Stručnjaci kažu da su pistaći najzdravija užina zato što ubrzavaju metabolizam, smanjuju holesterol i usporavaju starenje. Da biste iz pistaća izvukli maksimum, preporučljivo je da ih jedete svakodnevno, ali umereno, dakle ne više od šake. Za samo pet dana ćete tako smanjiti nivo holesterola za 20 odsto, zahvaljujući antioksidansu luteinu koji sadrži. Pistaći su odličan izvor vlakana, regulišu nivo šecćera u krvi, a samo jedna šolja sadrži čak 60 odsto preporučene doze fosfora. Pistaći utiču i na libido, tako što pojačavaju seksualnu želju za čak 51 odsto ako se konzumiraju svakodnevno. Esencijalne masne kiseline u pistaćima pomažu proizvodnji polnih hormona i ubrzavaju protok krvi u genitalijama. Osim toga, pistaće nazivaju i prirodnim botoksom - stručnjaci kažu da je pet do deset pistaća dnevno dovoljno da uspori proces starenja kože.

Sadrži i minerale kalcijum, kalijum i magnezijum, a posebno se preporučuje osobama koje ne konzumiraju mlečne proizvode. Badem nije samo ukusna, već i izuzetno zdrava namirnica. Bogat je vitaminima B grupe, ali i vitaminom E, zbog čega se smatra čuvarom srca i krvotoka. Sadrži i minerale kalcijum, kalijum i magnezijum, a posebno se preporučuje osobama koje ne konzumiraju mlečne proizvode. Zahvaljujući bogatom sadržaju nezasićenih masnih kiselina, doprinosi i snižavanju holesterola. Osim toga, badem se tradicionalno smatra afrodizijakom za muškarce. Bogat je aminokiselinom argininom koja igra važnu ulogu kod vazodilatacije, odnosno širenje krvnih sudova i postizanja erekcije. Redovan unos badema pozitivno utiče na plodnost, kao i na kvalitet spermatozoida i njihovu pokretljivost. U kozmetici je zastupljeno bademovo ulje koje se koristi za negu kože i kose.

Reč je o plodu leske, biljke koja raste u obliku razgranatog žbuna i to do osam metara uvis, a u posebno dobrim uslovima može dostići visinu i do 15 metara. Pored njenog ploda, lešnika, u prehrambenoj industriji koriste se kora i list ove biljke jer se iz njih dobija lekoviti tanin. Leska je grmolika biljka široko rasprostranjena po Evropi i Zapadnoj Aziji. Obično naraste između tri i osam metara u visinu, te daje ukusne i nutritivno bogate plodove – lešnike. Lešnjak spada u grupu orašastih plodova i zahvaljujući svojoj velikoj popularnosti širom sveta zastupljen je u mnogim receptima i proizvodima. Lešnici spadaju u hranu relativno bogatu kalorijama, pa tako 100 grama lešnika sadrži 628 kcal. Najveći udeo u 100 grama lešnika otpada na masnoće, približno 61 gram. Ovde posebno dolaze do izražaja zdrave mononezasićene i polinezasićene masne kiseline s udelima 7,9 grama na 100 grama.

Zaustavlja i smanjuje oksidativni stres, pročišćava krv, podstiče apetit, čisti telo od toksina - to su samo neke od prednosti superbiljke. Potočarka je vrlo često zaboravljena biljka za koju stručnjaci veruju da je najzdravija na svetu. U pitanju je povrće koje sadrži brojne esencijalne vitamine i minerale kao što je gvožđe. Ako je verovati istraživanjima, ova biljka sadrži više gvožđa nego spanać i više vitamina C od nekih agruma. Osim tih hranljivih materija, potočarka ima brojne zdravstvene prednosti. Naime, prema nedavnoj studiji, utvrđeno je da potočarka zaustavlja i smanjuje oksidativni stres, a takođe i pročišćava krv, podstiče apetit i čisti telo od toksina. Mnogi ljudi piju sok od potočarke vrlo često, a preporučuje se i ispijanje razređeno sa vodom u razmeri 1: 5. Preporučena doza je jedna čaša na svakih nekoliko dana, ne više od toga, jer može doći do nuspojava.

Sakupljaju se u februaru, martu i aprilu, jer su tada najblagotvornije. Beli bor je bogat vitaminom C, a najvredniji sastojak je eterično ulje. Iz brojne porodice zimzelenog četinarskog rastinja, narodna medicina na posebno stavlja bor (Pinus). Za njega se od davnina zna da je delotvoran u lečenju reume, lečenju kašlja i plućnih bolesti, pročišćavanju disajnih organa. Dokazano je da šetnja i boravak u borovoj šumi povoljno deluje na respiratorne organe i štitnu žlezdu. Kod bora su svi delovi lekoviti, a najdelotvorniji su ukoliko se skupljaju tokom februara, marta do aprila. Od mnogobrojnih vrsta, po efikasnosti se izdvaja beli bor (Pinus silvestris), koji raste u planinskim područjima Evrope i severne Azije, a nas je relativno čest. Prepoznaje se po tanjirastoj, retkoj krošnji. Četine su u paru, duge do 7 santimetara, često uvrnute oko svoje ose, a šišarke jajasto-kupaste.

Medveđa ili mečja šapa, medveđi dlan ili medveđa stopa su imena retke biljke, koja uspeva pretežno u planinskim predelima. Ime je dobila po obliku lista koji podseća na šape medveda. Kao žbunolika korovska biljka uspeva i na vlažnim livadama, pored potoka, puteva, uz ivice šuma. Izuzetno je delotvorna, iako raste u Evropi i Aziji, o njoj se kod nas malo zna. Zbog snage koju ispoljava u lečenju, poistovećuju je sa Heraklom, pa je i latinski naziv dobila po ovom grčkom junaku. Lišće miriše nalik celeru, pa su izvrstan začin za salate i supe. Biljka sadrži arginin, glutamin, galakten, araben, holin, sterol, kumarinske heterozide, belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamin C i karotin, a hranljiva vrednost joj je svega 50 kalorija. Oguljene lisne drške mogu da se u vidu turšije ostavljaju i za zimu. Stabljika je šuplja, a može da poraste do jednog metra, ima gorak ukus i mirisom podseća na šargarepu.

Ovaj mineral reguliše nivo šećera u krvi, a kod insulin-zavisnih pacijenata može da smanji potrebu za lekovima i insulinom. Za preventivu nastanka dijabetesa ključnu ulogu ima hrom, koji organizam ne stvara već mora da se unese hranom. Ovaj mineral reguliše nivo šećera u krvi, a kod insulin-zavisnih pacijenata može da smanji potrebu za lekovima i insulinom. Kod osoba sa graničnim vrednostima šećera u krvi može da spreči da postanu insulin zavisni, a kod onih kojima je nivo šećera pao, pomaže da se vrati na normalan nivo. Hrom se nalazi u brokoliju, mesu, pivskom kvascu i pivu, vinu, ječmu, pšeničnim pahuljicama. Ima ga i u piletini, ljuskarima, jezgrastom voću i pečurkama. Utvrđeno je, na primer, da šolja brokolija sadrži 22 mikrograma hroma, odnosno 5 puta više od bilo koje druge namirnice. Preporučene dnevne doze su od 50 do 200 mikrograma.

Majcina dušica sadrži lako isparljive lekovite sastojke i kuvanjem u otvorenoj posudi oni ispare, te tako pripremljen caj nema lekovita svojstva. Caj pripremljen sa nedovoljnom kolicinom biljke takode nema lekovita svojstva. Dakle, da napravite dobar caj, uzmite supenu kašiku majcine dušice, prelijte sa dvesta grama kljucale vode, poklopite i nakon pola sata ocedite, zasladite medom i pijte tri do cetiri šolje caja dnevno. Majcinom dušicom se takodje možete inhalirati što ce dati još bolje efekte u terapiji. Ovim postižete dva uslova koja daju najbolje efekte u iskašljavanju, jer se obezbeduju dobra hidracija organizma i vodena para koja sadrži lekovite sastojke majcine dušice uspešno razraduje sekret u bronhijama. Majčina dušica je poznata u narodu kao biljka koja leči sve ženske bolesti. Međutim, ona pomaže i kod mnogih drugih problema.

Samoniklu biljku narod zove i "pasje grožđe". Pomaže kod nadimanja i hroničnog zatvora, podstiče protok žuči i sprečava stvaranje kamena. Od kore se prave čajevi. U vlažnim šumama i na rečnim adama gde rastu topole, vrbe, jove i jasenovi, u vidu drvolikog šiblja raste i do šest metara visoka lekovita krušina. Ona pomaže boljem radu organa za varenje, a zbog karakterističnih crnoljubičastih bobica poznata je i kao pasje grožđe. Rasprostranjena je u čitavoj Evropi i severozapadnoj Aziji, Sibiru, severnoj Africi, Kini i Meksiku. Kod nas je u priličnoj meri proređena, pa se teško nalazi. U lekovite svrhe koristi se samo tamnosiva kora, prepoznatljiva po belim poprečnim linijama. Guli se krajem zime i početkom proleća, dok drvo još ne olista. Prvo se seče na tanke dugačke trake, a potom suši u hladu na promaji. Sveža kora ne sme da se koristi jer dovodi do povraćanja i dijareja praćenih grčevima.

Kalcijum ima brojne važne funkcije u radu organizma. Osim što stvara koštanu masu i sprečava osteoporozu, kalcijum normalizuje rad nerava i mišića, reguliše otkucaje srca, omogućuje zgrušavanje krvi i podstiče san. Takođe je važan za rad imunoloških ćelija te zdravu kožu i kosu. Brojni su faktori koji crpe kalcijum iz organizma, a to su pre svega previše sedenja, kafa, alkohol i gazirana pića. Pomanjkanju kalcijuma su posebno sklone trudnice i žene u menopauzi, stariji muškarci kao i osobe koje pate od probavnih poremećaja. Ljuske od jaja sadrže 90 posto kalcijuma i najbolji su prirodni izvor tog minerala. Telo ga lako apsorbuje jer je ljuska jajeta po hemijskom sastavu gotovo identična ljudskim kostima i zubima.

Iako se tradicionalno Vitamin C smatra najvažnijim u borbi protiv prehlade i gripa, podjednako je važan i cink. On je jedan od najznačajnijih minerala u ljudskom telu i ključan je za održavanje otpornosti na infekcije i bolesti, pa se preporučuje kao prirodna zaštita od sezonske navale mikroba. Stručnjaci ističu da je hrana bogata cinkom veoma važna za dobro zdravlje, jer čak i mali deficit može da izazove katastrofu. Zato je neophodno konstantno unositi ovaj mineral u organizam, a naročito tokom zime jer na sluzokoži grla i nosa stvara barijeru koja sprečava da virusi gripa prodru u telo. Osobe koje imaju hronični nedostatak cinka u organizmu sklonije su malignim bolestima, budući da ovaj izuzetan mineral ima i dejstvo antioksidansa. Njegov nedostatak povezuje se s rakom jajnika, pluća, creva, dojke, kože i sa leukemijom.

U alternativnoj medicini mleko pripremljeno na ovakav način smatra se pravim draguljem. Odlično je za nervni sistem, kosti i debelo crevo, a tako ga je jednostavno napraviti! Reč je o „zlatnom mleku“, za koje vam treba svega nekoliko sastojaka!..... Pasta od kurkume..... Pre svega treba pripremiti pastu, i to tako što ćete u 100 do 150 ml vode dodati 40 g kurkume u prahu. Promešaćete i ostaviti da proključa, a potom pustiti da ključa oko osam minuta, dok se smesa ne zgusne, a pritom ćete je stalno mešati. Znaćete da je gotovo kada smesa počne da liči na jogurt. Ako je previše gusta, slobodno dodajte malo vode. Pastu možete napraviti i u većim količinama i ostaviti je u frižideru jer svoja svojstva ne gubi oko 40 dana...... Priprema mleka..... Za ovaj korak potrebno je 250 ml mleka, 40 ml nerafinisanog bademovog ulja i malo meda. Mleko se prokuva i dodaje se bademovo ulje.

Ren je najpoznatiji prirodni lek protiv upale sinusa. U našem narodu postoji mnogo različitih priča o tome kako se ren priprema za ovu vrstu lečenja, a mi vam predstavljamo tri recepta koje su koristile i naše bake...... U flašu od pola litra stavite narendani ren, pa do vrha napunite vinskim sirćetom, zatvorite i držite na toplom 10 dana, uz češće mućkanje. Koristite tako što ćete na svakih sat preko otvorenog grlića flaše udisati pet minuta. Uveče tečnost sipajte na tkaninu i držite је na čelu i potiljku u toku noći. Lezite bez jastuka. Terapija traje pet dana...... Sirup protiv upale sinusa ..... Na mašini za meso sitno sameljite 50 g rena, 20 g korena đumbira i 20 g cikorije, pa tome dodajte kašičicu cimeta. Dobijenu mešavinu sipajte u staklenu teglu i dobro zatvorite, pa uz povremeno mućkanje deset dana držite kraj izvora toplote. Svakog jutra, pola sata pre jela, uzimajte po jednu kafenu kašičicu ove smese.

Ako imate problem sa masnoćom u krvi, infekcijama i prehladom, nemačka narodna medicina ima rešenje za vas! Sve što treba da uradite jeste da tri sastojka stavite u 2 litre vode i to je sve! Prednosti ovog pića su mnogobrojne, jer je u pitanju sjajna kombinacija tri superzdrave namirnice, koje povoljno deluju na ceo organizam kada se konzumiraju svakodnevno. Napitak je odličan i za lečenje i prevenciju začepljenih arterija, regulisanje povišenog holesterola, umora, infekcije i prehlade. Dobar je i za oslabljen imunitet, čišćenje jetre i stabilizaciju njenih enzima, kao i u borbi protiv slobodnih radikala, koji izazivaju teške bolesti i različita oboljenja srca i krvotoka.... Sastojci: 4 veće glavice belog luka, 4 limuna, 2 kašike mlevenog đumbira i 2 litre vode..... Priprema: Dobro oprati limun, pa ga iseći (ako koristite neorganski limun, prethodno ga očistite mešavinom vode i sirćeta).

Kvinoa, sveta "majka žitarica" drevne civilizacije Inka, mogla bi postati važna namirnica u budućnosti zahvaljujući otkrivanju njenih genetskih tajni. Naučnici su mapirali genom kvinoe i identifikovali gen kojim bi se moglo manipulisati kako bi se uklonio prirodno gorak ukus te žitarice i utro put za znatno širenje njene komercijalne upotrebe. Kvinoa dobro podnosi teške uslove i raste u slanom i tlu loše kvaliteta, na visokim nadmorskim visinama i u hladnim temperaturama, što znači da se može uzgajati na mestima gde bi druge žitarice, poput pšenice ili pirinča, teško uspevale. Kvinou se može jednako koristiti kao pirinač ili pšenicu. Može biti skuvana i poslužena kao zaseban obrok, može se pretvoriti u testeninu, biti dodatak u supama, jesti kao žitarica i fermentirati za proizvodnju piva ", kaže testiranje. Biljka je drevnim Inkama bila sveta.