Od velike pomoći u zimskom periodu će nam biti neke vrlo jednostavne navike: 1. Uvođenje dana odmora od hrane kada omogućujemo organizmu da energiju, koju bi inače potrošio na varenje, leukocitozu hrane* i detoksikaciju od ostataka nesvarene i neiskorišćene hrane, investira u procese regeneracije i čišćenja (redovno spremanje organizma). To poboljšava zaštitni sistem, cirkulaciju krvi i uspostavlja ravnotežu metabolizma organizma. Uz vašeg stručnjaka za zdraviji život donesite odluku da li će to biti dan na voću, sirovom povrću ili jogurtima ili bez njih, ili dan samo na voću i zdravim napicima, ili dan samo na napicima i koliko ga često sprovoditi. Ako provodite dan samo na voću, to može biti 3-5 voćnih obroka u toku dana, naravno uz uzimanje zdravih napitaka 1,5 i više litara dnevno.

1. Inteligencija nema veze s velicinom mozga vec samo s nacinom kako se njime koristimo. Mozak žena je oko deset odsto manji od mozga muškarca, a mozak delfina mnogo je veci od ljudskog. 2. Nekoliko nedelja pre nego što se rodimo mozak se pocne "smanjivati", što traje još oko tri godine nakon rodenja. Tokom tog perioda odbacuju se milijarde suvišnih moždanih celija kako bi mozak mogao delotvornije da funkcioniše. 3. Leva moždana polovina, koja nadzire desnu stranu tela, odgovorna je za govor, logiku i planiranje. Desna polovina, koja nadzire levu stranu tela, odgovorna je za prostorno snalaženje. 4. Brojna istraživanja su pokazala da su decaci spretniji u savladivanju prostornih zadataka (igre loptom i slicno), a devojcice su bolje u zadacima koji ukljucuju govor i izražavanje.

Istraživaci Univerziteta u Nenjcastleu otkrili su zašto se biljka ginko biloba koristi u prevenciji tromboze unutrašnjih vena, koja se cesto dogada pri dugim letovima avionom. Izgleda da ginko deluje na cirkulaciju po istom principu kao aspirin, povecavajuci krvni protok i smanjujuci rizik od stvaranja krvnog ugruška. Za sada nisu poznate znacajnije nuspojave, a uz to ova biljka ima i antioksidacijsko dejstvo. Medutim, ako koristite lekove protiv zgrušavanja krvi, pre upotrebe ginka posavetujte se sa lekarom. Ginko, naime, može pojacati delovanje leka. Pogledajte vise o ginko bilobi Ovde. .

Odavno se zna da je glukoza izvor telesne energije i gorivo potrebno za rad mozga. Novija otkrica pokazala su da hipokampus, deo mozga važan za pamcenje, najviše pati u slucaju nedostatka glukoze. Istraživanja su pokazala da studenti, jednako kao i oboleli od Alchajmerove bolesti, bolje pamte nakon što popiju limunadu zasladenu šecerom nego limunadu zasladenu veštackim šecerom. Medutim, pogrešno bi bilo zakljuciti da cemo unošenjem velikih kolicina šecera postati pametniji. Naprotiv, prevelika kolicina šecera može negativno delovati na pamcenje, a uz to može imati vrlo loše nutritivne posledice.

Uticaj muških hormona na opadanje kose poznat je od davnina. Aristotel je smatrao da se kosa na glavi proredjuje zbog seksualnih preterivanja. I danas se veruje da su muškarci sa manje kose muževniji od drugih. Nauka, medjutim, osporava ove pretpostavke. Za gubitak kose “optuženi” su geni i biohemijski procesi kojima se muški polni hormon testosteron pretvara u dihidrotestosteron. U tom obliku testosteron oštecuje koren kose na glavi. Hormoni takode mogu prorediti kosu i pripadnicima lepšeg pola. Savremeni istraživaci pokušavaju da prekinu neku od karika u procesu gubitka kose. Vitamini, minerali i pojedine biljne supstance mogu da uspore ili prekinu lanac ovih procesa. Utvrdeno je da cink u kombinaciji sa vitaminom B6 sprecava delovanje 5 alfa reduktaze, enzima koji ucestvuje u pretvaranju testosterona u dihidrotestosteron.

Od preterane brige ljudi se mogu razboleti, tvrde australski naucnici. Sydneyski institut Garvan otkrio je da se pod stresom oslobada hormon neuropeptid Y (NPY) koji može da oslabi imunitet i omoguci razvoj prehlade, gripe, pa cak i depresije. Naucnici s instituta Garvan, Fabienne Mackay i Herbert Herzog, objavili su svoja otkrica u Casopisu eksperimentalne medicine (Journal of Exprimental Medicine). Oni su rekli da je njihov rad dokazao vezu izmedju mozga i imunog sistema i da ce to pomoci u razumevanju medusobnog delovanja stresa i bolesti izazvanih stresom. "Tokom stresnih razdoblja živci oslobadjaju velike kolicine neuropeptida Y koji ulazi u krvotok gde sprecava normalno funkcionisanje celija imunog sistema", rekla je Mackay za australsku agenciju AAP. Buduci da lekovi za sprecavanje posledica stresa još dugo nece biti pronadjeni, nastavila je Mackay, važno je shvatiti koliko je stres loš za organizam i boriti se protiv njega.

Prvi znaci suženja arterija mogu se prepoznati po bolu i grču mišića nogu na hladnoći, pri dužem hodanju i većem fizičkom naporu. Pri mirovanju i u toploj prostoriji, ove tegobe se ne ispoljavaju. Ateroskleroza se prepoznaje i po izgledu kože. Zbog smanjene prokrvljenosti koža ne dobija dovoljno hrane i kiseonika i postaje bleda i suva, a maljavost nestaje. Nokti takođe postaju bledi. Na aterosklerozu ukazuje i trnjenje glave i lice, glavobolje, bol iza grudne kosti. Kada se uoče ovi znaci trebalo bi proveriti stanje krvnih sudova. Dijagnoza se postavlja doplerom i ultrazvučnim kolor doplerom. Početna suženja arterije moguće je lečiti različitim medikamentima i odgovarajućom ishranom. Nelečena ateroskleroza vremenom izaziva odumiranje kože, srčanog mišića, mozga i drugih organa.

Gotovo da nema čoveka koji se nije susreo s glavoboljom. Ona ne poznaje starosne granice niti polove, pa lekari s pravom kažu da je to najrasprostranjenija boljka savremenog čoveka. Bol u glavi može se javiti na potiljku, čelu, iznad i iza očiju, na celoj površini ili samo na jednoj strani. U zavisnosti od vrste glavobolje, bol se ispoljava kao tupi, pulsirajući, tinjajući, probadajući, a ponekad ga prate i drugi simptomi kao što je mučnina, povraćanje, vrtoglavica...Na osnovu prirode bola i pratećih tegoba lekar određuje vrstu glavobolje. Primarne glavobolje mogu biti izazvane promenama krvnih sudova, kao što su migrene ili drugim činiocima koji izazivaju tenzione glasoblje. Sekundrane glavobolje nastaju kao posledica drugih bolesti.

Posle treće godine preporučuje se roditeljima da bar dva puta godišnje odvedu dete kod dečjeg stomatologa, a u vreme ispadanja mlečnih zuba i rasta trajnih, poseta zubaru se preporučuje svaka tri meseca. Na početku 21. veka tužno je konstatovati da čak 90 odsto mališana predškolskog uzrasta "boluje" od karijesa. Svaki šestogodišnjak ima 4,8 kariozna, plombirana ili izvađena mlečna zuba. Nažalost, taj procenat raste, tako da 97 odsto dece od Za nastanak karijesa posebno su opasne bombone koje se dugo tope i lepe za zube. Zato se preporučuje da se odmah nakon jela, naročito posle slatkiša zubi obavezno operu. Ukoliko se roditelji budu strogo pridržavali ovih uputstava i bili uzor svojoj deci u stvaranju navike i održavanju higijene zuba, verovatno će procenat rasprostranjenosti karijesa kod male dece biti mnogo manji.

Prema istraživačima sa Sveučilišta Kalifornije u Los Angelesu, supstance izolovane iz korena sladića mogu sprečiti razvoj karijesa. U laboratorijskim istraživanjima, naucnicinici su pokazali da ekstrakt iz korena biljke sladić koji se koristi u prehrambenim proizvodima, slatkišima i čajevima sadržava bar dve supstance za koje se ispostavilo da su jaki inhibitori bakterije Streptococcus mutans, glavnog uzroka zubnog karijesa. Članak o tome će se pojaviti u novom broju časopisa Journal of Natural Products. Prema naucnicima, potrebno je još studija da bi se dokazalo da ove supstance sprečavaju karijes. Ukoliko rezultati budu obećavajući, ekstrakti sladića mogli bi se početi koristiti kao antikarijesni dodaci u zubnim pastama i vodicama za usta.

Verom je moguce doci do željenog cilja, ne samo u duhovnom nego i u materijalnom smislu, no potrebna su vam dva osnovna faktora: jasan cilj i bezuslovno verovanje u njega. Kada u nešto verujemo svim srcem raste naša svest o tome što tražimo pa u svoj život privlacimo ono što je u skladu s našim uverenjem. Dakle, ako verujete kako vas niko ne voli misli ce privuci takve situacije. No odlucite li vec danas odabrati uverenje da uvek imate srece i izvlacite najbolje od života to ce vam se i dogadati. Ljudski um privlaci vibracije Sistem koji verovanjem podstice misli slican je radarskim talasima i radijacijskim talasima koji prolaze kroz materiju. Ljudski um stalno privlaci vibracije koje su u skladu s njegovim glavnim mislima pa cete u stvarnosti videti upravo ono u što verujete, bio to susret dragog prijatelja ili primanje poklona.

Beli slez trajna je biljka s mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okruglasti listovi, a zatim nekoliko stabljika što dosežu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici bili su prilicno veliki, naborani, trokrpasti i debeli i s obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su srebrnastosive ili sivo-zelene boje.Cvate od juna do kraja avgusta. ..raste na nasipima, uz reke, , na vlažnim livadama i, na poplavljenim podrucjima. Uzgaja se i u vrtovima. Lekoviti delovi su: koren, koji se kopa u prolece ili ujesen, nakon cvatnje. Cvetovi se sabiru za vreme cvatnje, a listovi u jesen ( ne u prolece!), nakon cvatnje. Koren se opere, oguli se vanjski sloj, uzdužno prereže, i naglo osuši. Lekoviti delovi su: koren, koji se kopa u prolece ili ujesen, nakon cvatnje. Cvetovi se sabiru za vreme cvatnje, a listovi u jesen ( ne u prolece!), nakon cvatnje.

U zavisnosti od toga koliko su kosti stopala pomerene, posledice se ispoljavaju na kolenima, karličnim kostima, kičmi, sve do potiljka Za stopala važi isto što i za kuću. Kada je temelj loše sagrađen, čitava kuća je nestabilna. Nepravilnosti u položaju kostiju stopala mogu da izazovu različite tegobe u čitavom skeletu. Stopalo ne samo da trpi težinu čitavog tela već se u njemu za vreme hodanja prelamaju različite sile.- Urođene ili stečene nepravilnosti u položaju kostiju stopala, nogu i karlice značajno utiču na hod i pomeraju osovinu čitavog tela - kaže ortoped dr Nikola Torbica. - Ove nepravilnosti se prepoznaju po stopalu izvrnutom prema spolja ili unutra, hodu na prstima ili peti. Po rečima dr Nikole Torbice, deci i mladima savetuje se da leti hodaju bosi po šljunku, pesku ili nekom drugom nervnom terenu, jer su to dobre vežbe za mišiće stopala.

Popijeni alkohol putem krvi dospeva bukvalno do svakog dela našeg tela. Dok se konzumira umereno i povremeno, jetra ga brzo preradi i tako prerađen lako se izluči iz organizma. Kod alkoholičara je drugačije. Usled velike učestalosti i velikih količina alkohola, njihova jetra nije u stanju da ga preradi u celini, te se zaostali alkohol i njegovi produkti u organizmu ponašaju kao otrov. Posledice njihovog dejstva su oštećenja gotovo svih organa u telu. Među prvima strada jetra. Oštećenje jetre može biti od blagog, preko uvećane i masne jetre, pa sve do ciroze, neizlečive i smrtonosne bolesti. Usled stalnog iritirajućeg dejstva alkohola na sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva može nastati čir, koji, ako se ne prekine dalja konzumacija može probiti zid želuca«, ili da se na telu čira može razviti tumor.

Istraživanje lekara sa Instituta za psihologiju u Parizu koje je uključilo pacijente koji su uzimali antidepresive s jedne, i pacijente koji su se svakodnevno bavili fizičkim vežbama s druge strane, pokazalo je da su fizički aktivni "depresivci" brže povratili raspoloženje. Njima su, naime, trčanje, vožnja bicikla i aerobik koje su upražnjavali bar 20 minuta nedeljno, oslobodili endorfin, odnosno prirodnog "ubicu" bolova u organizmu, a povećali nivo serotonina u mozgu "čudesne supstance" zadužene za podizanje raspoloženja. Francuski psiholozi podsećaju da se pod depresijom podrazumevaju različite vrste psihosomatskih tegoba, a fizička aktivnost, iako delotvorna, nije uvek dovoljan "lek". Oni ističu da nijedan oblik d