Kleka ili smreka je veoma lekovita biljka koja raste u kamenitim i kraškim područjima od primorskih do brdskih krajeva. Ova biljka je lekovita od korena do ploda, ali se ipak najviše koriste plodovi, koji se beru drugom polovinom leta, pa sve do kasne jeseni, u zavisnosti od područja. Plodovi mogu i da se suše, pa se može koristiti gotovo čitave godine. Lekovita svojstva kleke poznata su od davnina, a sigurno ste bar jednom doživeli da vas je neko nudio klekovom rakijom pod izgovorom da je „lek za dušu“, i nije bio daleko od istine. Njeni plodovi najviše se koriste kod stomačnih problema i problema sa mokraćnim kanalima i važi za jedan od najboljih prirodnih diuretika (pomoć pri izmokravanju). Može da se koristi i kao dezinfekciono sredstvo za rane, a pomaže i iskašljavanje, za šta najviše pomažu eterična ulja od klekovih bobica, koja mogu da se koriste i za masažu kod reumatskih bolova.

Osim što je ukusno, grožđe je i veoma zdravo, pa se preporučuje svima, a naročito osobama koje pate od kardiovaskularnih oboljenja. Kožica grožđa sadrži kvercetin, supstancu koja reguliše nivo holesterola u krvi i smanjuje rizik od srčanog udara, a obiluje i polifenolima i taninom, materijama koje sprečavaju pojavu raznih tumora. Najveći broj korisnih sastojaka nalazi se u opni i semenkama crnog grožđa, pa se smatra da je odlično za detoksikaciju. Grožđe, osim toga, sadrži i oko 17 odsto prirodnih, lako svarljivih šećera, koji brzo nadoknađuju utrošenu energiju. Međutim, zbog visokog sadržaja šećera ovo voće se ipak ne preporučuje dijabetičarima. Belo i crno grožđe obiluju vitaminima B grupe, kao i vitaminima A i C, ali zato sadrže veoma malo belančevina i masti. Kao što crno grožđe sadrži više korisnih materija za ljudski organizam od belog, tako je i crno, odnosno crveno vino, zdravije od belog.

U prvi mah, zbog izgleda cvetova može da se zameni sa kamilicom. Međutim, razlika se uočava odmah jer su žućkasto beli cvetići povratića gušćih latica nalik dugmetu, smešteni na razgranatoj stabljici. Biljka je izgledom zapravo slična sitnim hrizantemama, ali potpuno drugačijeg mirisa. Cveta od jula do kraja oktobra, bogata je jedinjenjima terpena, kumarina, flavonoida i poliacetilena. Zbog sastojka partenolida ispoljava antibakterijsku aktivnost i prema gram-pozitivnim i gram -negativnim bakterijama, od kojih su najpoznatije stafilokokus aureus, ešerihija koli i salmonela. Povratić se, zapravo, vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za snižavanje visoke temperature i lečenje glavobolje, zubobolje, bolova uzrokovanih artrozom, problema vezanih za varenje, ali i kod ujeda insekata. Preparati se spremaju u vidu čaja, tinkture, tableta i kapsula.

Ovaj moćni napitak vam može pomoći da izvršite detoksikaciju jetre i da se otarasite viška kilograma bez mnogo napora. Kada je organizam pun toksina, jetra ne može normalno da obavlja svoju funkciju. Stoga mršavljenje teče znatno sporije, a gojenje znatno brže. Ljudi ne shvataju da je jetra najvažniji faktor koji utiče na to da li ćemo smršati i koliko. Upravo zbog toga mnogi ljudi ne mogu da smršaju koliko god se trudili. Ukoliko ste među onima koji pokušavaju da smršaju a ne mogu, primenite ovaj recept i prvo detoksikujte svoju jetru tako što ćete konzumirati napitak tri puta dnevno u roku od tri dana. Za ta tri dana izbegavajte teške obroke i jedite zdravo kako biste olakšali proces detoksikacije...... Sastojci: 3 limuna, 1 šolja iseckanog peršuna, 5 strukova celera, 6 šolja vode.... Priprema: Stavite sok od limuna, peršun i celer u blender i izmiksajte, zatim dodajte vode i ponovo izmiksajte.

Bogato nezasićenim masnim kiselinama, vitaminom E, sterolima i polifenolima, maslinovo ulje je izuzetno zdrava, hranljiva i lekovita namirnica. Zahvaljujući niskom sadržaju višestruko nezasićenih masnih kiselina, otpornije je na visoke temperature od drugih vrsta biljnih masnoća, zbog čega ga nutricionisti posebno preporučuju za kuvanje i prženje. A ako svakog jutra uzmete po kašiku ovog ulja, zaštitićete želudac od moguće pojave čira, kažu stručnjaci za tradicionalnu medicinu. Mućkanje maslinovog ulja u ustima, ujutru posle pranja zuba, predstavlja odličnu zaštitu od parodontoze. Maslinovo ulje takođe povećava nivo dobrog holesterola koji čisti arterije i na taj način štiti srce, dok visoke koncentracije vitamina E sprečavaju pojavu štetnih slobodnih radikala. Dokazano je da žene koje svakodnevno uzimaju maslinovo ulje smanjuju rizik od dobijanja raka dojke za 45 odsto.

Potočnjak (Lythrum salicaria) svojim dugim stabljikama okićenim cvetovima purpurne boje od juna do septembra krasi obode šuma, puteva, livada i napuštenih zemljišta. Raste i pokraj reka, kao i na močvarnim mestima. Iako korovska, zbog neobične lepote služi i kao ukras. Osim na području Balkana, uspeva širom planete gde vlada topla klima. Višegodišnja vrbica, kako je još zovu, nakon cvetanja i stvaranja semena polako nestaje sa lica zemlje, da bi se ponovo javila krajem aprila i početkom maja sledeće godine, u još bujnijem izdanju. Brzo se širi, cveta do početka septembra, privlačeći pčele i leptire koji je oprašuju. Biljka je u celosti jestiva i lekovita. Koren i mladi, zeleni listovi bogati kalcijumom koriste se za pripremu ukusnih variva i supa. Listovi se beru tokom cele sezone i suše na promajnim mestima, kao i vrh biljke sa cvetnim klasom, koji se takođe koristi u lekovite svrhe.

Kukuruz sadrži vlakna koja snižavaju povišen nivo holesterola i brinu se za dobru liniju, folnom kiselinom koja štiti krvni sistem, vitaminom B1 – važnim za dobar rad mozga, a preko ugljenih hidrata pruža nam preko potrebnu energiju. Američki naučnici otkrili su da prilikom termičke obrade kukuruza, kuvanja ili pečenja, dolazi do oslobađanja molekula s antioksidativnom aktivnošću, što povećava njegove zaštitničke moći, pa je ova namirnica veoma zdrava čak i kad nije sveža. Ako mislite da kukuruz ima previše kalorija, pogrešili ste! Klip kukuruza ima prosečno od 80 do 100 kalorija. Sadrži nezasićene masnoće koje se smatraju dobrima i održavaju zdrav nivo holesterola u krvi, smiruju upale i čuvaju zdravlje srca.

Ribizle su poznate po svojim prehrambenim i lekovitim svojstvima koje ne bi trebalo zanemariti. Budući da njihova svakodnevna konzumacija sprečava više od 10 zdravstvenih problema, samim tim će sprečiti i potrebu za isto toliko vrsta lekova. Crvena ribizla sadrži proteine, jabukovu, citričnu i tartaričnu kiselinu i gama-linolnu kiselinu. Bogata je kalcijumom i fosforom. Obiluje vitaminima B grupe (B1, B2, B3 i B6), C, A i K. Crvena ribizla je odličan izvorantioksidanasa i minerala koji poboljšavajukvalitet kože i kose. Pomaže u detoksikaciji tela i tako povećava otpornost organizma na bolesti. Sadrži vitamin C, kao i gvožđe koje pomaže kod anemije. Vitamin C ima i antihistaminska svojstva koja smanjuju delovanje alergena, štiti od bakterija i virusa i olakšava tegobe astme. Ribizla sadrži kalijum, koji je važan za zdravlje srca i kvalitetan rad celog organizma.

Hmelj je jako dobar prirodni sedativ, pa se zbog toga koristi kao lek za bolesti nervnog sistema, tačnije za umirenje nerava i kao prirodni lek protiv nesanice. Umiruje nemir, stres, podstiče san i jača nerve. Interesantno je reći da jastuci koji su punjeni hmeljom obezbeđuju dobar san i pomažu protiv nesanice. Biljka hmelj sadrži i visok procenat hormona vrlo sličnih estrogenu, pa je zato koristan za žene. Čaj od hmelja dobro je piti u toku menstruacije jer deluje umirujuće. Uzet u većoj meri hmelj izaziva trovanje koje se manifestuje kroz gađenje, povraćanje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i slično. Opšte je poznato da biljka hmelj veoma uspešno otvara apetit i izaziva prijatnu potrebu za hranom. Sadrži gorke materije pa tako podstiče varenje hrane.

Od juna do oktobra, pokraj potoka i reka, na zapuštenim zemljištima i u baštama raste i cveta lekovito mirišljavo i gorko božje drvce. Drvenasta stabljika okićena tankim usko perasto razdeljenim listovima i sitnim cvetićima u obliku cvasti, može da dostigne visinu do 1 m. Protrljani među prstima listovi ove trajne biljke oslobađaju miris nalik mešavini limuna i pelina. Često se i koristi umesto pelina, jer je manje gorka a prijatno miriše. Sadrži eterična ulja, tanin, alkaloid abrotin, gorke materije. Za potrebe lečenja beru se grančice u fazi cvetanja božjeg drvceta. Suše se na toplom i provetrenom mestu u senci. Za lečenje se koriste u obliku čaja, tinkture, kupki. Čaj i tinktura se preporučuju protiv akutne upale creva, za podsticanje apetita, regulisanje zatvora, kod groznice, žutice i drugih bolesti jetre, bubrega, kao dobar diuretik.

Semenke su gotovo bez mirisa, njihov se orahu slican ukus razvija tek kuvanjem ili pecenjem. Mak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Narodni lekari ga preporučuju za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i grčeve u želucu. Upućeni tvrde da je i prava raznica antioksidanasa, koje organizam štite od upala i malignih obolenja. Seme maka je izuzetno bogato nezasićenim masnim kiselinama, posebno oleinskom i linolnom (esencijalna omega 6 masna kiselina koju organizam ne stvara). Nalazi se u ćelijskim membranama biljaka i učestvuje u njihovoj izgradnji, a podstiče resorpciju i transport vitamina A, D, E i K, koji su rastvorljivi u mastima. Omega 6 masna kiselina može da uspori razvoj multiple skleroze, zaštiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Delotvorna je i u lečenju kožnih obolenja.

Mahune kakaoa rastu na kakaovcu. Drvo kakaoa potiče iz Centralne i Južne Amerike, a danas se gaji u svim zemljama ekvatorijalnog pojasa. Raste u senci tropskih prašuma, a može da dosegne nekoliko metara, ali mu se kao gajenom dopušta da bude žbun metar-dva visok. Plod raste direktno iz stabla, liči na malu dinju, u početku je zelen, a sazrevanjem postaje žut pa smeđ. Kakao nije samo ukusno nego i lekovito okrepljenje. Dokazano je da zbog bogatstva flavanolom povoljno utiče na elastičnost arterija i vena. U isto vreme, pokazalo se da su žene koje su tri meseca pile po šoljicu dnevno, zahvaljujući antioksidansima sadržanim u kakau imale baršunast ten i zategnutiju kožu. I to nije sve. Mnogobrojne naučne studije su potvrdile da kakao podstiče mozak na stvaranje endorfina, koji dovodi do opuštanja, otklanjanja stresa i bola. Stimuliše i lučenje dopamina i serotonina, koji podižu nivo raspoloženja.

Višegodišnji korov štavelj (Rumex obtusifolis) predstavlja dragocenu lekovitu biljku. Prepoznatljiv je po veoma velikim i dugačkim listovima, pri dnu stabla na dužim peteljkama. Cvetovi zelenkaste i crvenkasto smeđe boje biljku krase sve do kraja septembra, poređani u klasove na stabljici visokoj i do metar. Specifičnog su mirisa i gorkog ukusa. Štavelj (poznat i kao konjski štavelj) uspeva u vlažnim sredinama, kao što su vlažne livade, jarci, strništa i vlažne šume, a najčešće se može naći na mestima gde raste kopriva. Za potrebe lečenja beru se zeleni listovi, a sjajno smeđi plodovi neposredno pre sazrevanja. Ubrani delovi suše se u hladu. Zrele semenke se lako osipaju i raznose vetrom i već sledećeg proleća klijaju na novom mestu. Plod se koristi u vidu čaja protiv dijareje, dok su listovi delotvorni kod anemije jer sadrže vitamine A i C, a od minerala dosta gvožđa i fosfora.

Ukoliko patite od anemije ili jednostavno želite da ojacate imunitet stavljajte peršun u svako jelo. Peršun se već vekovima, sem kao začin, koristi i kao lek. Osnovna upotreba peršuna, sem korišćenja kao začina, bila je izbacivanje vode i detoksifikacija tela. Čaj od peršuna korišćen je na preporuku travara kroz istoriju i za olakšanje i održavanje redovne menstruacije, te kao lek za vraćanje materice u normalan položaj nakon poroda. Peršun se najviše koristi za sve tegobe vezane za bubrege. Čaj od peršuna sprečava apsorciju soli u tkivo te time štiti bubrege i jetru i praktično vrši njihovo čišćenje. Ovaj čaj treba pit i pri infekcijama mokraćne bešike kao i pri pojavi kamena u bubregu. Čaj od peršuna spominje se i pri prevenciji i lečenju raka debelog crevakod muškaraca i žena te grlića materice kod žena. Peršun je bogat folnom kiselinom koja je ključna za kardiovaskularno zdravlje.

Neven (Calendula officinalis) od davnina ima počasno mesto u vrtovima jer se od njegovih jarko narandžastih cvetova pripremaju lekovite masti, ulja, napici, oblozi. Neven deluje protivupalno i pospešuje zaceljivanje oštećene kože, pa se nevenove kreme široko primenjuju kod ispucale kože, modrica, otok, uganuća i drugih povreda, ali i kod proširenih vena i hemoroida. Neven često nazivaju "biljkom kože" jer, kažu, nema kožne bolesti kod koje neven ne može pomoći, od uboda insekata do bradavica, akni, ekcema i psorijaze. Čaj od nevena pokazao se izvrsnim u lečenju infekcija urinarnog sistema i ublažavanju menstrualnih tegoba, a koristi se i kod tegoba s jetrom. Cvetove nevena potrebno je pažljivo sušiti u tankom sloju, u hladovini, na prozračnom mestu, kako bi zadržali svoju prirodnu boju i lekovita svojstva. Čaj se priprema tako da se 1-2 cveta nevena preliju sa 2 dcl ključale vode.