Sirup i med od mladih izdanaka bora su tradicionalni i prirodni “melemi”, lako pristupačni i jednostavni za pripremu. Dejstva crnogoričnih mladica kod bolesti respiratorih organa poznata su i cenjena vekovima, a koriste se za iskašljavanje, tegobe pri disanju, astmu, bornhitis, alergije, kao i za prevenciju istih i jačanje imuniteta. Pod imenom bor, u različitim podnebljima nazivaju se različite vrste borova, smreka ili jela, ali većina starih majstora, travara i narodnih medicinara najčešće je u receptima označavala 5 vrsta porodice bora – beli bor, običnu smreku, crnu smreku, običnu jelu ili planinski bor – i svi se u različitim dozama koriste za pripremu meda i sirupa. Beru se samo mladi izdanci, koji se potom peru i suše, a u zavisnosti da li želite med ili sirup, koristićete pčelinji med ili šećer. Postoji više recepata za pripremanje sirupa ili meda, a mi smo se odlučili za najjednostavniji.

Ove male šumske slastice spadaju među najomiljenije “bobice”. Ali, one nisu samo ukusne, već i vrlo lekovite. Naravno, nije ih lako naći, a ni nabrati veću količinu. Možda su ih, zato, i Rimljani cenili. Ova biljčica je odličan prirodni lek za mnoge tegobe. Može se upotrebiti cela biljka, listovi i plodovi, a ima je od juna do oktobra. Male žute tačke, kojima je ukrašen plod daju šumskim jagodama terapeutska svojstva. Sok od šumskih jagoda preporučuje se osobama koje imaju obolenja jetre, hepatitis, cirozu. Najbolje ga je piti na prazan stomak i to 3 čaše dnevno. On podstiče aktivnost jetre i obnavljanje ćelija i tkiva jetre. Dijabetes, giht, visok nivo holesterola i arterioskleroza mogu biti sprečeni i ublaženi nakon 12 dana lečenja šumskim jagodama. Ukoliko se uz to veže neka vegetarijanska dijeta, rezultati će biti neverovatni. Na gotovo isti način (12-dnevnom terapijom) možete ublažiti i reumatizam.

U kineskoj medicini dud smatraju prirodnim tonikom za krv, jer čisti i jača celi kardiovaskularni sistem. Saznajte kako da ga najbolje iskorsitite. Bogat antioksidantima, nutrijentima, vitaminima, dud je cenjen u celom svetu kao superhrana i jedan od najboljih lekova iz prirode. Postoji crni, crveni i beli dud i svi su lekovati. Možete koristiti koru, listove, sveže, ali i sušene plodove. Pored toga što je cela biljka bogata antioksidantima, sadrži alkaloide zahvaljujući kojima naš imunitet jača, balansira šećer u krvi, a sušeni plodovi važe za jednu od najzdravijih prirodnih “grickalica”. Da bi ste poboljšali vid najbolje bi bilo da pijete dnevno bar jednu čašu soka od dudova, jer sadrže vitamin A. Ovo je posebno preporučljivo za ljude koji provode mnogo vremena za računarom. Ovaj sok, takođe, je vrlo koristan za oporavak posle operacije ili bolesti, jer ubrzava zacelenje, poboljšava cirkulaciju i sprečava infekcije.

Studenti univerziteta u Karačiju istražili su brojne prednosti papaje i otkrili da je ovo voće dobro za jačanje imuniteta, vida i plodnosti, kao i za detoksikaciju organizma. Naime, različite hranljive supstance u tom voću pomažu održavanje dobrog zdravlja. Papaja se koristi za lečenje bolesti i jačanje imuniteta, piše „Daily Times”. Ovo topsko voće sadrži veliku količinu vitamina i minerala kao što su vitamin C, kalcijum, gvožđe i magnezijum. Sadrži takođe i enzim papain koji može olakšati muke onima koji imaju problema sa želucem i probavom. Papaja je zdrava i za bubrege. To voće ima dobar uticaj i u borbi protiv različitih bolesti, kao što je dijabetes, pa čak i rak. Papaja može pomoći u zaustavljanju i kontroli dijabetesa. Ako jedete papaju svaki dan, to vam može pomoći i u mršavljenju. Takođe, smanjuju se šanse za srčani udar.

Cimet, pored toga što je veoma popularan začin za slatka i slana jela, vekovima je sastavni deo ajurvedske medicine. Cimetom na prirodan način možemo zagrejati i stimulisati organizam, ali i još mnogo toga. Započnite dan tako što ćete cimet dodati u vaše zobene pahuljice ili u prvu jutarnju kafu, odmah ćete dobiti nalet energije za ceo dan. ....Cimet pomaže pri stabilizaciji nivoa šećera u krvi i povećava osetljivost na insulin. Ovo može da utiče na gubitak kilograma, raspoloženje, energiju i snizi rizik od nastanka dijabetesa......Cimet ima jako antiupalno dejstvo i dokazano je da ublažava simptome bolesti od artritisa do neuroloških obolenja kao što su Alchajmerova bolest i multipla skleroza....U ajurvedskoj medicini cimet se koristi za poboljšanje probave i ubrzanje metabolizma.....Cimet ima antibakterijska, antigljivična i antiprazitska svojstva i veoma povoljno utiče na poboljšanje imuniteta.

Bokvica je veoma rasprostranjena biljka, u našim krajevima ima preko 20 vrsta bokvice, a raste gotovo svugde gde ima plodnog tla. Razlikujemo mušku i žensku bokvicu, a ona ženska je lekovitija. Za lečenje se koristi uglavnom sveži ili suvi list koji se bere dok biljka cveta, a koren može da se vadi tokom cele godine. List bokvice bogat je taninom, pektinom, vitaminom C, limunovom kiselinom, fitoncidom… Veoma je snažno antibakterijsko sredstvo. Suzbija razne vrste upale kože i slukože, pojačava lučenje tečnosti u plućima, što olakšava iskašljavanje zbog čega se veoma često može naći u sastavu sirupa za kašalj. Pored toga smanjuje učestalo mokrenje i veoma povoljno deluje na probleme organa za varenje, proliva, grčeva, čira na dvanaestopalačnom crevu i želucu. Ako imate ogrebotine, posekotine, ubode insekata, bolne žuljeve ili otekline bokvica je savršena „prva pomoć” za takve probleme.

Ako želimo da se hranimo zdravo, zeleno lisnato povrće naprosto ne možemo izbeći. Jedno koje spada u sam zdravi vrh jeste kelj. Dostupan nam je na svakom koraku, veoma je ekonomičan i nema izgovora da ga ne uvrstite u svoju zdravu ishranu, a razloga je mnogo. Jedna od najbitnih informacija vezanih za kelj jeste da je bogatiji kalcijumom od mleka, a što je još važnije kalcijum dolazi u kombinaciji sa magnezijumom koji pomaže kalcijumu da se bolje apsorbuje u organizam. Jedan je od najvećih prirodnih izvora vitamina K koji je bitan za rad metabolizma i raspoređivanje kalcijuma u kosti. U kelju se nalaze velike koncentracije antioksidanta flavonoida i karotinoida što redovnim unosom može da smanji rizik od nastanka kancerogenih bolesti pa čak i da pomogne pri izlečenju nekih vrsta kancera kao što su rak bešike, jajnika, debelog creva, dojke i prostate.

Jedna čaša soka od cvekle dnevno može da snizi pritisak za 10 milimetara žive, utvrdili su britanski naučnici. Prema rezultatima objavljenim u časopisu Hipertension nitrati iz cvekle šire krvne žile što pomaže protoku krvi. Mnoge osobe s anginom pectoris koriste lekove na bazi nitrata kako bi ublažile simptome svoje bolesti. Naučnici sa Barts Health NHS Trust i londonskog medicinskog fakulteta koji su godinama istraživali uticaj cvekle na snižavanje krvnog pritiska upozoravaju na jednu moguću nuspojavu konzumiranja cvekle - bojenje urina u ružičasto. U prirodi nitrata ima u zemlji iz koje ga crpe biljke kojima su potrebni za rast. Voditeljka istraživanja Amrita Ahluvalia kaže kako je njen tim bio iznenađen koliko je malo potrebno nitrata za tako snažni učinak na pritisak. Istraživanje je sprovedeno na 15 dobrovoljaca.

Počelo je proleće, počele su i alergije. Ako ti curi iz nosa, peku te oči, kašljucaš... evo šta bi trebalo da jedeš i piješ. Navali na jabuke, ali ih nemoj ljuštiti, samo ih dobro operi. Kora jabuke sadrži antioksidanse koji blagotvorno utiču na kapacitet pluća. To važi i za jagode i pomorandže. I grožđe ublažava simptome alergije. Pre svega crveno i crno grožđe, piše „Hafingtonpost” (Huffingtonpost). Ako ne volite ovo voće, pokušajte sebi da olakšate lukom i paradajzom. Takođe su dobri za disajne organe, a imaju i dosta vitamina C koji štiti od alergija. Dan počnite i završite čajem, ali biljnim, bez dodatih aroma i boja. Što topliji čaj, to bolje. Ovaj napitak će vam pomoći da ubrzate iskašljavanje, a može da ublaži i neprijatno grebuckanje grla. Ono što ne bi trebalo da jedete ako vas muče „prolećne” alergije, je celer. Ova, inače zdrava i ukusna biljka, može da pojača osećaj peckanja u grlu.

Čaša mlake vode s pola isceđenog limuna, bogata antioksidansima, ima odlično dejstvo na imunitet, metabolizam, izgled i osećaj gladi. Evo odličnih razloga da se usvoji ovaj ritual. Ovaj napitak bogat je vitaminom C i jača imunitet te pomaže telu da se bori sa prehladama i virozama. Osim toga, nutricionisti kažu da vitamin C iz limuna pomaže telu da apsorbuje gvožđe, posebno ono koje nalazimo u namirnicama koje nisu životinjskog porekla. Sok limuna sličan je strukturi želudačnih sokova i ima pozitivan učinak na gastroenterološki trakt, tako što podstiče njihovo izlučivanje. Osim toga, sok limuna dobar je protiv gorušice i nadutosti. Limun je odličan u borbi protiv starenja kože. Naime, antioksidansi iz limuna bore se protiv slobodnih radikala koji uzrokuju starenje kože. Vitamin C iz limuna pomaže u izgradnji kolagena koji drži bore pod kontrolom. Limun sadrži pektin koji stvaraju osećaj sitosti.

Novo istraživanje je pokazalo da konzumacija crne čokolade visokog kvaliteta može pomoći ljudima koji boluju od šećerne bolesti da održe nivo holesterola u granicama normale. U istraživanju koje je sproveo tim naučnika s britanskog univerziteta Hal učestvovalo je 12 dobrovoljaca koji su imali postavljenu dijagnozu šećerne bolesti. Pri tom, svi učesnici tokom 16 sedmica dobijali su tamnu čokoladu. Svi učesnici koji su tokom tog perioda dobijali čokoladu obogaćenu polifenolima, hemijskim sastojcima koji se nalaze u čokoladama sa visokim sadržajem kakaa, imali su značajno bolje nalaze holesterola u krvi. Stručnjaci su utvrdili da ne samo da su se ukupne vrednosti holesterola u krvi snizile, već se i nivo takozvanog dobrog holesterola (HDL) povisio zbog čega se smanjio i rizik za različite bolesti srca.

Već nekoliko hiljada godina koriste se lekovita svojstva bosiljka. U novije vreme to se često zaboravlja, pa je ovaj eliksir zdravlja nepravedno proteran u kuhinju gde suvereno vlada mediteranskim jelima. Osim prijatnog ukusa, očaravajućeg mirisa i lepog izgleda, što mu je obezbedilo sigurnu poziciju u kuhinji, bosiljak (Ocimum basilicum) ima osobine zbog kojih ga i nutricionisti i lekari vole. Smatra se da je poreklom iz Indije, a da su za njega znali i Egipćani još pre više od 5.000 godina. Prema pisanim podacima, ovu biljku u Evropu su, oko 12. veka, doneli monasi. Aromatično bosilje od pamtiveka se koristi za verske obrede, kao začin, ali i kao odličan prirodan saveznik pri vraćanju narušenog zdravlja. Zbog korisnih sastojaka upotrebljavaju se stablo, grančice, listovi i cvetovi.

Jezgrena voće koje ima veliki učinak na zdravlje su orasi, a zbog visokog udela antioksidansa, u malim količinama možete ih jesti svaki dan, kažu najnovija američka istraživanja Orasi su bolji nego kikiriki, pistaći, bademi i drugi jezgreni plodovi ', kaže Džo Vinson sa Univerziteta Scranton Pennsilvania. Naime, samo šaka oraha ima duplo više antioksidanasa od bilo kojeg drugog jezgrenog ploda. No nažalost orasi nisu tako često na meniju, a naučnici savetuju da bi trebali biti deo prehrane. Vinson napominje da orašasti plodovi uopšteno imaju neobičnu kombinaciju nutritivnih vrednosti. Sadrazam mnogo visoko vrednih proteina, koji su odlična zamena za meso. Bogati su vitaminima, mineralima i vlaknima te ne sadrže gluten. Samo sedam oraha dnevno ima odličan učinak na zdravlje, napominje.

Baobab je bogat antioksidantima, kalcijumom, kalijumom, tiaminom i vitaminom B6, a ukus mu je poput mešavine ananasa i dinje. Poreklom je sa afričkog kontinenta i jedan je od najvećih nemlečnih izvora kalcijuma, što ga čini posebno pogodnim za vegane. Baobab je bogat izvor kalijuma, koji je važan za snižavanje krvnog pritiska. Takođe, sadrži kalcijum bitan za zdravlje kostiju, bogat je i vlaknima rastvorljivim koja su važna za zdravu probavu, a tu su i polifenoli koji odlično deluju protiv bolesti poput arteroskleroze, nekih oblika raka i dijabetesa tipa 2, kaže Lisa Rajan, sa Univerziteta Oksford Bruks. Baobab raste u 32 zemlje širom Afrike, gde je vekovima bio izvor prirodnog zdravlja. Kao voće je jedinstven, jer se suši na grani pre berbe, nakon čega se vade semenke, a plod prosijava u prah. Kao prah je idealan za sokove, smoothieje ili kao zamena za šećer.

Bubrezi su parni organ mokrac'nog sistema. Zaduženi za to, da iz našeg tela eliminišu toksine. Svaki dan kroz naše bubrege prolazi oko 200 L krvi, da bi se proc(istila od otrova i toksina. Bubrezi tako?e proizvode važne hormone: erithropoietin (koji stimuliše proizvodnju crvenih krvnih c'elija), renin (koji reguliše krvni pritisak) i calcitriol (aktivna forma vitamina D). U našem telu vec' postoji prirodan mehanizam cišcenja bubrega. Ako konzumirate dovoljno tecnosti u obliku vode, caja itd, bubrezi se ciste sami. Cesto pod cišcenjem bubrega podrazumevaju se neki alternativni proizvodi, koji pomažu detoksikaciji bubrega, poboljšavaju njihovu funkciju i sprecavaju stvaranje kamenca u bubrezima.