Začinska biljka anis (Pimpinella anisum), je jednogodišnja biljka koja izraste od pola do jednog metra visine. Ima granatu, pahuljavim dlacicama pokrivenu šupIju stabljiku, s okruglasto nazubljenim, uskim lancetastim belim cvetovima, kod nas nedovoljno zastupljena, obilato se koristi u Španiji, Italiji, Grčkoj, Bugarskoj i Rusiji. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, za anis su znali još drevni Egipćani pre tri i po hiljade godina. Anis se danas najviše koristi kao začin za kolače, pecivo i hleb. U nekim krajevima sa anisom se začinjavaju sosovi, variva i salate. Pekmez i kompot od šljiva takođe dobija posebnu notu ako se začini anisom. Ali, kako anis brzo gubi ukus i miris, treba da se samelje neposredno pre upotrebe. Seme anisa djeluje protiv nadimanja, umiruje grceve, jaca želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma te cisti krv i jaca živce.

Cvekla je lekovito povrće koje podstiče razmenu materija i poboljšava funkciju jetre. Poseduje velike količine vitamina C, karotena, vitamina B1 i B2, kao i minerala: kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, sumpora i joda. Ako ste vegetarijanac, ona je idealna za vašu ishranu jer sadrži kobalt, koji učestvuje u stvaranju vitamina B12, koji vegetarijanci ne unose u dovoljnim količinama. Iako nije preterano bogata gvožđem, često se preporučuje anemičnim osobama jer štiti crvena krvna zrnca i povećava elastičnost krvnih sudova, što pospešuje bolje pumpanje krvi. Idealna je za regulisanje krvnog pritiska i smanjuje holesterol. U slučaju da imate problema sa kamenom u bubregu ili patite od osteoporoze, nemojte da preterujete sa unosom cvekle, jer smanjuje upijanje kalcijuma.

Beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima. Za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice cetinara, valja upotrebljavati, po mogucnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (cetine) koje se cuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva Mladi izdanci bora koriste se u lecenju zastarelih katara dišnih putova, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takodje u lecenju astme te u lecenju reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grceva izazvanih žucnim kamencima koristi se tek istekla smola. Za lecenje odredjenih boles.ti, iako redje koriste se i cešeri.. Katran dobijen iz belog bora ima primenu u dermatologiji i veterinarskoj medicini.

Narandže i grejp mogu smanjiti rizik od moždanog udara, tvrde naučnici. Konzumirani kao voće ili sokovi za doručak mogu zaštititi vaš organizam protiv "napada" na mozak, a veruje se da je ključ u visokom nivou određene vrste antioksidansa kog sadrže. Istraživački tim sa sedištem na Medicinskom fakultetu na Univerzitetu Ist Anglia proučavao je snagu zaštite flavonoida, antioksidacionih jedinjenja prisutnih u voću, povrću, tamnoj čokoladi i crvenom vinu. Žene koje su uzimale velike količine flavonola (podgrupe flavonoida) u narandžama i grejpu imale su 19 odsto manji rizik od ishemičnog moždanog udara (povezanog s krvnim ugrušcima) nego žene koje su unosile najmanje količine. Istraživanje je u 14 godina sprovedeno na gotovo 70.000 žena, ali stručnjaci veruju da koristi mogu imati i muškarci.

Kumkvat ili zlatna pomorandža. Bojom i duguljastim izgledom ploda a i ukusom koji je nešto izmedju limuna i pomorandže kumkvat opravdava taj naziv. Kumkvat je otkrio britanski botaničar Robert Fortune i doneo ga je Englesku 1846. i opisao kao malu narandžu. Za razliku od limuna ili naranže, kora kumkvata je ukusna pa se cela voćka može u potpunosti iskoristiti. Poreklom je iz Kine, ali raste i u Kaliforniji i na Floridi pa kao i ostali citrusi sazreva u zimskim mesecima. Pri kupovini kumkvata gledajte da plodovi nisu zelene boje jer su tada nezreli, a kora mora biti čvrsta, sjajna i bez tamnih mrlja. Nekada ima i naziv fortunella. Na sobnoj temperaturi mogu se čuvati dva do tri dana, a u zatvorenoj kutiji u frižideru čak i do dve nedelje. Ukus varira od gorkastog do slatko-kiselog, a sama korica je jestiva i aromatična budući da sadrži fina aromatična ulja.

Zaboravite na kečape, majoneze i ostale masne umake. U svega tri kalorije po kasičici senfa dobijate prirodni eliksir protiv upala, bolova i raka. Kiselkasta žuta pasta koju većina ljudi zove senfom proizvodi se iz semenki biljke gorušice. Da bi se stvorio ovaj začin prvo je potrebno samleti semenke gorušice, te se onda taj prah pomeša sa vodom, sircetom te drugim tečnostima. Ponekad se u ovu mešavinu mogu dodati još i drugi ukusi i začini. Upravo od začina i vrsti semenki zavisi i jačina i ukus konačnog proizvoda. Senf ima jako malo kalorija. Naime, jedna čajna kašičica senfa ima svega tri kalorije i uopšte nema masti. Za razliku od kečapa i majoneza, u senf se naknadno ne dodaje šećer, zbog čega ta dva umaka imaju veoma puno kalorija. Želite li izgubiti kilograme, a ne možete se odreći umaka i namaza, senf možete jesti u skoro neograničenim količinama i ne pogrešiti.

Ljudi koji osećaju da će "izgubiti" živce vrlo lako se mogu smiriti ukoliko popiju čašu vode, tvrdi se u istraživanju. Blaga dehidracija može voditi do promene raspoloženja, uticati na nivo energije i sposobnost jasnog prosudjivanja, kaže se u istraživanju koje je urađeno na Univerzitetu u Konektikatu. "Čak i blaga dehidratacija od 1,5 odsto gubitka normalnog volumena vode u telu, što se dešava tokom uobičajnih dnevnih aktivnosti, može dovesti, posebno kod žena, do promene raspoloženja", kaže Harris Lieberman, jedan od koautora istraživanja. Istraživanje kaže da nije bitno da li je gubitak tečnosti izazvan fizičkom aktivnošću ili jednostavno neuzimanjem dovoljne količine vode, čak i kada sedite, dejstvo je u suštini isto. Osećaj žeđi nam se u suštini i ne pojavljuje sve dok ne budemo imali dehidraciju od jedan ili dva posto gubitka tečnosti u telu, kaže Lorens Amstrong, jedan od vodećih istraživača.

Starije osobe koje piju redovno zeleni čaj mogu ostati pokretljivije od vršnjaka koji ne piju toliko ovog čaja, navodi se u najnovijoj studiji japanskih naučnika koja je sprovedena na hiljadama ljudi. Zeleni čaj sadrži antioksidanse koji pomažu da se očuvaju ćelije čije oštećenje može dovesti do bolesti. Naučnici su već proučavali efekte zelenog čaja na mnogim bolestima - od holesterola do rizika od oboljevanja od nekih vrsta raka i dobili su do sada različite rezultate. Za novu studiju, objavljenu u američkom Žurnalu o kliničkoj ishrani, istraživači su odlučili da nađu odgovor na pitanje da li oni koji piju čaj imaju manji rizik da obole od invaliditeta kada ostare. Jasatuke Tomata sa Tohoku medicinskog univerziteta i njegove kolege ispitali su više od 14.000 odraslih osoba godina od 65 i malo starijih.

Odavno je poznato da je jogurt dobar za varenje. Preporučuje se nakon uzimanja antibiotika, ali je efikasan i protiv mamurluka. Niskokaloričan je i slaže se s voćem, te je idealan obrok za užinu onima koji bi da se reše viška kilograma. Najnovija istraživanja pokazuju da je dobar i kod lečenja depresije. Probiotici, ili „dobre bakterije“, koji se nalaze u mlečnim proizvodima mogu promeniti hemijski sastav mozga, pa tako izlečiti depresiju, utvrdili su irski naučnici. Bakterija lactobacillus rhamnosus drastično smanjuje simptome stresa, anksioznosti i poremećaje koje izaziva depresija, pokazalo je istraživanje sprovedeno na miševima. Međutim, jogurt leči i sprečava mnoštvo drugih problema - uništava loše bakterije u grlu, jača imunitet, a ako se jede kao užina na poslu, čuva liniju jer dugo daje osećaj sitosti. Bakterije koje pretvaraju mleko u jogurt (l. acidophilus, l. bulgaricus, s.

Ova biljka dezinfikuje usta i grlo i čest je sastojak pasta za zube. Jača desni i osvežava dah, ublažava upale grla i usne duplje Lekovita svojstva majčine dušice posebno su cenili stari Grci, lekar i filozof Galen smatrao je najmoćnijim antiseptikom i koristio za dezinfekciju. Ova biljka se danas najčešće koristi kao začin jelima, ali i kao lek protiv kašlja. U esencijalnom ulju majčine dušice nalazi se supstanca koja stimuliše lučenje želudačnih sokova i poboljšava varenje, zato se posebno preporučuje za začinjavanje mesa. Ako ste preterali sa jelom, umesto šolje kafe popijte čaj od ove biljke tako što ćete u 2 dl kipuće vode sipati kašiku osušene majčine dušice, poklopiti i sačekati da odstoji petnaestak minuta, a zatim procediti. Ova biljka dezinfikuje usta i grlo i čest je sastojak pasta za zube. Jača desni i osvežava dah, ublažava upale grla i usne duplje.

Dobar način za unošenje elana u život jeste najpoznatiji energetski napitak koristi se u azijskoj medicini skoro 5 hiljada godina – biljka žen-šen. Žen-šen je koristan u medicini, ali i pojačava fizičku i mentalnu izdržljivost, neutrališe umor i daje snagu. Za razliku od kafe, koja utiče na centralni nervni sistem, žen-šen vraća energiju bez posledica za organizam. Takođe, pozitivno utiče i na fizičku izdržljivost, koordinaciju, uvećava seksualnu potenciju i smanjuje holesterol. Za žen-šen se misli da je adaptogen, prirodna supstanca koja pomaže telu da se izbori sa umorom i stresom, ali i jača imuni sistem. Postoje dokazi da ženšen pomaže organizmu da se izbori sa infekcijom, reguliše holesterol, nivo šećera u krvi. Povoljno deluje i na funkcionisanje hormona, ali i na kognitivne funkcije. Bilo da je u prahu, u obliku kapsule ili čaja, ljudi koriste žen-šen kao preventivu i dobar izvor zdravlja.

Najdelotvorniji saveznici protiv mnogih opakih bolesti i u kuhinji! Umesto da čekamo pomoć agresivnih lekova kada bolest nastupi, savet je stručnjaka – bolje je konstantno jačati organizam i tamaniti bacile „prirodnim antibioticima". Stalna ispitivanja sve više pokazuju da je kralj među takvim namirnicama ulje origana. U tri istraživanja koja je sproveo doktor Pol Belajk potvrđeno je da ulje origana ubija 92 odsto bakterija poput stafilokoka i čak 96 odsto pneumokoka. Redovnom upotrebom ulja dobijenog iz ove začinske trave koja se najviše pominje kao sastojak pice i drugih specijaliteta italijanske kuhinje, može se sprečiti nalet mikroorganizama koji izazivaju crevne infekcije, trovanja hranom, ozbiljna zapaljenja grla, šarlah, reumatsku groznicu, sindrom toksičnog šoka, ciste, pa i meningitis.

Plod kupusa sadrži najviše vitamina C, a pored toga što presan povoljno utiče na zdravstveno stanje organizma, zimi može da se ukiseli. Kupus je zeljasta biljka nastala selekcijom divlje biljke u dugom vremenskom razdoblju. Divlji kupus upotrebljavali su za hranu prastanovnici evropskog područja još u starom dobu, a stari Sloveni otkrili su postupak kiseljenja koji se održao sve do danas. Kupus je vrlo popularno povrće visoke biološke i niske kalorijske vrednosti (24 kcal na 100 g). Najviše su zastupljeni: vitamin C i beta-karoten (provitamin vitamina A), a zatim slede minerali: kalijum, gvožđe, magnezijum, sumpor i bakar. Dugotrajnim kuvanjem kupusa znatno se smanjuje njegova nutritivna vrednost, pa se preporučuje da se stavlja u vruću umesto u hladnu vodu.....Sokom od svežeg kupusa može da se uspešno leči čir na želucu i upala debelog creva.

Povećana sklonost ka kardiovaskularnim zdravstvenim problemima postaće prošlost ako na svom svakodnevnom meniju obezbedimo pozicije za jabuke, bademe, orahe, borovnice, grožđe, smokve i crnu čokoladu. Iako je jabuka odličan čistač organizma i obiluje vitaminima, vlaknima i drugim korisnim materijama, nedovoljno pažnje joj se posvećuje. Dostupna je tokom cele godine i to je čini manje interesantnom u odnosu na voće kojeg se uželimo. Međutim, antioksidansi iz jabuka odlični su saveznici organizma u borbi protiv ateroskleroze, dok pektini spuštaju nivo lošeg holesterola, a blago antizapaljensko dejstvo pomaže održavanje dobrog stanja celokupnog vaskularnog sistema. Najnovija istraživanja potvrdila su da postoji veza između redovnog konzumiranja badema i čak 37 odsto manjom sklonošću ka koronarnoj arterijskoj bolesti, to jest grupi oboljenja koja se javljaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije.

Prema nutricionistima, jedna pomorandža (oko 130 grama) dnevno snabdeva organizam dovoljnom količinom C vitamina, a takođe sadrži vitamin A, vitamin B, amino-kiseline, beta-karoten, pektin, folnu kiselinu, kalijum, kalcijum, jod, fosfor, cink, mangan i gvožđe. Međutim, malo je poznato da nutricionisti savetuju da treba jesti pomorandžine bele delove (srž, opna) koji se nalaze između unutrašnje strane kore i samog ploda, a koje većina skida i ljušti. Naime, ovaj deo pomorandže je naročito koristan, jer sadrži velike količine antikancerogenih supstanci i antioksidanasa. Najveći nivo bioflavonoida (antioksidansa) i vitamina C se nalazi upravo u ovim delovima, pa i njih treba jesti.