Izgledom podseća na mirođiju, ali stabljika komorača ili morača je viša i razgranatija, a cvasti združene u velike štitove, na vrhu su žuti cvetovi. Iako je dominantno mediteranska biljka, kod nas se najviše gaji u Vojvodini, a širom Evrope u Francuskoj, Rusiji, Rumuniji, Makedoniji... Komorač je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koju su koristili Egipćani, Rimljani i Grci. Stari Rimljani su uživali u njegovom listu, korenu i semenkama, stavljali ga u hleb i salate. Sa posebnim zadovoljstvom su ga konzumirale rimske dame, zbog diuretičkih svojstava. Uz njegovu pomoć "skidale" su masne naslage oko stomaka, a vojnici su ga stavljali u jelo da bi bili zdraviji i snažniji. Bere se u kontinuitetu, sve do kraja oktobra, jer plodovi ne sazrevaju istovremeno, a period cvetanja dugo traje. Zreli plodovi se poznaju po sivim prugama i što se na dodir lako raspadaju.

Zahvaljujući specifičnim enzimima, pčelinji nektar takođe može da spreči upale i ublaži bolove, koji su posledica nazeba Sezona prehlada je na pomolu, pa mnogi razmišljaju kako da spreče i pobede kijavicu, bol i peckanje u grlu bez odlaska kod lekara. Stručnjaci za tradicionalnu medicinu u takvim situacijama često preporučuju tople čajeve od zove i kamilice, ali i toplo mleko sa medom. Zahvaljujući specifičnim enzimima, pčelinji nektar takođe može da spreči upale i ublaži bolove, koji su posledica nazeba. Ipak, od svih tradicionalnih lekovitih sredstava, najdelotvorniji je, kažu, čaj od žalfije, kojim se više puta na dan ispira grlo. Poželjno je da se istovremeno vrat umota toplim šalom. Pomaže i sisanje bombona na bazi žalfije uz ispijanje mnogo tečnosti. Ali, ukoliko je telesna temperatura viša od 38,5 stepeni, i traje duže od tri dana, obavezno zatražite lekarsku pomoć.

Kao narodni lek kopriva stimuliše rad organa za varenje, pankreasa, smanjuje bolove u želucu, pročišćava krv i jača imunitet. Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka. Za ublažavanje različitiji tegoba koriste se njeni listovi ili koren. Sadrži niz vitamina i minerala, a između ostalih B2, B5, K, C, provitamin A, zatim kalcijum, magnezijum, fosfor, histamin... Kopriva je bogata gvožđem, pa se koristi kod anemije izazvane nedostatkom gvožđa. U narodnoj medicini se koristi kod malokrvnosti, nedostatka energije i brzog umaranja. Kao narodni lek, kopriva ima dugu istoriju. Odavno je ustanovljeno da stimuliše rad organa za varenje, jetre, pankreasa, smanjuje bolove u želucu, pročišćava krv, pojačava izlučivanja tečnosti iz organizma, jača imunitet, ubrzava metabolizam.... Čaj od koprive.... Kašičicu čaja prelijte vrelom vodom, poklopite i sačekajte pet do deset minuta, pa procedite.

Kao voće posvećeno Veneri, dunja je smatrana simbolom ljubavi i sreće, Sirup od dunja može da se koristi kao dodatak drugim napicima koji se koriste kod proliva, pošto ova voćka steže, ali i za lečenje sluzokože grla, krajnika i drugih disajnih puteva. Plod dunje obiluje vitaminima i mineralima. Sadrži vitamin C u velikim količinama, zatim vitamin B1, B2, niacin, karoten, kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar, natrijum, cink, gvožđe, mangan, natrijum, hlor i sumpor. Pored toga, sadrži i proteine, dijetalna vlakna i ugljene hidrate. Semenke su njen najlekovitiji deo, i kada odstoje u vodi oslobađaju sluz koja pomaže kod problema s kašljem. One sadrže i velike količine amigdalina, odnosno vitamina B17, koji ima antikancerogeno dejstvo. Semenke su bogate i mastima, taninom, pektinom, šećerima, jabučnom kiselinom, emulzinom i protidom.

Nar ima izuzetno visok sadržaj antioksidanta polifenola koji umanjuje oštećenje ćelija. Sok od ovog voća preporučuje se bolesnicima na dijalizi jer smanjuje rizik od infekcija. Nar usporava starenje, oslobađa od stresa, jača libido i čuva zdravlje srca. Ova zdrava voćka usporava proces oksidacije i prirodna je zaštita od od prerane pojave znakova starenja, tvrde naučnici. Baš zbog toga ga i nazivaju eliksirom mladosti. Naime, istraživači su došli do rezultata koji pokazuju da redovno, svakodnevno konzumiranje nara može usporiti starenje DNK. Ispitanici su mesec dana svakodnevno uzimali tablete ekstrakta celog ploda nara, uključujući i semenke i koru. Naučnici su proučavali na koji način ove materije deluju na organizam uzimajući u obzir i zdravstveno stanje osoba koje su uzimali placebo.

Blushwood - Hylandia dockrillii, u slobodnom prevodu rumeno drvo, biljka je izuzetnih medicinskih svojstava za koju se smatra da bi u bliskoj budućnosti mogla preuzeti primat u borbi protiv vidljivih tumora. Na severu Kvinslenda u Australiji, u području kišnih šuma, razvila se manja populacija Hilandia dockrillii, čija su svojstva naučnici proučavali tokom osam godina te došli do zapanjujućih podataka. Od 300 životinja (psi, mačke, konji, tasmanijski đavoli) kojima su bili veštački izazvani tumori vrata i melanomi, primena ekstrakta iz bobica ove biljke izlečila je tumor u 75% slučajeva te se, prema navodima istraživača, nijedan od izlečenih tumora naknadno nije vratio.

Mnogo je razloga da jedemo kesten, podsećaju nutricionisti. Aromatični plodovi sa čvrstom opnom tamnosmeđe boje odličan su izvor minerala, vitamina i vlakana, a uz to imaju manje kalorija i masnoća nego drugo orašasto voće. Važna svojstva kestena prepoznali su i kulinarski stručnjaci, koji ga sve češće koriste kao glavni sastojak supa, sosova i slatkih poslastica.... Bogatstvo vitaminom C karakteristika je koja ga izdvaja od sličnih namirnica, kao i mali nivo masti. Kesten sadrži manje od 70 kalorija na 30 grama, što ga čini idealnim za mršavljenje.... Kestenje obiluje folnom kiselinom, tačnije vitaminom B9, koji nije karakterističan za jezgraste plodove, a zaslužan je i za formiranje crvenih krvnih zrnaca i sintezu DNK.... Ova jesenja namirnica pomaže u smanjivanju nivoa holesterola, a da biste zadovoljili dnevne potrebe za vitaminima i mineralima, preporučuje se unos od 85 grama.

Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, ima četvorougaonu, oko 30 centimetara visoku, šuplju stabljiku koja se pri vrhu grana. Listovi su jajoliko duguljasti, a cvetovi ružičasti, grozdasti, prave metlaste cvasti na vrhu stabljike i otvaraju se samo na suncu, oko podneva. Legenda kaže da je ovu biljku koristio i kentaur Heiron za lečenje zatrovanih rana, pa otuda i njen latinski naziv (Centaurium umbellatum). Od srednjeg veka koristi se za bolesti organa za varenje i temperaturu, a narod je zove i bor cvitaš, gorčica, gorko zelje, mali stozlatnik, zlatna žuč, grozničava trava... Kičica je prilično rasprostranjena po livadama, šumskim proplancima i šiblju. Cveta od jula do kraja septembra. U to vreme se u lekovite svrhe beru ružičasti grmovi. Suše se u snopićima ili se rasprostru u tankom sloju, u hladu na promajnom mestu. Osušena biljka ima blago aromatičan miris i izrazito gorak, prodoran ukus.

Zbog oblika u narodu je zovu i devojačka trava i mačkino srce. Rusomača (Capsella bursa posteris) koja raste svuda po Evropi, osim na krajnjem severu, u lekovitom smislu izuzetno je dragocena. Najčešće se nalazi pored puteva, u dvorištima i na zapuštenim livadama. Cveta od aprila do oktobra, a bere se sve dok cveta. Suši se u hladovini u tankim slojevima. Lekovita je u celosti. Cvetovi su mali beli, raspoređeni u bočne cvasti. Plod je srcasto trouglasti, tvrd na dodir. Sadrži flavonoide, polipeptide, holin i acetilholin, histamin, vitamine A, B i C i obilje drugih delotvornih sastojaka. Kao daleka rođaka familije krstašica oslobađa karakteristični miris sumpornih jedinjenja. Omiljeni je narodni lek protiv menstrualnog odliva i bolnih menstruacija, zbog čega je i zovu devojačka trava. Koristi se i kod pojave krvi u mokraći, upale bešike, krvarećih hemoroida, kao i za jačanje materice i snižavanje krvnog pritiska.

Lek iz prirode protiv povećane prostate, upale tankog creva, dizenterije, teškoća pri mokrenju, pantljičare i psorijaze. Ko ima psorijazu, neka je jede svaki dan. Može se napraviti sok od nje, može se kuvati ili jednostavno peći u rerni. Semenke od bundeve su lekovite i upotrebljavaju se za isterivanje pantljicare, olakšavaju mokrenje i pomažu kod uvećane prostate. Kada se ljušte, treba paziti da se ne skine sivozelena pokožica jer su u njoj najvredniji lekoviti sastojci. Danas se zna da beta karoten, kojim bundeva obiluje, ima višestruko zaštitno delovanje na naš organizam. On blokira dejstvo slobodnih radikala i tako direktno sprečava oštećenje ćelijske DNK strukture, deluje kao jak antioksidant, što znači da stopira razvoj superoksida i peroksida. Dnevna doza potrebna organizmu je od sedam do 10 mg. Preventivno se koristi jer smanjuje rizik od pojave raka grla, jednjaka, želuca i grlića materice.

Bedrenika (Pimpinella saxifraga) u Evropu je stigla sa britanskih ostrva i zapadne Azije, sa područja u kojima vlada umerena klima. Raste na suvim livadama, obroncima i brdima, dostiže visinu do 80 sm, a prepoznaje se po beličastim cvetovima u vidu buketića. Cveta od juna do oktobra, a lekoviti deo je isključivo koren, koji mirisom podseća na klinčić. Po preporukama tradicionalne medicine odebljali koren se vadi u septembru i oktobru, ili u rano proleće, u martu i aprilu. Ali da bi se pronašao u prolećnim mesecima, mesta gde raste bedrenika treba obeležiti prethodnog leta, dok biljka cveta. Kada se izvadi, koren se prvo opere i raseče po dužini. Zatim se niže na kanap i suši u hladu na promajnom mestu, a može i u rerni, na temperaturi ne višoj od 40 stepeni. Čuva se na apsolutno suvom mestu u dobro zatvorenoj posudi, jer u protivnom, može da se navlaži.

Spirulina je svoje ime dobila je zbog oblika koji liči na spiralu. Spirulina se smatra jednim od najstarijih organizama na planeti, a zbog svog specifičnog oblika je i dobila ime. Mnogi drevni narodi koristili su ovu čudesnu algu za lečenje i jačanje organizma, a čini se da je spirulina i tajno oružje najboljeg srpskog tenisera. Ova moćna alga predstavlja bogat izvor beta karotena, belančevina, čak 18 aminokiselina i vitamina A, B, C, E i D. Iako deluje neverovatno, ali spirulina sadrži više proteina od mesa, pa je zbog toga idealna opcija za vegetarijance. Mnoga istraživanja pokazala su snažan uticaj spiruline na ljudsko zdravlje, pogotovo na jačanje imuniteta, ubrzavanje metabolizma, snižavanje holesterola i stabilizaciju šećera u krvi i krvnog pritiska.

Sama reč propolis dolazi od grčke reči: pro(pre) i polis (grad) i to ime je verovatno došlo zbog toga što pcele koriste ovu smolu da suze ulaz u košnice. Propolis je zajedničko ime za smesu smolastih supstanci koje pčela skuplja s cvetova različitih biljaka. Pčele ga skupljaju i mešaju sa sekretom čeljusnih žlezda, enzimski ga modifikuju tako da najvažnije sastavnice, flavonoidi, postaju aktivne tvari. Propolis je specifičnog izgleda, jedinstvenog gorkastog ukusa, karakterističnog i aromatičnog mirisa. Sastav i boja propolisa zavisi o biljnim vrstama sa kojih pčele prikupljaju materijal i o godišnjem dobu. Propolis se tradicionalno koristi preko 2000 godina. Istorijski zapisi pokazuju da je propolis bio važan i cenjen proizvod u medicini Egipćana, Vavilonaca, Arapa, Grka, Rimljana i mnogih drugih starih naroda.

Slatki, sočni ukus šljiva samo je jedan od razloga da ih uključite usvakodnevnu ishranu. Naročito se preporučuju osobama koje imaju problema sa bubrezima, jetrom, srcem i organima za varenje. Sto grama svežih šljiva sadrži 84 odsto vode, 0,6 odsto belančevina, 10 odsto ugljenih hidrata i 2,1 gram biljnih vlakana, ali ono što je najbitnije je visok sadržaj pektina. Naučno je dokazano da ova supstanca stimuliše probavu. S druge strane, zahvaljujući velikoj količini vitamina (beta karoten, vitamini C, B6, B9 i E) kao i mineralima (kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum...), šljiva je najzaslužnija za dobar rad srca i jetre. Samo tri do četiri šljive dnevno mogu pomoći da neutrališete ćeliještetnih slobodnih radikala koji loše utiču na pamćenje. Šljive su posebno korisne za zdravlje vaših očiju.

Grožđe sadrži obilje flavonoida, koji su nosioci boje ovoga voća, a zaslužni su za niz povoljnih uticaja na zdravlje čoveka, naročito za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema. Važan mineral kojeg nalazimo u grožđu je bor, a adekvatna količina bora važna je za očuvanje zdravih kostiju. Kožica crnog grožđa veoma je vredna jer obiluje fenolnim materijama koje mu daju boju i ukus, a ljudima zdravlje. Sadrži i polifenole rezveratrole, antocijane, katehine i kvercetine. Oni su antioksidansi koji uništavaju štetne supstance, kao i slobodne radikale koji mogu da izazovu tumor. Čuvaju i prohodnost arterija smanjujući tako rizik za bolesti srca. Smanjuju i zgrušavanje krvi i snižavaju loš holesterol. Za rezveratrol je dokazano da pozitivno utiče na mentalne i druge funkcije mozga, smanjujući rizik od moždanog udara. Crno grožđe trebalo bi jesti što češće i zbog kalijuma, mangana, vitamina C, B1 i B6.