Ovo povrće čuva vid , smanjuje rizik od moždanog udara i raka. Šargarepa ili Mrkva ( lat. Daucus carota L ) je korenasto povrće koje pripada porodici Umbelliferae . Ova namirnica se uzgaja već preko 1000 godina . Smatra se da je njena domovina Evropa , gde ona i dan danas raste kao samonikla biljka . Uzgojem je razvijeno preko 100 vrsta šargarepe . Većina nas je upoznata s mrkvom narandžaste boje , no postoji i ljubičasta , crvena , žuta i crna šargarepa . Dok je narandžasta šargarepa popularna u Evropi , u južnoj Aziji i Africi koristi se uglavnom ona ljubičaste boje . Plodovi šargarepe po veličini mogu varirati 2-90 centimetara . Boja mrkve ukazuje da je bogata beta karotenom , nakon čega slede vitamin K , vitamin C , vitamin E , vitamin B1 , B2 , B3 , B6 , folna kiselina , fosfor , kalijum , mangan i molibden .

Guarana , lat Paullinia cupana , zimzelena je biljka koja raste na području Venecuele i severnog Brazila . Biljka uspeva jedino u bujnim amazonskim kišnim šumama , u kojima vladaju tropske temperature i obilne kiše . Guarana je puzeći grm koji može narasti do visine od 12 metara . Ima crvenkaste plodove koji rastu u grozdovima . Plodovi u sebi imaju crne semenke oko kojih je beli sloj pa izgledaju poput očiju . Brazilski domoroci guaranu konzumiraju u malim dozama od detinjstva , zajedno sa majčinim mlekom , te je ona sastavni deo njihove ishrane . Svoju dugovečnost povezuju s guaranom , koju nazivaju " eliksirom dugog života " . Domoroci kažu da je guarana " hrana i lek koji čini ljude jakima i otpornim do poodmakle dobi , a ženama daje baršunastu kožu , bez bora i celulita .

Srčane bolesti svake godine ubiju 17.300.000 ljudi , a 80% tih smrti moglo bi se sprečiti promenom načina života . Ključni uzroci su nedostatak kretanja i nezdrava ishrana koji dovode do visokog pritiska , povišenog šećera i holesterola te gojaznosti , a sve su to faktori rizika za srčane bolesti . Svakoga dana 15.000 ljudi umre od posledica duvanskog dima , a svaki drugi pušač umreće od neke bolesti izazvane tom navikom . No dobre su vesti da se situacija može promeniti - za smanjivanje rizika i dovoljna su 24 dana ako u svakom usvojite novu zdravu naviku . - Program možete prilagoditi svojim potrebama i tako smanjiti rizik od srčanog udara za 60% , što je efikasnije od lekova ili operacija .

Budući da sadrži izoflavone, crvena detelina (Trifolium pratense) koristi se decenijama kao lek za ublažavanje simptoma menopauze, pa je zbog svojih lekovitih svojstava ova vrsta deteline prirodna alternativa tradicionalnoj hormonskoj terapiji. Pored toga, ima priznato mesto u širokoj lepezi lekovitih biljaka za lečenje mnogih bolesti. Zdravstvene prednosti povezane s crvenom detelinom su brojne: korisna je u lečenju bronhitisa i astme, a izvrstan je i prirodni protivupalni lek. Koristi i onima koji pate od osteoporoze jer izoflavoni skriveni u lekovitoj biljci deluju kao fitoestrogeni koji mogu pomoći u izgradnji gustoće kostiju. Osim toga, crvena detelina poboljšava cirkulaciju, povećava nivo dobrog holesterola u organizmu i jača arterije. Reč je, takođe, o izvrsnom prečišćivaču krvi i jetre, a neki fitoterapeuti tvrde da, čak, leči i sve vrste kancera.

Pelin je velika razgranata biljka, srebrnih listova, karakterističnog mirisa i neprijatno gorkog ukusa. Legenda kaže da je boginja Artemida darovala pelin ženama za lakši porođaj, te je tako i dobio latinsko ime - Artemisia absynthium. Njegova upotreba beleži se od doba Rimljana, a često se spominje i u Bibliji. Hipokrat ga je prepisivao kod bolova, amnezije i reumatizma. U 18. veku pelin je bio omražen kod vlasti, jer su ga mnogi zloupotrebljavali za drogiranje. Slavno halucinogeno piće apsent nije slučajno dobilo ovo ime, već zato što je njegov glavni sastojak pelin, koji mu daje ta svojstva. Međutim, u manjim dozama, pelin je bezopasan i važi za najjači prirodan lek ikad poznat, a posebno je efikasan kod parazita i probavnih tegoba. On takođe čisti krv i jača želudac, pa se tako upotrebljava protiv bolesti želuca, mučnine, nadimanja, nedostatka apetita, bolesti jetre, slezine, bubrega, bešike, groznice.

Lekovitost šipka (Rosa canina) ili divlje ruže u narodnoj medicini poznata je od davnina. Svrstan je među najdragocenije biljke jer obiluje velikim količinama vitamina, minerala, organskih kiselina i drugih biološki aktivnih meterija. Jovan Tucakov, jedan od naših najpoznatijih farmakologa, isticao je lekovita svojstva zbog ogromnih količina vitamina C, vitamina B, P, K, provitamina A, natrijuma, tanina, flavonoida, limunovu i jabučnu kiselinu, pektin, šećer i etarska ulja. Najbolje je da se bere u septembru i oktobru po lepom i suvom vremenu, a koristi se svež ili osušen. Prezreo i nedozreo šipak sadrži znatno manje korisnih sastojaka i zato treba brati isključivo tvrde plodove crvenonarandžaste boje.

Neki napici zaista mogu delovati magično na zdravlje jer čuvaju vaše srce. Antioksidativna moć nara je zaista velika. Moćni antioksidansi u crnom čaju unapređuju zdravlje srca. Iako su mnoge srčane bolesti genetski predodređene, na većinu njih ljudi utiču svojim lošim životnim navikama, nezdravom hranom i pićem, kojima redovno truju organizam. Zato, počnite svakodnevno da pijete ove napitke i uzmite zdravlje u svoje ruke. Antioksidativna moć nara je zaista velika. Novija istraživanja pokazala su da redovno konzumiranje ukusnog soka od ovog voća može zaštititi vaše srce tako što će smanjiti nivo holesterola u krvi i povećati protok krvi do srca. Pijte svež sok i bez dodatnih zaslađivača. Moćni antioksidansi u crnom čaju unapređuju zdravlje srca.

Klinčić ( lat. Syzygium aromaticum ) , takođe poznat i kao karanfilić ili klinček , je tradicionalno omiljena zimska mirodija . Poreklom je sa Indonezijskih ostrva začina , odnosno severnih Moluk . Danas se uzgaja u Brazilu , Indiji , Šri Lanci , Tanzaniji , Madagaskaru i na Pembi . Karanfilić su zapravo nezreli , neotvoreni cvetni pupoljci zimzelenog tropskog drveta iz porodice mirta. Dok su sveži ružičasti su , a osušeni menjaju boju u rđavo - smeđu . Dužine su 12-16 mm i nalikuju čavlićima ( na lat. se i naziva clavus , što znači ekser ) . Stabljike završavaju istaknutim četverodijelni cvetnim pupoljcima . Miris im je topao , opor i aromatičan , a ukus slatkasto - trpak i vrlo jak . Prvi put se spominje u kineskim zapisima još 400. g pr . Kr . Rimljani su upoznali ovaj vredan začin preko arapskih trgovaca . Karanfilić je kod nas najviše poznat kao začin .

Bosiljak ( lat. Ocimum basilicum ) je grmasta i vrlo mirisna biljka , ovalnih i najčešće zelenih listova . Postoji oko šezdeset vrsta bosiljka i sve su različite u izgledu i ukusu . Raste u raznim delovima sveta , a prvobitno je uzgojen u tropskoj Aziji . Reč bosiljak ( ital. basilico , engl . Basil ) dolazi od grčkog basilikon , što znači kraljevski i odražava poštovanje drevnih kultura prema ovoj biljci . Rimljani su ga poistovećivali s ljubavlju i odanošću te se verovalo da će muškarac zauvek voleti ženu od koje primi grančicu bosiljka . U Indiji su bosiljak njegovali kao simbol dobrodošlice , au aiurvedi jedna od vrsta bosiljka ( tulsi , lat Ocimum tenuiflorum ) koristi se za lečenje mnogih bolesti - dijabetesa , astme , impotencije , bubrežnih kamenaca , neplodnosti i alergija . Bosiljak je poznat po činjenici da ima jaka antioksidativna svojstva .

Gavez (Symphytum officinale), volovski jezik, crni koren ili vrani gavez, samo je deo brojnih imena kako u narodu nazivaju ovu, od davnina vrlo popularnu biljku. Za mnoge zagovornike narodne medicine ona predstavlja jednu od najdragocenijih lekovitih biljnih vrsta. Gavez raste po čitavoj srednjoj Evropi na vlažnim mestima i cveta tokom celog leta. Cvetovi su roze, purpurni, ljubičasti, ređe beli u obliku kratkih cvasti. Kod gaveza su lekoviti listovi i koren, koji se skuplja u proleće i kasnu jesen. Koren se iskopa i opere, a da ne bi izgubio delotvoran sluzavi sok, prvo se osuši, izreže na komadiće i dalje suši na toplom mestu. Za razliku od korena, listovi se suše na senovitim mestima. Lekovitost gaveza čine etarska ulja, tanin, sluzi, holin i retka supstanca alantoin. Alantoin najviše deluje na stvaranje novih ćelija tamo gde postoje rane i ozlede, odnosno posekotine, ispucalost, sportske povrede...

Sikavica , Silybum marianum , je jedna od najboljih biljaka za zaštitu i detoksikaciju jetre . Sikavica se često poistovećuje sa čičkom . To su vrlo slične , ali nisu iste biljke . Sikavica naraste i do dva metra u visinu te je jako bodljikava , ali je vredna truda ubiranja zbog njene izuzetne lekovitosti . Ova biljka je u upotrebi već preko 2000 godina , i uglavnom se koristila za čišćenje i regeneraciju jetre . Najstariji zapis o ovoj biljci dolazi od Dioscorides koji ju spominje kao sredstvo za lečenje zmijskog ugriza . Njena je upotreba kao zaštitnik jetre bila popularna kod starih Grka . Indijanci su je koristili za lečenje čireva i kožnih bolesti . Homeopatski lekari koristili su semenke sikavice za lečenje žutice , kamenca , peritonitis , krvarenja , bronhitisa i proširenih vena . Engleski herbalist John Gerard je smatrao sikavicu najboljim biljnim lekom protiv svih melankoličnih bolesti .

Korijander (Coriandrum sativum) je biljka koja potiče iz Južne Evrope i sa Srednjeg Istoka . Visoka je između 30 i 90 cm , a njeno lišće i plodovi imaju specifičan miris pa se koriste kao začin i dodatak mnogim jelima . Naziv potiče od grčke reči koriannon , što znači stenica , a vezano je upravo za specifičan miris listova . Osim što se primenjuje kao začin , korijander ima mnogo pozitivnih učinaka na zdravlje . Korijander je bogat eteričnim uljima , proteinima , vitaminom C i organskim kiselina , a njegovo ulje sadrži oko 70% linalola , kao i pineol , borneol , limonen i geraniol .... Pozitivni efekti korijandera na zdravlje....... 1. Čisti organizam od toksina i teških metala....Korijander je jedno od najboljih prirodnih sredstava za čišćenje organizma od toksina i teških metala . Ova biljka je snažni prirodni Kelat , što znači da veže na sebe atome toksina i teških metala i izbacuje ih iz organizma ......

Stara poslovica « U zdravom telu zdrav duh » možda će morati doživeti neke izmene . Sve veću pažnju dobija ideja kako zdrav , uravnotežen i optimističan duh rezultira zdravim i vitalnim telom . Pa tako , hranite svoj um pozitivnim mislima i vaše će telo biti otporno na bolesti Rezultati mnogobrojnih provedenih studija jasno ukazuju na povezanost negativnih misli i raznih poremećaja u telu , kao i pozitivnih misli i urednog rada svih organa i telesnih sistema . Naučna disciplina psihoneuroimunologija , utemeljena upravo u svrhu ovih istraživanja , nedvojbeno pokazuje kako negativne misli , stavovi i raspoloženja kao što su strah , krivica , ljubomora , ljutnja itd dokazano negativno utiču na ljudski organizam . S druge strane , ljubav , zahvalnost , veselje i optimizam uzrokuju pozitivne fiziološke reakcije .

Svakodnevno konzumiranje oraha u malim količinama snižava nivo holesterola, štiti od kardiovaskularnih bolesti, podiže imunitet i opušta organizam. Veruje se da je jak afrodizijak i preporučuje se muškarcima i ženama za pojačanje plodnosti. Koštunjavo voće mnogi izbegavaju jer obiluje kalorijama, a veoma je zdravo i vrlo je važno da redovno bude u ishrani, tvrde stručnjaci. To se posebno odnosi na orah, koji sadrži proteine, ugljene hidrate, nezasićene masne kiseline i bogat je mineralima, pre svega selenom, bakrom, cinkom, magnezijumom, kalijumom, fosforom, kalcijumom, gvožđem, manganom, hlorom, vitaminima A, C, E i B grupe (naročito folnom kiselinom). Ako se svakodnevno pojede šaka oraha, to ne može da ugrozi stas, a znatno snižava nivo holesterola i štiti od kardiovaskularnih bolesti. Folna kiselina u ovom voću sprečava taloženje masti u organizmu, dok esencijalne masne kiseline čine krvne sudove elastičnijim.

Zamislite biljku koja se može koristiti kao hrana , lek , energent , odeća , građevinski materijal , čak i stočna hrana . Sve je to moguće zahvaljujući svima nama poznatoj " tabu " biljci - konoplji , znanoj i kao kanabis , marihuana i trava . Industrijska konoplja sadrži nizak udeo psihoaktivne materije THC - a i nema omamljujuće delovanje . Njeno vlakno , seme i ulje su od velike koristi i lekovitosti .Indijska konoplja je ona koja se koristi kao droga i ima jak psihoaktivni učinak . No njena navodna štetnost predmet je mnogih rasprava .....Konoplja se smatra prvom biljkom koju je čovek ikad zasadio . Konoplja ( Cannabis sativa L. ) je korištena u Kini pre najmanje 10.000 godina . Konopljinim lekovitost poznata je milenijumima . U drevnom kineskom medicinskom zapisu navedena je kao biljka koja ima vrhunsko lekovito delovanje .