Ova dvogodisnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog lisca spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Koristi se citava biljka, upotrebljava se preko cele godine, bogata vitaminima i mineralima, lako probavljiva, moze se uzimati bez ogranicenja i opasnosti od stetnih posledica. Pored izuzetnog bogatstva belancevinama, mastima i ugljenim hidratima, cvekla sadrzi gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Znacajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12, izuzetno retkog u namernicama biljnog porekla a tako vaznog za vegetarijance. Zahvaljujuci prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku od cvekle, a utice i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka deluje i antikancerozno.

Pelin je trajna biljka s razgranjenom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cvate u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od caške s uskim lapovima, bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog vencica, 5 prašnika i nadraslim pesticem.. I dok je u nas pelen simbol jada, cemera, dotle su nekada Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i pocasti, pobednika najbolje pobednike napijali napitkom od pelena, ubedjeni da je to najveca nagrada za pobednika, jer im se po tadašnjem shvatanju, obezbedjuje dobro i vecno zdravlje, najvece zemaljsko bogastvo. U ostalom i latinski naziv pelena ima simbolicno znacenje tj. ime biljke treba da deluje psihosugestivno na coveka, da veruje da ce biti zdrav i cio. Pelin je odličan prirodni lek za čišćenje krvi i jačanje želuca.

Ovu grupu diuretika sačinjavaju prirodne supstance u vidu hrane i napitaka koje mogu da izazovu i pojačaju mokrenje. Ljudi često pokušavaju da pronađu krajnje jednostavna i neškodljiva sredstva koja pomažu u čišćenju organizma od toksina, štetnih masti, kao i u smanjenju nagomilavanja vode u organizmu. Jedan od takvih načina jeste i upotreba diuretika. U pitanju je zapravo određena vrsta hrane, kao i napitaka, koji prirodnim putem povećavaju količinu urina koju osoba kasnije izbacuje iz tela. Prirodni diuretici povećavaju količinu mokraće koja se izbacuje iz tela, i to tako što smanjuju retenziju vode, kao i ponovno apsorbovanje većih količina vode kroz bubrege. Navodimo listu prirodnih diuretika sa detaljnijim opisom njihovih pozitivnih strana:

Fango, lekovito mineralno blato, kao jedinstveno biološko lekovito i kozmetičko sredstvo, dobro je poznato i priznato u svetu kozmetike i alternativnih metoda lečenja. Fango se dobija od vulkanskih naslaga koje su se taložile milionima godina. U tu se svrhu vulkansko kamenje usitnjava te potom tradicionalno meša s termalnom mineralnom vodom kako bi se dobilo blato, tj masa koja se najlakše može naneti direktno na telo. Nakon mešanja, fango se, zavisno o svrsi terapije, koristi hladno ili, češće, zagrejano na temperaturu tela ili na oko 50 ° C, te se potom uglavnom nanosi u sloju od nekoliko centimetara direktno na kožu, gde se ostavlja da deluje između 20 i 40 minuta. Da bi se još više pojačalo dejstvo zagrejanog fanga, telo se dodatno obavija prozirnom plastičnom folijom ili omota u vuneni pokrivač.

Opasnost od preloma ređe se beleži kod osoba koje unose više voće, povrća i žitarica. Žene koje koje unose veće količine voća, povrća i žitarica manje su podložne prelomima kostiju, pokazali su rezultati istraživanja objavljenog u specijalizovanom američkom časopisu posvećenom ishrani American Journal of Clinical Nutrition. Brojne studije potvrdile su da osobe koje više unose određene nutrijente, poput kalcijuma i vitmina D, mogu na taj način održati veću gustinu kostiju i smanjiti rizik od preloma. „Problem je što ne unosimo pojedinačne materije već hranu", ističe Lisa Langsetmo sa Univerziteta „Mekgil" u kanadskom gradu Montrealu. Na uzorku od više od 5.000 ispitanika, 3.539 žena u postmenopauzi i 1.649 muškaraca starijih od 50 godina, kanadski stručnjaci predvođeni Lisom Langsetmo ispitali su veze između povećanog dnevnog unosa namirnica veće „nutritivne gustine" i rizika od preloma.

Sigurno već znate da je vitamin C najbolji prijatelj u borbi protiv infekcija, virusa, umora, ali on takođe olakšava apsorpciju gvožđa. Zvanična dnevna doza vitamina C je 60mg, mada se na osnovu nekih novih studija preporučuje i 1000mg, a za bolesne osobe još više. Potrebe za njim zadovoljićete unosom svežeg voća i povrća jer se termičkom obradom vitamin C uništava. Poređenja radi, svež kupus prilikom rendanja izgubi 6-9mg vitamina C na 100 grama, dok se prilikom kuvanja izgubi čak 37mg. Ako namirnica treba da se obradi, neka to bude što kraće i u maloj količini vode. Vitaminom C su posebno bogati južno voće (30-50mg/100g), kivi (80 mg) i kupus (50 mg), ali i šipak, paprika, peršun, paradajz, jagode, spanać…

Vitamina A ili beta-karotena ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama životinjskog porekla − ribi, džigerici i mlečnim proizvodima, vitamin A je u obliku retinola i dehidroretinola, dok se u namirnicama biljnog porekla nalazi kao provitamin A, koji je posebno važan u obliku beta-karotena. Dnevno je potrebno da unesete 2,1mg provitamina A. Izuzetno je važan kao čuvar vida, ali i u zaštiti kože i sluzokože. Biljne namirnice bogate beta-karotenom su šargarepa, bundeva i ostalo tamnonarandžasto voće i povrće, alge, tamnozeleno lisnato povrće... Kuvanjem se provitamin i vitamin A ne uništavaju, a pošto nisu rastvorljivi u vodi, ostaju najvećim delom u namirnicama. Ne treba preterivati sa njegovim unošenjem jer se u većim količinama akumulira u organizmu, što može dovesti do intoksikacije.

Kompleks vitamina B utiče pozitivno na stres i nerviranje, drugim rečima jača vaše nerve. Ove vitamine ćete naći u mesu, mleku i ribi, iznutricama, integralnim žitaricama, jajima, pirinču… B1 − ima veoma važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, ali i u funkcionisanju nervnog sistema. Najbolji izvor B1 vitamina su integralne žitarice, hleb, crveno meso, žumance i zeleno povrće. ...B3 − Ima važnu funkciju u normalnom radu mozga i regulaciji krvnog pritiska, a značajan izvor ovog vitamina je kikiriki......B6 − ima zapaženu ulogu u metabolizmu pojedinih amino kiselina, masti i glukoze. Učestvuje i u sintezi hemoglobina. Ima ga u orasima, pirinču i bananama, sardinama.....B9 (folna kiselina) − značajan je za razvoj novih ćelija, a naročito kod stvaranja crvenih krvnih zrnaca. Zbog ove uloge folna kiselina je neophodna u ishrani dece i trudnica.

Nar ima izuzetno visok sadržaj antioksidanta polifenola koji umanjuje oštećenje ćelija. Sok od ovog voća preporučuje se bolesnicima na dijalizi jer smanjuje rizik od infekcija. Bubrežni bolesnici na dijalizi, koji tri puta nedeljno piju po pola čaše soka od nara, izloženi su manjem riziku od infekcija, koje su među glavnim uzročnicima smrtnosti među ovakvim pacijentima, poručili su izraelski stručnjaci iz Bolnice zapadne Galileje u Nahariji. Istraživanje je obavljeno na 110 pacijenata od kojih je polovina tokom godinu dana tri puta nedeljno pila sok od nara, dok je druga polovina dobijala neki drugi napitak, preneo je Rojters. Kod onih koji su pili sok od nara je utvrđena manja koncentracija inflamatornih molekula u krvi i oni su ređe imali potrebu za hospitalizacijom od pacijenata iz kontrolne grupe.

Ehinacea je jedna od najpopularnijih biljaka u svetu koja jača imuni sistem, ublažava prehladu i kijavicu i leči mnoge bolesti Poznato je da su ehinaceu koristili Indijanci kao lek, najviše protiv ugriza zmija. U zvaničnoj medicinskoj upotrebi je od 1887. i koristi se za lečenje većeg broja bolesti. Ipak, 1930. godine u Nemačkoj počinju savremena istraživanja o lekovitom delovanju ove biljke i od tada je ehinacea u centru pažnje mnogih studija jer jača odbrambena svojstva organizma. Deluje protivupalno, zaustavlja širenje bakterije, leči i kožne rane: akne, ekceme, ubode i ugrize. Kako ehinacea nema neželjenih dejstava, savetuje se njeno korišćenje kao preventive. Ispitivanja su pokazala da ova biljka stimuliše proizvodnju belih krvnih zrnaca direktno u koštanoj srži.

Metvica - Mentha piperita, vrlo je korisna, lekovita začinska biljka, a od više vrsta metvice koje postoje, najlepši i najudobniji, osvežavajući miris ima upravo paprena menta. Za čaj uzmite kašičicu lišća suve nane, prelijte šoljom ključale vode i procedite nakon 5 minuta. Čaj je odličan prirodni tonik za jačanje celog organizma zimi i za osveženje i rashlađivanje tokom leta. U kombinaciji sa kamilicom ili majčinom dušicom i melisom pomoći će kod bolova u želucu, mučnine i povraćanja. Uz dodatak kičice i stolisnika pojačava rad želuca i pomaže kod manjka želudačne kiseline. Čaj od metvice dobar je za ispiranje usne šupljine, za zdravlje i bolji dah, sa malo kadulje smiriće i upalu zubnog mesa. Glavni sastojak metvice je eterično ulje koje u ispitivanju mora da sadrži najmanje 40% mentola. U aroma lampici to će ulje osvežiti vaš prostor, uklonite nepoželjne mirise, olakšaće vam disanje ukoliko ste prehlađeni.

Matičnjak - Melissa oficinalis, lekovita je biljka koja smiruje ubrzane otkucaje srca, olakšava san, ublažava probavne smetnje, napetost i depresiju. Pomaže i kod povišenog krvnog pritiska te kod svakodnevnog stresa. Dve kašičice lista matičnjaka prelijte sa 2,5 dl vrele vode i ostavite pokriveno u posudi desetak minuta. Procedite i popijte pre spavanja. Za smirenje i opuštanje mišića celog organizma, protiv glavobolje i migrene, za mirniji san preporučam kupku od matičnjaka. Uživajte pola sata u lekovitoj blagodati i ugodnom mirisu melise. Za kupelj skuvajte 1-2 litre čaja, procedite i izlijte u kadu za kupanje. Kašiku mleka pomešajte sa l0 kapi eteričnog ulja melise ili pomorandže i dodajte u kupelj. Glavna lekovita i aktivna materija kod melise je njeno eterično ulje pa će i ovaj dodatak pojačati lekovito delovanje kupki.

Majčina dušica - Thimus serpillum, upotrebljava se kao začinska i lekovita biljka našeg podneblja. Kašičicu osušene majčine dušice prelijte šoljom ključale vode (oko 2,5 dl), posle 10 minuta procedite i zasladite bagremovim medom . Pijte jednu do tri šoljice dnevno, pre obroka. Ubrzo ćete se uveriti kako nestaju vaše tegobe sa varenjem - nadutost, bolovi, zatvor, grčevi. Ta biljka svojim delotvornim lekovitim materijama (saponini, tanini, eterično ulje sa timol i karvakrol i dr), leči bolesti probavnog, ali i disajnog sistema. Glavni sastojak je eterično ulje sa dezinfekcionim, antibakterijskim i antimikotičko svojstvima. Stoga majčinu dušicu uspešno koristimo u čajevima i tinkturama kod Helicobacter pilori, E. coli, Ureaplasma i Candide. U inhalacijama pomaže kod upala sinusa i bronhitisa za dezinfekciju tih puteva i lakše iskašljavanje.

Hmelj se vekovima koristi kao prirodni lek u narodnoj medicini. Povoljno deluje na organe za varenje, nervni sistem i "ženske bolesti". Hmelj je kao zeljasta biljka rasprostranjen u srednjoj Evropi i zapadnoj Aziji. Hmelj (latinski naziv - Humulus lupulus) ima gorak ukus, ali povoljno deluje na organe za varenje, nervni sistem i "ženske bolesti". Za proizvodnju piva i lekovite preparate koriste se osušene šišarke veličine prsta. Pored proizvodnje piva, hmelj se u velikoj meri koristi za proizvodnju raznih lekovitih prirodnih preparata: suvi ekstrakti hmelja, tečna infuza, alkoholne tinkture, melasa za dodatak čajevima ili nekim lekovitim napicima. Za nadražena creva i probleme sa varenjem preporučujemo čaj (nekoliko puta dnevno) od kombinacije hmelja, kamilice, nane i belog sleza. Za smanjenje napetosti savetujemo čaj sa kombinacijom: kamilice, hmelja, lipovog cveta i valerijane.

Mnogo je razloga da jedemo kesten, podsećaju nutricionisti. Aromatični plodovi sa čvrstom opnom tamnosmeđe boje odličan su izvor minerala, vitamina i vlakana, a uz to imaju manje kalorija i masnoća nego drugo orašasto voće. Prva asocijacija na pomen orašastih plodova umesto oraha, lešnika ili badema, malobrojnoj brupi iskrenih ljubitelja je kesten. Pečen, kuvan, kao pire, u tortama, kolačima i egzotičnim prelivima za jela sa mesom samo su neki od „oblika" koje to aromatično voće može imati. Odličan ukus prate podjednako dobra svojstva koja su se pokazala kao veoma korisna za zdravlje. Od ostalih orašastih plodova razlikuje se nižim nivoom masti, i jedini sadrži vitamin C. Dijetolozi naglašavaju da je, za razliku od plodova oraha, leske i bukve, kojima je osnovni sastojak masno ulje, glavni sastavni deo kestena skrob, kojeg u sirovom semenu ima oko 44 odsto.