Mnogi da izbegavaju zbog snažnog mirisa, ali ako imate povišen pritisak ili problem sa imunitetom, bilo bi dobro da beli luk jedete češće. Zašto je zdrav? Sadrži neke supstance na bazi sumpora koje imaju antibiotsko dejstvo, šire krvne sudove i sprečavaju zgrušavanje krvi. U kombinaciji sa kalijumom, selenom i vitaminima A i C, te supstance jaèaju imunološki sistem. Evropska studija „Beli luk i zdravlje“ potvrdila je da redovno konzumiranje belog luka snižava krvni pritisak i holesterol, spreèava arteriosklerozu i štiti od tumora, naročito tumora creva. Kad kupujete, birajte glavice koje su teške i čvrste, imaju suvu ljusku i kompaktne čenove. Ne kupujte mekane glavice sa mrljama od buđi ili glavice koje su proklijale. Čuvajte vence belog luka na tamnom i suvom mestu; mogu da stoje i po nekoliko meseci. . (Blic)

Novo otkriće ukazuje na to da bi kakao flavanol mogao biti važan deo zdrave ishrane za ljude sa kardiovaskularnim bolestima. Istraživanje koje su uradili eminentni stručnjaci govori da se dnevnim konzumiranjem kakao flavanola više nego duplirala broj aktivnih angiogenih ćelija u krvi. Dokazano je da ove ćelije utiču na funkcije obnavljanja i održavanja sudova, a rezultat toga su zdravi krvni sudovi. Slabo funkcionisanje krvnih sudova predstavlja rani stadijum u razvoju kardiovaskularnih bolesti, uključujući i koronarnu bolest srca. Povećani nivo angiogenih ćelija se, takođe, povezuje sa smanjenim rizikom od smrti usled kardiovaskularnih bolesti. Drugo važno istraživanje je pokazalo da fizička aktivnost i eksperimentalna terapija lekovima mogu da povećaju nivo angiogenih ćelija u krvi, ali u svakom slučaju prvo pomenuta studija objavljena je prva koja je pokazala takvu korist od promene načina ishrane.

Mozak je pokretač celog tela i omogućava da živimo život svom njegovom puninom. Očuvajte zdravlje mozga i bistar um pomoću navedenih metoda. Zaposlite mozak - još uvek nije dokazano da razne ukrštenice, sudoku i ostale zagonetke održavaju mozak u formi. No, uprkos tome, sasvim je jasno da je nedostatak obrazovanja jak indikator propadanja sposobnosti dobrog kognitivnog rasuđivanja. Što više pokušavate naučiti, to ćete mentalno biti zdraviji u starijoj dobi. Ključ može biti u otkrivanju novih činjenica i informacija. Izazov nepoznatog donosi više beneficija nego sastavljanje iste slagalice ponovo i ponovo........ Zaobiđite suplemente - ovi proizvodi u zadnje vreme imaju lošu reputaciju, a čini se kako su i dobro poznati multivitamini samo bacanje novaca.

Prapostojbina mandarine je tropska Indokina. U Kini su sigurno bile poznate oko šestote godine pre nove ere,a oko tristote godine p.n.e. su postojali komercijalni zasadi u južnoj centralnoj Kini.U Evropi su bile poznate još u vreme Rimljana,ali tokom srednjeg veka nisu kultivirane.Ponovo su "otkrivene" 1805. kada su donešene u Englesku iz KineMandarine su savršeno voće jer su pune vitamina C i beta-karotena, minerala i vlakana. U 100 grama mandarina ima 30 mg vitamina C, što je dvostruko više od pomorandže, a razgradnjom beta-karotena dobijamo vitamin A koji je važan za vid i lepu kožu. U mandarinama ima folne kiseline, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, vitamina B1, B2 i B3 i vlakna koja su neophodna za uravnoteženu probavu. Od mandarina se nećete ni ugojiti jer 100 grama ovog voća sadrži tek 34 kalorije. Zbog svog diuretičkog svojstva pomažu i u borbi protiv celulita.

Jagode, kupine i borovnice sadrže visok nivo biljnih veza polifenola, koji štite mozak. Naime, voće koje sadrži narandžasti, crveni ili plavi pigment umanjuje rizik od gubitka pamćenja i poboljšava kognitivnu funkciju mozga, tvrde naučnici na osnovu dvomesečne laboratorijske studije provedene nad pacovima. Dobra vest je da prirodne veze polofenoli koji se nalaze u voću, povrću i u orašastim plodovima imaju antioksidativno i protivupalno delovanje, i štite mozak od starenja, kazao je naučnik Shibu Poulose koji je predstavio studiju, prenosi „Daily Telegraph”. Poulose je dodao i to da polifenoli koji se nalaze u bobičastom voću pomažu određenim ćelijama, nazvanim mikroglije, koje učestvuju u odbrani organizma, čiste toksične proteine odgovorne za starenje, gubitak pamćenja i štite od mentalnog propadanja.

S vremena na vreme, dobro je kravlje mleko zameniti biljnim. Biljna mleka se jednostavno prave i odlična su alternativa za osobe koje pate od laktozne intolerancije. Prijatnog, slatkastog ukusa, može da zameni mleko na svaki način. Pirinčano mleko je dijetalna, hranljiva i lako svarljiva namirnica. Bogato je ugljenim hidratima i belančevinama. Sadrži vitamin B1, B2, tiamin, riboflavin, niacin, fosfor, kalcijum, magnezijum. Dobro je za kosti i zube. Recept – U šerpu stavite jednu šoljicu integralnog pirinča i deset šoljica vode, poklopite i kada proključa smanjite temperaturu na najniži podeljak i kuvajte još pola sata. Nakon kuvanja smesu ohladite, pa procedite kroz gazu. Mleko možete da zasladite medom ili malteksom.

Možda niste znali da čaj od hibiskusa može da pomogne u snižavanju visokog krvnog pritiska. Do tog otkrića je došla američka nutricionistkinja Dijana Mekej, a prezentovala ga je na sastanku Američkog udruženja za srce. Mekejova je testirala 65 dobrovoljaca, od kojih je pola grupe slučajno izabranih ispitanika tokom šest nedelja pilo po tri šolje čaja od hibiskusa dnevno, dok su drugi pili placebo napitak koji je imao veštačku aromu i boju hibiskusa. Svi su se inače hranili kao i do tada i nisu menjali stil svojih aktivnosti. Rezultati su pokazali da je onima koji su pili čaj od hibiskusa sistolni (gornji) pritisak opao za 7,2 mm živinog stuba. Rezultati takođe pokazuju da su oni koji su imali najviši sistolni pritisak (129 i više) najbolje reagovali na čaj od hibiskusa jer je njihov sistolni pritisak opao u proseku za 13,2 mm živinog stuba, a dijastolni (donji) pritisak im je opao za 8,7 mm.

Ima veoma malo kalorija, kao i kupus. Bogat je vitaminom C i mineralima, folnom kiselinom, gvožđem, kalijumom, a sadrži i neke vitamine grupe B. Preporučuje se za dijetetske programe, a naročito osobama koje imaju problema sa debelim crevom i digestivnim traktom. Odličan je ako se brzo obari u vrućoj vodi ili na pari, a zbog manje količine vlakana manje i nadima. Nažalost, brzo gubi svojstva i može da se čuva samo nekoliko dana nakon kupovine. Ukoliko se prekuva, postaje gorak i gubi lekovita svojstva.

Ovo povrće ima veoma malo kalorija i 90 odsto vode. S druge strane obiluje belančevinama, vitaminom C i beta karotenom. Takođe, sadrži i značajnu količinu minerala kalijuma, gvožđa, magnezijuma, sumpora i bakra. Ono što ga posebno izdvaja je dobar odnos kalcijuma i fosfora, zbog čega telo lako koristi kalijum iz ovog povrća. Sok od kupusa leči upalu želuca i debelog creva. Bogat je celulozom, koja odlično poboljšava varenje i čisti organizam. Izvlači upale, tako da se često stavljaju obloge od kupusa, a preventivno se koristi kod kašlja i prehlada. Kupus sadrži tartronske kiseline koje usporavaju pretvaranje šećera i ostalih ugljenih hidrata u masti. Zato se često koristi u dijetetskim programima. Svež kupus kao salata i njegov sok ima antivirusna i antibakterijska svojstva. Pospešuje metabolizam estrogena i štiti od raka dojke i materice. Ako vas kupus nadima, odstranite koren i tvrda rebra i koristite samo lišće.

Ekstrakt biljke kudzu, poznate i pod nazivom japanska detelina, koji se koristi za lečenje alkoholičara, mogao bi da nađe primenu i u lečenju zavisnika od kokaina, poručuju stručnjaci farmaceutske kompanije "Gilead sajensiz". Testiranja na laboratorijskim pacovima su pokazala da ekstrat pomenute biljke može da ih spreči da uzmu kokain, kao i da mu se ponovo vrate kad se jednom od njega odviknu, prenosi Rojters. I pored obimnog znanja o neurobiologiji zavisnosti od droge, dosad ne postoji efikasan tretman protiv zavisnosti od kokaina, ističu stručnjaci "Gileada". Radi se o sintetičkom ekstraktu, pod nazivom "selektivni inhibitor aldehidne dehidrogenaze-2" (ALDH2i), koji deluje tako što povećava nivo jedinjenja tetrahidropapaverolina (THP) u organizmu. Kad se u organizmu zavisnika javi potreba za kokainom, povećava se nivo dopamina u mozgu, a THP neutrališe taj rast.

Medicinska svojstva ovog začina postepeno su se razotkrivala tokom vekova. Već odavno je izvesno da kurkuma poseduje anti-upalna svojstva, ali nedavna istraživanja su pokazala da je kurkuma - pravo čudo prirode. Potvrđen je blagotvorni učinak kurkume kod mnogih bolesti od raka do Alzheimerove bolesti. Razlozi zašto koristiti kurkumu u svakodnevnoj prehrani su mnogobrojni. Kurkuma poseduje antiseptička i antibakterijska svojstva, korisna je za dezinfekciju rana i opekotina. Sprečava rast raka dojke, a i prirodna je prevencija melanoma: kod postojećeg melanoma, ubija celije raka i sprečava njihov daljnji rast, zatim čisti jetru na prirodan način te je prirodni lek protiv bolova.

Sok od cvekle može da snizi visok krvni pritisak, pokazali su rezultati istraživanja britanske grupe naučnika iz instituta "Vilijam Harvej" u Londonu i s Univerziteta u Ekseteru. Konzumiranje dnevno po 250 mililitara soka od cvekle može da omogući dilataciju krvnih sudova i smanji krvni pritisak, preneli su francuski mediji. To znači, kako ističu naučnici, da taj sok može da ima veliki uticaj na oboljenja srca vezana za hipertenziju, čak isti kao i konvencionalniji metodi, poput uzimanja sredstava na bazi nitrata ili primenjivanja strogo određenog načina ishrane. Jedina sekundarna pojava ovog prirodnog leka je ljubičasta boja urina.

Krastavac je od davnina poznat lekarima kao povrće korisno kod problema sa bubrezima, bešikom i organima za varenje. Prema oceni savremenih dijetologa, reč je o odličnom dijuretiku, povrću koje je veoma važan deo uravnotežene ishrane, ali i neizbežnom 'stavkom' kozmetičke torbice. Kada je tokom 18. veka krastavac priznat kao važan deo ljudske ishrane i tako dospeo na još više trpeza širom sveta, nije bilo potrebno mnogo vremena da ljudi zaborave korisna svojstva ove biljke poznata od davnina. Poreklom iz Indije gde se gaji najverovatnije već više od tri hiljade godina, krastavac je veoma rano privukao pažnju vidara. Lekovita svojstva zelenih plodova bila su poznata još starim Grcima i Rimljanima, od kojih su kasnije i lekari u arapskim državama saznali za sastojke i osobine koje blagotvorno deluju na telo. Nekoliko stotina godina kasnije krastavce vidimo kao povrće koje rado imamo na trpezi.

Paprika se u narodnoj medicini koristila na niz načina - kao antidepresiv, antireumatik, afrodizijak, antiseptik, aromatik i diuretik. I sa dobrim razlogom. Paprika je odličan izvor vitamina C – sadrži do četiri puta više ovog vitamina od, recimo narandže. Crvena paprika obiluje i beta-karotenom, kao i vitaminima B6 i A. Paprika je dobra za cirkulaciju krvi, jačanje apetita, poboljšava varenje, vid, i umanjuje tegobe kod ateroskleroze. Naime, paprika sadrži citrin, koji kapilare čini elastičnima. Takođe sadrži i oko 20 spojeva iz grupe karotenoida, koji su prirodni antioksidansi i sprečavaju stvaranje slobodnih radikala. Od ljute paprike u narodnoj medicini postoji niz pripravaka za lečenje reumatskih bolova. Sokom od paprike leče se razni upalni procesi, na rpimer upala grla ili počeci infektivnih bolesti. Prah ljute crvene paprike koristi se za lečenje smetnji kod varenja i hemeroida.

Osim za kuvanje, koristi se i u proizvodnji margarina, ribljih konzervi, čokolade, keksa i finog peciva. Popularno je i u kozmetičkoj industriji jer omekšava kožu zbog velikog sadržaja proteina. Ali, osobe koje su alergične na kikiriki trebalo bi da izbegavaju ovo ulje. Poseduje visok sadržaj folne kiseline, koja pomaže regenerativna svojstva ćelija. Bogato je linolnom kiselinom, vitaminom E i kalijumom. Smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti i predstavlja efikasno sredstvo za izlučivanje žuči.