćelija koje izazivaju srčani udar. Ulje koje sadrži glavica belog luka ima lekovite sastojke koji sprečavaju oštećenja srca i arterija. Poznato je i da aminokiseline iz belog luka snižavaju štetnu frakciju holesterola u krvi, a povećavaju koncentraciju zaštitnog „dobrog" holesterola. Snižava i krvni pritisak za 5-10 odsto, normalizuje tahikardiju (ubrzan srčani rad) i pozitivno utiče na varenje hrane i poboljšava rad jetre, bubrega i prostate. Takođe, savet je stručnjaka, zaboravite beli luk u prahu, jer je njegovo blagotvorno dejstvo u tom obliku potpuno nestalo..

Uprkos većoj količini zasićenih masnih kiselina u siru, to nema uticaja na povećanje nivoa lošeg holesterola u krvi u poređenu s istom količinom butera Jedenje sira može da bude manje štetno za srce nego jedenje butera, pokazali su rezultati danskog istraživanja. Istraživači su konstatovali da uprkos većoj količini zasićenih masnih kiselina u siru, to nema uticaja na povećanje nivoa lošeg holesterola u krvi u poređenu s istom količinom butera, preneli su francuski mediji. Naučnici su došli do tih rezultata obavljajući kontrolu oko 50 osoba pod režimom ishrane u kome je deo dnevnog unosa lipida bio zamenjen bilo sirom, bilo buterom. Nakon šest sedmica, osobe koje su jele sir imale su niži nivo lošeg holesterola (LDL) od onih koje su jele buter.

Cink deluje na dva načina: ugrožava sposobnost rinovirusa, koji su odgovorni za oko 80 odsto prehlada, da se razmnožavaju i blokira ove viruse da se zalepe za membrane ćelija i tako izazovu infekciju. Kod ispitanika koji su ga pili preventivno, cink se takođe pokazao odlično jer je mali procenat ovih ljudi obolevao u sezoni respiratornih infekcija. Ako želite da budete zdravi tokom zime, jedite namirnice koje su bogate cinkom. Važno je pritom znati da su prirodni izvori cinka govedina, ćuretina, tunjevina, iznutrice, pivski kvasac, soja, semenke bundeve, sir, grašak, školjke i rakovi. Cink utiče na rad enzima od kojih neki deluju u ćelijama imunološkog sistema. Podstiče stvaranje belih krvnih zrnaca u koštanoj srži i, istovremeno, sazrevanje takozvanih T-limfocita. Oni su neophodni da bi se organizam odbranio od klica. Osim toga, cink sprečava upale i suzbija viruse.

Za mnoge čaj i kafa predstavljaju samo topli napitak koji im pomaže da se rasane ili osveže. Činjenica je, međutim, da su čaj i kafa mnogo više od toga - oni su pravi rudnik supstanci koje blagotvorno deluju na zdravlje. I čemu sada dati prednost? .... Najveća prednost čaja je obilje antioksidanata, to jest bioflavonoida (naročito katehina), supstanci koje ublažavaju dejstvo slobodnih radikala. Ali, oprez! Da bi ih organizam apsorbovao, ova jedinjenja moraju da se oslobode šećera koji sadrže. Taj zadatak obavljaju enzimi u crevima i zato je neophodno da se sačuva njihova efikasnost. Kako? Tako što ćemo unositi potrebnu količinu mleka i mlečnih proizvoda, upozorava italijanski biohemičar Benvenuto Čestaro........ Kafa ubija slobodne radikale..... Da, a najzanimljivije je što ih najviše ima u socu crne kafe.

Istraživači su ustanovili da su određene vrste povrća, kao kupus, prokelj, karfiol i brokoli, povezane sa smanjenjem rizika od raka u proksimalnom i distalnom delu debelog creva. Jabuke su naročito efikasne u smanjenju rizika od raka u distalnom delu debelog creva. U zapadnjackoj ishrani jabuke su znacajan izvor prirodnih vlakana i plan polifenola niske molekularne težine i kao takve ispoljavaju antikancerogeno dejstvo u debelom crevu. Međutim, utvrđeno je da je povećan rizik od rektalnog karcinoma povezan sa povećanjem unosa voćnih sokova. Efekti voća i povrća na rak debelog creva detaljno se ispituju, a trenutni savet je da se jede pet porcija svežeg voća i povrća dnevno kako bi se smanjio rizik od pojave ove bolesti.

Zapušen nos i kijanje je česta pojava u hladnim danima, kapi za nos su trenutno delotvorne, ali ako se koriste duže od nekoliko dana ili se stavljaju često, mogu da nadraže i oštete sluzokožu. Sa ovim problemom možete da se izborite i na sledeći način, 1/8 kašičice kuhinjske soli rastvorite u 2 dl mlake vode koju ne morate da prokuvate prethodno. Praznu flašicu kapi za nos napunite ovim rastvorom i stavljajte kap do dve u nos kada se zapuši. Ovo sredstvo je dobro za ispiranje nosa i kao preventiva od virusa.

Kineski naučnici su na tragu pronalasku koji bi zahvaljujući ekstraktu iz drveta latinskog imena Hovenia dulcis, omogućio onima koji ne mogu bez alkohola da ga piju u velikim količinama bez ikakvih posledica i bojazni od opijanja. Kineski naučnici tvrde da su otkrili prirodnu supstancu koja će ih održati treznim bez obzira na unetu količinu alkohola. Pored toga ova supstanca neutrališe mamurluk i može pomoći alkoholičarima u borbi protiv bolesti zavisnosti od koje svake godine umre veliki broj ljudi širom sveta. Ekstrakt ovog drveta u kineskoj narodnoj medicini koristi se već preko 500 godina za lečenje mamurluka, zahvaljujući komponenti dihidromicetinu (DHM) koja predstavlja blokator intoksikacije. Preliminarni eksperimenti već su obavljeni na pacovima kod kojih je sprečen efekat alkohola na mozak, bez obzira na njegovu količinu prisutnu u krvi.

Jedan od vrlo rasprostranjenih simptoma u ustima su aftozne lezije, tj. afte. Velika je raznolikost u njihovom nacinu nastanka, kao i mestu gde se pojavljuju . Mesto na kome aftozne lezije najcešce nastaju je na sluzokoži usne duplje i to sa unutrašnje strane usana i obraza u predelu gornje ili donje vilice. Isto tako mogu se naci na levom ili desnom rubu jezika kao i u predelu korena jezika. Afte imaju razlicite oblike, najcešce su to krateraste tvorevine sa belicastim središtem. Veoma bole i to pri svakom pokretu sluzokože usne duplje. Uzroci nastanka su veoma razliciti, a nekim slucajevima uzrok i ne može da se otkrije. Najcešce nastaju usled pada imuniteta i jakih avitaminoza, to jest nedostatka vitamina. Afte nastaju i na nervnoj bazi posle jakih stresova. Takodje nedovoljna higijena usta i zuba doprinosi vecoj kiselosti u ustima i povecanoj mogucnosti nastanka aftoznih lezija.

Ukoliko želite sa imate zdrave zube, da budete dobro raspoloženi i da imate zdravu jetru, svoj jelovnik bi trebalo da pojačate mandarinama. Pored toga što su ukusne, mandarine pozitivno utiču na zdravlje. Bogate su C vitaminom, koji sprečava infekcije respiratornog sistema, te pojavu prehlade. Ova voćka se preporučuje onima koji su izloženi stresu, ali i ljudima koji žele da sačuvaju zube. Kao izvor potasijuma, sprečavaju nastanak upalnih procesa u ustima. Mandarine sadrže kolin i vitamin B, koji pomažu u zdravom funkcionisanju jetre. Nezdrava hrana i alkohol svakodnevno narušavaju zdravlje jetre, pa je ovo voće savršena preventiva. Zlata vredna voćka sadrži i folnu kiselinu, koja je važna za normalno funkcionisanje mozga. Ulje mandarine ima snažna antioksidativna i analgetska svojstva, koja će poboljšati opšte stanje organizma. Takodje mandarine su dobre i za varenje. (Tanjug)

Organizmu treba dopustiti adekvatnim oblačenjem i dobrom ishranom da se prilagodi na vremenski skok od leta u zimu. U vreme hladnih, ali još uvek prijatnih jesenjih dana, ne treba se pretopljavati, ali ni isuviše slabo oblačiti, treba jesti kuvanu hranu, što više voća i povrća, ali i vratiti se okrepljivanju toplim čajevima. Prema ruskom običaju, osnova za čaj je ono što se kod nas zove šerbet, mada nutricionisti savetuju da je čajeve najbolje piti nezaslađene, ili sa žutim šećerom i medom. Veća količina pripremljenog čaja, može se držati i nositi u termosu. Veruje se da je optimalna korist od pijenja čaja do 4 šoljice dnevno. Kao voće i povrće, čaj je prirodni izvor flavona koji pokreću antioksidante u telu. Vrsta čaja koju pijete u tom smislu gotovo je nevažna. Na primer, smatra se da crni i zeleni čaj, iako potpuno različiti, imaju sličnu količinu antioksidanata.

Iako donekle zanemarena, dunja (Cydonia oblonga) predstavlja pravo voće jeseni. Iako je njeno vreme od oktobra do decembra, ne nalazi se baš često u prodaji. Izgleda da su preci današnje civilizacije znali mnogo više o njenoj vrednosti, jer je donekle poprimila i mitski značaj. Za one koji ne znaju, dunja predstavlja pravu vitaminsku bombu. Osim minimalne količine kalorija i masti, bogata je proteinima, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, a sadrži i puno taninskih materija i pektina. Od vitamina najviše ima vitamina C, ali i zavidnih količina karotena (provitamin A), vitamina B 1 i B 2, kao i niacina. Od minerala najviše je zastupljen bakar, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, sumpor, hlor. Semenke dunje sadrže čak 15 odsto ulja i značajne količine važnog sastojka amigdalina, odnosno vitamina B 17, koji poseduje antikancerogeno dejstvo.

Pola kašičice cimeta dnevno umanjiće nivo šećera u krvi dijabetičara, tvrde naučnici. To je zato što sastojci cimeta povećavaju aktivnost insulina. Cimet može da snizi nivo masti i lošeg holesterola, uništi gljivice i spreči njihov rast, umanji telesnu temperaturu i ima protivzapaljensko dejstvo. Ovaj mnogima omiljeni začin za sutlijaš i kolače s jabukama koristi se protiv zubobolje, oboljevanja desni, raznih vrsta upala, poboljšanja varenja, a poznato je da je i snažan antioksidans. .....Jednu kašičicu cimetovog praha pomešati sa pet kašičica meda i staviti na bolni zub. Ovo možete ponavljati tri puta dnevno dok ne odete kod zubara....... Jednu trećinu meda meda istopiti u dve trećine mlake vode, dodati kašičicu cimetovog praha, pa tom masom blago masirati bolne delove tela. Bol bi trebalo da polako počne da se umiruje za minut ili dva.

Španski naučnici utvrdili da orasi smanjuju apetit i da šaka koštunjavog voća na dnevnom nivou može uticati na smanjenje telesne težine. Otkriće je pozitivno i za one koji imaju visok nivo šećera u krvi ili visok krvni pritisak. Šaka oraha dnevno može uticati na smanjenje apetita, a takođe i na smanjenje telesne težine, prenosi Dejli mejl. Španski naučnici su tokom istraživanja prvi put uočili vezu između konzumiranja oraha i podizanja nivoa serotonina (supstance koja pojačava apetit i lučenje hormona sreće), kao i njegovog pozitivnog uticaja na srce. Istraživači Univerziteta u Barseloni takođe navode da je svakog dana preporučljivo uzeti šaku mešavine sirovih oraha, badema i lešnika za koje tvrde da imaju pozitivan uticaj na celokupno zdravlje.

Svakodnevno konzumiranje dve do tri porcije voća ili žitarica bogatih vlaknima može da obezbedi snažnu zaštitu srca, pokazuju istraživanja. Odnosno, deset grama vlakana dnevno može da smanji rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti za 14 procenata, a rizik od smrtnosti za 27 odsto. To znači da bi trebalo pojesti porciju (tri četvrt šolje) mekinja i jednu krušku da bi se obezbedilo pet grama vlakana. Još tri grama obezbeđuje se porcijom ovsene kaše i jabukom. Preostala dva grama vlakana, takođe kroz voće i žitarice, možete da unesete po sopstvenom izboru. Vlakna najpre deluju tako što snižavaju nivo holesterola u krvi i krvni pritisak, a poboljšavaju i osetljivost na insulin. U tom smislu, vlakna iz žitarica su posebno važna, jer ako se samo ona unose u količini od po deset grama, rizik za obolevanje od koronarnih bolesti se smanjuje za četvrtinu, dok vlakna iz voća ovaj rizik smanjuju za trećinu.