Španski naučnici utvrdili da orasi smanjuju apetit i da šaka koštunjavog voća na dnevnom nivou može uticati na smanjenje telesne težine. Otkriće je pozitivno i za one koji imaju visok nivo šećera u krvi ili visok krvni pritisak. Šaka oraha dnevno može uticati na smanjenje apetita, a takođe i na smanjenje telesne težine, prenosi Dejli mejl. Španski naučnici su tokom istraživanja prvi put uočili vezu između konzumiranja oraha i podizanja nivoa serotonina (supstance koja pojačava apetit i lučenje hormona sreće), kao i njegovog pozitivnog uticaja na srce. Istraživači Univerziteta u Barseloni takođe navode da je svakog dana preporučljivo uzeti šaku mešavine sirovih oraha, badema i lešnika za koje tvrde da imaju pozitivan uticaj na celokupno zdravlje.

Svakodnevno konzumiranje dve do tri porcije voća ili žitarica bogatih vlaknima može da obezbedi snažnu zaštitu srca, pokazuju istraživanja. Odnosno, deset grama vlakana dnevno može da smanji rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti za 14 procenata, a rizik od smrtnosti za 27 odsto. To znači da bi trebalo pojesti porciju (tri četvrt šolje) mekinja i jednu krušku da bi se obezbedilo pet grama vlakana. Još tri grama obezbeđuje se porcijom ovsene kaše i jabukom. Preostala dva grama vlakana, takođe kroz voće i žitarice, možete da unesete po sopstvenom izboru. Vlakna najpre deluju tako što snižavaju nivo holesterola u krvi i krvni pritisak, a poboljšavaju i osetljivost na insulin. U tom smislu, vlakna iz žitarica su posebno važna, jer ako se samo ona unose u količini od po deset grama, rizik za obolevanje od koronarnih bolesti se smanjuje za četvrtinu, dok vlakna iz voća ovaj rizik smanjuju za trećinu.

Ova biljka je moćan antioksidans, ima posebno izraženo antibakterijsko delovanje, ubrzava zarastanje rana i jača imunitet. Namenjena je intenzivnoj i kratkoj terapiji U alternativnoj medicini ehinacea slovi za izuzetno delotvornu biljku i koristi se protiv mnogih bolesti. Ima krupne glavičaste cvasti i seme koje ima sitne bodlje, zbog kojih podseća na ježa, a to je i njen naziv na grčkom. Ehinacee ima više vrsta, potiče iz Severne Amerike, a devet vrsta uspeva samo na ovom kontinentu. Ipak, od svih njih, lekovita svojstva pokazuju tri vrste - Echinacea purpurea, Echinacea angustifolia i Echinacea pallida. Sve imaju ružičasti cvet i istovetne sastojke, a jedina razlika među njima je zastupljenost korisnih materija. Bogate su fenolkarbonskim i depsidnim kiselinama, a eterična ulja sadrže čak 20 komponenti, među kojima i one za koje se u laboratorijskim uslovima pokazalo da uništavaju ćelije tumora.

Drvo sreće, snage, zdravlja, mladosti, života, ljubavi... Sve ovo se pripisuje hrastu, koji je takođe sinonim postojanosti i snage, ali i riznica lekovitih supstanci. U narodnoj medicini kora, list i plod (žir) koriste se za zaustavljanje krvarenja, lečenje čireva, ekcema, belog pranja, preobilnih menstruacija, hemoroida, nemogućnosti zadržavanja urina, krvarenja desni, a hrastovo lišće koje se skuva u rastvoru sirećati i vode (u odnosu 1:1) leči zubobolju. Hrastova kora sadrži tanine, organske kiseline, flavonoid kvercetin, triterpenoide, steroide, katehine, pantotensku kiselinu, vitamine B1, B2, B6, C, PP. Zbog ovih sastojaka ima jaka skupljajuća i antiseptička svojstva. Po potrebi, koristi se kao protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima. Od hrastove kore se pripremaju kupke i obloge protiv reumatizma, a uvarak se koristi za ispiranje grla, lečenje otečenih vratnih žlezda i promuklosti.

Masne kiseline kojih ima u ribi i morskim plodovima povećavaju memorijsku funkciju za čak 15 odsto! Ribom bogata ishrana važna je za održavanje optimalnog zdravlja mozga i sprečavanje nastanka demencije. Ishrana u kojoj je zastupljena riba kao što je losos i pastrmka može značajno poboljšati pamćenje, kažu naučnici. Nova studija je pokazala da masne kiseline koje se nalaze u ribi i plodovima mora ojačavaju funkciju pamćenja za 15 odsto. Naučnici sada naglašavaju važnost ribe u ishrani za održavanje optimalnog zdravlja mozga i sprečavanja pojave demencije. Veruje se da su masne kiseline ključne u sprečavanju Alchajmerove bolesti, jednog od najčešćih oblika demencije, koji karakteriše pad mentalnih sposobnosti kao što su memorija i rezonovanje, koje su često povezane sa starenjem.

Kvasac otklanja umor i vraća energiju, snižava holesterol u krvi, a pomaže i kod ublažavanja bolova, gihta...Konzumiranje svežeg pekarskog kvasca treba izbegavati. Među brojnim lekovitim namirnicama kvasac zauzima značajno mesto jer je izuzetno bogat hranljivim materijama. On je belančevinasti proizvod i sastoji se od živih organizama kvaščevih gljivica (Sacharomyces), za koje je karakteristično da se veoma brzo množe. Odličan je izvor belančevina, amino kiselina, prirodnog kompleksa B vitamina. Po rečima nutricioniste Svetlane Ćulibrk-Pribaković, kvasac predstavlja pravi rudnik mineralnih sastojaka i jedan je od najbogatijih izvora organskog gvožđa. Osim vitamina A, C i E, sadrži čak sedamnaest drugih vitamina i sve vitamine B kompleksa. Nedostaje mu jedino vitamin B12, kojeg ima u mesu, jajima, mleku, iznutricama, pa je u ishrani ove namirnice dobro kombinovati sa kvascem.

Naučna istraživanja pokazala su da konzumiranje oraha, lešnika i badema reguliše nivo holesterola u krvi. Ovi plodovi bogati su biljnim proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i vlaknima, i smatraju se moćnim aktiosidantima. Autori studije čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Arhive of internal medison” sproveli su istraživanje na dve grupe ispitanika. Jedna je konzumirala određenu količinu lešnika, badema i drugog jezgrastog voća, dok se u drugoj, kontrolnoj grupi nisu konzumirali jezgrasti plodovi. Nijedan od učesnika u istaživanju nije uzimao lekove protiv povišenog holesterola kao što su statini. Pokazalo se da je nivo holesterola u krvi isptanika iz prve grupe značajno opao.. (Tanjug)

Svakodnevno ispijanje piva u umerenim količinama deluje pozitivno na srce, jača kosti i smanjuje rizik od pojave raka. Pivo je jedno od najstarijih pića na svetu, a danas je u samom vrhu po broju litara koju prosečni stanovnik naše planete godišnje popije, s obzirom na to da se od njega češće konzumiraju samo voda i čaj. I dok je uživanje u velikim količinama piva svakako štetno po zdravlje, naučnici smatraju da umereno ispijanje ove gorkaste tečnosti ima brojna pozitivna delovanja na organizam. Pod umerenim se smatra pola litra za muškarce i tri decilitra za žene dnevno. ......Studija sprovedena 2001. godine na Univerzitetu u Pragu pokazala je da flavonoidi iz hmelja koji se nalaze i u pivu sadrže molekularnu strukturu sličnu onoj koju ima hormon estrogena. Takođe imaju sposobnost i da ih imitiraju, što može znatno da umanji rizik od tumornih oboljenja izazvanih hormonskim poremećajima, poput raka dojki ili prostate.

Da biste ublažili kašalj, kuvajte neoljušten crni luk, čaj od belog sleza, koristite limun i med, lovor i limun… Muči vas kašalj u ove hladne jesenje dane a vi nikako da se prisetite dobrog starog bakinog recepta kako da ga bar malo ublažite. Ukoliko znate samo za šerbet i karamel, evo još nekoliko predloga kako da se lakše nosite sa problemom koji muči i stare i mlade. Nije potrebno ni mnogo vremena za pripremu niti puno para, a neke od potrebnih namirnica sigurno već imate u svojoj kuhinji...... Mleko i žalfija.........U šolju ključalog mleka ubacite pola kašičice žalfije. Ostavite da vri tri minuta, dodajte kašičicu svinjske masti i pola kašičice sode bikarbone. Promešajte i pijte u malim gutljajima. Tokom dana možete da popijete do tri šolje. Svaka šolja se priprema neposredno pred uzimanje......... Jabuke i luk.......Narendati jabuku i crni luk, dodati med, sve u jednakim količinama.

Zeleni čaj mogao bi da utiče na smanjenje „lošeg” holesterola, pokazala je najnovija studija američkih lekara u kojoj je učestvovalo više od 1.000 ljudi. Nalazi, koje prenosi Rojters, pokazali su da zeleni čaj, bilo da se uzima u kapsulama ili pije, smanjuje za 5 do 6 poena nivo holesterola i „lošeg” holesterola u odnosu na druge lekove ili tretmane. Zeleni čaj u šolji bio je efikasniji nego u kapsulama, ali stručnjaci upozoravaju da je su rezultati ovog tretmana slabiji nego kada se uzimaju prepisani lekovi. „Ako neko već pije lekove za holesterol ne bi trebalo da ih zameni zeleni čaj”, rekla je profesor farmacije na Univerzitetu u Pomonu, Olivija Pung. Međutim, uzimanje zelenog čaja uz prepisanu terapiju moglo bi da poboljša vašu zdravstvenu sliku, dodala je ona. Naučnici nisu, međutim, našli dokaz da zeleni čaj poboljšava nivo „dobrog” holesterola. (Tanjug)

Naučna studija na koju je potrošeno dva miliona funti otkrila je da jedna čaša soka od nara dnevno može usporiti starenje. Također pomaže u borbi protiv srčanih bolesti, otklanjanju stresa i čak vam pomaže da poboljšate seksualni život. Značajan napredak je otkriven u oblasti poboljšanja ćelija kože, ćeija mozga i mišića srca. Doktor Sergio Streitenberger koji je vodio studiju je objasnio zašto je nar tako dobar za naše zdravlje. "U pogledu starenja koje nar usporava mi smo veoma uzbuđeni da je naučno i dokazano da je ovo voće dar. Također smo uzbuđeni da otkrijemo koje još dobre strane nara postoje. Nar doslovno ne dozvoljava starenje ćelija nego ih stalno obnavlja", rekao je Streitenberger, prenosi Daily Mail. Ukupno 60 volontera je učestvovalo u studiji u kojoj su dnevno dobijali po jednu pilulu koja je sadržavla sve sastojke ove voćke.

Ukoliko imate problema sa spavanjem, dve čaše kiselog soka od višanja na dan, mogu vam pomoći da lepše i duže spavate, tvrde naučnici. Ljudi koji redovno piju kiseli sok od višnje imaju kvalitetnii i duži san, otkrila je nova naučna studija Univerziteta Nortambrija. Studija je sprovedena nad 20 volontera koji su tokom jedne sedmice dva puta dnevno pili po 30 mililitara soka od višnje. Ovaj sok povećava nivo melotonina u organizmu, a u pitanju je hormon koji reguliše spavanje. Volonteri koji su redovno pili sok provodili su 15 minuta duže u krevetu, a gotovo su 25 minuta duže spavali. Kvalitet sna kod njih se povećao za pet do šest odsto. - Ovo otkriće moglo bi da pomogne onima koji imaju poteškoće sa spavanjem zbog nesanice, rada u smenama ili čestih promena vremenskih zona zbog putovanja - kažu naučnici.(Tanjug)

Kratki, hladni i mračni jesenji dani doprinose da se osećamo bezvoljno i neraspoloženo. Nutricionisti savetuju da u ovom periodu akcenat stavite na namirnice koje provereno vraćaju osmeh na lice. Prvo mesto na popisu zdrave hrane koja pobeđuje depresiju pripalo je pastrmki. Ova ukusna hrskava riba sadrži velike količine vitamina B, prirodnog antidepresiva koji jača nervni sistem i proizvodi hormon sreće seratonin. Odličan borac protiv depresije i melanholije je i čokolada, u umerenim količinama (nekoliko kockica) popravlja raspoloženje, ali ako preterate sa omiljenom poslasticom, suprotan je efekat i rizikujete da se ugojite. Meso kunića sadrži veliki broj hranljivih materija, poput mangana, flora, gvožđa i drugih, a osim toga se smatra dijetalnim. Bademi su takođe odlični antidepresivi, jer su bogati riboflavinom i vitaminom E, kao i cinkom i manganom.

U večnoj potrazi za što boljim rezultatima, sportisti bi rešenje trebalo da potraže tamo gde ga možda najmanje očekuju, u prirodnom soku od cvekle – tvrde naučnici sa britanskog Univerziteta „Ekseter“. Oni su nedavno otkrili da redovno konzumiranje soka od cvekle uvećava izdržljivost sportista i čak za 16 odsto produžava vreme njihovog vežbanja. Naime, sok od ovog povrća širi krvne sudove, snižava krvni pritisak i omogućava kvalitetniji protok krvi, ali istovremeno utiče na mišićno tkivo i smanjuje količinu kiseonika koja je organizmu neophodna tokom vežbanja. Ove osobine soka od cvekle pozitivno utiču na sposobnost izvršavanja fizičkih aktivnosti, bilo da je reč o naporima visokog, ili niskog intenziteta. Naime, sok od cvekle sadrži visok nivo nitrata, za koji su naučnici ustanovili da je presudan za poboljšanje fizičkih performansi ispitanika.

Nos vam curi, zapušen je, kijate bez prestanka, bole vas glava i grlo, imate povišenu temperaturu, teško dišete, umorni ste i slomljeni i loše spavate? Nažalost, zbog razlike u temperaturi između zatvorenih prostorija u kojima provodite većinu dana i spoljašnje temperature, sa prvim hladnim danima vi ste među prvima „zakačili“ kijavicu. Pored antihistaminika i drugih lekova koje će vam svakako prepisati lekar, treba i sami da preduzmete određene mere kako vam se stanje ne bi pogoršalo. Jer, nelečena kijavica može izazvati upalu uha, sinusa ili bronhitis. Čim osetite prve simptome, umor, glavobolju i učestalo kijanje rastopite šumeću tabletu vitamina C u čaši vode i naiskap popijte, zatim isperite nos fiziološkim rastvorom i taj postupak ponavljajte 3 puta dnevno.