Korijander je jedno od najboljih prirodnih sredstava za čišćenje organizma od toksina i teških metala , što znači da veže na sebe atome toksina i teških metala i izbacuje ih iz organizma. Listovi korijandera (Coriandrum sativum) podsećaju na peršun, u pitanju je jedna od najstarijih začinskih biljaka. Seje se u martu i aprilu, cveta početkom leta, kosi se tokom leta, pre izlaska sunca, dok ima rose. Uspeva dobro na različitom zemljištu, a najbolje na krečnoj, sitnoj, rastresitoj i toploj zemlji, na sunčanoj strani. Korijander nije samo začinska biljka, već i medonosna i lekovita. Listovi i plodovi imaju različitu aromu i savršeno se dopunjavaju. U evropskoj kuhinji se uglavnom koristi seme, dok su u južnoameričkoj i azijskoj važni listovi, koji se pripremaju kao zelje. U svežem stanju imaju jaku aromu mošusa i limuna, vroma su gorki, pa se koriste kao dodatak sosovima, salatama, siru.

Jednogodišnja baštenska biljka krbuljica ili krasuljica (Anthriscus cerefolium) ima aromu nalik peršunu, a uzgaja se zbog listova. Iako veoma podseća na peršun (lišće joj je svetlije boje), po ukusu je slađa poput komorača. Potiče sa Kavkaza, jugoistočne Evrope i Bliskog istoka. Kod nas nije toliko zastupljena, dok je francuska kuhinja bez ove začinske biljke nezamisliva. Zbog karakterističnog slatkastog mirisa, koji podseća na smirnu (vrsta smole koju su mudraci darovalio Hristu na rođenju), Francuzi krasuljicu tradicionalno koriste na Veliki četvrtak uoči Vaskrsa i tada je stavljaju u supu. Inače, obilato je upotrebljavaju i za omlet, salate, supe i čorbe, jela od pirinča, živine i plodova mora, njom posipaju sveži sir. U kuvana jela se stavlja na kraju, jer u termičkoj obradi gubi dragocene sastojke. Tradicionalno se koristi i za salatu od krompira sa vlašcem.

Izgledom podseća na mirođiju, ali stabljika komorača ili morača je viša i razgranatija. Komorač je izuzetno lekovit, aromatičan, ukusan začin, medonosan, hranljiv. Sadrži brojne korisne sastojke, a posebno etarsko ulje koje mu daje specifičan miris i aromu. Zato ga obožavaju i pčele. Jelo sa njim dobija specifičnu aromu, lakše se vari i sprečava nadimanje, pa se preporučuje u kombinaciji sa pasuljem, kupusom i sličnim namirnicama. Komorač je dobar izvor vitamina C, koji je takođe snažan antioksidans i ima sposobnost neutralizacije štetnog delovanja slobodnih radikala u vodenim rastvorima u telu, koji mogu uzrokovati bol u zglobovima i da rezultira i osteoartritisom i reumatoidnim artritisom. Odličan je izvor dijetetskih vlakana koja pomažu u pravilnoj funkciji creva, i na taj način učestvuje u sprečavanju razvoja raka debelog creva.

Sezona virusa ne jenjava. Ali tu je ren - biljka koja im može stati na put. Sezona virusa ne jenjava. Jer, svež koren obiluje vitaminom C, kalcijumom, kalijumom, magnezijumom i eteričnim uljima. Ren je bogat vitaminom C (više od 100 miligrama u 100 grama svežeg korena), a tu su i glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukoza, kalijum, kiseli sulfat, kao i eterična ulja koja mu daju ljutinu. Posebno se preporučuje u ovim hladnim danima, kao preventiva i lek. Sve što bi trebalo da uradite je da ga izrendate i prelijete vinskim sirćetom, a potom stavite u flašu od 0,5 l i dobro zatvorite. Čuvajte na sobnoj temperaturi deset dana, povremeno promućkajte. Potom, više puta dnevno, preko otvorenog grlića boce udišite pet minuta. Ako je prehlada baš jaka, smesom iz flaše natopite pamučnu tkaninu i držite je preko noći na čelu ili potiljku. Ren će da pročisti sinuse, podstakne otpuštanje sluzi i olakša upalu i glavobolju.

Kivi je višegodišnja biljka listopadna penjačica poreklom iz Kine. Nutritivne blagodati odnose se na antioksidante kojima je kivi izrazito bogat, a takođe sadrži i vitamin C u izuzetnim količinama. Kivi je takođe i izvor vlakana, kalijuma i vitamina A i E. U proizvodne zasade uvedene su dvije sorte ženskog cveta te dvije sorte muškog cveta, dok u svetu postoje i pokusni nasadi gde se uzgajaju i neke nove sorte. Plod kivija se bere onoga trenutka kada dostigne svoju fiziološku zrelost, a treba naglasiti kako zbog njegove spoljašnjosti nije lagano odrediti kada je nastupilo period fiziološke zrelosti. Berbe kivija najčešće se odvijaju krajem oktobra i početkom studenoga, nakon čega se plodovi skladište. Kivi štiti ljudski DNK od oksidativnog stresa, a što bi mogao biti rezultat vitamina C, ali i brojnih drugih antioksidanata poput vitamina A, C i E. Zahvaljujući vitaminu C kivi štiti i disajni sistem.

Svakodnevno konzumiranje oko 80 grama voća i povrća bogatog flavonoidima, koje nalazimo u grožđu, jabukama, kruškama, jagodama, rotkvicama ... može sprečiti debljanje i poboljšati opšte zdravstveno stanje pojedinca, tvrde naučnici sa Harvardskog univerziteta i sa Univerziteta East Anglia. Flavonoidi su fitohemikalije ili biljni pigmenti koje nalazimo u voću i povrću, a prisutni su i u nekim vrstama čajeva, vinu i čokoladi. Poznato ih je između 4000 i 5000. Ponašaju se kao antioksidansi jer prihvataju slobodne radikale kiseonika koji može da ošteti DNK. Jedno od glavnih svojstava i funkcija ovih pigmenata je da se apsorbuju u organizmu te potom vrlo brzo izlučuju iz tela doprinoseći detoksikaciji enzima u jetri.

Limun trava je višegodišnja suptropska i tropska biljka, a njeno blagotvorno dejstvo poznato je od davnina. Posebno je zastupljena u tradicionalnoj medicini Indonezije, Malezije i Indije, a zbog začinskih i lekovitih svojstava gaji se svuda u svetu. Kod nas još nije odomaćena. Ima izgled trave sa aromom limuna. Pomalo opor ukus daje posebnu notu pikantnim jelima, izvrstan je začin supama, čorbama, specijalitetima od piletine, ribe i morskih plodova. Po ukusu se savršeno slaže sa čilijem i belim lukom, obavezan je sastojak karija. Čisti se kao mladi luk, najčešće se koristi donji, deblji deo - lukovica. Jelo dobija egzotičnu aromu i kada mu se dodaju duguljasti listovi ove biljke. Koristi se sveža, osušena, dok se kao prah najčešće dodaje čajevima. Osim toga, sjajan je dodatak i desertima, koktelima i bezalkoholnim pićima. Dodaje se drugim čajevima, poboljšava im miris, ukus i lekovito dejstvo.

Jabukovo sirće sadrži više od 90 različitih sastojaka , među kojima su vitamini , minerali i elementi u tragovima . Između ostalog sadrži kalcijum , magnezijum , gvožđe , fosfor , kalijum i mangan ... Jabukovo sirće je prirodni napitak koji se najčešće koristi kao dopuna ishrani upravo zbog brojnih vitamina i minerala koji doprinose održavanju celokupnog zdravlja . Naučno je dokazano da jabukovo sirće održava vitalnost i osvežava organizam , podstiče metabolizam i jača telesne odbrambene mehanizme. Jabukovo sirće može da pomogne pri apsorpciji više hranljivih sastojaka iz hrane i svejedno je da li ćete da ga popijete ili ćete da ga pojedete u salati. Jabukovo sirće svakako smanjuje nivo šećera u krvi posle jela, pa zbog toga i smanjuje želju za slatkišima. Ne sme da se uzima na prazan želudac. Ako to budete uradili biće vam loše. javiće vam se glad i biće vam muka.

Piment ili najkvirc (Pimenta dioica) liči na biber, a miriše na mešavinu bibera, karanfilića, muskatnog oraha i cimeta. I ukus mu je sličan biberu, samo je blaži. Kod nas se malo koristi, dok je neizostavan začin u meksičkoj i indijskoj kuhinji. Kolumbo ga je otkrio na Jamajci, gde je i najkvalitetniji, iako se gaji i u Meksiku, Gvatemali, Hondurasu, Indiji. Bobice se beru ručno, nedozrele. Potom suše na suncu, dok ne potamne i aroma ne bude intenzivna. Ključni sastojak je eterično ulje, koje sadrži 75 odsto aromatičnog eugenola. On olakšava varenje i pomaže kod dijareje, mučnine, nadimanja, stomačnih grčeva. Piment je izuzetno bogat antioksidansima, a dokazano je i da deluje protiv gljivičnih infekcija. Dijabetičarima se savetuje da ga koriste umesto bibera. Tanini iz pimenta olakšavaju bolove u mišićima uzrokovane artritisom, pa se koristi za kupke i obloge.

Njihovom ukusu je teško odoleti. Omiljeno voće mnogih prija našem zdravlju. I za to su krivi sledeći razlozi. Pomorandže su bogate vitaminom C, antioksidansom koji jača otpornost organizma prema virusnim i bakterijskim infekcijama. U njima ima i minerala, kalcijuma, kalijuma i magnezijuma. Prvi čuva kosti, drugi pozitivno deluje na nervni sistem i mišiće, i neophodan je za uspostavljanje ravnoteže vode u organizmu. Treći mineral je važan za pravilan rad srca, mišića, bubrega, izgradnju zuba i kostiju. Deluje i kao lek protiv migrena i hroničnog umora. Ova vrsta voća sadrži veliki procenat vode, 86 odsto, pa brzo stvori osećaj sitosti. Pomorandže nas čine sitim jer su bogate i vlaknima. Dugo se vare i zbog toga sprečavaju osećaj gladi. Kora pomorandže bogate je flavonoidima, moćnim antioksidansima koji smanjuju rizik od moždanog udara.

Grčko seme - Trigonella foenum greacum, je veoma cenjeno među ženama. Povoljno utiče na matericu, konzumira se nekoliko dana pre porođaja jer podstiče kontrakcije. Smiruje bebe i snabdeva ih gvožđem. Biljka grčko seme je neizostavni deo "kućne apoteke" kod žena, još od starog Egipta. Zovu je i božja travica, kozji rog. Danas se izuzetno proučava jer dokazano utiče na stvaranje majčinog mleka. Njeno prolaktacijsko dejstvo nije do kraja razjašnjeno, zbog izuzetnog sadržaja fitoestrogenskih i saponinskih jedinjenja deluje kao prirodni oksitocin. Ovaj sastojak igra ključnu ulogu u stvaranju i oslobađanju mleka. Stvaranje mleka intenzivirano je i zbog zavidnih količina esencijalnih masnih kiselina. Istovremeno, saponini utiču da se stvori veći prostor u žlezdanom tkivu dojke za dodatne količine mleka.

Na pijacama i u prodavnicama može se naći mnogo različitih vrsta - zeleni, crveni, savoj, kineski kupus. Svim vrstama zajednička je mala kalorijska vrednost i bogatstvo vitaminom C, koji povoljno deluje na jačanje imuniteta. Dovoljna je samo šolja iseckanog kupusa da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma. Pošto je bogat vodom i biljnim vlaknima, posebno se preporučuje osobama sa viškom kilograma i onima koji imaju problema sa varenjem, jer kupus je namirnica male energetske vrednosti, u 100 grama ima samo 25 kalorija. Da bi se uspostavio dobar rad creva, dovoljno je uzimati dve do tri kašike rasola pre svakog obroka. S druge strane, topla supa od kupusa olakšava iskašljavanje i smiruje nadraženost dušnika. Za malokrvne osobe preporučuje se sirov kupus ili kuvan na pari, jer sadrži obilje neophodnih mineralnih materija i vitamina.

Ono što će vam pomoći kod svih stomačnih infekcija i osloboditi crevnih muka je kora nara. Prvo je osušite. Stavite od 10-12 grama osušene kore nara u prethodno zagrejanu šolju i prelijte sa 200 mililitara ključale vode. Zatim prekrijte šolju tacnicom. Neka napitak odstoji od 25-30 minuta. Nakon toga je spreman za konzumiranje. Moćna kora nara služi i za izlečenje od čira na želucu, od čira na tankom crevu, zapaljenja slepog creva i disbakterioze creva. U toku dana treba popiti polovinu (90-100ml) po četiri puta, u približno jednakim porcijama i u približno jednakim vremenskim razmacima, po 20-25 mililitara. Počnite sa konzumiranjem ujutru na prazan stomak, nakon buđenja, a poslednju, četvrtu dozu, pred spavanje. Napitak ne treba piti svakog dana, već svaki drugi – prvog,trećeg, petog, sedmog… To je dovoljno za kompletno izlečenje.

okvica ili trputac je višegodišnja zeljasta biljka, širokih jajastih listova koji su smešteni pri dnu uspravne stabljike. Cveta od juna do avgusta, a ima je pored puteva, na pašnjacima, livadama, u šumama…Razlikujemo tri vrste bokvice – žensku širokolistu, mušku uskolistu i srednju. To je ona biljka koju smo kao deca stavljali na ogrebotine ili rane da što pre zarastu. Bokvica je jedna od devet svetih biljka koje se spominju među drevnim spisima anglosaksonskog naroda. Tokom 16. i 17 . veka bokvica se u Evropi koristila za lečenje gotovo svih bolesti, od ugriza pasa, preko čireva pa sve do povišene temperature i gripe. Glavne komponente bokvice su iridoid glukoza i tanini za koje se veruje da ublažavaju iritacije te neutrališu štetne organizme. U današnje vreme bokvica je još uvek sastavni deo narodne medicine.

Šargarepa - štiti od raka, srčanih oboljenja i visokog pritiska. Šargarepa je izvanredan izvor betakarotina koji organizmu pomaže u borbi protiv raka.. Reč je o, povrću bogatom vitaminima i mineralima, ugljenim hidratima i proteinima, koje sadrži veliku količinu vlaknastih materija, što stvara osećaj sitosti, koji joj daje izuzetnu hranljivu vrednost. Njen najdragoceniji sastojak je beta-karoten, zbog čega ima karakterističnu narandžastu boju. Od davnina šargarepa se smatra važnom namirnicom na svakoj trpezi, a potonja istraživanja otkrila su u čemu je tajna njenog blagotvornog dejstva na ljudski organizam.