Zdravlje

Zbog svoga hemijskog sastava i bogatstva vlakana, brokoli povoljno deluje na varenje, ujedno je odlican antioksidant. Pored spanaća i kelja, brokoli je jedna od najhranljivijih prirodnih namirnica koje postoje. Zapravo, ovo povrće, koje je nastalo u italijanskoj provinciji Kampanija, smatralo se namirnicom sa jedinstvenom vrednošću još od vremena antičkih Rimljana, zbog svojih lekovitih dejstava. Istraživanja su pokazala da je brokoli vrlo efektan kada je u pitanju prevencije i lečenja nekoliko tipova raka. Na primer, jedna studija objavila je zaključak da brokoli u organizmu proizvode anti-maligne aktivnosti. Takođe, primetili su i da izotiocijanati koji se nalaze u brokoliju, pozatiji i kao antiooksidanti, pružaju vitalnost i obnavljaju cervikalne, hepatocelularne, jajne i ćelije pankreasazahvaćene rakom. Takođe, ovo povrće ima i jaka anti-upalna svojstva u lečenju ćelija obolelih od leukemije.

Ako ste nekad imali problema sa bubrezima ili vam genetika nije naklonjena što se tiče upala i bubrežnih kamenaca, preporučujemo vam ukusan prirodni napitak, koji će preventivno sprečiti nastanak kamenja. Limun od svih citrusa u sebi ima najvišu koncentraciju citrata, a citrati na prirodan nači sprečavaju pojavu bubrežnog kamenja. Pijenjem oko 2 dl sirupa od limuna u oko dva litra vode dnevno uveliko smanjujete šansu za ovu veoma bolnu i opasnu pojavu. Sve što vam treba za ovaj lek jesu jedna šolja sveže ceđenog soka od limuna, jedna šolja prokuvane vode, jedna šolja meda i 8 čaša hladne vode. Vrelu vodu prelijte preko meda, dobro promešajte i ostavite da se ohladi. U ohlađenu smesu dodajte sok od limuna i sve ulijte u bokal zajedno sa osam čaša vode. Ova količina neka vam bude dnevna doza.

Ove semenke zaista spadaju među omiljene i dosta često konzumirane grickalice, a za svoj status mogu biti zahvalne samo ukusu i ničemu više jer skoro niko nije upućen u to koliko zaista semenke bundeve predstavljaju zdravu namirnicu. Semenke bundeve imaju celi niz sastojaka koji jako pozitivno deluju na ljudsko zdravlje to je jedna činjenica, međutim skroz druga je to koliko je širok dijapazon uticaja košpica pa tako deluje kako na imunitet tako čak i na zdravlje srca i drugih organa. Cink je elemenat koji inače pomaže ljudskom organizmu da se izbori sa virusnim infekcijama, umorom i lakšim psihičkim problemima kakva je depresija, a cinka u semenkama bundeve moguće je naći u znatno velikom procentu.

Celer u 100 grama korena sadrži samo sedam kalorija, dok se sa druge strane u njemu nalazi 320 miligrama magnezijuma i 16 milicentigrama folata. Celer je zdrava i ukusna grickalica - jednostavno ga isecite na prutiće i po želji pokapajte limunovim sokom, te jedite kao međuobrok. Iako se celer kod nas danas koristi isključivo kao dodatak jelima, do 17. veka koristio se isključivo u medicinske svrhe. Celer se koristi ceo, od korena do lista, a svi njegovi delovi su jako zdravi i niskokalorični. Ako imate problema s krvnim pritiskom, ova biljka je odlična pomoć za njegovo snižavanje, a poznata je i kao čistač organizma jer je sjajan diuretik. Sprečiće nadutost i probavne smetnje. Osim što je bogat vlaknima, prava je riznica vitamina K, C i B, te kalcijuma i folne kiseline. Koristan je obolelima od artritisa zbog visokog sadržaja natrijuma. Pomaže i kod reume i kostobolje.

Rec je o jednoj od najvažnijih mineralnih supstanci, koja jaca srce. Magnezijum učestvuje u prenosu nervnih impulsa, u proizvodnji proteina i u regulaciji srčanog ritma. Takođe, reguliše intestinalni tranzit i na taj način sprečava pojavu zatvora. Prisutan u skoro svim ćelijama, čuvar nervnog sistema, magnezijum igra važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama, i učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija. Ljudsko telo u proseku sadrži oko 25 g ovog minerala: 60 odsto ukupne količine uskladišteno je u kostima, oko 25 odsto koriste mišići (magnezijum stimuliše mišićno opuštanje) a preostalih 15 odsto raspodeljeno je na mozak, srce, jetru i bubrege. Magnezijum učestvuje u prenosu nervnih impulsa, u proizvodnji proteina i u regulaciji srčanog ritma. Takođe, reguliše intestinalni tranzit i na taj način sprečava pojavu zatvora.

Lubenica je najpopularnija letnja namirnica , a osim što osvežava i služi kao desert , ona je puna čudesnih sastojaka . Lubenica ima više likopena od svežeg paradajza . U samo jednoj šolji narezane lubenice ima oko šest grama likopena , dok u istoj količini paradajza ima oko četiri grama . Likopen se smatra čudesnim antioksidansom koji blokira dejstvo slobodnih radikala , a time i oštećenje te starenje telesnih ćelija. Likopen deluje i kao prevencija nastanka srčanih i malignih bolesti , a kako bi se u lubenici sačuvalo što više tog sastojka , pre jela ju je najbolje držati na sobnoj temperaturi . Njen sok ubrzava oporavak mišića nakon treninga . Sveža lubenica ili u obliku soka najbolje je rešenje za bolne i osetljive mišiće tela te " muskul fiber " .

Konoplja ( Cannabis sativa L. ) potiče iz centralnih delova Azije , no zbog svojih izuzetnih svojstava veoma brzo se proširila na čitav svet ( Kina, Indija , Evropa i Amerika ) . Osnovni uzrok ovakve ekspanzije je širok spektar primene gotovo svih delova biljke , koji se i danas koriste od tekstilne i paprine industrije , preko medicinske primene pa sve do ljudske ishrane . Razlike i predrasude ( među konopljom ) . Zbog predrasuda i nedostatka informacija , prosečan kupac često ne razlikuje industrijsku konoplju ( Cannabis sativa L. ) od indijske konoplje ( Cannabis indica Lam ) . Konopljino ulje sprečava bolesti srca i krvnih sudova, ublažava neugodno dejstvo predmenstrualnog sindroma, uklanja tegobe kod multiple skleroze, raka i šizofrenije i brojnih drugih bolesti. Ono snažno deluje i na rad mozga, rast i razvoj čoveka, reguliše metabolizam, stimuliše kožu, zdravlje kostiju i rast kose.

Redovna konzumacija maline ulepšava ten , jača kosu , poboljšava zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema , osnažuje imunitet i štiti od upala . Malina smanjuje delovanje slobodnih radikala te štiti od raka debelog creva , dojke , materice , jednjaka i prostate . Fitonutrijenti u malini sprečavaju širenje ćelija raka te ih podstiču na apoptozu , odnosno samouništenje . Plod maline odličan je za borbu protiv virusa i snižavanje šećera u krvi, dok malinov sirup jača srce. Maline imaju malo kalorija i puno vlakana - idealna kombinacija za borbu protiv viška kilograma! Ova biljka iz porodice ruža ima ukusne, slatke plodove, a može se naći u Evropi i severnoj Aziji. Njena lekovita svojstva poznata su diljem sveta, a ako već ne voliš maline, sada ćeš se sigurno zaljubiti u njih. Osim što su dobar izvor vitamina C, maline sadrže i korisne fitokemikalije i elaginske kiseline, te se tako bore protiv tumora.

Tvorac ovog čuvenog recepta je Opatica Hildegard fon Bingen, koja je živela pre 800 godina i umrla u svojoj 81. godini. Kasnije su njen recept za srčane probleme preuzeli i poznati doktori i objavljivali u svojim pisanim delima. Opatica savetuje da svako domaćinstvo treba da ima ovaj veličanstveni recept kojim se postižu neobični uspesi. Ona je bila mističarka i u svom pisanom životnom delu objašnjava da sve što je napisano potiče od njenih vizija Boga. Ovaj recept prenela je čuvena travarka Marija Trebem, autorka knjige “Zdravlje iz božije apoteke”. Ovaj prirodan lek za srce se pokazao uspešnim kod svih srčanih slabosti i pravih srčanih oboljenja. Koristi se kada osetite bilo koje srčane tegobe poput probadanja, treperenja, preskakanja, usled stresa. Pokazao se kao dobar i kod angine pectoris.
Recept za prirodan lek za srce:
Potrebno je:
10 svežih stabljika peršuna (bez korena)

Đumbir je i začin i namirnica, a u medicinske svrhe koristi se gotovo jednako kao i u kulinarske. Već je dobro poznato da ga možemo konzumirati sirovog, termički obrađenog, od njega praviti čajeve i marinade. Kada kupujete đumbir birajte korenje koje nije smežurano, kora mu mora biti glatka i zategnuta i trebalo bi da pukne kad ga pokušate prelomiti. Nauka je već odavno potvrdila da su lekovita svojstva đumbira veoma efektna i to je jedan od razloga zbog koga je on iz tradicionalne upotrebe u Aziji i Africi dobio svoje mesto i na Zapadu. Zdravstvene organizacije širom sveta okarakterisale su đumbir kao potpuno siguran za upotrebu i namirnicu koja se veoma dobro toleriše. Ipak postoji nekolio neželjenih efekata koji se mogu pojaviti ukoliko ga koristite u obliku praha. To su mučnina, žgaravica, gasovi i nadutost. Kod nekih ljudi se može pojaviti i alergija na đumbir u obliku blagog osipa na koži.

Dud ili murva je pomalo zaboravljeno, ali ukusno voće, koje raste pojedinačno posađeno ili samoniklo. U našim krajevima nalazimo crnu, crvenu i belu sortu, dok ih u svetu postoji oko sto. Od svih je sorti najaromatičniji crni dud. Od svih sorti je najaromatičniji crni dud. Ovaj plod raste na istoimenom listopadnom stablu iz porodice Morus, čije je lišće poznato kao hrana dudovog svilca ili svilene bube. Ovaj plod raste na istoimenom listopadnom stablu iz porodice Morus, čije je lišće poznato kao hrana svilene bube. Plodovi duda sadrže slobodne organske kiseline (limunska i jabučna), vitamine C, B, K, A, i E, gvožđe, kalijum, mangan i magnezijum, pektine i druge korisne materije. Poseduju veliku količinu antioksidansa antocijanina. Stručnjaci tvrde da dud zaslužuje biti uvršten u superhranu, jer sprečava starenje organizma i pomaže kod mnogih bolesti. U lečenju se koriste plodovi, listovi i kora.

Grmoliki bosiljak (Ocimum basilicum) karakterističnog mirisa, predstavlja začinsku, lekovitu i 'svetu' biljku, koja u mnogim religijama ima posebnu važnost. U narodnoj medicini koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresivnih raspoloženja, a čaj od ove biljke ublažava menstrualne tegobe. Bosiljak se koristi protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, kod prehlada, upale ušiju i bubne opne, ali i kao okrepljujuće sredstvo. Poreklom je iz Indije, a u Evropu su je u 12. veku doneli monasi. Pravoslavna crkva, hinduisti i mnogi drugi narodi, bosiljku pripisuju božansku moć. Postoji verovanje da se na krštenju nikad niko ne prehladi, bez obzira na doba godine, jer ova biljka poseduje snažno antizapaljensko dejstvo. Zapisi pokazuju da su za nju znali još u drevnom Egiptu.

Šaka badema dnevno može biti savršena užina koja će vas sačuvati i od bolesti. Ovaj visokoproteinski obrok, potiskuje i zavarava apetiti i odličan je za zdravlje srca. Bademi su prepuni monozasićenih masti i vitamina E koji štiti od loših uticaja UV zraka i Alchajmera, tvrdi čak šest studija nedavno predstavljenih Društvu nutricionista San Dijega. Za one sa rizikom za dijabetes, bademi na dnevnom nivou regulišu nivoe glukoze u krvi. Oni su takođe bogati mineralima koji pomažu da naše kosti budu jake, magnezijum se važan za mišiće ali i nerve i reguliše krvni pritisak. Za kožu tu je grupa flavonoida koji su antioksidansi i poboljšavaju efekat vitamina E zbog koga izgledamo mladoliko. Jedna od pomenutih studija, koju je vodio dr Kerol O`Nil sa Univerziteta Luizijana gde je na impresivnom uzorku od 24.808 odraslih utvrđeno da sa redovnim unošenjem badema dolazi do poboljšanja našeg psihološkog stanja.

Pogledajte šest dobrih razloga da češće uživate u ukusnom kikirikiju. Odlično se uklapa u poslastice, savršen je uz omiljeni film i nezaobilazan je uz sportska dešavanja, ali kikiriki je i više od toga. Pogledajte koja su i lekovita svojstva ove ukusne namirnice. Snižava holesterol. Iako spada u namirnice sa viskoim sadržajem masti i kalorija, brojne studije su pokazale da kikiriki zapravo može delovati preventivno na srčana oboljenja i sniziti holesterol i trigliceride, i to bez povećanja telesne težine. Reguliše nivo šećera u krvi. Istraživanje objavljeno u stručnom časopisu British Journal of Nutrition, pokazalo je da puter od kikirikija ili kikiriki može održati stabilan nivo šećera u krvi tokom dana, ako ste ove namirnice uzeli za doručak. Ovaj pozitivan efekat neće izostati ni ako kasnije u toku dana pojedete ručak bogat ugljenim hidratima. Smanjuje apetit.

Kao jedan od najzdravijih koštunjavih plodova sa brojnim nutritivnim vrednostima, lešnik opravdano zauzima visoku poziciju u čovekovoj ishrani, a njegova aroma neizostavna je u pripremanju namirnica slatkog ukusa. Veliki je spisak poslastica koje su nezamislive bez lešnika. Ovo jezgrasto voće redovan je sastojak mnogih torti i kolača, a najviše se koristi u konditorskoj industriji, u čokoladama, kremovima i mnogim drugim slatkišima. Reč je o plodu leske, biljke koja raste u obliku razgranatog žbuna i to do osam metara uvis, a u posebno dobrim uslovima može dostići visinu i do 15 metara. Pored njenog ploda, lešnika, u prehrambenoj industriji koriste se kora i list ove biljke jer se iz njih dobija lekoviti tanin. Jezgro lešnika bogato je proteinima i vitaminima iz B grupe, posebno vitaminima B6 i B1. Oni su važni za mišićnu masu, energiju, jačanje koncentracije i celokupnog nervnog sistema.