Voće starih Inka raste i na Balkanu. Fizalis snažno podiže imunitet i efikasno deluje u borbi protiv slobodnih radikala. Deluje kao antibiotik, vrlo je efikasna protiv streptokoke i stafilokoke. Pomalo zaboravljena, a izuzetno korisna, jednogodišnja biljka fizalis (Physalis peruviana) poznata je i kao peruanska jagoda, voće starih Inka i ljoskavac. Mada potiče iz Južne Amerike, uspeva i na Balkanu, a u svetu se gaji čak 115 vrsta fizalisa. Srodnik je paradajza, a pošto je plod minijaturan, zovu ga i "paradajzić". Zbog bobica podseća na divlju, samoniklu trešnju, slatko - kiselog ukusa. Kao korovska biljka može da se nađe na brdovitim terenima, uz obode šuma i puteva. Kod nas se uglavnom suši i koristi kao ukras u raznim aranžmanima, zbog dekorativnog omotača plodova. Lako se uočava zbog visoke stabljike i karakterističnih, narandžastih plodova, nalik lampionima.

Biljka za koju kažu da "leči sve osim smrti" sigurno je posebna među lekovitim biljem, a njeno ulje pomaže kod više od 200 bolesti. Crni kim (Nigella Sativa) je jedna od najlekovitijih biljaka na svetu! Čak su i naši preci bili svesni toga, pa se ona pominje u Bibliji, njeno seme je pronađeno u grobnici faraona Tutankamona, a prorok Muhamed je za ovu biljku rekao da "leči sve osim smrti"! Lista bolesti i tegoba kod kojih crni kim može da pomogne je podugačka, a takođe je podugačka i lista aktivnih sastojaka koji se u njemu nalaze. Te aktivne supstance se najbolje čuvaju u obliku ulja, a od crnog kima se mogu praviti i kapsule. Ulje crnog kima je nezamenljivo u tretiranju autoimunih bolesti poput psorijaze, lupusa, alergija, astme i drugih. Najbolje rezultate do sada ulje crnog kima je dalo kod lečenja astme, alergija, dijabetesa i problema sa probavom.

Narodni lekari je posebno preporučuju kao eliksir osobama koje pate od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Bokvica je lek koji pomaže kod brojnih bolesti, a narodni lekari je posebno preporučuju kao eliksir osobama koje pate od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Preparat od ove lekovite biljke možete da napravite na sledeći način: sameljite 500 g svežih i dobro opranih lstova bokvice, pa dobijenu smesu zajedno sa sokom pomešajte sa kilogramom meda i 50 g usitnjene smole propolisa. Dobro promešajte i ostavite da odstoji 3 dana. Povremeno promešajte drvenom ili plastičnom kašikom. Tako pripremljeni eliksir uzimajte 3 puta na dan, po jednu kašičicu (koristite isključivo drvenu ili plastičnu da bi se izbegla oksidacija), 10 minuta pre obroka. Ovaj prirodni preparat se preporučuje i osobama koje pate od bolesti disajnih organa, bronhitisa i upale pluća.

Crni pirinač je na jelovnicima u Aziji prisutan već hiljadama godina, a u doba vladavine kineskih careva bio je poznat kao "zabranjeni pirinač". Više nema status zabranjene, već lekovite namirnice. U doba vladavine kineskih careva, crni pirinač se uzgajao u malim količinama jer je bio namenjen samo carskoj porodici, dok "običan" narod nije smeo ni da uzgaja ni da konzumira ovu namirnicu. Više nema status "zabranjene", ali je proizvodnja crnog pirinča i dalje manja u odnosu na beli i braon pirinač. Pola šoljice kuvanog crnog pirinča sadrži oko 160 kalorija i obilje fitonutrijenata, a uz to je dobar izvor vlakana, gvožđa, bakra i belančevina. U poređenju sa drugim vrstama pirinča, crni je najbogatiji antioksidansima - sadrži šest puta više antioksidanata od drugih vrsta pirinča - a sadrži više nego dvostruku količinu vlakana.

U malinama najviše uživamo zbog jedinstvenog ukusa, no to je tek delić onoga što dobijamo u ovom lekovitom voću. Malina je izuzetno bogata snažnim antioksidansima koji deluju protivupalno, sprečavaju delovanje štetnih mikroba i oštećenje telesnih ćelija. Među njima su antocijanin (daje malini crvenu boju), resveratrol (usporava starenje), pterostilben (važan je za moždane funkcije) te elagitanin, koji se gotovo isključivo nalazi u malinama, a istraživanja pokazuju da smanjuje rizik od raka. Među antioksidansima u malini je i vitamin C - 100 grama plodova malina sadrži čak 44% preporučene dnevne količine vitamina C. U malini se nalaze i vitamini B grupe te vitamini E i K. 3. Malina je dobar izvor kalijuma, a sadrži i gotovo sve ostale minerale, npr. magnezijum, mangan, bakar.

Zeljasta biljka gagamija reguliše hipertireozu. Deluje kod tahikardije i slabosti srca, groznice, dijareje, odliva krvi, belog pranja. Gagamija, gagalica ili vučja noga, nazivi su lekovite, višegodišnje zeljaste biljke, koja raste na vlažnim močvarnim livadama, uz reke i potoke, kao i na poplavljenim površinama. Može da naraste do metar, ima krupne listove, cveta od juna do avgusta. Krase je brojni, gusto zbijeni beli cvetići, u korenu listova. Nadzemni deo u cvetu je lekovit, skuplja se tako što se odseca gornja polovina biljke, zatim suši u buketićića, u hladu. Gagamija je bogata gorkim materijama (likopinom), taninima i etarskim uljem. U većoj količini sadrži flavonoide, derivate fenolne kiseline, među kojima najviše kafene i ruzmarinske, kao i minerale fluor i mangan. U narodnoj medicini najčešće se koristi kao čaj protiv tahikardije i slabosti srca, pomaže kod groznice, dijareje, odliva krvi, belog pranja.

Oticanje nogu može nastati iz različitih razloga: vrućina, problemi sa krvnim sudovima, poremećaj rada bubrega, trudnoća, srčana insufijencija, hormonski poremećaji… Ovaj problem ne treba uzimati olako, a najbolje je odmah se konsultovati sa lekarem da se utvrdi šta je konkretno dovelo do oticanja donjih ekstremiteta. Narodna medicina raspolaže širokim arsenalom različitih sredstava protiv otoka, ali, najverovatnije, najefikasnije od njih je – odvar peršuna koji efikasno izbacuje suvišnu tečnost iz organizma..... Da biste pripremili odvar od peršuna za uklanjanje otoka, biće potrebna i sveža zelen i sam koren, odnosno cela biljka. Dobro operite i sameljite ceo peršun na mašini za mlevenje mesa, ili isitnite na drugi, za vas pogodan način. Stavite smesu u termos, prelijte sa 500 ml ključale vode. Ostavite da odstoji preko noći. Ujutro procedite.

Karela se tradicionalno koristi u kuvanju i medicini kod naroda Azije, Afrike i južne Amerike. Tropska biljka iz porodice loze (Momordica sharantia) je jedna od retkih koja je dobila potvrdu o lekovitosti od zvanične medicine. Zovu je i gorka dinja, otkrivena je u Indiji, odakle je u 14. veku preneta u Kinu, pa u druge delove sveta. Naročito je popularna među Japancima sa Okinave, koji su poznati po dugovečnosti. Raste kao loza, dugih i rascepkanih, jestivih gorkih listova i žutih cvetova. Najpoznatija je po izuzetno gorkom plodu, koji podseća na bradavičastu tikvicu izduženog oblika, kao i na krastavac. Dok je mlad, zelen je boje, a kad sazri postaje narandžasto žut. Zreo puca na tri dela i pojavljuju se jarko crvene semenke, gorke i jestive. Karela sadrži malo kalorija, a nezreli plodovi su riznica vitamina C, B1, B2, B3.

Aronija efikasno pročišćava ljudski organizam od štetnih tvari i teških metala i zato je korisna preventiva protiv malignih oboljenja. Mnoge studije su pokazale da aronija ima i antikancerogeno delovanje, jer u velikom procentu 'ubija' maligne ćelije tumora mozga, pluća, dojke, debelog creva i jetre. Kao izuzetan antioksidans, aronija sprečava stvaranje slobodnih radikala i “napad” na zdrave ćelije u telu i krvnoj plazmi, usporavajući time proces starenja organizma i sprečavajući razvoj hroničnih bolesti. Potiče iz Severne Amerike, odakle je došla u Evropu. Severnoamerički domoroci koristili su aroniju kao hranu i lek. Nakon eksplozije u Černobilu, korištena je za ublažavanje posledica radijacije u čemu je bila i više nego uspešna, a za tu primenu koristi se i danas.

Novo istraživanje sa britanskog univerziteta Nortumbria pokazalo je kako sok od višnje redukuje povišen krvni pritisak za sedam odsto, što se može meriti i sa efektom lekova za povišen krvni pritisak. Učesnici u studiji su patili od rane hipertenzije (povišenog krvnog pritiska, najmanje 130/90) i bili su podeljeni u dve grupe. Jednoj je grupi dato 60 mililitara pravog soka od višnje, dok je druga dobila istu tu količinu soka samo s ukusom i bojom višnje, odnosno placebo. Učesnicima su uzeti uzorci krvi i izmeren im je pritisak pre i posle konzumiranja soka, a praćeni su u sledećih osam sati. Kod osoba koje su pile pravi sok od višnje zabeleženo je sniženje krvnog pritiska u tri sata nakon konzumiranja pića.Istraživači veruju kako se ovo dešava jer se u soku od višnje nalazi visoka koncentracija fenolske kiseline, antioksidansa.

Čajevac (Melaleuca alternifolia) je lekovita biljka koja se malo koristi u Evropi. Zimzelena je i grmolika, samonikla i endemska, raste u suptropskom obalskom području istočne Australije. U tradicionalnoj medicini Aboridžina je čajevac izuzetno cenjen zbog eteričnog ulja u igličastim listovima, koje cede na stari način. Koriste ga milenijumima za različite zdravstvene tegobe. U Drugom svetskom ratu svaki australijski vojnik je u torbici za prvu pomoć nosio ovo ulje, koje ga je štitilo od uboda insekata i opasnih infekcija. Svi pokušaji da se čajno drvo gaji na drugim meridijanima, prvobitno nisu bili uspešni, jer eterično ulje nije bilo ni približnog kvaliteta kao australijsko. No, bez obzira na teškoće u uzgajanju, zbog potražnje blagotvornog ulja se ipak uspelo u masovnijoj proizvodnji. Potvrđeno je da eterično ulje poseduje antivirusna, antibakterijska i antigljivična svojstva.

Keleraba je svrstana u red kupusnjača, a ime joj potiče od nemačkih reči “kohl” (kupus) i “rube” (repa) jer podseća na te dve biljke. Ako želite da se brzo zasitite i pritom sačuvate vitku liniju, jedite kelerabu, savetuju nutricionisti. Ovo izuzetno zdravo, niskokalorično povrće obiluje biljnim vlaknima koja obezbeđuju duži osećaj sitosti i podstiče varenje, zbog čega se posebno preporučuje onima koji žele da se oslobode viška kilograma. Keleraba je odličan izvor vitamina C (62 miligrama u 100 grama), pa samim tim jača imunitet, neutrališe dejstvo štetnih, slobodnih radikala i usporava starenje. Blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem jer smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi. Stabilizuje i nivo šećera u krvi, pa se preporučuje kod hipoglikemije i dijabetesa. Osim toga, vitamin C podstiče apsorpciju gvožđa odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom i na taj način okrepljuje i snaži celo telo.

Konzumiranjem samo 30 g ove namirnice nedeljno (uz inače uravnotežen jelovnik) mogla bi da se smanji smrtnost od kardiovaskularnih poremećaja za 23-28 odsto, a u slučaju drugih oboljenja za 17-21 odsto! Do ovog zaključka došli su američki naučnici sa Univerziteta Vanderbilt, nakon višegodišnjeg proučavanja načina ishrane oko 70.000 Amerikanaca i 130.000 Kineza. Bogat proteinima, vitaminima, oligo-elementima, vlaknima, mineralima i nezasićenim masnim kiselinama, kikiriki je istovremeno hranljiv i lekovit. Među mnoštvom korisnih sastojaka, ova omiljena grickalica svih generacija, obiluje inače deficitarnim gvožđem, cinkom, magnezijumom, selenom, fosforom... I što je veoma važno, ne sadrži holesterol. Njegovi vitamini B grupe deluju umirujuće na nervni sistem, zbog čega se posebno preporučuje kao antistres hrana.

Bergamot - plod ukrštanja kruškolikog limuna i seviljske narandže, popravlja raspoloženje i brani organizam od stresa. Pomaže kod upale mokraćnih kanala, poremećaja u varenju, ublažava bol, snižava temperaturu. Bergamot (Citrus bergamia) se gaji na ogromnim plantažama južne Azije i južne Amerike, kao i na jugu Italije u oblasti Kalabrije. Služi isključivo za proizvodnju izuzetno traženog eteričnog ulja. Nastao je ukrštanjem pear lemona (kruškoliki limun) i seviljske pomorandže ili grejpfruta, pa na njih donekle i podseća. Ulje, voćno slatkastog svežeg mirisa sa blagom nijansom začina, dobija se iz kore zrelih plodova hladnim ceđenjem. Ime je dobio po italijanskom gradu Bergamu, u kome je prvo i počelo da se prodaje njegovo ulje. Koristi se u aromaterapiji kao antidepresant, a čest je sastojak ženskih i muških mirisa. Obavezan je sastojak parfema grupe chypre i fougere, dodaje se i u prestižne čajeve.

Ehinacea je najpoznatija biljka antibiotskog i antivirusnog delovanja, a upotrebljava se za jačanje imunog sistema kao jedan od najdelotvornijih imunostimulansa. Crvena rudbekija i pupavica druga su imena biljke ehinacee, koju su severnoamerički Indijanci tradicionalno koristili, zajedno s korenom, za lečenje raznih bolesti, naročito rana, povreda, infekcija i upalnih stanja organizma. Ova biljka sadrži eterična ulja, cinarin, alkilamid, fenoli, betain, apigenin, ehinokozid, polisaharidi, borneol, ehinacin, resin, luteolin, poliacetilen, kvercetin, kiseline palmatnska, cikorijska, kaven, hlorogenska, inulin, vitamin C, bakar, gvožđe, jod, sumpor, kalijum...