Raste po vlažnim livadama, vrtovima, pokraj puta. Isto tako uz obale reka i jarcima, svagde gdje se nalazi vlažna, muljem nanešena zemlja. Beli slez je do 1 m visoka, malo razgranata, sa baršunasto belim, jajolikim listovima. Stabljika je puna srži. Iz zglobova ge izlaze listovi, na vrhu stabljike, izlaze kite belih ili svetlo-roza cvetova. Cvetovi imaju pet sraslih latica, bez mirisa i sluzastog ukusa. Sadrži hranjive materije, masno ulje, saharozu, pektin, sluzi... Sluz se u hladnoj vodi rastavlja na glikozu, galaktozu i ksilozu. Lišće i cvet se bere u toku cvetanja, od juna do septembra, a koren u oktobru, jer tada ima najviše sluzi. Od cele biljke, koren je najlekovitiji. Koren se mora dobro oprati prerezati uzdužno i osušiti. Onda se nareže na sitne komadiće. Mora biti sasvim beo (ako se, kad se natopi u vodu, na površini pojave sitni beli crvići, mora se sve baciti).

Divlji slez raste po ruševinama, jarcima, napuštenim zemljištima. Iz čvrstog korena izlazi više dlakavih stabljika koje, zavisno od vrste, mogu narasti i preko metar u visinu. Listovi su srcoliki, nazubljeni, sa gornje strane tamnozeleni, sa donje svetliji i dlakavi. Iz zglobova pored listova rastu po dva do četiri crveno-ljubičasta cveta, išarana plavkastim linijama. Cvet ima pet sraslih latica. Sadrži kalijum, kalcijum, natrijum, fosfor i sumpor. U cvetu ima mnogo sluzi, pa je čaj sluzav. U listovima ima tanina. Cvate od juna do septembra. Za čaj se koristi prvenstveno cvet, ali se koriste i mladi listovi, stabljika i koren. Cvet se bere po suvom vremenu dok još nije potpuno rascvetan. Sušiti se mora brzo, nakon toga ga staviti na tamno (hermeticki zatvoriti), da ne posvetli (cvet poplavi kad je suv) i ne dobije vlagu, jer ga lako uhvati plesan.

Gospin plašt raste po rubovima šikara, na stenama i liticama, uz rubove puteva i belogoričnim šumama. Uzgaja se u vrtovima, a može i na balkonu. To je dugogodišnja biljka. Listovi su okrugli, naizmenično postavljeni na peteljkama, sa 7 do 11 režnjeva, u sasvim izraslom stadijumu pomalo naborani, 3 do 8 cm veliki, dlakavi. Na dlačicama se, kao na trepavicama zadrže kapi rose i kiše, pa se prelevaju u prekrasnim bojama kao drago kamenje, pa je po tome dobila naziv alchemilla. Cvate od maja do augusta, a cvetići su joj žućkastozeleni, sitni. Listovi se sakupljaju u proleće u doba cvetanja, bere se i cela biljka i suši u hladu na promaji. Sadrži gorke materije, malo eteričnog ulja, flavonoide. Upotrebljava se kao čaj za unutarnju i spoljnu upotrebu, protiv belog pranja, za regulaciju menstruacije, za lakši porod.

Perunika, latinski naziv Iris germanica, raste po suvim, kamenitim i sunčanim mestima, na brežuljcima, šumskim čistinama i livadama. Ima tamno do svetlo plavi cvet. Druga vrsta Iris pseudoacorus je vodena perunika, cvate žuto, raste u vodi, kraj bara, močvara i jezera. Visoka je oko 1 metar, ima zeljastu trajnu stabljiku, sabljasto lišće. Obe vrste su jednako lekovite. Sadrži eterično ulje, sluz, šećer, skrob, mast u kojoj ima miristinske i oleinske kiseline, vitamin C, kojega ima 600 mg u 100 gr. zelenog lišća. Rizom se kopa svake godine u augustu i septembru, sprema se bez korena, bez kore i pupoljaka koji se javljaju sa strane. Kada se oguli, odmah se stavlja u vodu da ne pocrni, pa se onda suši naglo na suncu. Nakon sedam dana se dalje suši na tavanu gdje ima promaje. Nema ugodan miris. Aroma mu se javlja kad odleži 2 godine. Leči od plućnih bolesti, hroničnog kašlja, astme i proširenja pluća (emfizema).

Brest raste u nizinskim šumama, visok je preko 35 metra, glatkih grana. Ima duguljaste listove, a cvetovi mu sede na grani u gustim kitama. Plod mu je viseće seme sa dva krilca. Kora starijeg stabla je uzdužno ispucana. Cvate u martu i aprilu. Za lekovite svrhe uzima se kora sa grane koja je stara 1- 2 godine (unutarnja i srednja) i cvet. Oboje se sakuplja u proleće (mart – april). Suši se na suncu, na promaji. Sadrži dosta sluzi, katehinski tanin, fitosterol, gorke materije… Primenjuje se za lečenje opekotina, smrzotina i drugih kožnih bolesti, kod šećerne bolesti, hemoroida, protiv proliva. Uzima se kod upale usta i kod upale želučane i crevne sluzokože. Za lečenje kožnih bolesti kuva se 150 gr usitnjene brestove kore sa 2 litre vode ili mleka 1 sat, ostavi da stoji 5 sati i onda procedi. Bolna mjesta, opekline ili promrzline oblažu se krpama namočenim u ovom rastvoru.....Protiv šećerne bolesti se uzima cvet:

Lubenica je mnogima najdraže ljetno voće (iako je u stvari povrće, isto kao i bundave i tikve), asocijacija na more, vrućinu i godišnji odmor. Lubenica je ne samo osvežavajuća, nego i jako zdrava. U 100 grama ima samo 30 kilokalorija, te se zbog toga, ali i velikoj količini vode koju sadrži (92%) može jesti u velikim količinama bez straha od debljanja. Bogata je vitaminima A, C, B1 i B6, sadrži kalijum, gvždj, fosfor, cink, bakar, mangan, florid, selen i magnezijum, a ima i velike količine zdravih karotenoida i likopena. Likopen je u stvari zaslužan za lepu crvenu boju lubenice, a poznat je kao jako antioksidativno sredstvo koji smanjuje rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti i raka prostate. Dobra je i u prevenciji nastanka astme i dijabetesa, a akutno ublažava upale.

Trnina je rasprostranjena u skoro celoj Evropi, Maloj Aziji, Iranu te delu severne Afrike. Ova biljka najbolje uspeva na dubokim tlima, mada može živeti i na krškim terenima. Najčešće je nalazimo u živicama, uz reke, po pašnjacima, rubovima šuma i si. Iz dubokog i razgranatog korena raste listopadni grm od 1 do 5 m visine s trnovitim granama. Mlađe grane su smeđe ili crvenkaste. Na granama se nalaze elipsasti listovi pilastoga ruba. Plojke dužine 2 do 5 cm su na oko 1 cm dugoj peteljci. Cvetovi su beli sa po 5 latica. Ima ih mnogo. Plodovi su okrugle crne koštunice modrikasto nahukane. Promera su 1 do 1,5 cm i kiselkastog ukusa. Trnina cveta od marta do maja. Ova biljka se koristi u narodnoj medicini za jačanje želuca, protiv kašlja i grčeva, za mršavljenje i "čišćenje krvi", te kod nekih poremećaja mokraćnog sistema. Koristi se kao ukrasna biljka za žive ograde te za sprečavanje erozije tla.

Hemoroidi su, na žalost još uvek tabu tema. Mnogi pogođeni se stide da sa lekarom pričaju o ovom problemu. Pored zdrave ishrane pune biljnih vlakana, dovoljnog unošenja tekućnosti i pravilne higijene, postoje i mnogi prirodni lekovi protiv hemoroida. Stari domaći lek je redovno pijenje sveže isceđenog soka od jabuke. Pijte svaki dan čašu tog soka. Pravite kupke: u tri litre vode temperature od oko 35 C, stavite čaj od preslice (Equisetum arvense) ili od hrastove kore (Quercus officinalis) i sedite u vodi oko 15 minuta. ... Mešavina čaja od kamilice i kokotca (Melilotus officinalis) deluje smirujuće na kožu i smiruje upalu u analnom području. Lekovite supstance iz kokotca leče oštećene vene i dovode do povlačenja izraslina. Pomešajte obe biljke u jednakim delovima, prelijte supenu kašiku čaja sa pola litre prokuhane vode i ostavite 10 minuta. Dnevno pijte tri šolje ovog čaja.

Poznato je da su faktori rizika za srčana oboljenja depresija i anksioznost , a do sada benefit pozitivnog psihološkog stanja nije bio tako jasan. Sada , istraživači smatraju da život ispunjen zadovoljstvima zaista jeste dobar za srce. Studija analizira skoro 8.000 britanskih državnih službenika sa prosečnom starošću od 49 godina. Učesnici su bili ispitivani o sedam specifičnim oblastima njihovog života : ljubav, veze, aktivnosti u slobodno vreme , životni standard , posao, porodica , seks . Oni su ocenjivali zadovoljstvo svake kategorije na skali od 1 do 7 , 1 je podrazumevalo da su vrlo nezadovoljni i 7 da su veoma zadovoljni. Tokom perioda od šest godina , zdravstvena evidencija učesnika je analizirana za smrtne slučajeve vezane za koronarnu bolest, ne- fatalne srčane udare I angine, što je tip bola u grudima izazvan smanjenim dotok krvi u srčani mišić.

Na južnim obroncima šuma, uz potporne zidove, tarabe i na šutu često se mogu videti zlatnožuti cvetovi sa četiri latice, sa mnogobrojnim prašnicima i dugim plodom sa semenom, koje ima beli privezak. Reč je o rusi (Chelidonium majus), ili kako je u narodu zovu rosopas, zmijsko mleko i lastavičija trava. Rusa je prepoznatljiva po žutom mlečnom soku, koji je vrlo oštrog ukusa i nagriza, a sadrže ga svi delovi biljke, uključujući i koren. Biljka ili njen mlečni sok sadrže smole, malo etarskog ulja i organskih kiselina, najviše jabučne i limunove. Rusa ima i desetak raznih alkaloida, kao što su helidonin, homohelidonin, heleritrin i sangvinarin, koji su derivati izohinolina i slični alkaloidima opijuma. Helidonin je glavni alkaloid i deluje sedativno dok heleritrin jako nadražuje.

Samonikla biljka sitnih, belih, mirisnih cvetova, poznata kao zova, prava je riznica korisnih materija. Bogata je vitaminima, gvožđem, natrijumom i kalijumom, a čaj od ove čudesne biljke odlično je osveženje na visokim temperaturama. Ublažava simptome gripa, upale disajnih puteva, može da pomogne i kod reume, neuralgije, išijasa. Zova je samonikla biljka koja raste kao grm na obroncima šuma, ruševinama, napuštenim i neobradivim njivama i livadama gde ima vlage, kao i na obalama reka. Cvetovi ove biljke su sitni, mlečnobeli, jakog i veoma prijatnog mirisa. Iz cvetića se razvijaju sitne zelene bobice koje zrenjem postaju sočne, crveno-crne boje. Sirove bobice imaju neprijatan ukus, ali je zato kompot izvanredan. Cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, cvet u junu dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru.

Paradajz je moćan antioksidant i može da spreči stvaranje slobodnih radikala koji dovode do raznih oštećenja ćelija, pokazala je studija španskih naučnika, preneli su danas španski mediji. Studiju, koja je objavljena u časopisu "Životna sredina i eksperimentalna botanika", sačinio je tim naučnika Instituta za molekularnu i ćelijsku biologiju biljaka (IBMCP) pokazujući da je paradajz najsnažniji prirodni oksidant. "Četrnaest puta je snažniji od resveratrola, antioksidanta iz crvenog vina, četiri i po puta od vitamina E i 10 puta od vitamina C", navodi se u studiji i dodaje da bi ovo povrće moglo da ima višestruku primenu. Mogao bi da se koristi kao konzervans u jelima za ljude i životinje, zbog svoje moći da sprečava oksidaciju lipida, zatim kao dodatak jelima, jer sprečava gomilanje masti i kiseline i u farmaceutskoj industriji za prevenciju od teških bolesti, poput raka prostate.(Tanjug)

U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina, belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciscenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i cajeva od breskve. Breskva je idealano voće za one koji su na dijeti jer u 100 grama ima oko 40 kalorija. U breskvi ima najviše vode, zatim ugljenih hidrata i malo belančevina i masti. Bogata je beta-karotenom i vitaminom C. Takođe, breskve su dobar izvor kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma i selena. Breskve blagotvorno utiču na organizam jer su izvrstan diuretik, pročišćavaju organizam od toksina, i poboljšavaju varenje. Ukoliko kupujete zrele plodove, birajte one mekše. Zrele breskve se brzo kvare, pa ih čuvajte u frižideru i potrošite u roku od dva dana.

Gvožđe i kalijum, na primer, u soku sveže kajsije blagotvorni su za osobe koje pate od malokrvnosti. Svež sok, takođe, čisti organizam od štetnih materija, a može biti i melem za opekotine. Zahvaljujući biljnim vlaknima kajsije su odlične za digestivni trakt, a zbog visokog sadržaja celuloze i pektina služe i kao laksativ. Najbolje ih je jesti ujutru, pre doručka, ali se deci mogu davati i kao lagana letnja užina između dva obroka. Smatra se da koštice kajsija, zbog visokog nivoa vitamina B17, jačaju imuni sistem, pa se čak prodaju kao pomoćni medikament u tretmanu raka, ali britanska Agencija za kontrolu standarda prehrambenih proizvoda upozorava da one mogu da budu smrtonosne ako se konzumiraju u većim količinama. Predstavnici Agencije ističu da koštice kajsija sadrže cijanid i preporučuju da se na dan ne jede više od dve koštice.

Paradajz je izuzetno zdravo povrće i trebalo bi ga jesti u što većim količinama, savetuju stručnjaci sa Univerziteta u Kaliforniji. Kora paradajza je bogata bioflavonoidima, koji pomažu smanjenju alergijskih reakcija i upala. Ovo povrće, takođe, utiče i na hormon leptin koji utiče na metabolizam, kontroliše apetit i pomaže u mršavljenju. Takođe, paradajz je veliki izvor kalijuma i vitamina: A, C, E i folne kiseline. Stručnjaci sa Univerziteta u Kaliforniji otkrili su da karotenoida od koga najviše ima beta karotena, ima više u organski gajenom paradajzu, nego u konvencionalno gajenom. Beta karoten iz kog se stvara i A vitamin izuzetno je jak antioksidans i štiti kožu od oštećenja na suncu. Studije su pokazale da konzumiranje paradajza smanjuje rizik od tumora jajnika, kardiovaskularnih bolesti, astme i hroničnih plućnih bolesti.