Napitak služi za postepeno čišćenje krvnih sudova od masnih naslaga te prevenciju srčanog i moždanog udara. Takođe sprečava nastanak tumora, poboljšava vid i podmlađuje organizam.... Sastojci.... 1 kg organski uzgojenog limuna .... 300 grama belog luka ......... Sameljite limun (zajedno s korom) i beli luk. Smesu stavite u 1,5 l ključale vode iu poklopljenoj posudi kuvajte na laganoj vatri tačno 15 minuta. Ohlađeni pripravak naspite u teglu i zatvorite je poklopcem. Napitak uzimajte natašte, u razdoblju od 25 dana, po pola dcl na dan. Nakon toga napravite pauzu od 10 dana, pa ponovite kuru. U cilju preventive, kuru možete sprovesti jednom do dvaput godišnje, svakih šest meseci. U cilju lečenja, kuru sprovodite do poboljšanja zdravstvenog stanja, uz obavezno poštovanje protokola od 10 dana pauze pre početka nove kure.

Mandarina (lat. citrus reticulata) je voće iz porodice citrusa. Njena se narandžasta i tanka kora lako guli, a meso jednostavno deli na kriške. Raste na zimzelenom stablu visine 2-3 metra, a listovi su joj tamnozelene boje i šiljastih vrhova. Poreklom je iz Jugoistočne Azije, a ime je dobila po svetlo narandžastoj odeći mandarina - drevnih kineskih javnih službenika - jer je bila dostupna isključivo privilegovanim klasama. Iako je uzgajana u Kini preko tri hiljade godina, tek je u devetnaestom veku pristigla u Evropu i Severnu Ameriku. Mandarina je praktičan, ukusan i zdrav zalogaj koji pruža mnogo nutritivnih dobrobiti. Jedna mandarina težine oko 110 grama sadrži 32 miligrama vitamina C što je pola preporučene dnevne količine. Vitamin C igra bitnu ulogu u sintezi kolagena i elastina u našem telu. Kolagen i elastin su belančevine koji tvore našu kožu, mišiće i ostala vezivna tkiva.

Heljda je seme biljke Fagopirum esculentum koja pripada porodici Poligonaceae. Ova biljka izvorno potiče iz Azije. Od 10-13 veka heljda se naširoko kultivisala u Kini, zatim se proširila u Evropu i Rusiju, a kasnije u Ameriku. Heljda je sada najpopularnija u Rusiji i Poljskoj gde igra važnu ulogu u tradicionalnoj kuhinji. Iako se može pomisliti da je heljda žitarica, to nije tačno. Premda se u kulinarstvu heljda smatra žitaricom zbog svoje hranjivosti, botanički pripada kategoriji zeljastog povrća, a ponekad se ubraja iu voćke. Semenke heljde su po veličini slične semenkama pšenice, ali poseduju jedinstvenu trouglastu formu. Cvetovi heljde su vrlo aromatični, zbog čega privlače pčele koje ih koriste da bi napravile poseban med, koji ima tamnu boju, snažan miris i posebna lekovita svojstva. Heljda često služi kao zamena za pirinač ili se priprema kao kaša.

Neem je jedna od najpoznatijih indijskih biljaka, koja se koristi u svrhu lečenja već više od 5000 godina. Zbog svojih čudotvornih svojstava neem je poznat širom celog sveta, au Indiji se smatra svetim drvetom. Drvo neema doseže 40-50 m visine. To je zimzeleno drvo sa ravnim stablom, velikom krošnjom i debelom korom, iz koje curi sok, koji se zove neera. Na proleće drvo neema daje sitno belo cveće. Njegovi ovalni plodovi su zelene boje, a kada je plod zreo, dobije blijedu žućkastu boju. Svaki plod ima samo jedno seme, koje sadrži dragoceno ulje. Hemijski sastav neema je vrlo složen i uključuje triterpena, limonoide, nonterpenoide, hekanortriterpenoide i pentattriterpenoide. Najvažniji aktivni sastojak neema je azadirachitin, zahvaljujući kojem neem ima anti-parazitna i insekticidna svojstva.

Nar, šipak ili mogranj, lat Punica granatum, jedna je od najstarijih vrsta voća poznatih čovečanstvu. Zapisi o njemu mogu se pronaći u mnogim kulturama i religijama. Ovo hranjivo voće bogato antioksidansima oduvek je cenjeno kao simbol zdravlja, plodnosti i večnog života. Izuzetno su popularni njegovi sok, semenke i ulje. Mnoge studije potvrdile su da se radi o jednom od najlekovitijih voća na svetu zbog blagotvornog uticaja na kardiovaskularni, nervni i koštani sistem. Nar je odličan izvor vitamina B5, kalijuma, prirodnih fenola poput elagitanina i flavonoida. Sto miligrama nara sadrži 16% preporučene dnevne količine vitamina C..Sadrži fitohemikalije koje podstiču stvaranje serotonina za bolje raspoloženje i estrogena za održavanje koštane mase. Ovo otkriće izuzetno je bitno za prevenciju osteoporoze.

Blagotvorna svojstva sirovog krompira odavno su poznata narodnoj medicini, no uprkos tome prevladava mišljenje da se krompir ne sme konzumirati sirov. Reč je o zabludi, jer u sirovom obliku krompir je vrlo zdrava i višestruko korisna namirnica. Od zabluda vezanih uz konzumaciju krompira, valja spomenuti prevladavajuće mišljenje da ga je pre upotrebe neophodno oguliti, jer je ljuska krompira otrovna. Zapravo, ljuska zdravog, organski uzgojenog krompira ne sadrži nikakve materije koje bi bile štetne po zdravlje....Ono što jeste opasno je nedozreo krompir zelene ili mestimice zelene kore, kao i krompir koji je proklijao. Opasnost se krije u Solaninom - toksinu koji nastaje u klicama i zelenim delovima krompira. No, možete ga se lako rešiti tako da pre upotrebe uklonite delove ljuske s klicama i pozelenjenu koru.

Svako od nas je bar jednom u životu imao žulj. Nije jasno od čega više patimo: od samog žulja ili zbog njegovog ružnog izgleda. Žuljeve dobijamo noseći nove ili neudobne cipele te radeći u vrtu bez rukavica. Ako imate žulj nemojte pokušavati da ga probušite, jer tkivo ispod žulja može se lako inficirati! Bolje je da žulj ostavite na miru. Ako je moguće, stavite na njega zavoj. Kada žulj pukne redovno ga čistite dok u potpunosti ne zaceli. Nekoliko praktičnih saveta će Vam pomoći da zaustavite bol, pospešite zaceljivanje kože i sprečite moguću infekciju..... Žuljeve možete sprečiti na takav način da nosite udobnu, odgovarajuću Vam obući i čiste čarape. Poznato je da tesna obuća ili cipele s visokim petama povečavaju rizik od nastanka žuljeva. Žuljevi se češće pojavljuju na vlažnoj koži, zbog toga ako se često znojite (na primer, tokom sportskih aktivnosti) češće menjajte čarape.... Biljkama protiv žuljeva
1. Aloe Vera

o ovoj biljci poreklom iz Paragvaja i Brazila, poslednjih godina sve se više govori. Počela se uzgajati i u Evropi, jer su je domoroci osim kao zaslađivač koristili i kao lekovitu biljku. Ni stevija nema kalorija ni glikemijskog indeksa, jer njeno lišće sadrži slatke materije (steviozid) koji se u organizmu ne vare, kao i vredne nutrijente poput kalijuma, kalcijuma, hroma, gvožđa, magnezijuma, proteina, beta karotena, polifenola, tanina i isparljivih ulja . Međutim, valja naglasiti da ovo važi samo za zelenu steviju. Naime, stevija se kod nas industrijski ne prerađuje, a često se i uzgaja ekološki. Lišće se odmah posle branja suši na suncu i melje u fini sitni prah, a prodaju se još i suvi listići (za čaj) te zeleni ekstrakt (čista rastvor lišća bez ikakvih dodataka).

Grejp je agrum poznat po svom kiselkasto-gorkast ukusu, ali i odličnim beneficijama za zdravlje. Rezultat je ukrštanja između slatke pomorandže i pomela, a raste u grozdovima poput grožđa. Međutim, grejp nije bezazlen i može reagovati u kombinaciji s lekovima te uzrokovati zdravstvene probleme. Uzimate li bilo kakve lekove preporučuje se konsultuju svog lekara pre konzumacije grejpfruta. Ako s grejpom nemate problema, ali vam ne odgovara ukus, i tome se može doskočiti. Njegovu gorčinu možete smanjiti kombinujući ga sa drugim voćem u voćnim salatama ili zelenom salatom i radičem. Ovo su neki od od razloga zašto biste trebali dodati grejp u svoju ishranu: ...1. Pomaže kod mršavljenja. Grejp sadrži puno vode, malo natrijuma i telu nadomešta potrebu za tečnošću i mineralima. Bogat je enzimima i efikasno razgrađuje masti pa je ovo voće savršeno za ubrzavanje metabolizma.

Agava je biljka iz porodice ljiljana, iako se zbog njenog izgleda donedavno smatralo da je pripadnica porodice kaktusa. Posebnost agave jeste što biljka umire nakon što procveta, ali se na njen cvat može čekati i do 40 godina. S obzirom na to da se radi o biljci koja izvorno potiče iz pustinje, agava je otporna na velike temperaturne razlike i ekstremne vrućine. Agavina je domovina Meksiko, iz kojeg je 1561. godine dopremljena u Evropu, a rasprostranjena je širom Sredozemlja pa je danas možemo pronaći i kod nas. Na našem području odomaćila se agava latinskog naziva Agava americana. Neke vrste agave, kao Agava sisalana, daju vlakno sjajno bele boje, a iz nekih vrsta poput plave agave (Agave tekuilana) se dobija slatki sok. On se može piti odmah ili se alkoholnim vrenjem pretvara u napitak pulkue - nacionalno piće u Meksiku sa oko 5% alkohola. Destilacijom se dobija poznata rakija tekuila.

Konopljino ulje sadrži idealni odnos Omega 3 i Omega 6 masnih kiselina (tu je vrlo korisna gamalinolenske kiselina GLA, koja se nalazi iu majčinom mleku). Konopljino ulje je jedino jestivo ulje, koje sadrži GLA-nalazimo ga u još samo 3 biljke: Borac, noćurku i crnom ribizlu. Konopljino ulje je vrlo bogato, jer sadrži čak osam esencijalnih aminokiselina, puno vitamina B kompleksa i vitamin E. Ima puno jednostruko i višestruko nezasićenih masnih kiselina (skoro 90%). Tamo negde od sredine 70. godina lekarska je zajednica svesna čudesnog delovanja derivata konoplje ili kako ih naučno zovu cannabinoid na ćelije raka, dokazanog desecima naučnih studija. Poslednja od ovih studija sprovedena je 2008. kao zajednički poduhvat italijanskih, francuskih i španskih lekara i dokazala je da cannabionidi efikasno uništavaju ćelije raka i za razliku od hemoterapija, uopšte ne štete zdravim ćelijama.

Čaj od cvetova bazge koristi se u lečenju prehlade, gripa, bronhitisa, kašlja, početne upale pluća, astme, šarlaha, teškog disanja, početne tuberkuloze i svih reumatskih bolesti. Čak se može davati deci tokom eruptivnih bolesti poput malih boginja i vodenih kozica kako bi izvukao osip i ubrzao oporavak. Cvetovi i bobice crne bazge pomažu kod iskašljavanja, izazivaju znojenje te tako izbacuju toksine iz organizma, što znači da se mogu koristiti protiv povišene temperature. Ova svojstva čine bazgu idealnim oružjem protiv prehlade i gripa! Bazga deluje i antivirusno: mnoga su istraživanja pokazala kako pobeđuje gripu tipa A i B, te čest herpes simplek virus. Ako se uzme na vreme, tj dok se gripa nije u potpunosti razvila, bazga ubrzava vreme oporavka od gripa. Naše bake koristile su cvjetove bazge za ublažavanje upala, opekotina, posekotina i rana, bilo u obliku čaja, losiona ili masti.

Malo je osoba koje mogu reći da nikada u životu nisu barem pokušale slomiti ljusku oraha ... no jeste li znali da bacajući ljusku s njom bacate i dragoceni lekoviti sastojak? Osim koštunjicavo orahove ljuske, lekoviti su kora stabla, mlade grančice s pupoljcima, zeleni ovoj oko ploda pred zriobe, listovi, muške rese i mladi plodovi. Neki od problema pri kojima nam orah može pomoći su pojava peruti na temenu, kraste i svrab vlasišta, ispadanje kose te bolesti krajnika, grla i dušnika. Osim toga, orah sadrži velike količine serotonina koji pruža osećaj sitosti pa je šačica oraha možda najzdraviji međuobrok koji već u malim količinama može utažiti vašu želju za hranom i pomoći vam da skinete višak kilograma. Važno je ipak naglasiti da su orasi bogati biljnim mastima pa je, ako ih koristite na ovaj način, bolje ne preterivati u količini.

Magnolije su poznate još od perioda krede, kada prestaje vladavina velikih drvenastih papratnjaca, a pojavljuju se prvi rodovi Skrivenosemenice. Rod Magnolia broji više od 80 vrsta listopadnih i trajnozelenih drveća i žbunja. Međutim, retki znaju kako je magnolija i lekovita biljka. Na našim prostorima magnolija se ne spominje u priručnicima o lekovitom bilju, dok Kinezi i Japanci u svojoj tradicionalnoj medicini već 2000 godina koriste lekovito delovanje ekstrakta njene kore. Uostalom, Azija je kontinent s kojeg ova biljka potiče. Upotreba ekstrakta kore magnolije raširena je danas prvenstveno u kozmetičkoj industriji. Kora magnolije sadrži dva polifenolna spoja: magnolol i honokiol. Ove komponente smanjuju crvenilo kože lica i poboljšavaju hidrataciju i elastična svojstva kože. Njihova primarna uloga u biljci je zaštita biljke od stresa. Takav antistresni efekat kora magnolije ima i na ljude.

Neke biljke su lekovite, neke otrovne, a neke proizvode psihoaktivne droge. Iako bi mnogi na prvu rekli da su ih savremeni ljudi prvi počeli koristiti zbog njihovog delovanja, zapravo se neke od njih koriste već hiljadama godina. Koje su to biljke i iza kojih se krije mračna prošlost pročitajte u seriji članka o biljkama koje proizvode psihoaktivne droge! Priču o biljkama koje proizvode psihoaktivne droge započet ćemo s kokom. U raznim oblicima, od lišća pa do čistog kokaina, koristili su je razni ljudi: od kraljevske porodice Inka, preko bolivijskih rudara, Sigmunda Frojda, dvojice papa, Šerloka Holmsa, do raznih manekenki i glumaca. Koka je zimzelena i grmolika biljka, a može narasti do 2,4 m visine. Najbolje uspeva u toplim, vlažnim podnebljima, a koristi se lišće. Potiče iz Južne Amerike, a po nekim izvorima tamo se koristi već čak 8000 godina.