Zdravlje

Postoji razlog zašto su urme već vekovima tako popularne - ovo lepljivo slatko voće ima savršen ukus i puno je nutrijenata. Veruje se da su se urme koristile još u starom Egiptu i to za pripremu vina, a onda su se proširile po celoj regiji i uskoro se počele konzumirati kao samostalno jelo, predjelo ili desert. Često možete čuti kako urme pružaju energiju, a prepune su kalcijuma, aminio kiselina, gvožđa i vitamina. Kako nam kosti omogućavaju obavljanje svih dnevnih obaveza, štite organe te, ko ne bi želeo da budu zdrave? Zaštitite se i od osteoporoze tako da uključite urme u dnevni meni. Datulje sadrže i magnezijum, kalcijum, minerale i vitamine - sastojke odgovorne za zdrave kosti. Datulje su odličan izvor vitamina D i C koji održavaju elastičnost kože te ju čine glatkom i mekom. Jednostavno je, želite li lepu i mladoliku kožu, jedite urme!

Špargla je povrće bogato flavonoidima i saponinima koje čuvaju srce i krvne sudove. Uz to sadrže glutation koji se smatra jednim od najjačih sredstava za izbacivanje toksina iz organizma. Špargla je samonikla biljka iz porodice ljiljana koja se na području Mediterana jede već zadnjih 2.000 godina. Jestiv je tek njeni manji deo, zato je važno pri čišćenju šparoga ukloniti zadebljale, drvenaste delove pri dnu, a za pripremu jela iskoristiti tek mekane vrhove. Otkrijte kakav je sastav špargle, i zašto ih je poželjno što češće koristiti u prolećnim kulinarskim igrama. Špargla je bogata hranljivim materijama. Sadrži vitamine, minerala i značajnu količinu prehrambenih vlakana. U stotinu grama šparoga nalazi se samo 20 kalorija, pa je reč o niskokaloričnoj namirnici koja se posebno preporučuje bolesnicima, ili osobama na striktnom režimu ishrane.

Dokazano je da laneno seme blagotvorno deluje na naš organizam jer poseduje sve hranljive sastojke koji su neophodni za očuvanje zdravlja. Laneno seme je bogat izvor linoleinske kiseline, lignana, vlakana, minerala, vitamina, proteina i omega 3 masnih kiselina. Zahvaljujući brojnim lekovitim svojstvima, laneno seme može da pomogne u lečenju kardiovaskularnih bolesti, artritisa, upala, dijabetesa, astme i raznih vrsta alergija. Vlakna koja se nalaze u lanu štite zdravlje creva i srca. Laneno seme snižava visok krvni pritisak i na taj način smanjuje rizik od pojave srčanog udara. Dokazano je i da lan smanjuje rizik od nastanka raka, naročito raka dojke, prostate i debelog creva. Takođe, laneno seme održava ravnotežu ženskih hormona u organizmu, pa povoljno deluje na reproduktivno zdravlje i plodnost kod žena. Može da reguliše menstrualni ciklus i da čuva zdravlje jajnika.

Tinkture su jedni od najboljih prirodnih lekova, pre svega zato što izvlače i čuvaju u sebi sve ono najbolje iz biljaka. Sa druge strane, veoma su jake, pa ih treba pažljivo koristiti. Iako u tinkture obično ide alkohol, znajte da je i jabukovo sirće savršen rastvarač ako želite da napravite tonik tinkturu. Ne samo da je 100% netoksičan, već ima i mnoge zdravstvene prednosti: Pomaže regulirasanju kiselosti organizma..... Pomaže probavnom traktu – ako je jabukovo sirće organskog porekla i nefiltrirano, sadržaće simbiozu prijateljskih kolonija bakterija i gljivica koje su odličan probiotik..... Sirćetna kiselina ima snažno antimikrobno delovanje i pokazalo se da smanjuje holesterol i pomaže kod osetljivosti na insulin..... Jabučna kiselina koja je antifugalna, antibakterijska i antivirusna, takođe pomaže proizvodnju energije koja povećava mentalno i mišićno funkcionisanje.... Jača imuni sistem....

Giht - upala zgloba (artritis) uzrokovana stvaranjem kristala mokracne kiseline u zglobovima. Giht je jedan od nekoliko tipova artritisa kome je poznat uzrok...Rezultat je odlaganja iglicastih kristala mokracne kiseline u vezivnom tkivu zgloba, zglobnim prostorima, hrskavici, tetivama ili na svim navedenim mestima. Oboljenje giht je jedan od oblika artritisa za čije se postojanje zna još iz vremena Starog Egipta. Reč je o veoma bolnoj upali zglobova koju prate crvenilo i otok, koji nastaje zbog taloženja mokraćnih kristala. Bolest je gotovo isključivo napadala bogati sloj društva i plemstvo , pa se stoga nazivala i bolest kraljeva . Giht je dobar primer bolesti povezane sa nepravilnom ishranom i preteranom konzumacijom alkohola . Nekad je giht bio veoma bolan , ali danas se jednostavno kontroliše pravilnim lečenjem i ishranom .

Jedite beli luk. Dovoljna je sasvim mala kolicina. Beli luk nije samo savršena začinska biljka već i prava riznica zdravlja. Iako sadrži samo neznatnu količinu vitamina C, nekoliko miligrama vitamina A, malo kalijuma, gvožđa, cinka, bakra, kobalta..., ova lekovita namirnica je najjači prirodni antibiotik jer u svom sastavu ima i veoma važne mikroelemente, alicin, alin, alilcistein i ahoin, koji mu daju izuzetnu moć. U zavisnosti od toga da li se konzumira u presnom ili kuvanom obliku, ima različito delovanje. Sveži je efikasniji protiv bakterija, virusa, gljivica i parazita, dok kuvani (zajedno s povrćem) oslobađa sastojak ahoin, pa je delotvoran protiv tromboze, infarkta, šloga i tromboembolije. Za zaštitu srca i krvnih sudova, takođe se prednost daje kuvanom belom luku, dok se za preventivu od karcinoma preporučuje sirovi ili ukiseljen u salati.

Idealna biljka za prolecnu kuru procišcavanja organizma. Maslacak (Taraxacum officinale) procišcava krv i podstice rad organa za varenje. Cveta u proleće, kada je našem organizmu najpotrebnija vitaminska bomba.Malačak je pun kalijuma, eteričnih ulja, inulina i raznih drugih supstanci neophodnih organizmu za funkcionisanje. Listovi ove dragocene biljke sadrže 16–18 odsto vitamina C i oko tri odsto gvožđa, mnogo više nego spanać. Svi delovi maslačka su lekoviti – i cvetovi i listovi i koren. Listovi i koren se suše na hladnom i prozračnom mestu ili u rerni na temperaturi od 40 stepeni celzijusa. Redovno konzumiranje maslačka, osim što pospešuje rad bubrega, jetre i želuca, leči čireve, ekceme i kožne bolesti. Pospešuje znojenje i mokrenje, što dovodi do izbacivanja štetnih materija iz organizma.

Ešerihija koli normalan je stanovnik debelog creva. Tu je locirana u našem organizmu, čak i korisna jer sprečava razmožavanje drugih patogenih bakterija. Problem koji se često dešava je da se pojavi na drugim mestima u organizmu i jako je teško izlečiti. Najčešće se pojavljuje u mokraćnim kanalima gde izaziva upale koje mogu postati hronične ukoliko se ne leče. Mokraćni kanali nisu jedino mesto jer ešerihija može izazvati infekcije, upale i druge probleme i u probavnom traktu a bilo je slučajeva konjuktivitisa izazvanih ešerihijom koli. U narodu postoji nekoliko lekova kojima možete da pokušate da rešite ovaj problem. Za lek su vam potrebni: Domaće belo vino 1 l (domaće kako bi bilo bez hemikalija i dodataka)..... 3-4 grančice ruzmarina (najbolje ako ima mladih izdanaka na sebi).... beli luk 2 glavice. Beli luk isećete na sitne komadiće, dodate u vino i ubacite ruzmarin.

Ovu biljku odlikuju brojna lekovita svojstva. Namirnica koja usporava starenje najzastupljenija je u bliskoistočnoj, afričkoj i azijskoj kuhinji, ali se u celom svetu koristi za pripremu testa i kolača. Crni susam, beli susam, crveni/smeđi susam… različite su njegove sorte koje razlikuje i boja sjemena prepunog ulja i proteina. I dok smeđi i crni susam na tržište dolaze neoljušteni, beli se može nabaviti neoljušten, oljušten ali i u obliku paste koju mnogi poznaju pod imenom tahini. Vitamini B, A, E, lecitin, niacin, brojni minerali poput kalcijuma, kalijuma i magnezijuma, fosfora, gvožđa, cinka i selena…govore sami po sebi o vrednosti ove, veličinom vrlo sitne ali učinkom po zdravlje, vrlo moćne biljke. Susam jača naše zube i deluje na zdravlje usne šupljine, zuba i desni.

Batat je brašnasti gomolj nalik repi (Ipomea batatas) svojstvenog slatkastog ukusa.. U Evropi je bio nešto slabije zastupljen, ali je radi svoje slatko-slane prilagodljivosti i činjenice da je bogat vitaminima, mineralima i vlaknima postao omiljen i dosta raširen pa tako danas kod nas uz najčešći, narandžasti, možemo kupiti i beli i ljubičasti batat. Batat je jedno od najstarijih povrća, konzumira se desetak hiljada godina i potiče iz Južne Amerike, no uzgaja se širom sveta, najviše u Kini. Sličan je krompiru, ali izduženijeg oblika, slađi, mekše teksture i iako se naziva i slatki krompir, on zapravo nema nikakve veze s krompirom i pripada porodici slakova. Cveta krasnim belo-ljubičastim cvijetom i kod nas je jednogodišnja kultura, dok je u tropskim krajevima višegodišnja. Osim korena, koristi se i mlado lišće koje se može upotrebiti u varivima i salatama.

Čišćenje krvi, creva, pomoć kod reume i artritisa, detoksikacija celog organizma, samo su neki od efekata divljeg luka, a koji je lekovitiji i od belog luka. Divlji luk koristan je i kod bolesti srca, štiti od infarkta, koristi radu želuca i probavi, pomaže u otvaranju apetita, ali i pri zatvoru, dispepsiji, regulisanju krvnog pritiska, bolnog želuca, u lečenju oboljenja creva jer uništava bakterije i parazite, pomaže u zaustavljanju proliva, grčeva, nadimanja, vetrova, trbušne boli, mučnine, podrigivanja, u rastvaranju stare i tvrdokorne sluzi, u iskašljavanju, kod astme, bronhitisa, kašlja, velikog kašlja, emfizema, kod tegoba s jetrom i žuči kao što su masna, uvećana i tvrda jetra, za jače stvaranje žuči, u lečenju rana, posekotina, čireva, u lečenju ateroskleroze, i to uznapredovale, kao i kod multiple skleroze i ovapnjenja nerava.

Sposobnost prilagođavanja na okolinu urođena nam je, no u savremenom načinu života koji je ispunjen nezdravim navikama i stresom, sve je izraženija potreba za povećavanjem otpornosti organizma na stresne uticaje. Često se to odnosi na dodatke ishrani među kojima se u poslednje vreme često spominju - adaptogeni. Moderan je to naziv za ono što je u tradicionalnoj medicini poznato već milenijumima - biljke koje deluju antistresno i podstiču oporavak organizma. Kad je reč o adaptogenima, taj pojam pre svega obuhvata neke egzotične biljke koje rastu u ekstremnim klimatskim uslovima. Smatra se da njihova sposobnost opstanka u "nemogućoj" okolini ima sličano povoljno dejstvo na ljudski organizam. Adaptogeni "pomažu normalizaciju rada organizma" i "podižu potencijal tela".

Čičak (Arctium lappa) je dvogodišnja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren. U prvoj godini pojavljuju se veliki prizemni listovi s peteljkama i nepravilna srcolikog oblika. Vitamini koji su značajno zastupljeni u čičku su C i E, a od minerala poseban naglasak je na kalijumu koji čuva zdravlje kardiovaskularnog sistema, živaca i mišića, otklanja umor. Čičak je dobar izvor prebiotika inulina koji se ističe svojim laksativnim svojstvima. Inulin pomaže i u snižavanju nivoa šećera i holesterola u krvi. Čičak, takođe, ublažava bolove u trbuhu, nadutost, gorušicu i mučninu, pospešuju varenje. Oblog od čička koristi se za lečenje kožnih problema poput nečiste kože, modrica, osipa, gnojnih rana, ogrebotina, akni, ekcema i lišaja. Ulje od čička poznato je po svojim umirujućim svojstvima i delotvornosti kod nesanice, nemira, napetosti, razdražljivosti i nervoze.

Ječam je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura, s vrlo širokim mogućnostima upotrebe u prehrani stanovništva, a posebno se odlikuje svojim lekovitim svojstvima. Konzumiranje hleba, i drugih namirnica, napravljenih od ječma moglo bi da reši problem sa gojaznošću, bolestima srca i dijabetesom, sudeći po najnovijem istraživanju. Naučnici su od zdravih osoba tražili da tri dana jedu hleb napravljen od zrna ječma za ručak, doručak i večeru. Nakon poslednjeg obroka na kraju svakog dana, u roku od 11 do 14 časova, testovi su pokazali da im se metabolizam ubrzao, dok su smanjeni nivoi šećera u krvi i insulina. Do ovoga dolazi kada specijalan miks vlakana u zrnu ječma dođe do želuca – stimulišući povećanje dobrih bakterija i oslobađanje važnih hormona. Ječam je bogat i mineralima: kalijumom, fosforom i magnezijumom, te kalcijumom, natrijumom, sumporom, gvožđem, manganom, bakrom, cinkom, kobaltom, fluorom i jodom.

Cvekla je lekovito povrce koje podstice razmenu materija i poboljšava funkciju jetre. U narodu se smatra da ne postoji stvar u organizmu koja je “pokvarena”, a da cvekla ne može da je “popravi.” I to nije bez razloga! Cvekla se danas smatra jednom od najkorisnijih i najlekovitijih povrća, koja je prebogato vitaminima i mineralima, belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. Od minerala sadrži gotovo sve – kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom… Od vitamina najprisutniji su vitamin B1, B2, C, kao i izuzetno redak vitamin u biljnim namirnicama, B12. Crvena boja cvekle potiče od antocijana koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerozno. Redovnim konzumiranjem cvekle sprečava se gubljenje minerala iz kostiju zuba, starenje se isporava, krvna slika poboljšava, sprečava se pojava asteroskleroze.