Pasji trn, Oblepih (Hippophae rhamnoides), Na Tibetu ulje pasjeg trna zovu "uljem života". U Rusiji i Kini uvršteno je u farmakopeju kao hrana i lek. Ova mala bobica ima jedinstven i fascinantan sastav koji uključuje 190 phitonutrients i bioaktivnih supstanci. Sadrži gotovo sve poznate minerale i vitamine, i snažan je antioksidans.. Zbog izuzetnih lekovitih svojstava ploda u svetu je poznata i kao "čudesna bobica", a kod nas vučji ili pasji trn. Postojbina joj je Nepal, a danas se gaji širom Japana, Azije, Evrope... Izuzetno je privlačna u jesenjim danima kada grane postaju krcate narandžastim plodovima, koji ostaju i kad stegnu mrazevi. Veoma je otporna, pa je pogodna za gajenje i u lošim klimatskim uslovima. Ne traži prehranu niti navodnjavanje, a korenom se čvrsto vezuje za zemlju i sprečava eroziju. Plod ima prijatan, kiselkasti ukus i od njega se prave izuzetno delotvorni sokovi, ukusni džemovi, vina...

Konzumacija crnog pirinča umesto prerađenih žitarica, osobama osetljivim na gluten će pomoći da se reše probavnih problema. Pola šoljice kuvanog crnog pirinča sadrži oko 160 kalorija i obilje fitonutrijenata, a uz to je dobar izvor vlakana, gvožđa, bakra i belančevina. U poređenju sa drugim vrstama pirinča, crni je najbogatiji antioksidansima - sadrži šest puta više antioksidanata od drugih vrsta pirinča, a sadrži više nego dvostruku količinu vlakana. Osim toga, crni pirinač je i znatno bogatiji belančevinama: pola šolje kuvanog crnog pirinča sadrži pet grama belančevina. Crni pirinač spada u bezglutenske namirnice, pa je idealan za osobe obolele od celijakije, a pretpostavlja se da je svaka sedma osoba na svetu osetljiva na gluten. Konzumacija crnog pirinča umesto prerađenih žitarica, osobama osetljivim na gluten će zato pomoći da se reše probavnih problema.

Iva (Teucrium montanum) u narodu poznata i kao dupčac ili gorsko smilje, koristila se za lečenje još u antičko doba. Među narodima Balkana vlada drevno mišljenje da podstiče mentalni i fizički oporavak posle duge bolesti, kao i oporavak nakon teške telesne ili duševne iscrpljenosti. "Trava iva od mrtva pravi živa", narodna je izreka, jer je po blagotvornim sastojcima zlata vredna. Raste na krševitim mestima, brdima i planinama, a prepoznaje se po malim okruglim i poleglim busenovima. Stabljike su pretežno uzdignute i delimično drvenaste. Cvetići privlačne bledožućkaste boje se javljaju od juna do septembra. Kada se iva bere, trebalo bi makar trećinu cvetića ostaviti, jer pomažu da biljka lakše veže malu količinu zemlje na kamenjaru i spreči njeno spiranje u kišnom periodu. S obzirom na to da se lako čupa, nadzemni deo bi trebalo seći oštrim makazama i tako je sačuvati.

Pitomi kesten (Castanea sativa) je drvo iz porodice bukovki koje karakteriše crvenkasto-smeđi plod. Ovo orašasto voće pretežno raste u južnom delu Evrope i na Sredozemlju, a u pojedinim zapisima se navodi da je jedna od prvih namirnica koju su ljudi konzumirali. Sto grama pečenog kestena ima oko 245 kalorija, pa se iz tog razloga ovi plodovi nazivaju namirnicom visoke energetske vrednosti. Zanimljivo je da se kalorijska vrednost udvostručuje njegovom termičkom obradom, odnosno povećava se količina belančevina i ugljenih hidrata u plodu. Više od četrdeset odsto kestena čini skrob, zbog čega je pogodan za pripremu pirea, supa, i drugih slatkih i slanih jela. S obzirom na to da sadrži gluten, preporučuje se osobama koji boluju od celijakije ili ga izbegavaju u svojoj ishrani.

Lovor je biljka koja fantastično deluje protiv umora i stresa. Još od davnih vremena, drvo lovora se smatra za sveto drvo čije se grančice daju pobednicima i pesnicima kao znak najviše časti i slave (lovorike). Danas se lovor uglavnom koristi pri kuvanju kao začin pošto daje poseban ukus hrani, ali se ne jede već se uklanja iz hrane. U narodnoj medicini se smatra za lekovitu biljku koja poseduje terapeutska svojstva za koja su zaslužna etarska ulja pinen i cineol. Lovor obogaćuje antioksidantni potencijal hrane, jačajući imuni sistem i štiteći od slobodnih radikala i napada virusa. Lovor sadrži značajnu količinu vitamina A koji jača um i štiti sluzokožu i kožu. Specifičan miris lovora potiče od isparljivih jedinjenja koja imaju lekoviti efekat na digestivni trakt i rešavaju razne digestivne probleme. Čaj od lišća lovora stimuliše apetit i varenje, pomaže pri smanjenju mučnine i uklanja čireve i nadimanje.

Rak pluća smatra se jednim od najvećih uzročnika smrti. Odnosi više života od kancera debelog creva, dojke i pankreasa zajedno. Od 75 do 80 odsto slučajeva raka pluća vodi poreklo od kancera poznatog kao nemikrocelularni karcinom pluća (NSCL). Studija objavljena u časopisu „Pub Med“ pokazuje da se peršun može koristiti kao lek protiv ove opake bolesti, zahvaljujući svojoj supstanci apigenin, koja ima sposobnost ubijanja ćelija raka, i to čak do 86 odsto. Pored peršuna, postoji još nekoliko namirnica koje se mogu pohvaliti apigeninom, a to su celer, crni luk, pomorandže, origano, korijander, čaj od kamilice, artičoke i crno vino. Međutim, apigenin je u peršunu najkoncentrovaniji pa se zbog toga najčešće i preporučuje u borbi protiv kancera..... Čaj od peršuna se priprema tako što se oko 15g korena peršuna nasecka na kockice, zatim ubaci u 2dl ključale vode i prokuva oko 5 minuta.

Sa prvim zahlađenjem, pogoršavaju se svi simptomi reumatskih bolesti, a najizraženiji je bol. Za to nije kriv samo pad temperature, već i pojačana vlaga i vetar. Zbog bolova u zglobovima, koji značajno remete svakodnevni život, reumatičarima najviše prija da "zagreju kosti". Klasični simptomi, karakteristični za sve reumatske bolesti su bol u zglobovima i ograničena pokretljivost. Iako većini zbog bola prija mirovanje, lekari savetuju pacijentima da se što više kreću, uprkos bolovima. Osim lekova koji ublažavaju simptome, kod reume je veoma važno, upozoravaju lekari, održavanje telesne težine u granicama normale, jer višak kilograma dodatno opterećuje zglobove. Mora se voditi računa i o ishrani, jer sve što jedemo utiče na tok bolesti kao što je reumatska.

Trajna zimzelena biljka koju zovu crvotočina, lisičnjak ili zmijina mahovina (Lycopodium clavatum) ima dugačku puzeću stabljiku, račvasto razgranatu i pokrivenu gustim, sitnim listićima. Raste na većoj nadmorskoj visini u čitavoj Evropi, u zimzelenim šumama i na neplodnom tlu. Kada je direktno izložena suncu, brzo žuti i vene. Pripada porodici paprati, ali ima plodno klasje sa sporama, koje se na dodir otvaraju i stvaraju oblak praha bez ukusa i mirisa. Ako je prah dobrog kvaliteta, onda je lagan, žućkast, pomalo mastan i zadržava se na prstima zbog masnog ulja nalik ricinusovom, koje nikada ne može da užegne. U vatri lako gori svetlećim iskricama, zbog čega ga u narodu zovu i "munjin prah". U homeopatskoj medicini se koristi za posipanje po ranama. U lekovite svrhe se koristi cela biljka ili samo seme, odnosno prah iz spora, koje u narodnoj medicini zovu i brašno.

Jetra je 'najzaposleniji' organ u ljudskom organizmu. Odgovorna je za proizvodnju žuči, varenje i snabdevanje krvi nutrijentima, razgradnju masti, neutralisanje svih štetnih materija. Te brojne opterećujuće uloge povremeno iziskuju i njeno čišćenje. Narodna medicina nudi jednostavne recepte pod uslovom da je jetra zdrava. Čišćenje nije uputno jedino ako u jetri i žučnoj kesi ima kamenčića, ako osoba ima dijabetes, prehladu, grip i druge zarazne bolesti, oseća opštu slabost ili se pogoršava neka od hroničnih bolesti. Isto se odnosi i na osobe pod stresom, trudnice i majke koje doje bebu........ Iscedite sok od 10 kg oprane i neoguljene crne rotkve. Trebalo bi da dobijete 3 l soka. Isceđeni sok čuvajte u frižideru. Preostala vlakna nakon ceđenja pomešajte sa šećerom, u odnosu kilogram vlakana sa 500 g šećera, i u to dodajte 300 g meda. Dobijenu mešavinu stavite na toplo mesto.

Cvekla je lekovito povrce koje podstice razmenu materija i poboljšava funkciju jetre. Ima vrlo malo kalorija i to je razlog što je često sastavni deo raznih dijeta za skidanje kilograma. Cvekla se uzgaja na svim meridijanima i može se reći da ima dugu tradiciju gajenja širom sveta. Dobrobit njenog korena je lekarima od davnina bila poznata. Jarko crvenu boju korena cvekla ima zbog pigmenta betacijanina. Cvekla ima sposobnost da utiče na proces starenja koji usporava, a takođe i pročišćava krvne sudove. Gvožđe koje se nalazi u njoj će znatno popraviti krvnu sliku. Vitamin B12 kojim obiluje ova namirnica učestvuje u pravljenju eritrocita. Jod koji se nalazi u njoj pomaže u borbi sa zakrčenim arterijama. Prebogata je mineralima kalijumom, fosforom, magnezijumom, natrijumom. Ima i mangana, bakra, sumpora, litijuma, kalcijuma, fluora.

Ruzmarin je zimzelena mediteranska biljka. Njegovo ime potiče od latinskog ros marinus, što znači "morska rosa". Najčešće se upotrebljava kao začin u mediteranskim jelima ili u obliku eteričnog ulja. Naročitu pažnju zaslužuje ne samo zbog svog aromatičnog mirisa te intenzivnog oporog okusa nego i zbog brojnih zdravstvenih dobrobiti za fizičko i mentalno zdravlje. Mnogi ga smatraju najzdravijim mediteranskim začinom. Zbog učestalih zaraza izazvanih patogenim mikroorganizmima koji nastaju u hrani, treba pripaziti na to kako se namirnice čuvaju i pripremaju, naročito tokom letnjih meseci. Dodatnu zaštitu od bakterija pružiće ruzmarin, koji ima antimikrobno delovanje i suzbija širenje patogenih mikroorganizma u hrani. Poznato je da ruzmarin sprečava rast ćelija raka dojke i debelog creva. Najdelotvorniji je u kombinaciji s kurkumom ili ako se uzima u obliku ekstrakta.

Mušmula cveta kasno, krajem aprila, pa joj mrazevi ne mogu naškoditi, a cvetovi su beloružičasti, slični jabukovim. U ishrani su nepravedno zapostavljene jer sadrže toliko vitamina C da im ni limun nije ravan. Bogate su kalijumom, fosforom, natrijumom, vlaknima, kompleksom vitamina B. Direktno "udaraju" na anemiju, čiste jetru i bubrege, utiču na poboljšanje vida, pomažu kod želudačne kiseline, opstipacije... Mušmule, slatki plodovi jeseni, pripadaju porodici ruža, a poreklo vode iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope, iako latinski naziv Mespilus germanica znači nemačka mušmula. U Nemačku su ih doneli Rimljani prepoznajući njihova lekovita svojstva i koristeći ih za jačanje organizma, protiv vrtoglavice, slabosti u leđima. Mnogi ih i danas upotrebljavaju kada im krvare desni, imaju herpes ili aftu u usnoj duplji, jer šaka ove voćke rešava ovaj problem.

Šargarepa je izvanredan izvor betakarotina koji organizmu pomaže u borbi protiv raka. Jedna šargarepa ima čak 10,3 miligrama ove supstance. Šargarepa je bogata mineralnim sastojcima: kalijumom, kalcijumom, jodom, cinkom, kobaltom kao i pektinima (oko 11 mg) i etarskim uljima. Posebno se preporučuje deci jer podstiče telesni razvoj, jača kosti i povećava otpornost prema infekcijama, zatim mladima, rekonvalescentima, trudnicama i starijim osobama. Mnogi autori preporučuju tzv. prolećnu kuru sokom od šargarepe, koja ima svrhu da oslobodi organizam od otrova nagomilanih obilnom i jakom zimskom hranom. Tri nedelje pije se po 100 grama soka dnevno. On je dragocen eliksir za ceo organizam: čuva nerve od iscrpljenosti i zato se preporučuje svima koji svoj nervni sistem troše preko mere, kao što su menadžeri, osobe s visokom odgovornošću, novinari...

Uticaj potrošackog odnosno medijskog pritiska vec više godina sigurno je jedan od razloga pada potrošnje, kako bundeve tako i njenog semena. Tako smo bundevu, kao i niz drugih korisnih namirnica, zanemarili, odnosno zamenili novim industrijskim proizvodima. U tradicionalnoj medicini i danas se koristi ulje bundevinog semena koje je bogato vitaminima A, B1, B2, B6, C, D, E, K i mineralima (kalcijum, magnezijum, kalijum, cink…). Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima/belančevinama. Zato seme ima čak 20 puta veću kalorijsku vrednost od ploda! Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema. Seme bundeve koristi se za lečenje hipertrofirane prostate, kada ga treba – svakodnevno presnog jesti.

Jedna mandarina sadrži 85 odsto vode, koja podstiče detoksikaciju organizma. Prosečan plod mandarine ima oko 64 kalorije i ne više od 0,4 grama masnoće. Lepo miriše, a obezbeđuje nam 80 odsto potrebnog dnevnog unosa vitamina C. A da bi se iskoristilo sve što ovo voće nudi, svakodnevno treba pojesti oko sedam mandarina. Vitamin C je, otkriveno je, značajan za usporavanje razvoja raka debelog creva, kao i za ublažavanje astme, osteoartritisa ili reumatoidnog artritisa. Osim toga, mandarine su bogate i vitaminima B grupe, kalcijumom, magnezijumom, cinkom i kalijumom. Stimulišu funkcije mozga i doprinose boljem pamćenju. Narandžasti karotenoid beta-kriptoksantin može da smanji rizik od raka pluća kod pušača za čak 37 odsto, dok sok mandarine dobro deluje na osobe obolele od hepatitisa C i raka jetre. Jedinjenje nobletin u mandarinama štiti od dijabetesa tipa 2.