Italijanski biohemicari su objavili sveobuhvatan izveštaj o „formuli ljubavi”. Rec je o neurotrofnoj belancevini koja u organizmu provocira stanje rane zaljubljenosti i vatrene strasti. Naucnici smatraju da ovo otkrice može da se upotrebi i za spravljanje „ljubavnog napitka”, kao i za „lek od ljubavi”. Biohemijska strana ljubavi je slabo istražena i naucnici nemaju precizna saznanja o tome šta se dešava u organizmu kada covek pocinje da se zaljubljuje. Italijanski neurofiziolozi su postigli veliki pomak u istraživanju romanticnih osecanja i utvrdili da celokupnu skalu osecanja na pocetku vatrene zaljubljenosti odreduje jedna jedina neurotrofna belancevina. Neurotrofine predstavlja porodica belancevina iz klase citokina (belancevine za prenos signala izmedu razlicitih celija u organizmu) neophodnih za opstanak i razvoj nervnog sistema kicmenjaka.

Proizvodac lekova «Glekso Smit Klajn» želi da prodaje svoju verziju tablete za mršavljenje «Ksenikal» u apotekama bez recepta. Nova pilula, pod nazivom «Ali», bila bi prva pilula za mršavljenje koja blokira apsorbciju masti, koja se prodaje bez recepta. Za pastora Cada Hjubnera, to bi bio diskretan nacin za rešavanje njegovog problema sa težinom. «Ne želim da idem kod lekara da bih razgovarao o svojoj težini. Cesto osecamo da je težina nešto sa cime bi trebalo sami da se izborimo», kaže Hjubner. «Ali» deluje tako što blokira apsorbciju telesne masti u crevima. Proizvodac tvrdi da bi to mogla da bude bezbednija i mnogo efikasnija zamena za proizvode koji se sada prodaju. Vejn Kolavej, endokrinolog i strucnjak za poremecaje ishrane iz Vašingtona, ne slaže se sa tim.

Ekipa medicinskih naucnika objavila je da pet ili više porcija voca i povrca dnevno smanjuje rizik od moždanog udara za više od 25 posto. U izveštaju objavljenom u casopisu "Lancet", naucnici Sveucilišta London kažu da su sproveli studiju na više od 257 hiljada ljudi u Evropi, Japanu i Sjedinjenim Državama. Osobe koje su dnevno jele od tri do pet porcija voca i povrca imale su 11 posto smanjenja rizika od moždanog udara, a one koje su jele pet ili više porcija imale su 26 posto manji rizik. Studija definise jednu porciju kao 77 grama povrca odnosno 80 grama voca.

Americki proizvodjaci kiselog mleka vole da reklamiraju zdravstvene dobrobiti svog proizvoda. Medutim, sada se ispostavlja da bi oni mogli da budu u pravu i to na iznenadjujuci nacin. Naucnici sa Braun univerziteta u Sjedinjenim Državama, otkrili su da bi iz bakterija u kiselom mleku mogla se dobije supstanca koja pomaže u lecenju side. Predvodjeni profesorom Baratom Ramratnanom, oni su modifikovali bakteriju kako bi iz nje dobili cijanovirinin, protein koji štiti organizm od infekcije mikoroorganizmima, kao što su bakterije, virusi i gljivice. Strucnjaci se nadaju da bi biološki modifikovane bakterije iz kiselog mleka mogle da se koriste kao aktivni sastojak u peni ili kremu koji bi mogao da se upotrebi pre seksualnog odnosa kao preventiva prenošenju virusa HIV. Džim Turpin je mikrobiolog u Nacionalonom institutu za alergije i infektivne bolesti, u okolini Vašingtona. «Jedna od glavnih prepreka je da uspete da iz bakterija izvucete supstancu koja sprecava infekciju virusom HIV, a da bakterije i dalje ostanu aktivne».

Književna dela cesto opisuju siromašne studente koji su bili više gladni nego siti, a koji su uspevali da pokazu bolji uspeh na studijama nego njihove bogate i uhranjene kolege. Da u pozadini nije bila samo inat i želja za uspehom pokazala je studija objavljena u casopisu Nature Neuroscience koja sugerise da bolje ucimo na prazan želudac. Istraživaci sa Medicinskog fakulteta Sveucilišta Yale su našli dokaz da hormon grelin koji se luci u želucu kada smo gladni direktno stimulise više moždane funkcije - ucenje i pamcenje. Grelin je povezan sa hormonom rasta i apetitom, a naucnici su dokazali da ima direktan, brz i mocan uticaj na hipokampus, višu regiju mozga koja je kljucna za ucenje i pamcenje. Stoga kada iduci put budete spremali zahtevan ispit možda cete bolje proci ukoliko budete postili.

Osobe koje pate od depresije i nervoze, čak tri puta češće stradaju od moždanog udara. Ovo je naročito izraženo kod moždanih udara koji imaju fatalan ishod. “Ovakve osobe ne samo što češće dožive moždani udar, već je on kod njih uglavnom fatalan. Što je teže stanje depresije i sličnih psihičkih problema, to je veća mogućnost od smrti usled moždanog udara”, izjavila je profesor Margaret Mej, šef istraživačkog tima. Stručnjaci pretpostavljaju da depresija i slične bolesti verovatno dovode do određenih fizičkih promena u autonomnom nervnom sistemu koji kontroliše rad srca i kontrakciju krvnih sudova. Ovo verovatno utiče na to da moždani udar bude jači i time i opasniji. Isto tako, ustanovljeno je da ovakve osobe često uzimaju lekove koji su im prepisani što je veoma opasno, naročito kada je u pitanju visok krvni pritisak.

Japanski i američki naučnici objavili su da enzim koji razlaže belančevine u mozgu ima ulogu u određivanju zašto neki ljudi obole od Alchajmerove bolesti, a drugi ne. Enzim neprilizin odgovoran je za razlaganje beta-amiloidnih plakova, "tvrdoglavih" nakupina belančevina, koje stvaraju grudvice u mozgu ljudi s ovom bolešću što uništava pamćenje. - Amiloidni plakovi su poput smeća u mozgu, a neprilizin je čistač. Ako on ne radi kao što je radio, u starijem mozgu se nakuplja "smeće" i razara funkcije mozga - kaže dr Takaomi Saido, jedan od naučnika koji su radili na otkriću. - Sada kada znamo da je neprilizin jedan od glavnih čistača, lakše ćemo osmisliti način uklanjanja uzroka.

Svako od nas poseduje vlastiti zvučni identitet, a uspešnost terapije podrazumeva usklađenost mentalnog ritma pacijenta sa ritmom muzike Koliko muzika može da deluje smirujuće svi smo imali prilike da se uverimo, ali da se ona koristi u psihijatriji i za lečenje - malo je poznato. Bar na našim prostorima, jer je muzikoterapija kod nas uvedena tek 1993. godine, a za sada se primenjuje samo u dve ustanove, u Institutu za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju u Beogradu. Muzikoterapija je psihijatrijska tehnika i znatno se razlikuje od običnog slušanja muzike. Uticaj muzike je svakako blagotvoran i preporučljiv, ali muzikoterapija nije samo puko slušanje muzike, sviranja ili pevanja. Ova terapija podrazumeva više elemenata: određenu prostoriju, prisustvo edukovanog terapeuta, jasno postavljen i definisan problem kod pacijenta, određenu tehniku koja se primenjuje u seansi.

Prema britanskim statistikama, čak dve trećine svih slučajeva raka mogu se povezati s nezdravim načinom prehrane. Želite li smanjiti opasnost, na svoj spisak za pijacu svakako stavite ovih pet namirnica: 1. Brokula sadrži sulforofan, kojem se pripisuje snažan antikancerogeni učinak (još je više ima u izdancima brokule). 2. Paradajz i šargarepa bogate su betakarotinom, koji pomaže imunom sistemu da eliminiše potencijalno kancerogene ćelije. 3. Namirnice s mnogo vlakana (integralni hleb, tamni pirinač, pasulj i musli) smanjuju rizik oboljevanja od raka debelog creva. 4. Omega-3 masne kiseline iz plave ribe poput sardina, haringe i tunjevine, navodno su u stanju smanjiti tumore (konzerviranje uništava omega-3 masne kiseline u tunjevini, ali ne i u drugoj plavoj ribi).

Optimisti se uz sve dobro mogu nadati još jednome: dugom životnom veku! A zašto baš oni, objasnili su nam naucnici. "Ljudi s pozitivnim pogledom na život uglavnom imaju i bolji imunosistem i zdravije srce i pluća", rekao je Bruce Rabin, direktor programa Healthy Lifesyle pri medicinskom centru Sveučilišta Pitsburgh. A za sve one koji negativnim mislima razaraju zdravlje i skraćuju sebi životni vek, naucnici savetuju sledeće delotvorne metode: 1. Brige zapišite na papir Osećaji zbog određenog problema mogu biti veći od njega samog. Distancirajte se za trenutak od osećaja i zapišite koji vas konkretan problem muči. 2. Upristojite svoju unutarnju komunikaciju "Kome biste dozvolili da vam neprekidno ponavlja kako ste glupi ili da nikad ništa od tog promaknuća? Ako ne biste dozvolili nekom drugom, zašto dopuštate teror samokritike? Zavičite nazad!" savetuje Martin E.P. Seligman, prof. psihologije na Sveučilištu Pennsylvania.

Umesto da odmah palite televizor čim uđete u kuću i opuštate se uz TV sapunice, radije upalite mirisnu lampu. Aromatični mirisi eteričnih ulja ne samo da će vas opustiti i odmoriti nego će vam popraviti raspoloženje i vratiti energiju. Kada vas jednom opije njihov mirisni svet, više mu nećete moći odoleti. Za potpuni doživljaj potrebno je odabrati kvalitetna eterična ulja stopostotne čistoće. U mirisnu lampu natočite malo vode i stavite od pet do deset kapi ulja i zapalite svećicu. Pazite da u tanjiriću uvek bude dovoljno vode da ne bi "zagoreo". Odaberite ulja u skladu sa svojim potrebama. Postoje mirisi koji podižu raspoloženje, pa čak deluju i protiv blage depresije, a neki popravljaju koncentraciju i deluju anti

Konzumiranje jednog grejpa na dan, posebno crvenog ploda, može biti veoma korisno u sprečavanju razvoja srčanih bolesti, ustvrdili su nedavno izraelski naucnici. Dajući pacijentima sa srčanim bolestima iz grupe pod nadzorom svakodnevno po jedan grejp, lekari su utvrdili da je kod njih nakon određenog vremena znatno smanjen nivo holesterola u odnosu na grupu pacijenata koji nisu konzumirali grejp, a otpre je poznato da je visoki holesterol u krvi jedan od glavnih uzroka razvoja srčanih bolesti. U istraživanju je sudelovalo 57 pacijenata, muškaraca i žena, čije su krvne pretrage ukazivale na povišene vrednosti holesterola, koji su nedavno bili podvrgnuti ugradnji srčanih premosnica i čiji organizam nije reagovao na lekove za smanjenje holesterola na bazi statina, izvestila je voditeljka studije, magistra Shela Gorinstein s jeruzalemskog Hebrew Universitya.

Žene se zbog glavobolja lekaru obraćaju više nego dvostruko češće od muškaraca, pokazala je studija nika s University of London. Utvrđeno je i da mlade žene (u dobu od 15 do 25 godina) zbog glavobolja stručnu pomoć traže skoro 3 puta češće nego njihovi vršnjaci muškog pola. Osim toga, žene srednje životne dobi u odnosu na muškarce dvostruko češće dobijaju lekove protiv glavobolje, pokazalo je istraživanje koje je objavio Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. Najmanja razlika među polovima u broju konsultacija s lekarom zbog glavobolja je zabeležena kod ispitanika starijeg doba. nici dodaju da podaci prikupljeni u Velikoj Britaniji i SAD pokazuju da glavobolja spada među najčešće razloge zbog kojih se traži pomoć lekara opste prakse.

Držači na kolicima u samoposlugama neprikosnoveno su na prvom mestu po broju bakterija pronađenih na nekom predmetu, dok kvake na vratima od javnih toaleta uopšte nisu tako prljave kao što bi se moglo očekivati, rezultat je istraživanja nedavno sprovedenog u Južnoj Koreji. Udruženje za zaštitu potrošača Južne Koreje testiralo je šest predmeta koji se najčešće koriste u svakodnevnom životu kako bi utvrdilo koji od njih sadrži najviše bakterija, prenela je agencija Rojters. Na prvo mesto izbili su držači na kolicima u supermarketima sa 1.100 kolonija bakterija na 10 kvadratnih centimetara, dok su drugo mesto zauzeli kompjuterski „miševi” u Internet kafeima (690). Glavni razlog što držači na kolicima imaju tako puno bakterija jeste to što je njihova površina veća nego kod ostalih testiranih predmeta.

Istraživanje grupe naučnika sa Medicinskog fakulteta Harvardskog univerziteta, pokazuje da je manja verovatnoća da će na tretman da reaguju ljudi sa niskim primanjima koji pate od depresije, nego oni sa višim primanjima. Studija je publikovana u medicinskom časopisu «Arhiv opšte psihijatrije» i u njoj se analizira 248 pacijenata različitog imovnog stanja. Takođe je ustanovljeno da su ljudi sa manjim primanjima podložniji samoubistvu. U gradu Kimberliju u Južnoafričkoj Republici, u kojem postoji obilje dijamanata, ali ne i mnogo bogatih, toliko je mnogo slučajeva depresije među tinejdžerima, da je samo jednog meseca bilo 150 pokušaja samoubistva, kaže Elen Van der Berg, koja radi u jednom savetovalištu u Kimberliju. «Mislim da najveći broj kriza izazivaju finansijski problemi. U Kimberliju nema mnogo mogućnosti za rad. Ali tu su i male mogućnosti za rekreaciju i takođe međuljudski problemi», kaže ona. Simptomi depresije su gubitak interesovanja, slaba koncentracija i zaboravnost, nemotivisanost, zamor, razdražljivost, nesanica i nedostatak apetita. Jedna od mnogih žrtava samoubistva u Kimberliju – zbog depresije, koju, kako kaže, i sama oseća.