Zdravlje

Ove grickalice čuvaju zdravlje srca, štite od raka, regulišu nivo šećera u krvi Iako su grickalice na često na lošem glasu, ove semenke s pravom imaju svoje mesto na listi zdrave hrane. Semenke bundeve su odličan primer kako ukusni zalogaji mogu vašem telu da pruže najkvalitetnije hranljive materije. Semenke bundeve sadrže magnezijum, kalcijum, kalijum, gvožđe, cink, vitamin K, ali su bogate i vlaknima, proteinima i fosforom. Pored toga što ih možete jesti kao grickalice i užinu, odličan su dodatak salatama, supama, umacima, a evo zbog čega bi trebalo češće da vam budu pri ruci. Istraživanje koje su sproveli nemački naučnici je pokazalo da žene u menopauzi koje svakodnevno jedu semenke bundeve imaju 23 odsto manji rizik od razvoja raka dojke. Rezultati te naučne studije su pokazali da semenke bundeve sadrže materije koje štite od različitih vrsta kancera i imaju antiupalno dejstvo.

Neem je jedna od najpoznatijih indijskih biljaka, koja se koristi u svrhu lečenja već više od 5000 godina. To je zimzeleno drvo sa ravnim stablom, velikom krošnjom i debelom korom, iz koje curi sok, koji se zove neera. Ova biljka ima antibakterijska, antiparazitska, antigljivična, antiupalna i analgestka svojstva koja ne samo da pozitivno deluju na zdravlje već rešavaju i neke česte probleme vezane za lepotu kože i kose. Saznajte kako je sve možete upotrebiti za neke uobičajene probleme. Listovi ove biljke su se u davna vremena koristili za lečenje vodenih ospica, ali i herpesa te hepatitisa B. Veruje se čak da neem ima kontraceptivna svojstva pa su žene kao kontracepciju u prošlim vekovima kosristile krpicu namočenu u ulje neema. Za lečenje astme. Nakapajte tri kapi ulja neema na sredinu jezika i progutajte pa to ponavljajte jednom dnevno, nedelju dana.

Celer je zdrava i ukusna grickalica - jednostavno ga isecite na prutiće i po želji pokapajte limunovim sokom, te jedite kao međuobrok. Ako vam raspoloženje nije na zavidnom nivou, a pritom su vam nervi napeti kao strune, pre nego što posegnete za raznim tabletama, uzmite stabljiku celera i izgrickajte je. Ovaj prirodni lek za smirenje još je Hipokrat preporučivao svojim pacijentima, znajući koliko je delotvoran. Tajna se krije u bogatstvu magnezijuma, kalijuma i kalcijuma kojima ova biljka raspolaže, što utiče na ublažavanje napetosti. Osim toga, visok procenat tečnosti i minimalni nivo kalorija čini je idealnom u borbi sa viškom kilograma. Stabljika celera sadrži 83 odsto vode i zdrave količine vlakana, pa smanjuje osećaj sitosti. Kalijum i natrijum kojim obiluje pomažu u regulaciji telesne tečnosti i stimulišu proizvodnju urina, a pritom uklanjaju toksine iz organizma, pa je celer sjajan diuretik.

Karfiol je povrće koje pripada porodici kupusa, a ova zeljasta biljka u poslednje vreme privlači pažnju istraživača zbog svojih čudotvornih moći u borbi protiv raka, uključujući tumore pluća, debelog creva, dojke, bešike i kancera jajnika. Antioksidativna svojstva karfiola važna su tema savremenih istraživanja. Hranljive materije u ovom povrću bogate su antioksidantima i upravo one pomažu u smanjenju rizika od raka, tako što povećavaju aktivnost enzima koji su uključeni u detoksikaciju kancerogenih materija. Karfiol je bogat vitaminom C, koji može da spreči nastanak raka zbog velikog prisustva antioksidanata. Takođe, on sadrži mnogo magnezijuma koji je važan u oksidoreduktivnim mehanizmima našeg tela. Magnezijum je dovoljno snažan da bi naše telo sačuvao od oksidativnog stresa, čime se sprečava rak.

Ova biljka raste u mocvarama pored rijeka i mora. Aromatičan i lekovit iđirot (Acorus calamus) stari Kinezi su nazvali "onaj koji produžava život", obilato je korišćen i u starom Rimu i Grčkoj, od njega su pravili balzame za negu lica i tela i lečili organe za varenje. Po otkriću Amerike, prenet je na novi kontinent gde su ga Indijanci masovno uzgajali. Kod nas je poznat i pod imenima "mirišljava šaš", "vodeni božur", "mirisni koren", "mirisava trska", "sabljar"... Ova barska biljka nalazi se najčešće uz močvare, jezera, bara, na obalama stajaćih voda. Lekoviti koren pušta u mulju, a iz njega rastu brojni sabljasti listovi. Koren može biti dugačak i do metar, a svež ima gorak ukus. Za lekovite svrhe se vadi u kasnu jesen ili rano proleće, nakon toga se dobro ispere, iseče na komade dužine 10 cm, naniže na konac i suši na tamnom promajnom mestu ili u rerni na 35 stepeni. Osušen, ima blaži ukus.

Leči jake glavobolje, snižava temperaturu, ublažava kašalj... crni luk vam može pomoći kod mnogih zdravstvenih problema. Crni luk se od davnina koristi u kulinarstvu, bilo u svežem ili termički obrađenom stanju. Međutim, luk ima i izuzetno lekovita svojstva pored toga što jelima daje poseban ukus i što je neizostavan u mnogim specijalitetima. Ovi narodni lekovi od crnog luka će vam biti od pomoći u mnogim situacijama.... Obloge od crnog luka.... U slučajevima jakih glavobolja, otoka ili bolova u uhu, od pomoći će vam biti ako na mesto koje vas boli držite citno iseckan crni luk umotan u pamučnu krpu ili peškir.... Kod povišene temperature obloge s crnim lukom držite na nogama...... Sok od crnog luka..... Iseckajte luk na što sitnije komade i iscedite sok iz njega. Ukoliko imate probleme s plućima, pomešajte sok od luka i kašiku meda i uzimajte lekovitu mešavinu dva do tri puta na dan.

Šargarepa je povrće bogato beta-karotenom, a osim za vid odlična je i za detoksikaciju organizma jer sadrži velike količine vlakana i vitamina A. Mali broj nas ima naviku da pije sokove od povrća, a to je velika greška. Ovi sokovi sadrže dovoljne količine hranljivih nutritijenata, a mnogo manje šećera nego voćni sokovi. Ako želite da uvrstite sokove od povrća u svoju ishranu, možda ne bi bilo loše da krenete od soka od šargarepe. Evo i zbog čega. Šargarepa poboljšava rad jetre i pomaže telu da lakše izbaci otrove. Velike količine karotenoida sadržane u šargarepi mogu da pomognu da se preduhitre specifične vrste tumora, na primer, grlića materice i debelog creva. Šargarepa sadrži veliku količinu vlakana rastvarača koji vezuju holesterol i nakon toga, pomažu da ih telo izbaci kao otpad. Šargarepe sadrže jako velike količine Vitamina A, kao i beta karotena koji imaju veliki uticaj na očuvanje vida.

Svakodnevno konzumiranje pola decilitra soka od cvekle znatno ce smanjiti povišeni krvni pritisak, pokazalo je istraživanje britanskih naucnika. Nutricionisti cveklu posebno preporučuju u dijetalnoj ishrani, za čišćenje organizama od toksina i jačanje imuniteta. Bogata vitaminima, mineralima i vlaknima, cvekla je pravi "eliksir zdravlja". Nutricionisti je posebno preporučuju u dijetalnoj ishrani, za čišćenje organizama od toksina i jačanje imuniteta. Sadrži gotovo sve važne minerale - kalijum, kalcijum, fosfor, natrijum, magnezijum, gvožđe, bakar, mangan, fluor, jod, sumpor, litijum i brom, kao i vitamine C, B1, B2 i B12. Istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje cvekle sprečava gubljenje minerala iz kostiju i zuba, usporava starenje i pojavu ateroskleroze, podstiče rad creva.

Napravite prirodni preparat koji će vam biti od koristi u borbi protiv brojnih oboljenja i infekcija. Beli luk ima izuzetna lekovita svojstva i trebalo bi češće da se nađe ne samo u vašim jelima, već i kao sastojak prirodnih preparata. Preparat od maslinovog ulja i belog luka možete koristiti kao lek protiv brojnih upala, infekcija, herpesa, gubitka kose, akni... Potrebno je... nekoliko čenova belog luka... maslinovo ulje (količina maslinovog ulja zavisi od veličine tegle u kojoj ćete držati preparat).... Očistite čenove belog luka i propržite oko minut na maslinovom ulju. Zatim izgnječite luk, stavite usitnjen beli luk u teglu i prelijte maslinovim uljem. Zatovrite teglu i čuvajte lekovitu mešavinu na svetlom mestu (ali ne na direktnom suncu) od 24 do 48 sati. Nakon toga procedite smesu i proceđenu ulje sipajte u flašicu ili teglu i čuvajte na tamnom mestu.

Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ova biljka čisti i jača želudac, jetru, bubrege i slezinu, popravlja varenje, odvaja prekomernu žuč, leči žuticu i anemiju. Cikorija (Cichorimu intybus) ima izuzetna lekovita svojstva i zauzima posebno mesto u narodnoj medicini. Iako je korovska biljka, koja plavim cvetovima ukrašava livade i deonice pored puta sve do kasne jeseni, mnogi je namenski gaje u bašti. Svaki njen deo je lekovit, najviše koren, koji je vretenast i dugačak i vadi se u jesen ili rano proleće. Nakon vađenja se opere i iseče po dužini, naniže na konac i suši na vazduhu, a potom pakuje u vreće od jute. Koren nema jak miris, a ukus je pomalo gorak. Od lekovitih sastojaka sadrži najviše cikorietola, inulina i drugih derivata voćnog šećera.

Betonika (Betonica officinalis) je malena biljka s duguljasto-jajastim crvenim listovima što su nazubljeni na svojim krajevima. Cvetovi su skupljeni u 10 cm dugacki cvat sa ružicasto-modrim cveticima. Betonika je moćni čistač organizma, a pogotovo inficiranih rana. Ime je dobila jer se ponaša kao čelična armatura, koja sve loše vezuje za sebe. Zbog svojstava i izgleda koji poseduje, narod je još zove klas, gusar, čistač, bukvica... Na vlažnim brdskim livadama, svetlim šumskim proplancima, sunčanim obroncima, pored jaraka i potoka, može da se prepozna po ružičastim cvetovima nalik klasu sve do kraja oktobra, a ako je lepo vreme i početkom novembra. Lekoviti delovi su listovi i koren, koji se sakupljaju dok biljka cveta. Suše se na senovitom i provetrenom mestu. Betonika može da se koristi i u svežem stanju, tako što se uberu vršni delovi sa cvetovima i dva reda listova od dve ili tri biljke.

Mirišljava kora mandarine sadrži više flavonoida i antioksidansa nego plod, a uz njihovu pomoć organizam bolje iskorišćava vitamin C, odupire se bolestima, pa čak i raku. Studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala je da salvestroli iz kore mandarine mogu navesti ćelije raka na samouništenje. Još se čekaju rezultati Kliničnog istraživanja na ljudima, ali preliminarna ispitivanja pokazuju da bi suplementi na bazi ovog spoja mogli pomoći obolelima od raka. U belom delu kore nalazi se nobiletin, koji se u eksperimentima na miševima pokazao efikasnim u sprečavanju gojaznosti i arteroskleroze, a pomogao im je u regulaciji nivoa šećera u krvi. U studiji iz 2004. godine pokazalo se da spoj polimethokilated flavones (PMFs) koji se nalazi u kori mandarine pomaže u suzbijanju lošeg holesterola.

Nizak broj spermatozoida (Muška neplodnost - Oligospermija) jedan je od glavnih uzroka neplodnosti kod muškaraca. Smanjen broj spermatozoida u spermogramu, predstavlja problem kod začeća, a problem mogu predstavljati i obezglavljeni, slabo pokretni ili potpuno nepokretni spermatozoidi. Publikacija o problemima muške neplodnosti u braku nije bila do pre 50 godina, a posebno ne publikacija o muškarcima sa tim problemom... Sterilni brak podrazumeva supružnike koji nemaju dece i pored želje za njom, nakon dve godine braka. Sterilnih brakova ima u svetu, a po različitim statistikama iznose između 10 i 12%, a po nekima čak i do 16%... U današnje vreme ima sve više institucija koje naučno istražuju uzroke neplodnosti muškaraca. Stručna medicinska pomoć podrazumeva najpre detaljan fizički pregled muškarca i genitalnog predela

Veoma rasprostranjenu travu srčenjak (potentilla erecta), koja raste po vlažnim livadama, pašnjacima i šumama, u tradicionalnoj medicini smatraju izuzetno delotvornom protiv infekcija grla, usne duplje i hemoroida. Latinski naziv nastao je od reči potentia, zbog snažnog dejstva. Trava od srca ili petoprsta, kako je narod još zove, ima listove koji podsećaju na pet prstiju. Lekoviti deo je koren, koji se vadi do kasno u jesen. Očisti se od zemlje, opere i suši na suncu. Nepravilnog je oblika, kvrgav, oporog ukusa i bez mirisa. Kada se izvadi ima belu boju, a vremenom poprima crvenu nijansu zbog sastojka flobafena. Stajanjem gubi lekovitost i ne treba ga koristiti duže od godinu dana. Ova biljka ima mnoštvo lekovitih sastojaka, a više od petine čine tanini, blagotvorni su za kožu i sluzokožu, apsorbuju belančevine koje su najčešći izvor za razvoj infekcija. Takođe ubrzavaju zarastanje rana i opekotina.

Vitamin K nije toliko "razvikan" poput, na primer, vitamina C, ali zato nije manje važan - naprotiv! O njemu nam doslovce zavisi život jer u slučaju povreda omogućava normalno zgrušavanje krvi. Poznat je kao koagulacijske vitamin, pa je zato i nazvan vitaminom K. Postoji nekoliko oblika vitamina K, zavisno o izvoru. Vitamin K1 nalazi se u biljnim namirnicama, osobito u zelenom lisnatom povrću. Vitamin K2 sadrže namirnice životinjskog porekla. Manje količine vitamina K2 naš organizam i sam proizvodi pomoću bakterija u crevima. Vitamin K3 dobija se sintetski. Istraživanja su pokazala da je biljni K1 najefikasniji oblik vitamina K u zaštiti od osteoporoze i preloma, jer omogućava taloženje kalcijuma u ​​kostima, a ujedno sprečava stvaranje osteoklasta (ćelija koje razgrađuju kosti).