Zdravlje

Hladni dani donose viroze i prehlade. Stručnjaci kažu da virusi baš vole takvo vreme, no nije uvek reč o zloglasnoj gripi. Adenovirusi takođe mogu izazvati teške simptome bolesti i lako ih je zameniti sa gripom. Izazivaju upale gornjih disajnih puteva, a mogu da izazovu i komplikacije na plućima. Neretko uzrokuju i probavne probleme. Zimi je često u opticaju i Norovirus. On napada probavni sistem, a širi se direktnim kontaktom, ali i hranom. Osim spomenutih, zimi vlada i veliki broj takozvanih običnih virusa koji uzrokuju česte prehlade. Lečenje je jednako za sve: treba ih preležati, piti dosta tečnosti i uzimati sredstvo za skidanje povišene telesne temperature.. ... Ishrana bi trebala biti raznovrsna i podeljena u manje obroke. Veoma je važan i izbor namirnica.

Grožđe se nekad smatralo hranom bogova i povezivalo s Dionisom, grčkim bogom vina, poljoprivrede i plodnosti. Grožđe sadrži obilje flavonoida, koji su nosioci boje ovoga voća, a zaslužni su za niz povoljnih uticaja na zdravlje čoveka, naročito za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema. Važan mineral kojeg nalazimo u grožđu je bor, a adekvatna količina bora važna je za očuvanje zdravih kostiju. Takođe, grožđe je izvrstan izvor vitamina C, a jedna šoljica zadovoljava 27 odsto dnevnih potreba za ovim snažnim antioksidansom. Grožđe je takođe odličan izvor mangana, minerala koji olakšava metabolizam proteina i ugljenih hidrata te aktivira enzime zaslužne za korišćenje ključnih nutrijenata, poput vitamina B grupe. Grožđe je veoma rasprostranjeno u svetu i smatra se da ima nekoliko hiljada vrsta. Postoje vrste koje su pogodne i za jelo i za spravljanje vina, a postoje vrste samo za jelo ili samo za vino.

Povratić ili Vratić latinski Tanacetum parthenium je aromatična, bogato razgranata biljka perastih listova i sitnih jednostavnih i polupunih belih cvetova nalik dugmetu, cveta od juna do septembra, visine 60-80. Biljka je poreklom sa brdovitih prostora Balkanskog poluostrva. Sama biljka se sama uspešno zasejava, a za svoj rast treba sunčanu poziciju. Dobro podnosi sušu. Biljka je slična po izgledu sitnim hrizantemama, ali je potpuno drugačijeg mirisa, cvetovi podsećaju na kamilicu, a ima ih nekoliko vrsta, jednostavnih i punih cvetova. Biljka se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za snižavanje visoke temperature i lečenje glavobolje, zubobolje, bolova uzrokovanih artrozom, probavnih problema, uboda insekata, neplodnosti te problema s menstruacijom i trudovima tokom porođaja. Pripada vrsti kritosemenjača (Angiospermae), a pripada porodici Asteraceae i rodu Tanacetum....

Maslinovo ulje je verovatno najpoznatije po svojim, za srce blagotvornim učincima, ali nezasićene masti štite i od raka dojke, poboljšavaju moždanu aktivnost te čine kosu, kožu i nokte lepšima. Kao da ovo sve nije dovoljno, poslednja istraživanja pokazuju da maslinovo ulje jača kosti. Tim španskih istraživača je pregledao 127 muškaraca u dobi od 55 do 80 godina. Oni koji su se hranili mediteranskom prehranom obogaćenom maslinovim uljem pokazali su visok nivo osteokalcina u krvi, poznatog markera zdravih kostiju, preneli su na "The Independent reports". "Unos maslinovog ulja povezan je s prevencijom osteoporoze u eksperimentalnim i in vitro modelima", izjavio je vodeći autor istraživanja dr. Jose Manuel Fernendes-Real te nastavio: "Ovo je prvo istraživanje koje je nasumce demonstriralo da maslinovo ulje čuva kosti i to kroz krvne markere".

Aromatični plodovi sa čvrstom opnom tamnosmeđe boje odličan su izvor minerala, vitamina i vlakana, a uz to imaju manje kalorija i masnoća nego drugo orašasto voće.Iako mnogi smatraju da kesten goji, ovaj plod ima manje masti i kalorija u odnosu na druge orašaste plodove. Jesen je idealno doba da potražite ovu ukusnu i zdravu voćku. Kesten je u početku uzgajan u Kini, Japanu i Španiji. Ubrzo se doselio u Italiju i na naše prostore. Danas postoji stotinak različitih vrsta kestena, od kojih je većina jestiva. Ovaj plod odlikuje posebna tekstura i blag ukus. Iako se uglavnom koristi za pripremu slatkih poslastica poput kolača i kesten-pirea, ova voćka „smestila” se i u recepte za mnoge slane specijalitete. Kestenje je idealno rešenje za „odlaganje” starenja i za hronične bolesnike, posebno one koji pate od reumatskih oboljenja....

Kupus je jeftina, a neverovatno zdrava i kvalitetna namirnica. Preporučuju se sve vrste kupusa pripremljene na sve moguće načine, a posebno jela od kiselog kupusa. Naučnici su zapazili da u tradicionalnim poljskim zajednicama ima manje karcinoma nego drugde pa su pre sedam godina sproveli veliko istraživanje koje je pokazalo da tamošnje žene koje jedu kiseli kupus 3-4 puta nedeljno imaju čak 75% manje šansi za karcinom dojke. Kasnija istraživanja pokazala su da slično važi i za rak pluća, želuca i debelog creva. Antikancerogena svojstva kupus može zahvaliti fitohemikalije sulforafan. Osim što štiti od raka, kupus je sjajan izvor dijetetskih vlakana, vitamina C, beta-karotena, kalijuma, gvožđa, bakra, magnezijuma, sumpora i kalcijuma (iskoristivost kalcijuma iz nekih namirnica može biti problem, ali to ne važi za kupus pa je odličan i za kosti i zube).

Grahorice ili mahunarke odličan su izvor belančevina pa ih često nazivaju i zdravim zamenama za meso (u ovome se posebno ističe soja, koja je ujedno i neizostavna namirnica u zaštiti zdravlja žene). Mahunarke ne sadrže holesterol poput mesa, a zbog visokog udela vlakana daju dugotrajan osećaj sitosti. Moćno su oružje u borbi protiv gojaznosti, pomažu iu snižavanju 'loseg' holesterola LDL i krvnog pritiska, tj uopšteno smanjuju rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Dosta se raspravlja jesu li biljni proteini jednako zdravi kao oni iz mesa. Istraživanja su pokazala da balansirana vegetarijanska ishrana može biti jednako kvalitetna kao balansirana ishrana mesojeda pa dijetetičari danas smatraju da bi otprilike polovinu proteina trebalo uzimati iz namirnica biljnog, a polovinu iz životinjskog porekla. Mahunarke su dostupne tokom cele godine, bilo sveže, bilo suve.

Osim što su ukusni, pistaći čuvaju srce i pomažu mršavljenje, tvrde stručnjaci. Orašasti zelenkasti plodovi predstavljaju hranu sa malim brojem kalorija koja je i bogat izvor proteina što doprinosi poboljšanju zdravlja srca i krvnih sudova. Rezultati jedne britanske studije pokazuju da omiljena zdrava grickalica mnogih sladokusaca ne oslobađa štetne masti u našem organizmu, već ubrzava proces mršavljenja. Iako su mnogi stručnjaci decenijama savetovali da bi iz dijetalne ishrane trebalo izbaciti orašaste plodove, pistaći ne izlaze „iz igre”, jer brojne nove studije širom sveta ukazuju na njihovo blagotvorno dejstvo. Sve je više onih koji rado grickaju pistaće i tako dokazano pomažu zdravlje ogranizma i održavanje idealne telesne težine, zato slobodno uživajte u ukusu omiljenog „slaniša” kad god vam je pri ruci.

Redovno konzumiranje čokolade može da pomogne muškarcima da izbegnu šlog, tvrde stručnjaci. Prateći više od 37.000 muškaraca starosti od 49 do 75 godina, švedski tim sa Instituta Karolinska, ustanovio je da su oni ispitanici koji su konzumirali najviše čokolade dnevno (otprilike ekvivalent trećine šolje čokoladnih mrvica), pod sedamnaest odsto manjim rizikom od onih koji su izbegavali čokoladu. „Povoljan efekat čokolade protiv šloga možda je u vezi sa time što ona sadrži flavonoide”, ističe vođa studije Suzana Larson. Druga studija, sprovedena prošle godine, pokazala je da čokolada ima isto preventivno dejstvo protiv šloga i kod žena. Flavonoidi su jedinjenja sa antioksidantnim svojstvima, koja mogu da imaju pozitivan efekat na krvni pritisak, holesterol i funkcionisanje krvnih sudova.

Jedna jabuka dnevno čuva zubnu gleđ i desni, tvrde stručnjaci. Brojna istraživanja pokazala su da jabuke imaju pozitivno dejstvo na očuvanje zdravlja organizma. Ovo voće pomaže i pri održavanju redovne higijene zuba i usta, pa osim što redovno perete zube, obavezno jedite jabuke. Utvrđeno je da redovno konzumiranje jabuka prosečno smanjuje rizik od gubitka zuba za trideset odsto, što je od velike važnosti za prevenciju oboljenja desni. Jabuka je odlična za jačanje mišića i nerava, pročišćava krv, redukuje holesterol i čuva zube, i odličan je regulator telesne težine. Za sigurno blagotvorno dejstvo jabuka, stručnjaci preporučuju da ih ne ljuštite i ne seckate, već da ih jedete prirodne.

Grejpfrut u kombinaciji sa velikim brojem lekova izaziva neželjene, često teške, posledice, preneli su francuski mediji. Sok od grejpfruta, ali i drugi proizvodi na bazi tog voća, čest su uzrok neželjenih dejstava do kojih dolazi u interakciji sa više desetina lekova, među kojima su oni za regulaciju nivoa holesterola u krvi, lekovi protiv alergija, antidepresivi, medikamenti za snižavanje krvnog pritiska, lekovi protiv bolova, neki antibiotici... Postoje različite pretpostavke vezane za ta negativna dejstva, a odnose se pre svega na inhibiciju određenih enzima. Inhibicija povećava koncentraciju u krvi određenih lekova koje obično metabolišu ti enzimi, odnosno dovodi do predoziranja, a registrovani su i ređi slučajevi smanjenja koncentracije lekova u krvi, pa samim tim i njihove manje delotvornosti. (Tanjug)

Sok od krastavca pomaže u regulisanju šećera u krvi, stoga je prikladan za dijabetičare. Odlična je namirnica koja leči bolesti desni i jača zube, nokte i podstiče rast kose. Zašto je još dobar krastavac?.... Krastavac je povrće koje sadrži 95% vode ali je bogat mineralima, prirodnim solima, enzimima i vitaminima te jakim antioksidansima. Kalijum i mangan koji se nalaze u ovom povrću pomažu u regulaciji krvnog pritiska, a vlakna u savladavanju osećaja gladi. Sok od krastavca izuzetno je zdrav kada se pije ili nanosi na kožu kao prirodan tonik. Hladi i hidrira kožu stoga se koristi i kao prirodan sastojak u kozmetici za negu kože.... Jedna od najpoznatijih metoda za uklanjanje podbulosti i tamnih kolutova ispod očiju običan je svež krastavac.

Ženama koje imaju rak dojke naučnici su dali lek napravljen od brokolija, i pokušali su da utvrde da li sastojci ovog povrća mogu da zaustave širenje zloćudnog tumora. Prethodna istraživanja su nagovestila da bi sastojci koje lučimo pošto pojedemo brokoli mogli da podstaknu zaštitne enzime u tkivu dojke. Sada su naučnici izdvojili molekul sulforafan i davali su ga pacijentima kojima je skorije postavljena dijagnoza. Stručnjaci veruju da sulforafan može da pretvori organizam u "oružje" protiv raka dojke. - Sulforafan je veoma važan. On pomaže u održavanju zdrave ravnoteže antioksidanasa u organizmu. Da biste imali koristi, trebalo bi da jedete brokoli tri do četiri puta nedeljno. Neki će pomisliti da je to suviše, ali od kada sam videla dokaze, moja porodica ga jede koliko je neophodno- kaže doktorka Marija Traka. Sulforafan se luči u organizmu kada jedemo glukorafanin, supstancu koja se nalazi u brokoliju.(Blic)

Kantarion je idealan prirodni lek za mnoge zdravstvene tegobe, kantarion ima pozitivno dejstvo u borbi protiv mnogih oboljenja, a poznat je i po svojim antibakterijskim dejstvima koji pomažu pri saniranju rana i opekotina. Kantarion se najčešće upotrebljava za umanjenje bolova u stomaku, pri poremećajima varenja, kod čira, gastritisa, u menopauzi, ali i kod ozbiljnih oboljenja ženskih reproduktivnih organa. Ova biljka postaje sve popularnije sredstvo u borbi protiv depresije, a zahvaljujući brojnim istraživanjima aktivno se primenjuje kod osoba koje boluju od blagih oblika depresivnog ponašanja. Kantarion se uglavnom primenjuje kao ulje, čaj, a ređe u obliku leka - u tabletama ili kapsulama. Kod saniranja rana i opekotina najjače dejstvo ima kantarionovo ulje, uz javljanje lekaru ako je reč o težem obliku rane, da bi se izbegle moguće infekcije.

Konzumiranje ribe čuva mozak od starenja i pomaže pamćenje, tvrde stručnjaci. Na osnovu brojnih istraživanja holandskih istraživača zaključeno je da osobe koje jedu više od 200 grama ribe nedeljno imaju više šansi da sačuvaju funkcije mozga i mogu se pohvaliti boljim pamćenjem. Riba pomaže moždane funkcije „hraneći” ih zdravim mastima koje pomažu borbu protiv sastojaka iz namirnica koje ugrožavaju zdravlje srca, krvnih sudova i mozga. Slabiji rad mozga izazivaju namirnice poput margarina, putera i masnih sireva. Stručnjaci tvrde da loše masti doprinose začepljenju arterija i da je slabljenje funkcija mozga verovatno posledica oštećenja krvnih sudova u mozgu. Stručnjaci često ukazuju i na činjenicu da meso ribe, pored omega-3 masnih kiselina, sadrži i antioksidanse koji štite mozak, od kojih je najdelotvorniji selen.