Ljudi koji jedu voće i povrće jarkih i snažnih boja, poput šargarepe i šljiva su privlačniji, ukazuje istraživanje naučnika sa britanskih univerziteta Sent Endruz i Bristol. Naučnici su istraživali vezu između boje puti i privlačnosti i otkrili da ljude sa žućkastim tenom drugi doživljavaju kao zdravije i, samim tim, privlačnije, prenosi Rojters. Za tu žućkastu nijansu kože „krivi” su žuti pigmenti ili karotenoidi koji se nalaze u određenom voću i povrću. Dr Ian Stefen, jedan od istraživača koji je radio na projektu, nada se da bi rezultati istraživanja mogli da podstaknu mlade da jedu više voća i povrća, posebno kada se zna da su za vidljive rezultate dovoljna dva meseca uzimanja, na primer šargarepe. „Umesto da mladima kažemo da će ih za 40 godina verovatno pogoditi srčani udar ako ne budu zdravo jeli, možemo im reći da će privlačnije izgledati za samo dva meseca ako jedu više voća i povrća”, kaže dr Stefen.

Ako muku mučite sa koncentracijom, povremno ste nervozni i slabije pamtite, krajnje je vreme da pomognete vašem mozgu. Za početak ne treba da preskačete obroke, jer to izaziva pad šećera zbog koga ćete se osećati iscrpljeno i nervozno. Badem je bogat magnezijumom. Magnezijum je poznat kao mineral koji podstiče izlučivanje serotonina. Ima ga u bademu, puteru od kikirikija, spanaću, pasulju sa crnim tačkama, sočivu, pečenom krompiru. Ukoliko ste baš zauzeti i nemate dovoljno vremena da vodite računa o ishrani, uzmite magnezijum kao dodatak ishrani. Za dobro pamćenje zadužen je i vitamin B, koji je ključan za emocionalno zdravlje. Da biste ga uneli u organizam, jedite lisnato tamnozeleno povrće, vitamin B-2 dobićete iz brokule, pečuraka i prokelja. Žvačite proso i pšenične klice za B-1, vitamin B-3 ili nijacin naći ćete u kikirikiju, a B-6 u ribi i piletini.

Šipak je već dugo godina na glasu kao vrlo zdravo voće, a sada je otkriveno i da njegov sok može da spreči širenje karcinoma. Naučnici smatraju da je to moguće jer je najnovije istraživanje pokazalo da to voće zaustavlja kretanje, a samim tim i širenje kancerogenih ćelija. - Ovo je jako uzbudljivo otkriće, jer sada možemo da iskoristimo prirodne komponente koje sadrži sok od šipka da bi pomogli mnogim ljudima koji boluju od karcinoma - rekla je dr Manuela Martins - Grin, koja je radila na istraživanju. Otkriveni sastojci šipka, kao što su masne kiseline, sprečavaju širenje različitih vrsta karcinoma, a naučnici se nadaju da bi sok od šipka mogao da ima sličan efekat i kod težih vrsta ove bolesti.

Iako se cink već godinama koristi u prevenciji i lečenju prehlade i gripa, naučnici su sada i zvanično potvrdili blagotvorno dejstvo ovog metala. Uzimanje cinka u obliku sirupa ili lozengi znatno skraćuje vreme prehlade i ublažava simptome respiratornih infekcija, zaključili su istraživači. Cink deluje na dva načina. Prvo ugrožava sposobnost rinovirusa, koji su odgovorni za oko 80 odsto prehlada, da se razmnožavaju. Drugo, cink blokira ove viruse da se zalepe za membrane ćelija i tako izazovu infekciju. Kod ispitanika koji su ga pili preventivno cink se takođe pokazao odlično jer je mali procenat ovih ljudi obolevao u sezoni respiratornih infekcija. Međutim, naučnici su upozorili da cink ne treba koristiti u obliku sprejeva za nos jer se dužom upotrebom može oštetiti čulo mirisa. Cinka u ishrani ima u mesu bademima itd. Stručnjaci preporučuju konzumiranje najmanje 10 do 15 miligrama cinka dnevno.

Kruška je bogata kalijumom, a siromašna natrijumom, što je čini nezamenljivom u uspostavljanju ravnoteže između ove dve soli, naročito kod osoba koje se teško odriču slanih jela. Sadrži šećere, naročito levulozu, ugljene hidrate, vitamine A, B1, B2, C i PP, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor, cink, hlor, bakar, gvožđe, mangan, jod, organske kiseline, pektin i vlakna. Preventivno se koristi u slučaju anemije, nedostatka minerala, fizičke i intelektualne premorenosti, crevnih tegoba, zatvora, artritisa, reumatizma, a odlična je i za ishranu dijabetičara. Ipak, i ovde treba imati na umu da su zrele kruške veoma kvarljive i otporne dan ili dva, zato ih čuvajte u frižideru.

Grožđe sadrži dekstrozu, fruktozu, levulozu i saharozu, malu količinu proteina, organske kiseline vinsku i jabučnu, karotin, vitamine A, B1, B2, B9 i C kao i vitaminske faktore P, kalijum, magnezijum, natrijum, hlor, fosfor, jod, pektin i tanin. Za ljusku crnog grožđa karakteristično je prisustvo plavog glikoksida enoksid i obojenog enocijanin, koji posebno osvežavaju. Interesantno je da je sastav grožđa veoma sličan majčinom mleku. A hranljiva biološka voda koju sadrži grožđe ulaze direktno u krv i sistem za varenje ne opterećujući ih masnoćom. Grožđe se naročito preporučuje dojiljama, rekovalescentima, starijima osobama i onima koji imaju otežano varenje. Lep grozd sa parčetom integralnog hleba može biti odlična zamena za obrok. Može se konzumirati za doručak ili užinu. Ukoliko želite da primenite detoksikaciju, preporučuje se detoksikacija grožđem.

Obilje voćnih kiselina i čak pet vrsta različitih šećera koje ovo voće sadrži zaslužni su za njegov tako prijatan ukus. Pored ovoga, šljiva sadrži i voćni alkohol sorbitol koji se koristi kao zamena za šećer u dijetetskim proizvodima. Sveža šljiva, a posebno suva, ima izuzetnu vrednost jer je laksativna, diuretična, hranljiva, bogata mineralima i vlaknima, izuzetne energetske vrednosti i štiti jetru. Šljiva je izvor šećera, vitamina A,B i C, mineralnih soli (gvožđa, kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, mangana, sluzi i vlakana). Preventivno se koristi kod anemije, fizičke i intelektualne premorenosti, depresije, zatvora, poremećaja funkcija jetre, hroničnog reumatizma i arterioskleroze. Idealna za ishranu je sveža, ali od nje mogu da se prave kompoti, džemovi, pekmezi, želei i tradicionalne poslastice. Šećer skoro da ne treba ni dodavati jer je šljiva veoma bogata voćnim šećerom.

Najnovije istraživanje Univerziteta Mančester pokazalo je da žene više paze na kozmetiku koju stavljaju na lice i telo nego na hranu koju kupuju za sebe i svoju porodicu. Važno je da proučimo namirnice koje svakodnevno koristimo i otkrijemo način na koji nam hrana može biti ne samo zadovoljstvo nego i lek. Istraživanja pokazuju da godišnje u svoj organizam unesemo oko pet kilograma aditiva i da je u proizvodnju hrane uključeno oko 3.500 vrsta različitih hemikalija koje se zadržavaju u našem organizmu. Budite oprezni sa voćem i povrćem koje kupujete u supermarketima. S obzirom na to da nikada nismo sigurni da li je hrana koju jedemo prskana hemikalijama, svaku namirnicu pre upotrebe potopite u vodu sa kašičicom sirćeta. Tako se sa voća i povrća najlakše skidaju teški metali.

Sezona gripa je počela, i pravo je vreme da se za nju pripremimo. Lekari upozoravaju da će ovu dosadnu i tešku virusnu infekciju mnogo lakše preboleti oni koji su pripremili svoj organizam i tako ojačali odbrambene mehanizme koji nas štite od infekcija. Između prehrane i imuniteta postoji čvrsta veza. Zima je vreme kada u ishrani koristimo znatno manje svežeg voća i povrća, što je već atak na otpornost našeg organizma, ali zato postoji niz namirnica i začina kojima se može pojačati prirodna zaštita organizma. Unošenje dovoljne količine tečnosti posebno je važno. Prednost se daje pilećoj supi koja podstiče lučenje sluzi i skraćuje zadržavanje virusa na sluznici. Zajedno sa supom, virusi dolaze u želudac gde ih čekaju pakleni uslovi - kiselina i drugi probavni sokovi. Sličan efekat imaju čajevi i drugi topli napici. Količinu crne kafe valja smanjiti, a alkohol izbegavati.

Sprečava anemiju, oslobađa od bolova u mišićima, nezamenljiv je borac protiv bronhitisa, gihta, depresije i dijabetesa. Reč je samo o supernamirnici - kukuruzu. Ali to nije sve, kukuruz poboljšava koncentraciju, naročito se savetuje sportistima zbog kondicije, jača nervni sistem, čisti krvne sudove, digestivni trakt i odličan je diuretik. Zahvaljujući obilju vitamina B1 (jedan kukuruz zadovolji 24 odsto od ukupnih dnevnih potreba), koji je sastavni deo enzimskih reakcija vezanih za stvaranje energije, takođe igra važnu ulogu u kognitivnim funkcijama mozga jer je potreban u sintezi acetilholina. Acetilholin predstavlja neurotransmitere neophodne za memoriju. Nedostatak acetilholina vezuje se za bolesti koji se javljaju starenjem, kao što su senilnost i Alchajmerova bolest. Zbog velikog sadržaja biljnih vlakana, odličan je diuretik i pomaže u regulisanju zatvora.

Ako vam treba snažno sredstvo protiv upala koje će olakšati bol u zglobovima, pokušajte s bosiljkom. Bosiljak se istraživanjima pokazao kao snažan protivupalni lek kod olakšavanja bolova nastalih zbog artritisa. Bosiljak se kao začinska i lekovita biljka koristi vekovima. Ako ga koristite kao začin na taj način možete da podstaknete apetit i da povoljno utičete na varenje i ravnotežu crevne flore. Može da pomogne i dijabetičarima jer snižava nivo glukoze u krvi. U obliku čajeva najčešće se primjenjuje kod lečenja upala (želuca, creva), kod bolesti mokraćnih organa (bubrega, bešike). Ublažava kašalj, leči afte, a služi odličan je i za smirivanje promuklosti. Ulje bosiljka smatra se odličnim sredstvom protiv akni. Povoljno deluje i na nervni sistem: smiruje napetost, migrenu, poboljšava pamćenje i otklanja mentalni umor. Oblozi od bosiljka pospešuju zarastanje rana.

Osećate se iscrpljeno? Ujutro se teškom mukom izvlačite iz kreveta? U tom slučaju pojedite šaku kikirikija koji je bogat folnom kiselinom, jer je ovaj specijalni vitamin pravi garant dobrog raspoloženja. Norveški stručnjaci su otkrili da nedostatak folne kiseline može da dovede do depresije. Ako ne unosite dovoljno folne kiseline u organizam, povećava se proizvodnja homocisteina, produkta koji se stvara tokom metabolizma i koji snižava nivo hormona sreće serotonina. “Žene su izložene dvostruko većem riziku od depresije nego muškarci”, kaže profesor Peter Bung, ginekolog iz Bona. U kombinaciji sa vitaminom B, folna kiselina duže deluje. Nemačko društvo za namirnice preporučuje dnevnu dozu od 600 mikrograma folne kiseline, koliko sadrži 50 g kvasca, 100 g pšeničnih klica, 500 g suncokreta ili 500 g peršuna. Energetska supstanca folna kiselina sprečava arteriosklerozu i moždani udar.

Kada nas glad obuzme zaronimo glavu u frižider i ne biramo šta ćemo jesti. Pre ćemo posegnuti za čokoladom nego za jabukom. Mozgu je potrebno vreme da bi registrovao da smo siti (na pun želudac reaguje sa 15 minuta zakašnjenja), a kada jedemo brzo i usled napada gladi, naprosto proždiremo hranu. Jedite sporije, jer tako ostavljate mozgu dovoljno vremena da reaguje kada je želudac optimalno pun. Manjak sna usporava metabolizam, a to znači da ćemo sagorevati manje kalorija. Poremećaj ritma ishrane dovodi i do nepravilnog varenja, što znači da treba dovoljno da spavate. Ako u organizam unosite mnogo tečnosti ubrzavate metabolizam, a na taj način se organizam brže čisti od toksina. Iako se godinama verovalo da nam se apetit povećava kada razmišljamo o hrani, najnovija istraživanja pokazuju sasvim suprotno, da maštanje o hrani smanjuje apetit.

Jabuka je jedino voće koje može da se jede ujutru i uveče pred spavanje, pre i posle obroka, u suštini jedino voće za koje ne važi uobičajeno pravilo da se jede mimo obroka. Zrela jabuka sadrži oko 12 odsto šećera, vitamine A, B1, B2, C i PP, organske kiseline (jabučna kiselina koja štiti creva), mineralne soli i oligoelemente, kalcijum, fosfor, natrijum, hlor, gvožđe, magnezijum, sumpor, bakar, cink i kalijum koji je neophodan za dobro funkcionisanje nervnog sistema i srčanog mišića, a pektin smanjuje holesterol u krvi. Jabuka je odlična za jačanje mišića i nerava, pročišćava krv, redukuje holesterol i čuva zube, i odličan je regulator telesne težine.

Bromelain se dobija ekstrahovanjem iz ananasa. Sam ovaj enzim veoma je efikasan kada je reč o ublažavanju i lečenju upale koja se javlja u mišićima i tkivima, kao i kada je reč o samom procesu varenja. Što se dodataka tiče, u njihovoj osnovi nalaze se enzimi koji se dobijaju iz stabljike ananasa. Bromelain se takođe smatra jako efikasnim razređivačem krvi, kao i supstancom koja se odlikuje svojstvima pomoću kojih se sprečavaaju upale. Funkcioniše tako što najpre razlaže fibrin, protein koji učestvuje u zgrušavanju krvi i na taj način otežava pravilnu cirkulaciju i sprečava pravilno odvijanje procesa u kome se tkiva oslobađaju suvišnih tečnosti. Još jedna od pozitivnih strana ovog enzima jeste sposobnost da zaustavi proizvodnju jedinjenja odgovornih za izazivanje otoka i bola.