Kurkuma (indijski šafran), sastojak začina kari, može da spreči dijabetes kod osoba pod povećanim rizikom od te bolesti, poručuju naučnici s tajlandskog Univerziteta Srinakharinvirot. Oni su utvrdili da svakodnevno konzumiranje kurkume tokom devet meseci potpuno sprečava pun razvoj dijabetesa 2 kod „predijabetičara” - osoba sa abnormalno visokim sadržajem šećera u krvi, koji još ne predstavlja šećernu bolest, ali može lako da pređe u nju, prenosi Rojters. Ranija istraživanja su pokazala da kurkuma deluje protiv zapaljenskih procesa u organizmu i „oksidacionih oštećenja” ćelija. Veruje se da ta dva procesa predstavljaju podsticaj za niz oboljenja, uključujući i dijabetes 2. „Zbog koristi koju donosi i bezbednosti konzumiranja, preporučujemo da se ekstrakt kurkume koristi kod predijabetičara”, ističe vođa tajlandskog istraživanja Somlak Čuengsamarn.

Iako jabuke ne povezujemo s letom, nakon što prođe sezona letnjeg voća, možete se polako "baciti" na jabuke. "Jedna jabuka na dan, doktor iz kuće van", glasi narodna poslovica. Sada je ona dobila i naučnu potvrdu. Jedno istraživanje pokazalo je da dve jabuke štite srce od bolesti snižavajući nivo holesterola u krvi. Rezultate svakodnevne konzumacije jabuka možete videti već u periodu od tri meseca, no trebalo bi ih jesti barem šest meseci kako bi se smanjio nivo holesterola za četvrtinu, a posebno loš holesterol koji stvara ugruške u krvi i zapušava krvne sudove, prenosi Daili Mail. Budući da smanjuju masnoće, jabuke se naročito preporučuju starijim ženama koje su prošle menopauzu. Oko 45 odsto žena u postmenopauzi ima različite bolesti srca ili visok rizik od moždanog udara. Do menopauze srce se prirodno štiti od infarkta, ali rizik počinje naglo da raste posle navršene pedesete godine života.

Želite li poboljšati svoj imunosistem i rešiti se usamljenosti, najbolje bi bilo da pronadete malo vremena za sebe i kratko meditirate, zakljucak je to istraživanja univerziteta Carnegie Mellon. Meditativne tehnike efikasno smanjuju osecaj izolovanosti, a istovremeno jacaju telo i um u borbi protiv bolesti, piše Daili Mail. Usamljenost je glavni cinilac zdravstvenih problema i smrtnosti kod starijih odraslih osoba. Ovo istraživanje sugeriše da tehnike meditacije mogu poboljšati zdravlje starijih osoba, kaže voditelj istraživanja Cresvell. Meditacija deluje i na imunosistem. Rezultati istraživanja, smatra koautor studije Steven Cole sa UCLA, pružaju prve naznake da su imunoprofili celija modulisani psihološkom intervencijom te dodaje da je smanjenje markera upala posebno bitno jer doprinosi suzbijanju širokog spektra zdravstvenih pretnji ukljucujuci rak, kardiovaskularne bolesti i neurodegenerativne bolesti.

Ako već niste uspeli izbeći ubod, svrab i bolove možete ublažiti na prirodan način. Češanjem ćete mesto uboda samo nadražiti i upala će trajati duže, ali zato uveliko pomažu med, bosiljak, banane .. Komarci su, morate priznati, izrazito iritantni, a posledice njihovog uboda katkad se dugo osećaju. Mnoge osobe na njihov ubod burno reaguju, nakon čega se na koži najčešće javlja crvenilo te blago oticanje praćeno nepodnošljivim svrabom. ...Hladna terapija, poput stavljanja leda na ciljano područje, donosi trenutno olakšanje, a osim toga led umrtvljuje završetku nerava i time sprečava svrab..... Med pomaže kod uboda insekata svih, a njegova protivupalna i antibakterijska svojstva ublažavaju natečenost i svrab.

Kamčatska borovnica (Lonicera caerulea) je listopadni grm iz porodice (Caprifoliaceae). Ima dugu tradiciju uzgoja u Rusiji (Kamčatka i Sibir), Kini i Japanu. Raste 0,8-3 m u visinu i 1,5 m u širinu (u kultivaciji oko 1,80 m u visinu i 1 m u širinu). Spada u dugovečne biljke, životni vek joj je 25-30 godina. Plod kamčatske borovnice je izduljena plavoljubičasta bobica prrčnika oko 0,5-1 cm, duga 2-3 cm, prijatnog ukusa. Zrela bobica je iznutra tamne ljubičastocrvene boje. Bogata je antioksidansima, vitaminima, gvozđem,бакарom i јодom. Kamčatska borovnica dozreva rano, već pocetkom maja, pre ostalog voća u našem podneblju, što je čini vrlo zanimljivom za uzgoj. Ukus ploda je sličan borovnici I najviše se koristi sirov ili se od njega prave džemovi, želei, sokovi I sirupi, a dodaje se I mlecnim proizvodima (jogurt, sladoled…) koje odmah boji u crvenoljubicastu boju.

Glavni krivac za nastanak gojaznosti je metabolizam, odnosno razmena materija u organizmu. Ljudi koji imaju brži metabolizam mogu da jedu više, a opet ostanu vitki, dok se drugi, kojima je metabolizam spor, ugoje vec od pogleda na cokoladu. Rezultati naučnih istraživanja potvrdili su da većina gojaznih jede manje od mršavih, ali da, za razliku od njih, imaju sporiji metabolizam koji utiče da se na kritičnim mestima nagomilavaju masne naslage. Stoga ne čude jadikovke, posebno žena, da im se na stas "zalepi" svaki zalogaj i ostavi trag. A, da se metabolizam ubrza neophodno je da se jetra očisti, da organi za varenje rade "kao sat" i da se iz organizma redovno izbacuju nusprodukti. Za to je neophodna promena način ishrane (što manje masne hrane i slatkiša), više fizičkih aktivnosti ali i da se koriste čajevi i preparati od bilja koje pospešuje metabolizam. Evo nekoliko saveta koji ce vam pomoci da ubrzate metabolizam.

Pelin je trajna biljka s razgranjenom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cvate u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od caške s uskim lapovima, bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog vencica, 5 prašnika i nadraslim pesticem.. Za pripremanje lekovitih preparata u junu i julu, dok pelen još nije rascvetao, beru se cvasti, dok se lišće sakuplja u jesen. Stabljike, pak, ne bi trebalo brati jer sadrže najmanje lekovitih materija. Pelin sadrži dve gorke kristalne supstance: apsintin i anapsintin, jabučnu kiselinu, tanin, gvožđe i etarsko ulje. Ulje, međutim, sadrži keton tujon koji može da bude otrovan, naročito ako se pelinkovac i drugi lekoviti preparati pelina uzimaju svakodnevno i dugotrajno, bez pauza.

Đavolja kandža, latinskog imena Harpagophytum procumbens. Drevni Afrikanci koristili su biljku kako bi smanjili bolove u telu, groznicu, pa čak i rešili probleme sa varenjem. Evropski kolonijalisti su je doneli na Stari kontinet, gde je postala popularan lek. Koristi se protiv svih vrsta bolova u zglobovima, što uključuje i osteoartritis, reumatoidni artritis i giht. Đavolja kandža odlična je i za ublažavanje bolova u mišićima ili tetivama. Kao i druge gorke biljke, ona „otvara“ apetit i olakšava bolove u želucu. U nekim istraživanjima u kojima su učestvovale osobe sa osteoartritisom i bolovima u zglobovima, dokazano je da lekovi na bazi đavolje kandže (diacerein) ublažavaju simptome, doduše, nešto sporije od klasičnih analgetika. Ipak, neki stručnjaci tvrde da su sve studije o toj biljci bile manjeg obima, što znači da ne mogu u potpunosti dokazati njenu lekovitost.

ALeto, ako ne sudimo po vremenu, već kalendaru stiže. Sve topliji dani su ujedno i sezona kada se javljaju simptomi i pojačane tegobe kod osoba koje pate od proširenih vena i loše cirkulacije. Da biste olakšali predstojeće dane, kao idealan, stručnjaci preporučuju melem od divljeg kestena i nevena. Kod proširenih vena, koje se dva puta češće javljaju kod žena i posebno su učestale kod osoba koje dugo stoje u terapiji se sve češće primenjuju biljni gelovi. Među njima posebno efikasan je kombinacija ekstrakta divljeg kestena i nevena koja dovodi do ublažavanja bolova i smanjenja osećaja umora u nogama. Divlji kesten se već vekovima upotrebljava kod kardiovaskularnih problema, dok neven predstavlja biljku sa mnogobrojnim korisnim efektima po zdravlje. On deluje protiv zapaljenja, antivirusno i zaustavlja razmnožavanje bakterija.

Kičica, Centaurium erthyraea je dvogodišnja, mala, zeljasta biljka sa sitnim cvetovima crvene boje. Ova biljka raste na vlažnim i peščanim brdskim livadama i pašnjacima, oranicama, šumskim čistinama i obroncima. Često u tako velikom broju da se sve od nje zarumeni. Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, ima četvorougaonu, oko 30 centimetara visoku, šuplju stabljiku koja se pri vrhu grana. Listovi su jajoliko duguljasti, a cvetovi ružičasti, grozdasti, prave metlaste cvasti na vrhu stabljike i otvaraju se samo na suncu, oko podneva. Kičica obiluje gvožđem, natrijumom, gorkim heterozidima (geniciopikrozid, eritaurozid, eritrocentaurozid i dr), a sadrži i smolu, šećer, vosak, oko 0,6 do 1 odsto alkaloida, među kojima je glavni gencijanin, i eterično ulje. Najviše gorčine ima u stabljici, manje u cvetu, a najmanje u listu. Kao biljna lekovita sirovina koriste se osušeni gornji delovi biljke u cvetu.

Malina (Rubus idaeus), predstavlja izuzetno dragocenu voćku, a u davna vremena je, doduše kao divlja, više korišćena kao lek nego hrana. Danas malina sve više nalazi svoje mesto i u medicini, ali i u kozmetologiji. U sebi sadrži šećere glukozu, fruktozu, saharozu, organske kiseline- elaginsku, jabučnu, limunsku, salicilnu... sadrži, takođe, i etarsko ulje, bojene i taninske materije, vitamine C i E. Zbog korisnih sastojaka u mnogim zemljama upotrebljava se kod dijareje i ekcema, dok ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Ekstrakt aktivira i pankreas na lučenje insulina, zbog čega se preporučuje za snižavanje šećera u krvi. U poslednje vreme sve više se istražuje i delovanje malina na maligne ćelije, jer je ustanovljeno da elaginska kiselina, koje ima u zavidnoj količini u semenkama ove voćke sprečava umnožavanje ćelija raka.

Trešnje sadrže veliku količinu vitamina C i cinka koji su veoma važni za otpornost organizma, zatim folnu kiselinu za zdravo srce i krvotok, kalcijum za kosti i gvožđe za krv. Međutim, najvredniji su biljni pigmenti, takozvani antocijanidini koji se nalaze u trešnjama. Oni jačaju vezivno tkivo, te sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom. Trešnje takođe mogu da spreče nastanak celulita, a skoro je na američkom univerzitetu u Vermontu dokazano da su antocijanidini dobri i protiv upale mišića i grčeva u listovima nogu. Treba jesti što više, jer njena lekovita svojstva, poznata još od davnina, danas dobijaju potvrdu i zvanične medicine. Trešnje po šoljici serviranja sadrže zanemarljivih oko 85 kalorija, ali dosta belančevina, ugljenih hidrata i vrlo malo masti. Veoma je bogata vitaminima A, C, a u nešto manjim količinama i vitaminima B1, B2, B3 i B6.

U narodnoj medicini celer se najčešće upotrebljava za čišćenje organizma (posebno krvi), jačanje nerava i kao lek za bolesti bešike jer podstiče izlučivanje morkace. Celer takodje pročišćava jetru, snizava šećer i krvni pritisak. Sadrži vrlo malo kalorija pa je korisna namirnica za vreme dijete. Najkorisniji je ukoliko se jede sirov a ne preporučuje se osobama sa obolelim bubrezima i trudnicama. Celer je u staroj Grčkoj i Egiptu smatran simbolom sreće i lepote, ali i odličnim lekom za slabe živce. Bogat je lekovitim materijama, a posebno vitaminima C, K, B1 i B6, kao i folnom kiselinom i kalijumom. Poznat je i kao veoma snažan afrodizijak, a ima i protivupalno i jako antibakterijsko delovanje. Ova namirnica ima poseban odnos minerala natrijuma i kalijuma, koji pospešuju izlučivanje suvišne tečnosti iz organizma.

Za propolis se tvrdi da je savršena ispomoć u lečenju ekcema, bubuljica, lišajeva, kao i posekotina. Evo šta treba da radite da biste postigli pravi efekat. Pčelinji proizvod propolis ima posebno mesto u kućnoj apoteci, ističu lekari tradicionalne medicine. Da bi se postigao željeni efekat, potrebno je u tankom sloju da se dva puta dnevno nanosi na obolelo mesto. Rezultat sigurno neće izostati, naglašavaju zagovornici lečenja propolisom. Propolis u obliku tableta i tinkture (alkoholni rastvor) može da se nađe u svim apotekama, kao i prodavnicama zdrave hrane. Zanimljivo je da ova mešavina voska i još nekih lepljivih sastojaka, pčelama služi da učvrste saće i zatvore pukotine, ali i da dezinfikuju ćelije u kojima borave. Propolis u sebi najviše ima voska, smole i balzama, a nešto manje polena, tanina i eteričnih ulja koja poseduju antibiotska svojstva.

Primarni način na koje Vaše telo izbacuje toksine jeste preko jetre, koja pročišćava i čisti Vaše telo kontinuiranim filtriranjem otrova u krvi, koji ulaze preko digestivnog trakta, kože i disajnog sistema. Međutim, u trenutcima kada je Vaša jetra preopterećena zbog stresa ili preteranog izlaganja toksinima, ceo sistem može bti izbačen iz ravnoteže, a Vaše zdravlje ugroženo. S obzirom da je jetra odgovorna za proizvodnju žuči, još jedan oblik detoksikacije koji je metabolički potreban za razgradnju i asimilaciju masti i proteina iz hrane, izuzetno je važno da se Vaša jetra održava na propisani način. Ukoliko Vaša jetra ne funkcioniše dobro, Vaše telo neće biti u mogućnosti da se očisti i apsorbuje hranljive materije. 'Hiljade enzimskih sistema koji su odgovorni za gotovo sve telesne aktivnosti su izgrađene u jetri.', Napisala je dr Karl Maret, MD, u svom radu o važnosti dobrog rada jetre.