Hladno ceđeno susamovo ulje koristi se kao lek u tradicionalnoj azijskoj medicini jer sadrži lignane, specifične fitonutrimente koji imaju korisno dejstvo na opšte, a posebno na zdravlje srca i krvnih sudova. Jača imuno sistem, snižavajući nivo prostaglandina i leukotrijena, komponenti imunog sistema koje su povezane sa nastankom zapaljenskih procesa u organizmu. Sezamin, sastojak susamovog ulja, svojim antioksidantnim dejstvom sprečava stvaranje superoksida čime doprinosi snižavanju krvnog pritiska. Bogato je vitaminima E i B6, kao i mineralima, magnezijumom i gvožđem. Pogodno je za sve načine kuvanja, ali zbog jakog ukusa meša se sa suncokretovim uljem.

Ima izuzetno prijatan ukus pa se u kuhinji može iskoristiti kao preliv za salate, za kuvanje, spremanje peciva i kolača. Ne preporučuje se da se uzima više od jedne kašičice dnevno, jer može da razvije simptome trovanja. Sadrži dosta esencijalnih nezasićenih masnih kiselina koje su neophodne organizmu za normalno funkcionisanje. Bogato je proteinima, vitaminima A, B1, B2, C, D, E i K i mineralima, pogotovo fosforom, gvožđem, magnezijumom i cinkom. Štiti organizam od infekcija, jača imuni sistem, štiti srce i krvne sudove snižavajući nivo triglicerida, a povećavajući nivo HDL - dobrog holesterola. Oboljenja na koje bi bundevino ulje moglo delovati su povišeni krvni pritisak, bolesti srca, smetnje pri mokrenju kod uvećane prostate, dijabetes, reumatizam, osteoporoza, različita oboljenja kože. Povećava količinu i kvalitet spermatozoida.

Koristi se od antičkih vremena za spremanje raznih jela i salata. Od svih biljnih ulja ima najbolji odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Sadrži visok nivo nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju loš holesterol LDL. Maslinovo ulje sadrži brojne antioksidante, vitamine E, A, D i K, karoten i lecitin (prirodni antioksidant koji stimuliše metabolizam šećera, masnoća i belančevina). Njegova lekovita svojstva su brojna: štiti srce i krvne sudove, preporučuje se kod kožnih bolesti, neurodermatita, većih mentalnih opterećenja i alergija, usporava proces starenja, sprečava dijabetes, pozitivno utiče na digestivni trakt, ima efekat majčinog mleka koji doprinosi razvoju centralnog nervnog sistema kod beba i dece. Odličan je za tretman opekotina, koristi se i kao ulje za sunčanje - dermatolozi tvrde da poseduje UV zaštitni faktor 20.

Kuvari ga rado koriste zbog njegovog nemasnog, blagog, koštunjavog ukusa. Odličan je za spremanje salata i preliva, ali i za kuvanje. Blagotvorno deluje na naše zdravlje jer poseduje visok nivo vitamina E i omega-6 kiseline. Smanjuje agregaciju krvnih pločica, sprečava nastanak hipertenzije izazvane viškom natrijuma, pomaže normalizovanju stanja lezija koje se javljaju kod gojaznosti i dijabetesa, povišava nivo HDL - dobrog holesterola, a snižava nivo LDL - lošeg holesterola. Osim za jelo, koristi se i za masiranje, jer usporava proces starenja kože, ima regenerativna svojstva i ublažava pojavu strija.

Preporučuje se za spremanje salata, ali nije pogodno za kuvanje, jer ne podnosi visoke temperature. Ima izrazito gorak ukus i prepoznatljivo je po tamnoj boji. Bogato je omega-3 i omega-6 masnim kiselinama, različitim antioksidantima, karotenom, kao i vitaminima A i E. Neguje kardiovaskularni sistem, smanjuje trigliceride i holesterol. Jača imuno sistem i korisno je kod oboljenja organa za varenje, ali se ne preporučuje osobama koje pate od gastritisa jer može da im naglasi tegobe. Pomaže kod alergija raznih vrsta i upotrebljava se za obloge u slučaju opekotina i promrzlina ekstremiteta.

Cimet je od davnina poznat kao izuzetna biljka koju narodna medicina koristi u velikom broju svojih pripravaka Osim što se pokazao kao izuzetan lek u borbi protiv svih problema sa probavnim sistemom i želucem, on se takođe koristi i kao sredstvo protiv bolova i tegoba za vreme menstruacije. Sa 3 dl vruće vode prelijte oko 1cm korice cimeta. Ostavite da odstoji oko 15-ak minuta. Dobijeni napitak procedite i dodajte jednu malu kašičicu meda. Ovaj pripravak uzimajte 2-3 puta na dan, nakon čega ćete osetiti znatno olakšanje i nestajanje menstrualne napetosti i bolova.

Akai bobica eliminiše slobodne radikale iz tela koji dovode do vidljivih znakova starenja i bolesti. Ovaj biljka raste na palmama u prašumana severnog toka Amazona. Tradicionalno se koristi za antistres terapije i jačanje imuniteta. Ona dovodi u ravnotežu krvni pritisak, normalizuje nivo holesterola i čisti jetru. Isključivo u napicima Od akai bobica uglavnom se prave napici koji zbog kombinacije aminokiselina, vitamina A, B1 i E, te omega 3 i omega 9 masnih kiselina, čine izvrstan nutritivni dodatak ishrani, za koji nije zabeleženo neželjeno dejstvo, sigurna je za korišćenje. Akai bobice poboljšavaju mentalne sposobnosti jer usled boljeg protoka krvi mozak funkcioniše efikasnije, održava se endokrini balans, sprečava senilnost i depresija, poboljšava raspoloženje.

Zahvaljujući beta karotenu, hlorofilu, vitaminima C, B12, K, kao i esencijalnim masnim kiselinama, peršun je mnogo više od začinske biljke predivne arome. Pravi je spas za umoran imuni sistem, saveznik u borbi za zdravije krvne sudove, bubrege, odličan je protiv infekcija, anemije...Profesionalne kuvarice, ali i domaćice i zaposlene majke koje svakodnevno smišljaju koje zdravo jelo da ponude članovima porodice, od svih začinskih biljaka najčešće koriste listiće koji rastu zahvaljujući ukusnom belom korenu, takođe redovnom sastojku mnogih kuvanih jela i salata. Ukus zelenih listova dobro je poznat, ali ono što mnogi koji peršun jedu bezmalo svakodnevno ne znaju je da je ova biljka na listi sedam začina sa najmoćnijim lekovitim svojstvima. U društvu peršuna nalaze se i đumbir, origano, cimet, kurkuma, žalfija i crvena paprika. Peršun raste u većini klimatskih uslova i može se naći u svežem stanju tokom cele godine.

Ako se ujutru teško budite, mnogo vam vremena treba da se rasanite, tokom dana ste rasejani, teško se koncentrišete i napeti ste, znači da vašem organizmu nedostaje magnezijum. Isti razlog je i ako uveče ne uspevate da zaspite, poručuju italijanski naučnici. Mnogobrojne studije pokazale su da je magnezijum izuzetno značajan u više od trista biohemijskih reakcija, koje se konstantno dešavaju u našem organizmu. Da bismo bili vitalni, i sposobni za različite poslove, moramo ga imati dovoljno u ćelijama. Proračuni pokazuju da nam hrana to ne obezbeđuje u potpunosti. Dnevne potrebe za ovim bioelementom su šest miligrama po kilogramu telesne težine, a hranom se unosi najviše 250 miligrama. To znači da je osobi teškoj pedeset kilograma, u normalnim okolnostima, potrebno 300 miligrama magnezijuma. U nekim životnim situacijama (trudnoća), treba čak i više.

Male, crvene i kisele brusnice izuzetno su bogate fenolima, hemikalijama koje se bore protiv slobodnih radikala, koji oštećuju ćelijsku DNK i doprinose ubrzanom starenju i različitim vrstama kancera. Brusnice su se pokazale kao moćan saveznik u borbi sa urinarnim infekcijama, jer tanin sprečava bakterije da se zadržavaju na zidovima urinarnog trakta. One smanjuju nivo lošeg (LDL) holesterola, a da povećavaju nivo dobrog (HDL) holesterola. Brusnice bi trebalo koristiti sveže, čvrste na dodir i pune soka i mesa. Što je boja tamnija i bogatija, to je veća koncentracija antioksidansa u njima. Mogu se čuvati u zamrzivaču nekoliko meseci. Pre nego što se zamrznu, treba da se uklone sve oštećene bobice.

Đumbir je tropska biljka čija stabljika podseća na trsku i može da naraste do jednog metra u visinu. Koren je mesnat, debeo i veoma aromatičan. U 100 g đumbira ima oko 80 kcal, od čega 1,82 g proteina, 0,75 g masti i 18 g ugljenih hidrata. Đumbir se još od davnina koristio i kao hrana i kao lek, pa se tako u kineskim zapisima koji datiraju iz 4. veka jasno navodi da je ova biljka odličan lek protiv mučnine, bolova u stomaku, zubobolje, krvarenja i reumatizma. U srednjem veku su mu evropski vladari pripisivali razna afrodizijačka svojstva, a u 16. veku korišćen je kao lek protiv kuge. U Indiji se sada žuti đumbir koristi za ubrzavanje varenja, lečenje srčanih bolesti i zaceljivanje rana.

Kupina je lekovita svakim svojim delom, korenom, listom cvetom i plodom. Bogata organskim gvožđem, kupina je postala nezamenljiva u ishrani dece, trudnica, dojilja, kao i osoba u pubertetu i klimakretijumu, dok sok od kupina deluje podsticajno na rad jetre. Poznata od davnina i koričćena kao lek pominje se u mnogim istorijskim spisima. Ona u plodu sadrži veoma malo ugljenih hidrata (6%), belančevina 0.9% i 1% masti uz veći procenat suve materije (20%). Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Među vitaminima najzastupljeniji su B1, B2, C i PP, dok betakarotena ima nešto manje. Od drugih važnih lekovitih sastojaga sadrži galotanin u većem procentu (8%) inozit i organske kiseline. Listovi sadrže pektin, a dok su sveži i znatnu količinu vitamina C.

Dragoceni sastojci susamovih semenki se bolje apsorbuju ako se one zgnjece i samelju. Ukoliko se samlevene semenke pomešaju sa susamovim uljem, dobije se namaz tahini. . Tahini, sastavni deo istočne kuhinje je puter od pečenog, mlevenog susama. - Ovaj puter je biljni izvor kalcijuma, koji telo absorbuje mnogo brže od onog iz mleka - Semenke susama od koga se tahini pravi, bogate su proteinima, kalcijumom, gvožđem, fosforom, i vitaminima B grupe. Sadrže sve aminokiseline, od kojih najviše metionina, snažnog antioksidansa, vrlo važnog za funkcionisanje jetre. Zbog obilja vitamina i minerala, tahini blagotvorno deluje na smanjenje holesterola u krvi, a time i na srčana oboljenja. Zbog kalcijuma pozitivno utiče na otklanjanje problema sa kostima i zglobovima. Ovaj puter ima prijatan, specifan ukus. Možete da ga jedete samog ili da ga mešate sa medom, leblebijama ili malteksom.

Vrednost paprike bilo sveže ili osušene jeste da sadrži dosta C vitamina i kapsarin koji joj daje ljutinu, a koji podstiču apetit i lučenje želudačnih sokova, čime se ubrzava proces varenja i tako sprečava nepotrebno truljenje i fermentacija u crevima. Sadrži dosta vode, vitamina, kalijuma, fosfora i magnezijuma. Osvežava i jača želudac, širi krvne sudove, čuva jetru, ima dezinfekciona svojstva, antireumatična i sprečava nadimanje. Takođe poboljšava cirkulaciju i odlična je za dijetetske niskokalorične režime ishrane jer je bogata vodom i pomaže u eliminaciji masti. Zbog obilja vlakana brzo zasićuje, zbog čega se unosi manje hrane. Obična paprika podstiče pražnjenje creva jer deluje kao laksativ, a ljuta paprika ubrzava metabolizam.

Tikvice je povrće koje štiti oči od katarakte, pokazuje istraživanje naučnika sa Harvarda. U istraživanju koje je trajalo 13 godina, učestvovale su medicinske sestre. Ispitivan je uticaj hrane na zdravlje. Pokazalo se da žene koje su jele povrće bogato betakarotenom imaju za 39 odsto manje šanse da obole od katarakte. Uz spanać i slatki krompir, tikvice su bile jedno od povrća koje je najviše štitilo od ove bolesti. Zanimljivo je da se kod žena, koje su jele šargarepu rizik od katarakte nije smanjio. Stručnjaci to objašnjavaju činjenicom da, za razliku od šargarepe, tikvice sadrže puno kalijuma. Kalijum pomaže u sprečavanju visokog krvnog pritiska, koji doprinosi nastajanju katarakta. Tikvice sadrže i više od trećine preporučene dnevne količine vitamina C. Ovaj antioksidans štiti oči od oksidativnog oštećenja koje uzrokuje bolesti očiju poput katarakte.