Zdravlje

Iako se radi o voću, većina nas ih tako ne doživljava i naziva ih povrćem. Tikvice potiču iz Amerike, imaju malo kalorija, a puno hranljivih sastojaka. Odlična su namirnica za mršavljenje, jer ispunjavaju želudac i na taj način daju sitost. Izvrstan su izvor vitamina B i C, mangana i kalijuma, dok su žute tikvice bogate i beta karotenom. Većina tih zdravih sastojaka nalazi se u kori, pa je nemojte ljuštiti s mladih plodova. Svakodnevno konzumiranje tikvica hrani organizam dijetalnim vlaknima, koja podstiču probavu, sprečavaju zatvor i čiste creva od toksina, a zbog toga predstavljaju odličnu prevenciju od raka creva, povoljno utiču na regulisanje šećera u krvi i smanjuju apetit, snižavaju holesterol, pa samim tim smanjuju rizik od arteroskleroze, srčanog i moždanog udara.

Lekovita svojstva žutog noćurka poznavali su još Indijanci i koristili ga za ublažavanje kožnih bolesti, čireva i rana, ali i za lečenje astme, prehlade i gripa. Pola kilograma noćnog cveta, kako još ovu biljku zovu, daje više snage nego sto kilograma govedine, tvrde dobro upućeni! Zato se kuvani koren noćurka u supi ili slanoj vodi preporučuje bolesnima i rekonvalescentima. Koren može da se jede i svež kao salata ili da se spremi u vidu turšije. Ulje noćurka sadrži esencijalnu alfa linolensku kiselinu, koja hrani mozak, povoljno deluje na nerve, štiti srce i krvne sudove. Osim toga, bogato je i gama linolenskom kiselinom koja reguliše sintezu i lučenje hormona i štiti ćelije od oštećenja i prevremenog starenja. Noćurak se smatra najbogatijim izvorom ove kiseline, kao i biološki aktivnog vitamina E.

Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom koja cuva krvne sudove i vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pečenja kukuruza oslobadaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. To povećava antioksidativnu moć kukuruza. Iako u kukuruzu možemo uživati tokom cele godine, onaj koji jedemo s pocetkom jeseni sadrži najviše hranljivih materija. Mišljenje mnogih je da je sirovo povrće zdravije od kuvanog, ali to ne važi za kukuruz. Prilikom termičke obrade kukuruza, kuvanja ili pečenja, dolazi do oslobađanja molekula s antioksidativnom aktivnošću, što povećava njegove zaštitničke moći. Antioksidansi su molekuli koji pomažu organizmu u odbrani od štetnih slobodnih radikala i tako štite od niza degenerativnih bolesti, poput katarakte, raka, bolesti srca, Alchajmerove bolesti.

Crni slez - Malva silvestris, ima slično dejstvo kao i beli. Potiče sa istoka, ima crveno-crne dekorativne cvetove koji ukrašavaju bašte. Lepi cvetovi su najlekovitiji, kod nas su zastupljeni od juna do kraja septembra. Kada se oberu, pažljivo se suše na tamnom i vetrovitom mestu. Cvetovi sadrže sluz, tanin i antocijanski glikozid altein. Pomažu kod istih zdravstvenih tegoba kao i beli slez. Ova biljka voli humusna, topla, sunčana i od vetra zaštićena zemljišta. Čaj pripremljen na propisan način upotrebljava se za lečenje kaslja, katara, bronha, promuklosti, upale ždrela, nadutosti pluća (emfizem) i kod katara pluća. Preporučuje se za lečenje grčeva u želucu i crevima, bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokraće. Čaj se priprema tako što se u 2,5 dl vode stavi jedna kašičica crnog sleza i ostavi preko noći. Ujutru se čaj zagreje, procedi i pije.

Osim što štiti arterije, snižavajuci nivo lošeg holesterola, ova grickalica, koju je najbolje da jedete bez soli, pomaže i u probavnim procesima i idealna je za dijabeticare i one koji to ne žele da postanu. Rezultati jedne britanske studije pokazuju da omiljena zdrava grickalica mnogih sladokusaca ne oslobađa štetne masti u našem organizmu, već ubrzava proces mršavljenja. U ovim ukusnim grickalicama krije se pravo bogatstvo lekovitih sastojaka. Pistaći, voljene grickalice i ne baš redak sastojak poslastica, često se izbegavaju zbog komplikovanog načina čišćenja. Taj naporni put do ukusnog ploda se ipak isplati, i to ne samo zbog fantastičnog ukusa. Ovi hrskavi plodovi sadrže dosta proteina, celuloze, gvožđa, vitamina B1 i vitamina E. Takođe, pistaći sadrže najmanje kalorija od svih orašastih plodova, pa se u 28 grama, odnosno u 50 pistaća nalazi 160 kalorija, ali i tri puta više vitamina B6.

Magnezijum je jedan od najvećih pomagača u organizmu - učestvuje u više od 300 biohemijskih reakcija. Neophodan je za normalan rad kardiovaskularnog, nervnog i mišićnog sistema, imunitet, čvrstoću kostiju i zuba, pretvaranje hrane u energiju, ravnotežu krvnog pritiska ... Odlično pomaže protiv hroničnog umora, teskobe, glavobolje, zatvora (opstipacije) i menstrualnih grčeva, a posebno se preporučuje dijabetičarima zato što poboljšava efikasnost insulina. Telo ne može samo da proizvede magnezijum, pa ga valja svakodnevno unositi hranom. Preporučen dnevni unos magnezijuma za zdravu odraslu ženu je 350 miligrama na dan, a za odraslog muškarca, trudnice i dojilje 450 mg. Sveže i celovite namirnice. Magnezijum se nalazi u brojnim namirnicama, ali prilično je osetljiv i lako se "izgubi" u industrijskoj preradi i kuvanju, pa je hranu bogatu magnezijumom najbolje jesti što je moguće svježiju iu celovitom obliku.

Nekoliko gutljaja razređenog jabukovog sirćeta podiže energiju i uklanja žgaravicu. Jabukovo sirće navikli smo da jedemo u salatama i drugim jelima, ali ovaj kiseli 'moćnik' zbog svojih lekovitih svojstava već stotinama godinama koristi se iu druge svrhe. Ogroman je pomagač u domaćinstvu, a na koje sve načine jabukovo sirće možete koristiti kako biste si maksimalno pojednostavili život otkrivamo u narednih 15 tačaka..... Neutrališe mirise. Ako se u vašem domu oseća neprijatan miris koji nikako da nestane, stavite malu količinu jabukovog sirćeta u posudu tamo gde se miris oseti i ubrzo ćete uživati u ugodnoj aromi koja prožima prostor...... Ubija korov. Pomešajte dve litre jabukovog sirćeta, četvrtinu šoljice soli i pola kašičice deterdženta za suđe. Pošpricajte korov ovom mešavinom koja će ga efikasno ubiti. Pazite da pri tom ne pošpricate biljke koje želite zadržati. ....

Možda nikada niste čuli za med od bundeve, ali ova ukusna namirnica toliko je zdrava za organizam da ćete je verovatno jesti svaki dan. Zbog velikog sadržaja vitamina i karotena, ovaj med ojačava imunitet, a zahvaljujući svom blago laksativnom i diuretskom delovanju, odličan je izbor kod problema hroničnog zatvora i različitih oboljenja debelog creva. Tu se spisak njegovih pozitivnih dejstva po organizam ne završava. Posebno je delotvoran kod izlučivanja žuči i problema sa jetrom i bubrezima, a dobar je izbor i za osobe sa povišenim holesterolom. Smatra se i prirodnim lekom za mokraćne puteve. Kako da napravite med od bundeve sami?..... Isecite vrhove zrele bundeve i uklonite semenke i vlakna. U rupu koju ste izdubili sipajte med koji ili smeđi šećer, pa poklopite odsečenim vrhom bundeve. Ostavite da stoji deset dana na hladnom mestu. U tom periodu, šećer u bundevi će se otopiti.

Kad je reč o ishrani sa povišenim pritiskom, najglasnija su upozorenja da treba ograničiti unos natrijuma odnosno natrijum hlorida (soli), no za uravnoteženje krvnog pritiska ključan je i kalijum! Istraživanja pokazuju: ako smanjite unos soli, a jedete više hrane bogate kalijumom, možete znatno smanjiti rizik od moždanog i srčanog udara. Kalijum je među najvažnijim elektrolitima, neophodan je za normalan rad kardiovaskularnog sistema i bubrega, prenos nervnih impulsa, čvrstoću kostiju i zuba, rad mišića, ravnotežu vode, metabolizam ugljenih hidrata i belančevina ... Manjak kalijuma u ​​organizmu može izazvati bol i grčeve u mišićima, slabost, vrtoglavicu, zatvor (opstipaciju) i nepravilan rad srca. Preporučena je količina kalijuma za odrasle 4700 miligrama (odnosno 4,7 grama) na dan, no procenjuje se da je prosečan dnevni unos kalijuma gotovo dvostruko manji - otprilike 2500 miligrama.

Svemirska agencija NASA je proučavala kućne biljke koje mnogi imaju i otkrili da neke bolje filtriraju vazduh i uklanjaju isparljive organske spojeve. Izdvojili su 6 kućnih saveznika. Ove kućne biljke čiste vazduh od plesni i otrova za samo 6 sati. Nabavite nekoliko biljaka sa liste i udišite čistiji vazduh. Biljke u domu ne samo da su zaslužne za više kiseonika, već neke od njih imaju sposobnost čišćenja vazduha od otrova i plesni, a time ga ukućani manje udišu, što je svakako odlično za zdravlje. One filtriraju vazduh od, na primer, raznih građevinskih materijala, boja, prašine ... To nisu samo "bapske priče" - već je NASA došla do tog zaključka nakon proučavanja kućnih biljaka. Otkrili su da neke vrste bolje filtriraju vazduh i uklanjaju isparljive organske spojeve od drugih, piše Health ektremist.

Za njegov plod se smatra da je, kao i ostale grickalice, srodan orašastom vocu, ali nije. On je, zapravo, leguminoza, to jest, srodan je pasulju i grašku. Kikiriki (Arachis hipogaea L.) pripada porodici lepirnjače (Familiae Papilionaceae). Prirodni je antiinflamatorik, antioksidant, afrodizijak, emolient, ekspektorant, galaktogog, karditonik, laksativ, pektoralima. Domovina kikirikija je Brazilija odakle su ga Španci preneli u Evropu početkom 16 veka. Kikiriki je bio hrana stare civilizacije Inka od kojeg su dobijali ulje, brašno i griz. Kikiriki se ubrajaju u namirnice koje hrane mozak. Naučna istraživanja potvrđuju da kikiriki pojačava memoriju i koncentraciju te sluh.

Kada zvezda poput Miley Cyrus objavi da je smršavila zahvaljujući ishrani bez glutena, mnogi odluče da slede njen primer. No takve se dijete ne trebaju poduzimati osim ako zaista imate osetljiv želudac sa svim simptomima netolerancije prema žitaricama. Iako mali broj ljudi boluje od celijakije, mnogi praktikuju bezglutensku dijetu verujući da je zdrava i da pomaže u mršavljenju. No malo ljudi zapravo zna šta je to gluten te da ima i korisno dejstvo na telo (što je dokazao i komičar Jimmy Kimmel ). Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži, a koji sadrže antioksidanse i dobre su za varenje i prevenciju raka.

Možda je ukusom dosadan, ali osvežava. Dok im je još sezona u salate dodajte krastavac, dodatni izvor vode i hidratacije. Krastavac pripada porodici dinja, iz iste porodice iz koje dolaze lubenice. To su tropske biljke koje se mogu naći skoro u svim delovima sveta. Iako je vreme kada počinjemo pripremati zimnice, kiseljenjem krastavaca gubi se većina hranljivih materija koje sadrži. Baš kao i lubenica, krastavci su bogati vodom. Oko 96% krastavca je voda koja je prirodno destilovana. Kada jedete krastavce preporučuje se da ne uklanjate koru jer on sadrži mnogo vitamina A. Krastavci sadrže i kompleks vitamina B, ali u manjim količinama. Postoji razlog zašto se kriške krastavca stavljaju na oči. Krastavac sadrži kofeinsku kiselinu koja ima sposobnost da spreči zadržavanje vode, pa kada se primenjuju lokalnim putem može pomoći smanjiti natečene oči i podočnjake.

Izuzetno je lekovit i sadrži hranljivo biljno ulje. Plod se bere ručno, krajem septembra i u oktobru, kada sazreva.. Saznajte zašto je tako dobar za obolele od artritisa, koja su još njegova blagotvorna dejstva, kao i smernice i recepte kako da ga najbolje iskoristite ove jeseni. Dobro nam je poznato da je šipak u samom vrhu darova prirode kada je u pitanju količina vitamina C, ima ga za 50 odsto više nego u narandžama. Nepobediv je u sprečavanju prehlada i jačanju imuniteta. Može ublažiti simptome bolesti bubrega, odličan je za kožu, a sadrži velike količine vitamina A, D i E, esencijalnih masnih kiselina, antioksidanta flavonoida, a deluje protuupalno i antialergijski. Šipak se pokazao kao fenomenalan lek za sve one koji pate od artritisa, bolova u kostima, reume. Doktori ga preporučuju posebno ljudima koji su zašli u 40-te godine, jer mnogi već u tom periodu mogu da obole od osteoartritisa.

Njene žute glavice ogrnute uskim belim laticama lekovite su za čišćenje organizma, lečenje iscrpljenosti i krvnih bolesti. I to je samo početak. Ova biljka, lat. Bellis perennis L., poznata je i kao krasuljak, katarinčica, iskrica, bijelka i krsnica. Ali ono što nije tako poznato je to da je bela rada vrlo lekovita biljka. Bela rada je idealna za prolećne kure čišćenja organizma od toksina. U tu je svrhu najbolje piti njen sveži sok ili je jesti. Sok treba uvek sveže pripremiti. Pijte dnevno jednu do tri pune kašike soka s pola količine vode. Pomešan s medom, sok je kućni lek kod oboljenja disajnih organa. Besprekoran je lek za upaljene rane, problematičnu kožu, opekotine, edeme i varikozne vene. Čaj od bele rade koristi se u lečenju bronhitisa i bolova u grudima, kod upaljenih creva i želuca, kao i kod bolesti jetre i bubrega. Pomaže i kod neuredne menstruacije, ublažava bol i grčeve, reumu, giht i artritis.