Od davnina se plod leske .. lešnik koristio kao sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Verovalo se da je lešnik plod mudrosti i znanja. Plodovi lešnika sadrže 55-73% masnoće, koja se najvećim delom sastoji od nezasićenih masnih kiselina (oleinska 82% i linolinska 11%), glicerida masnih kiselina i mešovitih glicerida pomenutih masnih kiselina. Sadržaj belančevina je 12 do 18%. Hidrolizom belančevina izdvajaju se aminokiseline, a posebno esencijalne. Kalijuma sadrži u količini prosečno i do 5 puta više od ostalog voća, gvožđa 3 puta više, a vrlo je bogat magnezijumom, kalcijumom i flour. Lekoviti preparati pripremljeni od lista i(li) kore leske spolja se, kao obloge koriste za lečenje varikoznih ulceracija odnosno rana na venama. Ove obloge se pripremaju kuvanjem usitnjenih listova i kore leske na tihoj vatri, a u apotekama se priprema ekstrakt, takođe za lečenje ulkusa vena.

Bamije su u naše krajeve došle s Orijenta. Pradomovina im je Abisinija i istočna Indija. O bamijama možemo više govoriti kao o orijentalnoj delikatesnoj poslastici nego namirnici za svakodnevnu ishranu. Bez obzira na botaničke karakteristike, bamije i nisu povrće u uobičajenom smislu. To je vrsta hibiskusa, trajni drvenasti grm, koji raste i do metar visine s dlanastim nazubljenim listovima. Veliki svetložuti cvetovi posle kratkog cvetanja razvijaju svetlozelenu do žutozelenu šestostranu mahunu, sličnu feferoni, ispunjenu mekanim belim semenkama koje kuvanjem postaju mlečne. Po karakteristikama bamije su više voće nego povrće, a po plodovima slične su mahunarkama. Ova zahvalna i korisna biljka uzgaja se uglavnom kao povrće. Za jelo se beru nedozreli plodovi koji su, pripremljeni poput mahuna, vrlo omiljena, zdrava i ukusna hrana. U plodovima ima dosta azotnih jedinjenja i dosta masti.

Biljka sutherlandia odavno se koristi u afričkoj tradicionalnoj medicini kao lek za mnoge bolesti. Na brdima zapadnog Capea i Zululanda raste prelepi cvet čije je puno latinsko ime Sutherlandia Frutescens Microphylla. Ta biljka odavno se koristi u tradicionalnoj medicini. Narod Sun je zove Insisa ("ona koja odagnava tamu") i koristi je za podsticanje energije i kao jaki antidepresiv. Sangome, vračevi naroda Zulu, zovu je Unwele ("veliki lek") i njome su uspešno ublažavali posledice pandemije španjolske gripe 1918. Narod Tswana zove je Mukakana i njome leči gonoreju i sifilis, dok Afrikaneri, potomci holandskih doseljenika, sutherlandiju zovu Kankerbossie ("grm za kancerozne bolesti") zbog blagotvornog delovanja kod onih koji su oboleli od tumora unutrašnjih organa. Jedna firma specijalizovana za proučavanje tradicionalne medicine i razvoj lekova zasnovanih na biljkama posvetila je posebnu pažnju sutherlandiji.

Kukuruz možemo jesti cele godine, ali baš je onaj koji na naše stolove dolazi u kasno leto najukusniji i najzdraviji.
Kad sa ulicnih uglova u drugom delu ljeta zamiriše kuvani ili peceni kukuruz, malo ko može da odoli tom ukusnom zalogaju s nogu. Popularni "kuruz", naravno, jedemo i kao kukuruzno brašno, u obliku palente koji su do mnogih kontinentalnih i mediteranskih jela, ili kao izdašan kukuruzni hleb, grickamo "zarazne" kokice, ili, pak, zdravo doruckujemo kukuruzne pahuljice (cornflakes) pomešane s mlekom ili jogurtom i obogacene razlicitim dodacima, kao što su cokolada, voce itd., a tu su i kukuruzno ulje, po prehrambenim svojstvima vrlo slicno sojinom pa se cesto koristi za salate, i konzervirana zrna kukuruza.

Jesen donosi najrazličitije virusne prehlade, koje se manifestuju začepljenjem nosa, suvim kašljem, glavoboljom i peckanjem grla. Iako su retko popraćene visokim temperaturama, lekari ih najčešće tretiraju antibioticima. Međutim, mali broj ljudi zna da antibiotici uništavaju bakterije, dok je prehlada rezultat jednog od 200 poznatih virusa. Stoga, antibiotik neće uništiti uzročnika zaraze, a bakterije će s vremenom razviti otpornost na njegovo delovanje. Ukoliko ne uzimamo nikakav lek, telo će samo smoći snage i pobediti prehladu za nedelju dana. U tome nam mogu pomoći neki prirodni lekovi i kućni pripravci koji podstiču odbranu organizma od virusa, smanjuju upale i olakšavaju simptome. Prirodni lekovi:... 1. Čaj od cveta bazge-zove uzima se na početku prehlade, kod upale grla i gripe, jer podstiče krvotok, izaziva znojenje i organizam čisti od otrovnih materija.

Sa skoro 100 % -tnom sigurnošcu možemo reci da su najraniji ljudi koji su uživali u groždu bili vec lovci-sakupljaci, ljudi predcivilizacijske ere. Pretpostavlja se da je prvo grožde raslo oko obala Crnog Mora od kuda se širilo prema jugu. Prvi kultivari datiraju se pre oko 8000 godina, a pre 4000 godina Egipcani i Fenicani razneli su ga narodima uzduž svojih trgovackih ruta. Iako je suvo grožde nadjeno u egipatskim i drugim predbiblijskim grobnicama sirom srednje Azije i istocne Evrope, na uzgoju groždja i vinu mora se zahvaliti starim Grcima. Neskromnog panteona, i groždju te soku groždja nadenuli su zaštitnika - Dioniza, da bi kasnije ne toliko cedan bio uveden i bog vina - Bahus. Veruje se da su prva vina nastajala u najmanju ruku nekontrolisano, pošto na visokim temperaturama sok groždja vrlo brzo fermentira. Takva vina bila su gusta, sirupasta i slatka - prava dionizijevska poslastica.

Niko ne može da odoli mirisu pečenog kestena koji se širi ulicama još od 16. veka. Reč je o dragocenom voću kojeg dvostruki omotač štiti od propadanja. Jedina mu je mana visoka energetska vrednost, ali je zato odličan za decu, sportiste, starije i sve izložene većem fizičkom naporu. Od ostalih orašastih plodova razlikuje se nižim nivoom masti, i jedini sadrži vitamin C. Za razliku od plodova oraha, leske i bukve, kojima je glavni sastojak masno ulje, glavni sastavni deo kestena je skrob, kog u sirovom semenu ima oko 44 posto.
Zbog visokog sadržaja skroba, od kestena se može dobiti brašno koje se, samo ili pomešano sa brašnom žitarica, koristi za pravljenje hleba i peciva. Brašno od kestena, zbog svoje lake varljivosti, pogodno je u ishrani starijih i dece.

Dunja je po mnogo čemu jedinstveni plod prirode, zbog čega očekuje da se budućnosti prehrambena industrija okrene proizvodnji i ponudi novih delikatnih proizvoda Dunja je bliski srodnik biljaka Rosaceae čiji su najpoznatiji predstavnici jabuka i kruška pa se retko uspešno uzgaja van klime slične mediteranskoj, a na čijem se čelu s 25 % svetske proizvodnje nalazi Turska. Domovina ove voćke leži između Kaspijskog i Crnog mora, tzv. kavkaske regije koja obuhvata severni dio Turske, Gruziju i Armeniju gde se još uvek može naići na divlja i samonikla stabla s tvrdim i nepravilnim plodovima. Pismeno se dunja prvi puta javlja u spisima o grčkim svadbenim običajima iz 6 veka. pre Hrista gde je bila deo rituala u kojem je označavala plodnost i bila posvećena boginji ljubavi. Navodno su je trudnice trebale konzumirati u pozamašnim količinama da bi rodile sinove!

Poštovanje u narodu i široku primenu u narodnoj medicini, majčina dušica je svojski zaslužila. Ulazi u sastav brojnih recepata za najrazličitije bolesti. Nema nijednog otrovnog sastojka, pa može da se pije neograničeno vreme i u neograničenim količinama. Njeni isparljivi lekoviti sastojci izlučuju se disajnim putevima i, delimično, kroz kožu, pa ako se koristi duže vreme, sama, ili još bolje, pomešana sa pitomom nanom, daje prijatan dah iz usta i ugodan miris čitavog tela. Glavni sastojci majčine dušice su antiseptični i zaustavljaju razvoj patogenih klica, a neke od njih potpuno eliminišu. Preporučuje se protiv svih organskih slabosti. Ona isteruje gliste kod dece i sprečava želudačne grčeve. Pomaže nervnom sistemu protiv depresije, mrzovolje, apatije i nesanice. Povoljno utiče na krvotok, protiv glavobolje, vrtoglavice, šuma u ušima. Dobra je protiv kašlja, angine, upale pluća.

Osobe koje pate od vrlo bolnog oblika artritisa - gihta trebale bi da paze koje povrce konzumiraju, jer neke vrste, poput na primer spanaca i prokelja sadrže aminokiselinu purin, koja šteti takvom organizmu, izvestili su predstavnici jednog nemackog medicinskog osiguravajuceg društva. Produkt purina je mokracna kiselina. Ona u telu stvara kristale urata cije nakupljanje u zglobovima prouzrokuje napade, koji su ponekad vrlo bolni. Konzumiranje vecih kolicina mesa, morskih plodova, piva i drugih alkoholnih pica, zatim graška, pasulja, sociva, spanaca i prokelja može pogoršati stanje kod osoba koje pate od gihta. Da bi osigurali dovoljnu kolicinu belancevina, osobe koje pate od gihta mogu konzumirati mleko, sir i jaja, u kojima ima malo purina. Giht je poznat još od 5 veka. pr. Krista kada je Hipokrat, medu ostalim, savetovao nekonzumiranje alkohola i poseban režim ishrane.

Rogač (Ceratonia silikua, L.) je samoniklo drvo ili grm iz porodice mahunarki (Leguminosae), koje raste među makijom, maslenica, po šumama i kamenitim mestima. Drvo je široke krošnje i do 15 m visoko, a plod je 20 cm duga mahuna, zelene boje koja sazrevanjem prelazi u tamnosmeđu. Mahune sazrevaju krajem leta.Rogač je u upotrebi još od drevnog Egipta, a semenke su čak nekada korišćene za vaganje dijamanata. Osim za pripremanje jela, rogač je korišćen i kao lek protiv kašlja i bolnog grla. Korišćen je kao važan izvor šećera, pre masovnog uzgoja šećerne repice, a danas ga najviše koriste kao zdraviju zamenu za čokoladu i kakao. Rogač ima analgetička, antialergijska, antibakterijska i antiseptička dejstva i sadrži značajne antioksidante. Poboljšava probavu i snižava nivo holesterola u krvi. Korišćen je i kao lek protiv proliva.

Studija objavljena u časopisu "Cancer Prevention Research" potvrdila je pozitivan uticaj konzumacije belog luka na prevenciju i smanjenje rizika od karcinoma pluća, jednog od najučestalijih uzroka smrtnosti muškaraca i žena. Kod pušača rizik smanjuje za trećinu: beli luk Istraživanje sprovedeno na 5.976 ispitanika u Kini u periodu od 2003. do 2010., se zasnivalo na podacima sakupljenim putem intervijua sa ispitanicima koji su ukazivali na ishranu, prehrambene navike i način života ispitanika, uključujući unos belog luka pogotovo kada se radi o pušačima. Rezultati istraživanja su pokazali da su ispitanici koji su unosili beli luk dva ili više puta sedmično imali smanjeni rizik od karcinoma pluća za 44 odsto, dok je rizik kod pušača bio smanjen za 30 odsto. Autori studije istakli su da redovan unos belog luka, u zavisnosti od količine, može da ima preventivni uticaj na karcinoma pluća.

Ruzmarin je grmolika biljka koja potiče iz mediteranskih krajeva, no danas se uzgaja širom Evrope iu Americi. Ime je dobio po latinskim rečima ros (rosa) i marinus (more), u prevodu "morska rosa", budući da na njegov rast povoljno utiče morski povetarac koji prenosi vlagu. Kroz istoriju je ruzmarin bio vrlo omiljen, a posebno mesto među biljkama ima zbog simbolizma za koji je vezan. Više od hiljadu godina je cenjeni začin i prirodni lek, kojeg su voljeli i grčki bogovi. U starom veku bio je posvećen Afroditi, boginji lepote i ljubavi. Stari narodi su bili dobro upoznati sa ovom biljkom, koju je pratio glas da poboljšava pamćenje, pa su je grčki studenti stavljali na glavu kada su pripremali ispite. U staroj Engleskoj ruzmarin je bio simbol vernosti, iz čega je nastao običaj da se na svadbi odeća kiti ruzmarinom... Ljudi vekovima koriste cvetove ruzmarina i izdanke u cvatu.

Čili, kajenski biber i feferoni su ljute papričice iz porodice Capsicum. Popularne su zahvaljujući svojem ljutom okusu koji je neizostavan deo mnogih jela i umaka. Svoj ljuti ukus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. Čim više kapsaicina sadrži, tim je paprika ljuća. U većim količinama kapsaicin peče usne, jezik i grlo te tjera na plač. Većina ljudi ipak voli umereno ljuti ukus koji poboljšava ukus hrane i stimuliše probavu. I nije samo to - čili pruža brojne dobrobiti za zdravlje. Kapsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna lekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice sveta. Deluju antiupalno, zahvaljujući kapsaicinu, čili ima protivupalna svojstva. Kapsaicin snažno blokira supstanciju P, koja je povezana s upalnim procesima u organizmu. Redovni unos čilija može služiti kao odlična prevencija artritisa .

U narodu još poznat i kao ćeten ili preslej, lan se smatra jednom od najstarijih pripitomljenih biljaka na Zemlji. U vreme naših baka, poput mora plavi nasadi lanenih cvetova bili su čest prizor. Ova se biljka u to doba naveliko koristila za izradu tkanina jednostavnim alatima u kućnoj radinosti. Lekovita svojstva malih semenki korišćena su i za olakšavanje mnogih zdravstvenih tegoba te održavanje dobrog zdravlja. Danas se lan neopravdano zanemaruje, a iznimna vrednost njegovog semena poznata je tek upućenima u znanja o zdravoj ishrani. Lan je prirodni biljni izvor visokih koncentracija esencijalnih masnih kiselina (od čega je većina višestruko nezasićenih), dijetalnih vlakana, esencijalnih aminokiselina, te brojnih drugih vrednih nutrijenata. Semenke lana sadrže vitamine B, C, E, fitosterole, te minerale kalcijum, selen, bakar, gvožđe, cink, natrijum, magnezijum, fosfor i kalijum.