Cordiceps je kineski tradicionalni lek koji postoji 1200 godina. Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordicepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa i ispravljanja srcane aritmije. Pod naučnim imenom Cordiceps sinensis skriva se medicinska gljiva koja raste u visokim planinama jugozapadne Kine i Tibeta . Prvi put je zabeležena u Tibetu , pod nazivom iartsa gunbu , u 15. veku . Na nepalskom jeziku je poznata kao iarsha dugmeta . U istoriji ove čudesne gljive postoji drevni mit koji nastoji protumačiti prve spoznaje o njenim izuzetnim svojstvima . Tradicionalna tibetanska i kineska medicina koriste ovu izvanrednu lekovitu gljivu već više od dve hiljade godina . Glavni razlozi za njenu primenu leže u želji za povećanjem otpornosti organizma , poboljšanjem libida te postizanjem veće radne efikasnosti i boljih sportskih rezultata .

Spektar nutrijenata koje tikvice sadrže je prilicno impresivan. Tikvice su sjajan izvor mangana, vitamina C, magnezijuma, vitamina A, kalijuma, biljnih vlakana, folne kiseline, fosfora, bakra i vitamina B2. Ima ih mnogo vrsta , boja i oblika , a kod nas se najčešće koriste male , tamnozelene tikvice slične velikim krastavcima . Zajedno sa dinjama i krastavcima , tikvice pripadaju porodici Cucurbitacea . Iako se radi o voću , većina nas ih tako ne doživljava i naziva ih povrćem Tikvice , kao i sve tikve , potiču iz Amerike , a čovečanstvo ih konzumira već više od 10000 godina . Tikvice imaju malo kalorija , a puno nutrijenata . Odlična namirnica za mršavljenje jer ispunjava želudac i time daje sitost . Izvrstan su izvor vitamina B i C , mangana i kalijuma , dok su žute tikvice bogate i beta karotenom . Većina ovih vrednih materija nalazi se u kori pa je nemojte guliti s mladih plodova .

Malina (Rubus idaeus), predstavlja izuzetno dragocenu voćku, a u davna vremena je, doduše kao divlja, više korišćena kao lek nego hrana. Malina je bogata antioksidansima . 100 grama plodova maline daje 44% dnevne preporučene količine vitamina C. Sadrži i resveratrol , koji usporava starenje , te visok udeo elagične kiseline , koja deluje antikancerogeno . U njenom sastavu su i vlakna , folna kiselina , vitamin K , vitamin E5 , mangan , magnezijum , bakar , kalijum i omega 3 masne kiseline . Redovna konzumacija uljepšava ten , jača kosu , poboljšava zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema , osnažuje imunitet i štiti od upala . Malina smanjuje delovanje slobodnih radikala te štiti od raka debelog creva , dojke , materice , jednjaka i prostate . Fitonutrijenti u malini sprečavaju širenje ćelija raka te ih podstiču na apoptozu , odnosno samouništenje .

Sprečava gojenje i dijabetes

Konoplja ( Cannabis sativa L. ) potiče iz centralnih delova Azije , no zbog svojih izuzetnih svojstava veoma brzo se proširila na čitav svet ( Kina, Indija , Evropa i Amerika ) . Osnovni uzrok ovakve ekspanzije je širok spektar primene gotovo svih delova biljke , koji se i danas koriste od tekstilne i paprine industrije , preko medicinske primene pa sve do ljudske ishrane . Razlike i predrasude ( među konopljom ) . Zbog predrasuda i nedostatka informacija , prosečan kupac često ne razlikuje industrijsku konoplju ( Cannabis sativa L. ) od indijske konoplje ( Cannabis indica Lam . ) . Industrijska konoplja ( Cannabis sativa L. ) može sadržati THC ( D - 9 - tetrahidrokanabinol ) samo u tragovima ( nije psihoaktivna ) te je prema zakonu i pravilniku maksimalna dopuštena koncentracija THC - a u suvoj materiji 0,2% .

Desetine novih studija pokazuju da je ispijanje čaja možda najpametnija odluka u svrhu poboljšanja zdravlja . Nove objavljene studije pokazuju da je čaj odličan za gubitak viška kilograma te takođe sprečava nastanak raka i drugih hroničnih bolesti . Dodatak svemu je da poboljšava raspoloženje ! " Naučnici koji su doprineli ovim saznanjima jedni su od najboljih na svetu " , kaže Džefri Blumberg , urednik izdanja , te dodaje : " Uzevši sve u obzir , ova istraživanje i saznanja izuzetno su ubrzala naučne spoznaje o vezi čaja i našeg zdravlja . " Istraživanja objavljena u časopisu " Medical Nevs Todai " smatraju nebitnim pijete li hladan ili topao čaj , efekti su isti . Naučnici su zaključili , proučavajući polifenol ( prirodni sastojak čaja ) , kako on povećava nivo energije te topljenje masnoća u organizmu . Ljudi koji su konzumirali zeleni čaj izgubili su u proseku 1,3 kg tokom 12 nedelja , pazeći pritom na ishranu .

Istraživanja su pokazala da ulje peperminta ima efikasan uticaj na ublažavanje simptoma iritabilnog creva , boli u stomaku i grčeva , nadutosti , zatvora i proliva koji zahvataju 5-20 posto stanovništva . Eterično ulje peperminta - mentol - je sastojak u mnogim konvencionalnim proizvoda dostupnih bez recepta , uključujući pastu za zube , gume za žvakanje , osveživača daha , pastile za grlo te razne masti protiv bolova . Mentol stimuliše nerve osetljive na hladnoću stvarajući onaj poznati osećaj hladnoće i inhibira one koji reaguju na bolne nadražaje , privremeno ublažuje bolove mišića i organe koji su u grču . usta imaju takođe neke od tih nerava pa zato od proizvoda na bazi mentola

Sasa - Pulsatilla su veoma toksične i proizvode kardiogeni toksin i ohitoksin koji usporava rad ljudskog srca. Preterano unošenje ove biljke može dovesti do dijareje,povraćanja,grčeva,hipertenzije i na kraju kome. Američki starosedeoci su Pulsatillu koristili vekovima kao lek. “Blackfoot” pleme je koristilo ovaj cvet da izazovu abortus ili porođaj.Pulsatilla se nikako nesme konzumirati tokom trudnoće ili dojenja.ekstrati biljke se mogu koristiti za lečenje reproduktivnih problema kao što su predmenstrualni sindrom i epididimitis. Dodatne aplikacije biljnog ekstrata se koriste kao sedativi za lečenje kašlja.Koriste se i kao početni sastojak homeopatskih lekova koji nemaju toksične efekte drugih lekova jer su sastojci razređeni vodom dok molekuli početne supstance nemogu biti pronađeni u običajenoj količini.

Strižuša - divlja gorušica . Trava pevača poznata i pod latinskim nazivom Herba Erysimi. Vrlo korisna biljka za ljude čija profesija traži da mnogo govore, pevaju itd. i od toga promuknu, ili im se suši grlo i imaju čak bolove, kašlju, ili obole od zapaljenja grkljana, glasnih žica i dušnika. Strižuša je jednogodišnja biljka koja dosegne visinu do 70 cm , uspravna stabljika kao i listovi većinom su ljubičasto nahukani . Listovi s peteljkom krpasto su razdeljeni sa 2-3 para duguljastih nazubljenih postranih delova i sulicastim nejednako nazubljenim vršnim delom . Mali žuti cvetovi smešteni su u grozdasti cvat na krajevima izdanaka . Dosta duge komuške su uspravne , zašiljene i položene prema stabljici . Čitava biljka , kao i cvetovi , imaju veliku sličnost sa ostalim krstašica , a posebno sa poljskom rotkvom ( br. 120 ) sa kojom se često zamenjuje .

Srcopuc ili smilje je dugovečna, bela, runom obrasla biljka, 1 2 decimetra visoka, sa lopatastim ili lancetastim lišćem. Ima jednu ili više uspravnih nerazgranatih cvetonosnih stabljika i nekoliko poleglih izdanaka, bez cvetova, sa malim prizemnim rozetama. Cvetne glavice zbijene na vrhu stabljike. Biljka je dugogodišnja: cvasti sa muškim cvetovima su bele, a sa ženskim žućkaste boje. Ova biljka raste po suvim sunčanim mestima u planinama. Cveta u maju. Stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlakama. Donji listovi su sakupljeni u rozetu pri osnovi stabla, a ostali su naizmenično raspoređeni po stablu. Svi listovi su na licu zeleni, a na naličju srebrnasto dlakavi. Na vrhu stabla su glavičaste cvasti sakupljene od 3 do 12 u štit. Pošto je biljka dvodoma razlikuju se ženske glavice, koje su sa skoro končastim crvenim cvetovima, od muških čiji su cvetovi neugledni i cevasti.

Iris cveta u svim bojama, ali najčešće u raznim nijansama plave. Cveta i u beloj, plavoj, žutoj, smeđoj, ljubičastoj, ružičastoj, crvenoj boji. Kod mnogih vrsta su dve boje u kombinaciji, pa prave jaki kontrast. Dlačice na laticama, najčešće tamne boje, daju posebnu lepotu cvetu. Sadrži eterično ulje, sluz, šećer, skrob, mast u kojoj ima miristinske i oleinske kiseline, vitamin C, kojega ima 600 mg u 100 gr. zelenog lišća. Rizom se kopa svake godine u augustu i septembru, sprema se bez korena, bez kore i pupoljaka koji se javljaju sa strane. Kada se oguli, odmah se stavlja u vodu da ne pocrni, pa se onda suši naglo na suncu. Nakon sedam dana se dalje suši na tavanu gdje ima promaje. Nema ugodan miris. Aroma mu se javlja kad odleži 2 godine. Leči od plućnih bolesti, hroničnog kašlja, astme i proširenja pluća (emfizema). Sok iz korena ili ekstrakt vodene perunike pokazao se kao dobar za zaustavljanje krvi, npr.

Suručica, medunika ili konačara (Filipendula ulmaria) je biljka s dugovečnim korenom, iz kog izbija jednogodišnje stablo od 0,6 do 1 metra visine. Stablo ima crvenkastu boju i nema malja. Listovi su veliki, perasto isečeni na više pari nejednakih liski, od kojih ona što je na kraju ima tri dela od kojih je najveći srednji. Svi su zupčasti, okruglo-lancetasti. Cvetovi su mali, boje žućkastobele, sladunjava mirisa, mnogobrojni, kao kita na vrhu stabljike.obično raste pored reka i potoka na zemljištu koje zadržava vodu. Njeni listovi podsećaju donekle na paprat, a cvetovi su sitni, beli i skupljeni u cvast na vrhu stabljike. Suručica sadrži salicilna jedinjenja koja se u organima za varenje pretvaraju u salicilnu kiselinu, jedinjenje zahvaljujući kome suručica smiruje upale i ublažava bol. Kompanija Bajer je salicilna jedinjenja zaštitila pod komercijalnim imenom aspirin.

Višegodišnja zeljasta biljka. Stablo uspravno, oko 40 cm visoko, u gornjem delu četrorouglasto. Listovi kopljasti (lancetasti), pri vrhu krupno nazubljeni. Cvetovi pojedinačni, u pazuhu listova, mali, nežni, beličasti. Raste na dolinskim livadama koje se povremeno plave, pored stajaćih i tekućih voda. Nadzemni deo biljke u cvetu (Gratiolae herba). Skuplja se za vreme cvetanja, suši u tankom sloju, na promaji, u hladu. Hemijski sastav: u svim organima, naročito u cvetu sadrži oko 0,15% glikozida (graciolin, graciozid), zatim gorke materije, saponine, flavonoide. Biljka nije dovoljno hemijski istražena. Koristi se uglavnom kao narodni lek za čišćenje i povraćanje, kod reumatskih, kožnih i veneričnih bolesti, srčanih mana , katara mokraćnih puteva i sl.

Za bolesti pluća, bronhija i odbranu organizma od virusa nema efikasnijeg leka od sirupa od rena. Napravićete ga tako što u rendani ren dodate med, masu dobro izgnječite, iscedite gust sok, dodate malo vode, prokuvate, opet iscedite i sipate malo voćnog soka radi boljeg ukusa. Bez obzira na njegovu lekovitost, treba da znate da više od 80 mililitara soka od rena izaziva povraćanje dok 15 do 20 grama semena kuvanog u vodi može da izazove povraćanje i dijareju. Njegova uloga je da nadraži sluzokožu i da popravi opštu ishranu organizma, jer povoljno deluje na sve organe za varenje; zato je od znatne koristi kod skrofuloze, obilatog izbacivanja šlajma iz pluća, bolesnih desni i neaktivnih grudnih bolesti, tuberkuloze i dr. Od rena se pravi sirup koji je vrlo aktivan. I to na ovaj način: ren se oljušti i iseku se komadi u kolutove i razmeste na mreži (gazi ili sl.) iznad kakvog suda.

Jagorčevina je jedna od prvih biljaka koja cvate u prolece, Počinje da cveta početkom aprila, a bere se sve do kraja maja. Ova biljka, u narodu poznata i kao jagorčika, jaglac ili jaglika, raste u planinskim područjima, na sunčanim obroncima, po livadama, šikarama. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava. Za izbacivanje šlajma iz pluća upotrebljava se koren ove biljke , au nedostatku korena i njen cvet . U korenu ima 8-10 % saponina , tj onog istog sastojka kakvog ima iu stranoj biljci koja se u tu svrhu upotrebljava senegi . Cvet stišava , umiruje , i tim svojim delovanjem povećava izbacivanje štetne sluzi iz pluća . Jagorčevina se primenjuje svuda gde je potrebno boriti se protiv umaranja srca zbog zastoja u bronhijama : kod bronhitisa , velikog kašlja , zapaljenja pluća , pre i posle " krize " .

Ova jednogodišnja biljka naraste do oko metar. Listovi su višestruko perasti, cvetici mali i žuti, dok su plodovi jajoliki. I stabljika i plodovi mirišu ugodno, a imaju tipican ukus. Potice iz Južne Evrope, voli suncana mesta, sadi se u nekoliko navrata cele godine. Najjacu aromu ima pre nego što procveta. Seckano sveže lišce mirodije poboljšava ukus zelenoj salati, zatim salati od krastavaca i paradajza, a prikladna je i za salatu od krompira. Primena mirođije kao začina ne traži nikakva objašnjenja . Da nije dobra ne bi se u svako jelo dodavala . Anason , morač , kim i mirođija , zasebno ili sve zajedno , čine grupu biljaka koje krepe stomak i teraju gasove , čime poboljšavaju varenje kod slabih organizama . Mirođija , isto tako kao morač , izvanredno deluje protiv štucanja , i to uzeta kao čaj . Naročito kod nervoznih ljudi , kod kojih umanjuje , pa i prekida sasvim štucanje , i povraćanje .