Naucnici americkog Univerziteta Arizona pokušavaju da konstruišu naocari sa „automatskim fokusom” cija se tehnologija zasniva na tecnim kristalima smeštenim izmedu dva veoma tanka sloja stakla. Ova tehnologija je, suštinski, po mnogo cemu slicna tehnologiji po kojoj rade LCD ekrani. Dakle, precizni senzori ugradeni u ram pažljivo registruju pokret ocnih jabucica korisnika, pa ove naocari veoma pouzdano „znaju” šta on gleda. Kada se ocne jabucice zaustave, naocari (tj. sociva) „shvataju” da korisnik nešto želi da fokusira, i taj posao obavljaju automatski, za manje od jedne sekunde! Trik je u minijaturnim providnim elektrodama koje daju signal pomenutom tecnom kristalu, pa on zna kako i gde treba da se „pregrupiše” za optimalne rezultate.

Dva dugorocna istraživanja o konzumiranju kafe ustanovila su da cak i ljudi koji piju po ceo litar napitaka sa kafeinom imaju zdravo srce. Kombinovanim studijama, u kojima je ucestvovalo više od 128 hiljada ljudi tokom perioda od 14 do 20 godina, pracena je kolicina kafe koju su ucesnici pili, vrsta kafe, kao i da li su ikada imali probleme sa srcem. Ono što su istraživaci ustanovili je da konzumiranje kafe, cak i po šest šolja dnevno, nije prouzrokovalo oboljenje koronarne arterije. Ali, to ne znaci da je kafein dobar za vas, sudeci prema doktoru Patriši Dejvidson iz Vašingtonskog bolnickog centra. «Kafein, sam po sebi, nije dobra supstanca i zato ne treba da je uzimate previše. Mi nismo ustanovili nešto specificno loše oko kafeina, iako pokušavamo vec decenijama». Nove studije navode da uzimanje kafeina nije uticalo na nivoe holesterola, bilo dobrog HDL, ili lošeg holesterola LDL.

Buducnost ce nam doneti uredaj koji ce bolest detektovati pomocu mirisa. Nova tehnologija bazira se na elektronskim nosevima koji su razvijeni uz pomoc prirodnih njušnih olfaktornih receptora. Na malu mirkoelektrodu stavljene su naslage proteina koje sadržavaju olfaktorne receptore koji se nalaze kod životinja. Sistem detektuje miris kada proteini na elektrodi dodu u kontakt s razlicitim mirisima. Moguce je na taj nacin detektovati mirise u koncentracijama koje ljudi ne mogu osetiti. Novi dijagnosticki alat mogao bi detektovati mirisni potpis bolesti, procenjivati sastojke urina, krvi i drugih telesnih tecnosti, zatim proceniti varijacije u dahu, mogao bi se koristiti u detektovanju pokvarene hrane pa sve do detektovanja eksploziva

Skromna jabuka oduvek je poznata kao zdravo voće, a ustanovljano je i da pomaže u očuvanju dobrog pamćenja. Dve-tri čaše jabučnog soka na dan značajno smanjuju rizik od slabljenja pamćenja koje se javlja u starijem dobu, pokazalo je istraživanje sprovedeno na sveučilištu u Massachuttetsu. Naucnici smatraju da je za to zaslužan visok sadržaj antioksidanata u tom voću. Naravno, isto zaštitno dejstvo ima i konzumiranje svežih jabuka, a da bi zaista bile korisne pri očuvanju pamćenja, na dan ih treba pojesti od dve do četiri.

Naše misli u velikoj nas meri oblikuju, kao i dogadaje u našem životu. One su mocno oružje kojim privlacimo pozitivne ili negativne situacije. Mislimo li i ocekujemo dobro, vece su šanse da ce nam se dogadati pozitivne stvari. S druge strane, negativne misli nas paralizuju i privlace loše životne situacije. U ovaj jednostavan zakon snage Vaše misli svugde putuju s vama. Oslobodite se teških, crnih misli i neka uz vas ostanu samo one koje ce privuci pozitivne ljude i situacije misli, Idemo li na razgovor za posao puni optimisticnih misli i uverenja da ispunjavamo sve tražene uslove, ostavicemo bolji utisak i stvoriti vece šanse da dobijemo posao. Slicno je i u ljubavnim vezama. Osobe koje misle da nemaju srece u ljubavi i koje vec na pocetku veze razmišljaju o njenom kraju uvek iznova doživljavaju ljubavna razocaranja. Svojim crnim mislima stvaraju negativnu energiju, strah i nesigurnost, koji na kraju razaraju vezu. Zato osvestite, promenite i obojite svoje misli svetlim tonovima da bi privukli više lepog i dobrog u svoj život.

Mnoge studije su pokazale da je magnezijum prisutan u više od 300 biohemijskih reakcija, neophodnih za vitalnost organizma. Dnevne potrebe organizma za ovim bioelementom iznose šest miligrama po kilogramu telesne težine, a hranom se maksimalno unosi 250 mg. Recimo, osoba koja ima 50 kilograma trebalo bi da uzme 300 miligrama dnevno. U nekim periodima života potrebno je cak i više. Kako prepoznati nedostatak magnezijuma? Ako se ujutro teško rasanjujete, tokom dana ste rasejani, teško se koncentrišete i napeti ste, a uvece se teško uspavljujete - vaš organizam pati od nedostatka magnezijuma. Malo je poznato da i grcevi u želucu i "lenjost" creva mogu biti znaci nedostatka magnezijuma, buduci da ima važnu ulogu u dobrom varenju hrane. Magnezijum je takode potreban za pravilan rad mišica, posebno srcanog i ucestvuje u sintezi antitela, boraca protiv mikroba. Magnezijum ucestvuje i u borbi protiv slobodnih radikala.

Za oko 15 odsto ljudi u svetu, koji pate od sezonskih alergija prolece i nije tako lepo godišnje doba. Najcešce se radi o onima izmedu 25 i 40 godine, a žene su se pokazale osetljivijim od muškaraca. Sa suncanim i toplijim danima u vazduhu se pojavljuje polenska prašina, jedan od najjacih alergena koji ih muci. Prenosu polena pomaže vetar, insekti, dlaka životinja i druga "prevozna" sredstva, a zrnca polena savršeno su prilagodena za duga, daleka pa i visinska putovanja. Krivci za neprijatne i uporne kijavice, suzenje ociju, ali i gušenje su drvece (oko 10 odsto), trave (30 odsto), a pogotovo korov ambrozija u cak 60 odsto slucajeva polenskih alergija. Sklonost alergijama je nasledna. Ako jedan roditelj pati od alergije šanse da ce je imati i dete su 25 odsto. Ako oba roditelja pate od alergije, mogucnost da ce je dete imati cak je 75 do 80 odsto. Iako najcešce pocinju u detinjstvu, mogu se pojaviti u svakom životnom dobu.

Topli prolecni dani izmamili su ljude u prirodu. Gradske ulice i trgovi puni su šetaca, biciklista, mladih na rolerima i skejtovima... Oživela su i izletišta i vikend - naselja. Prijatno je osetiti tople zrake na telu, pa ne cudi što se cesto mogu videti oni koji vec ovo prolecno sunce koriste da što pre dodu do preplanule boje tena. Medutim, prolecno sunce, cak i kada je sakriveno ispod oblaka, može da bude vrlo opasno. Ono se razlikuje od letnjeg po kolicini UVB zraka - u prolece ih ima manje pa ne mogu da izazovu promene na koži u vidu opekotina ili blagog peckanja. Ali, vecina ljudi zanemaruje postojanje UVA zracenja cija je energija znatno slabija, ali stalno prisutna. Jedini nacin zaštite, cak i od prolecnog sunca, jeste primena preparata koji sadrže zaštitni faktor protiv UVA i UVB zraka, sklanjanje od sunca, a pre svega oko podneva kada je ono najjace, kao i korišcenje šešira širokog oboda i odece koja bi kompletno prekrila telo.

Boravak u prirodi, posebno u toplim prolecnim danima, predstavlja pravo uživanje. Za mnoge, a narocito za decu, posebno zadovoljstvo da je sede ili se valjaju po travi. Malo je onih koji pri tome misle o sicušnoj krvopiji koja može da izazove velike zdravstvene probleme. Krpelji ceo život provode kao paraziti na domacinu, cijom se krvlju hrane, i na taj nacin prenose razne mikroorganizme. Krpelja ima više od 10.000 vrsta, a oko 20 ih živi kod nas i predstavljaju opasnost po coveka i životinje. Najnezgodniji je onaj koji u narodu zovu pseci ili šumski. Ova "bubica" koja podseca na malog pauka ne ujeda, vec ubada rilicom, koju kada je zavuce pod kožu, širi. Ona je tada slicna udici pa je to razlog što se teško vadi. Telo krpelja se prilikom nestrucnog vadenja kida pa najcešce u našem telu ostaje glava s prednjim parom nogu. Medutim, kako kažu lekari, glava i nije toliki problem, pa mnogi savetuju da se ona ostavi da je organizam sam izbaci gnojem.

Bakterije s telefonskih slušalica, tastatura ili kvaka mogu biti glavni uzrocnici gripa, prehlada i infekcija. Strucnjaci dokazuju da obicna tastatura ima 400 puta više bakterija nego wc daska. Jako je važno da cesto dezinfikujete umivaonik jer u njemu "živi" bakterija Echerichia coli koja je glavna uzrocnica probavnih smetnji. Takode je bitno da nakon spremanja jela temeljno operete ruke. Rublje bi trebalo prati na 60 stepeni jer bakterije preživljavaju na nižim temperaturama. Kupaonice i sanitarne delove treba generalno ocistiti dva puta nedeljno. Virusi i bakterije nevidljivi su ljudskom oku, a higijena je prevencija raznih bolesti i infekcija koji oni prouzrokuju. Ljudi koji rade u kancelarijama, s priborom, telefonom i kompjuterima, trebaju cesto prati ruke.

Najlakši i najjeftiniji nacin za smanjivanje rizika od raka je zdrava ishrana. Vecina strucnjaka savetuje da bi dve trecine svakog obroka trebale biti biljnog porekla. Tako uzimate najviše korisnih sastojaka, a istovremeno smanjujete kolicinu štetnih masti. Posebno je korisna hrana bogata folatima, vitaminima iz B grupe. Ima ih, na primer, u narandzama, kikirikiju, šparogama, brokuli, španacu. Vitamin D koji pomaže održavanju zdravlja zubi i kostiju takode usporava rast celija raka te smanuje rizik od ove bolesti. Ima ga u mleku i mlecnim proizvodima, no slabije je poznato da su i plodovi mora dobar izvor tog vitamina. Ipak, najviše vitamina D dobijamo izlaganjem suncevim zracima.

Iznenadna snažna bol u grudima znak je mogucega srcanog udara i u tom ce slucaju gotovo svako odmah potražiti lekarsku pomoc. No postoji niz drugih naoko "lakših" simptoma koje ni u kom slucaju ne treba zanemariti. To su isprekidani dah, snažno znojenje, mucnina, vrtoglavica, umor i bledilo. Neki ljudi mogu osetiti sve spomenute simptome odjednom, a kod drugih se može pojaviti tek pokoji. Prema uputstvima Medicinskog centra sveucilišta u americkoj državi Maryland, bilo kakav osecaj bola ili pritiska na podrucju grudnoga koša, kao što su osecaj neugode, ispunjenosti ili stiskanja koji traje više od nekoliko minuta, mogao bi biti znak srcanog udara. Takve znakove treba shvatiti ozbiljno te što pre potražiti strucnu pomoc

Vegetarijanci nece biti sretni s najnovijim istraživanjem o posledicama pripreme povrca. Peceno povrce loše utice na zube jednako kao i gazirana pica, otkrili su naucnici. Peceni patlidžani, zelene paprike i tikvice oslobadaju kiselinu koja nagriza zube kad dode u kontakt s njima. Naucnici sa Sveucilišta Dundee otkrili su i da vegetarijanska plata ispecena u pecnici znatno povecava kiselinu u ustima, cak u tolikoj meri kao kad se popije gazirano pice, piše u istraživanju objavljenom u strucnom casopisu European Journal of Prosthodontics and Restorative Dentistry. Ipak, naucnici nisu pronašli povecanje kiseline kod pripreme krompira ili luka.

Jaja su bogata nutritijentima, sadrže u znacajnim kolicinama skoro sve esencijalne vitamine i minerale kao i neke druge komponente koje povoljno deluju na zdravlje. Proteini iz jajeta su visokog kvaliteta i predstavljaju standard za poredenje kvaliteta proteina iz drugih namirnica. Dorucak je najbolji nacin da se zapocne dan, oni koji ne preskacu dorucak žive duže, manja je verovatnoca da ce se ugojiti tokom života i imaju smanjeni rizik od dijabetesa. Jaje za dorucak može da poboljša takode pamcenje i kognitivne sposobnosti Jaja su savršeno rešenje za dijetu kojom se unosi malo ugljenih hidrata. Ni jedna namirnica ne ispunjava tako dobro sve uslove koje postavlja popularna Aktinsova dijeta, tj. dijeta kojom se unosi malo ugljenih hidrata a puno proteina kao jaja. Jaja sadrže oko 6 gr proteina, 4.5 gr masnoce, što je samo 7% od dnevnih potreba.

Zaslađivač aspartam (aditiv E-951), koji se koristi u dijetalnim gaziranim pićima i vestackim zaslađivačima, multipotentni je karcinogen, i to u koncentracijama nižim od dosad preporučenih kao sigurnim, potvrđeno je u nedavno objavljenoj naucnoj studiji. Ti su rezultati uzbunili EU, i upozoravaju na brojne dokazano štetne dodatke hrani u proizvodima koje svakodnevno konzumiramo. Neki su od njih odavno zabranjeni u pojedinim zemljama EU, SAD-u, Japanu i dr., no kod nas se i dalje upotrebljavaju. Veliki se broj aditiva koristi upravo u proizvodima koje najviše konzumiraju deca, kao što su slatkiši, pudinzi, sladoledi. Oni su puni štetnih aditiva, npr. boje koji nemaju hranjivu vrijednost, a mogu izazvati alergiju. Ljudi teško menjaju prehrambene navike tako da čak i obrazovani i dobro informisani posežu za instant-supama i brzom hranom natopljenom štetnim dodacima, . No takva je hrana povezana s brojnim zdravstvenim problemima kao što su alergije, glavobolja, mučnina, hiperaktivnost, ali i rak.