Ovo povrće je odličan laksativ i diuretik, umiruje organizam, štiti jetru i sprečava pojavu anemije. Ukusan i zasitan, a veoma je dragocen kod niskokaloričnih režima ishrane. Obiluje vitaminima A i E, proteinima i ugljenim hidratima, kalijumom i beta karotenom. Pri kupovini vodite računa da plod bude čvrst, neoštećene kore, sveže zelene peteljke i birajte manje plodove jer imaju manje semenki i sigurno su manje gorki. Kod mlađih plodova ne morate da skidate koru. Ako ga pečete u rerni, obavezno ga probušite viljuškom na više mesta da ne pukne. Možete ga seći na deblje ploške, posolite, pobiberite i obavezno ostavite 15 minuta da odstoji kako bi sva gorčina izašla. Odlično se kombinuje sa drugim povrćem, paprikom, paradajzom, tunjevinom i jagnjećim pečenjem. Smatra se savršenom namirnicom ako vodite računa o kalorijama jer je niskokaloričan a daje osećaj sitosti.
Paradajz je povrće bogato vitaminom C, E, beta karotenom, magnezijumom, kalijumom i fosforom, a ima veoma malo kalorija. Sadrži bioflavonoid likopen, koji preventivno sprečava neke vrste raka jer smanjuje uticaje prostih radikala. Kalijum koji je odličan u zaštiti krvnih sudova i srca najbolje čisti naše ćelije ako preko paradajza sipate malo maslinovog ulja. Sok od paradajza posredstvom kalijuma snižava krvni pritisak, pomaže izlučivanju želudačnih i crevnih sokova, što znači da je odličan za varenje. Preventivno nas štiti od reumatskih oboljenja, gihta, bubrežnih i srčanih bolesti. Osvežava, odličan je laksativ i diuretik, regeneriše minerale, ima dezinfekciono i antiinfektivno svojstvo. Sok od paradajza je napitak koji pročišćava krv i obnavlja minerale. Obogaćuje jela, supe, soseve i savršen je preliv za testeninu. Osušen na suncu i usoljen izvrstan je dodatak salatama i jelima.
Amalaki- Emblica officinalis, jednostavno voće iz Indije, je zvezda u istočnoj medicini već hiljadama godina. Nepoznat na zapadu, ovaj plod ima istorisko počasno mesto u starom indijskom načinu lečenja poznat kao Ayurveda sistem, koji opisuje ovo voće kao vrlo važno za obnovu ćelija, na delovanje imunološkog sistema i ukupnu vitalnost. Uzgaja se u podnožju Himalaje, Amalaki, (emblica officinalis, takođe poznat kao Amla na Hinduskom, ili Indijski ogrozd. piske), je cenjen i u Indiji se smatra svetim. Moderna istraživanja otkrivaju da drevne znanja i tradicija u vezi Amalakija imaju bazu u činjenicama i da zaista deluju na zdravlje i imunitet. Istrživanja nacionalnog instituta za zdravlje pokazuju da ovo zeleno voće veličine između grožđa i golf loptice ima pozitivno dejstvo u sledećim područjima : Antibakterisko, Holesterol, Pojačava memoriju, Zdravlje jetre, Uništava slobodne radikale, Antipiretik i analgetik (umiruje bol).
Sočna ribizla je bogata vitaminom C i pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje rad creva i podstiče izlučivanje štetnih materija iz krvi. Bobice imaju kiselkasto-sladak osvežavajući ukus, izuzetno su sočne i to je najlekovitiji deo biljke. Bobice crvene ribizle jačaju apetit i podstiču lučenje pljuvačke... U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje otvora apetit, jača organizam i čisti ga od nagomilanih štetnih materija (posebno mokraćne kiseline). Zbog obilja svežih vlakana u semenkama svežih bobica crvene ribizle pospešuju rad creva, a zahvaljujući drugim lekovitim sastojcima ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije.
Keywords:
kupina, dijareja, hemoroidi, antiseptik
Ovo voće je bogato organskim gvožđem, zbog čega je postalo nezamenljivo u ishrani dece, trudnica, dojilja, osoba u pubertetu i klimaksu. Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Među vitaminima najzastupljeniji su B1, B2 i C. Fenolni spojevi, koje sadrži kupina, sprečavaju oksidaciju lošeg holesterola, odlažući pojavu arterioskleroze i sprečavajući pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Zbog visokog sadržaja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina se preporučuje osobama koje boluju od visokog pritiska. Galotanin kojim je ovo voće bogato uništava bakterije, među kojima je najznačajnija ešerihija koli i salmonela enteritidis, a takođe deluje i antivirusno. Kupina se u narodnoj medicini koristi protiv dijareje. A koristi se i u lečenju hemoroida i raznih rana na koži. Eksterno upotrebljava se kao antiseptik kod angine, faringitisa, gingivitisa, za kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale.
Čičoka je o biljka koja je stigla iz Amerike i kod nas je poznata i kao divlji krompir. Umesto skroba sadrži inulin. Reč je o probiotiku koji pospešuje razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterije i acidofila). Inulin, dakle, normalizuje varenje, oporavlja crevnu floru kod primene antibiotika, pomaže kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, čime sprečava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage, koje muče mnoge ljude s viškom kilograma. Snimite Elektronsku knjigu o Čičoki. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare. Čičoka se odlikuje niskom energetskom vrednošću. Dobar je izvor kalijuma i fosfora.
Plod borovnice je bogat izvor biljnog pigmenta, flavonoida, anticijanoida, jedinjenja koje ima jako antioksidantno svojstvo i štiti kapilare od oštećenja koja im nanose slobodni radikali. Antocijanozidi pospešuju vaskularnu cirkulacije počevši od krvnih sudova u očima, što poboljšava vid. Drugo svojstvo borovnice je da može da spreči slepljivanje krvnih zrnca, šta smanjuje rizik od stvaranja ugruška. Koriste pri lečenju kašlja, a predstavlja i bitan narodni lek protiv šećerne bolesti (toliko je delotvoran da ga zovu i biljni insulin). Sveža se upotrebljavaju i za lečenje hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita. Redovna konzumacija borovnice se preporučuje trudnicama radi smanjivanja rizika od pojave proširenih vena i hemoroida.
Malina, najpoznatiji izvozni proizvod Srbije, bogata je elaginskom kiselinom koja je idealna za očuvanje zdravlja i negu kože. Elaginska kiselina pravi komplekse sa toksičnim metalima i tako utiče na njihovo izbacivanje iz organizma. Ona deluje na maligne ćelije koje se brzo umnožavaju, tako što usporava ili potpuno stopira njihovu deobu. Lekari tvrde da 130 g maline dnevno značajno snižava rizik od karcinoma. Maline sadrže i do 85 odsto vode, vitamina C, beta-karoten, vitamine grupe B, zatim kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, bakar, cink, čak i jod. Malina je dragocena i za snižavanje povišene temperature, u lečenju astme, ekcema. Ona poboljšava krvnu sliku, reguliše rad creva i smiruje bolove u želucu, a zaustavlja i povraćanje. Kinezi smatraju da malina umanjuje opasnost od spontanog pobačaja, olakšava trudove, smanjuje nadražaje u mokraćnom kanalu i olakšava menstrualne tegobe.
Sveže ili sušene, smokve su veoma dragocene za naš organizam. Smokve su najbolji saveznik u borbi protiv osteoporoze jer su bogate kalcijumom i kalijumom. Odličan su izvor prehrambenih vlakana koja osiguravaju pravilnu funkciju sistema za varenje i povoljno deluju na kardiovaskularni sistem. Dobar su izvor vitamina iz B grupe, magnezijuma, kalijuma i vitamina E. Ukratko - nutritivno blago. Lekovito delovanje..... Osim što o lekovitosti smokve postoje mnogi stari zapisi, dokaz je i upotreba njenih plodova kao leka protiv mnogih bolesti, kao i za jačanje i obnavljanje energije i vitalnosti. Po svetu je raširena upotreba smokve kao preventivnog i tradicionalnog sredstva protiv raka. Smokve i njihov mlečni sok imaju jako antiseptičko sredstvo, fungicidno i dezinfikujuće delovanje. Mlečni sok takođe pomaže kod glista i ostalih crevnih napasti, a leči i gljivice, bradavice na koži i omekšava kurje oči i žuljeve.
Već hiljadama godina kajsije spadaju u najomiljenije voće s naših meridijana. Ne samo da su ukusne, već su i pune vitamina, minerala, enzima i mikroelemenata. Za kajsije se kaže da su izvor zdravlja za sve uzraste. Kajsije mladima u pubertetu pomažu da se izbore sa problematičnom kožom, a osobama koje su pod stresom da se opuste i ojačaju svoje nerve. Prema rečima bečkog zdravstvenog stručnjaka Hademara Bankhofera, kajsije su posebno korisne osobama starije dobi, jer vitamini, minerali, mirkoelementi i enzimi koje kajsije sadrže štite srce, usporavaju proces starenja, pomažu kod problema sa umorom i slabljenjem koncentracije. Svim ljubiteljima kajsija bečki stručnjak za namirnice Martin Hofer savetuje da kupuju samo zrele kajsije i da ih čuvaju na hladnom mestu.
Leblebije su vrsta mahunarki koje predstavljaju odličan izvor proteina. Sadrže mnogo biljnih vlakana koja su zaslužna za snižavanje holesterola. Istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje ove mahunarke može veoma brzo da snizi holesterol. Leblebije se lako vare i blagotvorno deluje na organe za varenje. Preporučuju se osobama koje pate od sindroma iritabilnog creva. Leblebije imaju i nizak glikemijski indeks, tako da mogu da pomognu u stabilizaciji nivoa šećera u krvi. U ovim mahunarkama ima i magnezijuma, koji je, kako pokazuju poslednja istraživanja, ključan za regulisanje pritiska. Magnezijum je neophodan i za prenošenje nervnih impulsa i regulisanje kontrakcije, odnosno opuštanja mišića. To znači da nervi koji kontrolišu rad srčanog mišića mogu optimalno da rade samo ako ima dovoljno magnezijuma u organizmu.
Da se creva ne bi ulenjila, u njima mora da postoji nešto što ih draži. Ali nedostatak sadržaja koji podstiče creva na kretanje ne znači isto što i nedostatak hrane. Za pokretanje creva potrebno je da hrana koju unosite u organizam sadrži nesvarljive sastojke, koji draže muskulaturu creva na kretanje i tako izazivaju izbacivanje izmeta iz debelog creva. Ti nesvarljivi sastojci hrane su pokožice voća, povrća i žita, tj. celuloza. Ako u hrani nema dovoljno celuloze, onda tanko crevo upije svarljive sastojke hrane, i u debelo crevo ne dolazi dovoljno ostataka i otpadaka koji bi izazvali njegovo kretanje i pražnjenje. Tada dolazi do lenjosti creva ili zatvora. Loše životne navike, nedovoljna fizička aktivnost, sklonost da se odlaže pražnjenje creva i prekomerna upotreba laksativa mogu da prouzrokuju zatvor.
Da li ste znali da indijski orah sadrži pet puta više vitamina C od pomorandže? Indijski orah obiluje polinezasićenim masnim kiselinama, proteinima, celulozom, vitaminima E, K i B1, magnezijumom i kalijumom koji štie kardiovaskularni sistem. Brojna istraživanja potvrdila su da deluje antibakterijski, antiseptički, protiv upala, kao diuretik. Šaka indijskog oraha pojačava lučenje hormona koji mozgu šalju signal da smo siti. Osim toga, snižava nivo šećera u krvi, reguliše pritisak, čisti creva i deluje kao blagi afrodizijak. Možete ga grickati umesto čipsa, vrlo je ukusan i kad ga se lagano poprži na tavi bez ulja, a može se dodavati i u različite salate.
Većina laika smatra da su lekovite trave potpuno bezopasne za organizam i da su svakako bolje od sintetičkih tableta. Da li je baš tako? Neke lekovite biljke sadrže otrovne supstance, pa ih treba primenjivati s maksimalnim oprezom. U otrovne biljke spadaju divlji ruzmarin, pelin, bela imela, rosopast, paprat i mnoge druge. Spisak štetnih biljaka stalno raste. Tako je u stručnoj literaturi nedavno objavljena lista trava opasnih za jetru. Tu su, nažalost, nabrojane i tako poznate biljke kao što su podbel, koji se koristi kao sredstvo protiv kašlja, i valerijana, koja se od davnina koristi protiv nesanice. Ali čak i neotrovne lekovite biljke mogu imati niz neželjenih dejstava. Recimo, sok od svežih listova aloe ne sme da se uzima ukoliko pacijent ima upalu bešike i bubrega, hemoroide i jaka menstrualna krvarenja.
Vakame su jedina vrsta algi koja se uzgaja i u prirodi, i veštački. Nakon što su naučnici uspeli da rastumače kompleksan životni ciklus vakame alge, započeto je sa uzgajanjem izdanaka ovih algi u velikim rezervoarima, da bi kasnije bile presađene i nastavile svoj rast na okeanskom dnu. Svrha ovakvog procesa bila je da omogući mladim vakame algama, koje su veoma osetljive, da u što većem broju peržive kritični period svog rasta. Zrele biljke se beru u martu i aprilu mesecu, najčešće mašinski, a zatim suše toplim vazduhom. Vakame alge su veoma zdrave. Najnovije studije rađene na Univerzitetu „McGill“ u Montrealu dokazale su da alginska kiselina ima svojstvo da za sebe vezuje toksine i teške metale (stroncijum, arsenik, olovo...).
|