Istraživanja govore da sve veci broj ljudi samostalno koristi antibiotike bez prethodnih konsultacija s lekarom. Takva praksa (prema istraživanjima, cak 20 posto pacijenata to cini) vrlo je opasna: antibiotike ce lekar propisati samo kada postoji bakterijska infekcija, kod virusnih oboljenja oni jednostavno ne deluju, a u organizmu mogu izazvati otpornost na odredjeni lek, što kod kasnijih bolesti otežava lecenje. Osim toga, u brojnim slucajevima mogu pomoci biljni lekovi, cije je delovanje dokazano i mnogo manje štetno - primer, jedan od najsnažnijih prirodnih antibiotika je propolis koji ubija bakterije i pomaže pri jacanju imuniteta. Saveti....
Beli luk. Podstice izlucivanje sekreta i smiruje nocni kašalj. Koristite ga u kapsulama ili u pilecoj supi.
Bazga. Caj od cveta bazge cisti organizam. Kod upala grla prelijte ga vrucim mlekom i zasladite medom.

Gorušica, težina u stomaku, nadimanje, zatvor - sve su to neprijatni i bolni simptomi. Specijalne mešavine cajeva i lagane vežbe za stomak sprecavaju ove tegobe. Ljudski sistem za varenje tokom života preradi oko 30 tona hrane (ova kolicina odgovara velikom natovarenom kamionu) i oko 50.000 litara tecnosti (330 punih kada). Da bi organizam mogao da iskoristi masti, belancevine i ugljene hidrate iz hrane, oni prethodno moraju da se prerade. To podrazumeva 24 sata napornog rada za naš želudac i creva. Hrana se obicno zadržava cetiri sata u želucu, za šest sati prodje kroz tanko, a za sedam sati kroz debelo crevo. Posle sedam sati provedenih u zadnjem crevu, nesvareni ostaci se izbacuju iz organizma. Eto, tako izgleda proces varenja koji je sam po sebi težak. Kada još na to pridodate stres, lošu ishranu, izgladnjivanje ili prejedanje - dobijate problem, veoma neprijatan.

Ako samo malo bolje razmislimo, uvidecemo da naše misli ustvari znace nasu srecu ili nesrecu, jer sreca je kao i sve drugo nacin razmišljanja. Obuzme li vas nervoza zbog necega, istog momenta se zapitajte, zbog cega ste nervozni, i vrlo cesto cete uvideti da nervoza dolazi iz nepromišljenosti. Vrlo je važno uspostaviti dobru komunikaciju sa samima sobom jer u nama živi onaj koji cini i onaj koji posmatra. Kada se ta dva bica pomire i prihvate jedan drugog nestace i stalno unutrasnje trvenje.. Sudija ce prestati da sudi i konacno se odmoriti a bice koje deluje prestace da se plasi suda i tako ce oba bica živeti u miru. Korisna navika je da svake noci pred spavanje vidite sledeci dan u onom svetlu u kakvom biste želeli da prozivite taj sledeci dan. Ako svoje misli unapred pripremite na uspesan dan, srecan dan, radostan dan, saradnju, komunikaciju itd. vec samim tim ste privukli one faktore koji uticu na kvalitet sledeceg dana.

Osim što meditacija znatno utice na osecaj smirenosti i obnavljanje energije naucnici su sproveli istraživanja koja su dokazala da na taj nacin vežbamo mozak i povecavamo masu korteksa, a koristi i kao intervencija u slucaju nedostatka sna. Mnoge su studije vec utvrdile da za vreme meditacije mozak radi drugacije – menjaju se uzorci moždanih talasa i sinhronizacija neurološkog pokretanja tih uzoraka. No da bi proverili ucinak meditacije u nedostatku sna naucnici sa Sveucilišta Kentucky odlucili su testirati deset dobrovoljaca pre i nakon 40 minuta sna, meditacije, citanja ili "lake konverzacije". Test je ukljucivao buljenje u LCD monitor i pritiskanje tipke cim se na njemu pojavi slika. Ljudima za reakciju obicno treba izmedu 200 i 300 milisekundi, ali ljudima koji nisu dovoljno spavali za reakciju treba puno više, a ponekad se dogodi da potpuno propuste reagovati na podražaj.

Luk, odnosno crveni luk, svima nam je itekako dobro poznata namirnica. Skoro da i nema jela, pirjanog, kuvanog ili pecenog, u koje ne ide i luk, a tek kad se setimo socnih pecenki i mladog luka uz njih... Luk su uzgajali još Egipcani pre 4000 godina, a kod njih je bio posebno cenjen. Stari zapisi o luku mogu se naci i na glinenim plocicama s podrucja Mesopotamije, što dokazuje njegovo azijsko poreklo. Od pocetaka uzgajanja luk nikad nije gubio na popularnosti. Po legendi, u srednjem su ga veku vitezovi nosili ispod oklopa, kao zaštitu od zle srece. Kad kupujete luk, pripazite; glavice trebaju biti ciste, dobro oblikovane, bez oštecenja i plesni, a vanjska luska mora biti suva. Luk se cuva na sobnoj temperaturi, na prozracnom i tamnom mestu. Rezanje luka vecini nas tera suze na oci. No, iritiranje možete izbeci. Sat vremena pre rezanja, stavite luk u hladnjak.

Zapadna i istočna medicina su se proteklih decenija razvijale u suprotnim pravcima. Dok su se u zapadnim zemljama trošile milijarde na razvoj novih veštačkih lekova, za to vreme se u istočnim zemljama pažnja posvećivala dejstvu prirodnih preparata i njihovom naučnom ispitivanju. Posebno se u bivšem Sovjetskom Savezu i u Rumuniji težište postavljalo na apiterapiju. Tako se u Rusiji apiterapija primenjuje već 60 godina, u Rumuniji 50 godina, a u Japanu se, na primer, još od 1920. godine prime-njuje apiterapija i posebna se pažnja poklanja upotrebi pčelinjeg otrova na akupunkturnim tačkama, što se naziva apipunktura. Pored već istraženih lekovitih svoj-stava u lečenju mnogih bolesti, med se najčešće koristi kod temperature, prehlada, poremećaja sna, upala desni i polenske kijavice. Najbolji metod je da se med uzima između obroka. Međutim, nekima smeta i imaju problema sa želucem zbog prekomernog lučenja kiseline.

Čičak je dvogodišnja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren. Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje sakuplja se u prolece i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre. Koren čička deluje protiv otrovno, pospešuje izlucivanje mokrace i znoja te cisti krv. Isto tako koristi se u lecenju venericnih bolesti, svih vrsti cireva, skrofula, gihta (uloga), zastarelih reumatskih bolesti, vodene bolesti i trovanja živom. Čaj od mladog lišca koristi se u lecenju katara želuca i nadutosti, a dobro je sredstvo i protiv raznih osipa, cireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme čička koristi se za sve bolesti za koje se koristi i koren i listovi, s time što seme jace deluje. Seme čička koristi se za pravljenje čičkova ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme čička nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje.

jagorčevina je od davnina poznata kao lek za iskašljavanje i bronhitis, a najviše lekovitih sastojaka ima u svom korenu. Ova biljka bogata je vitaminom C, ublažava bolove u plućima i olakšava izbacivanje sluzi iz bronhija. Iskusni travari ističu da je u lečenju bronhitisa najdelotvorniji sirup dobijen iz korena ove biljke. Umesto sirupa, vi možete napraviti čaj tako što ćete pomešati po 10 grama korena jagorčevine, ploda anisa, kamilice i lista belog sleza i po 20 grama korena sladića i majčine dušice. Kašiku ove mešavine prelijte šoljom ključale vode, ostavite da odstoji 20 minuta, procedite i popijte. Dnevno možete piti najviše tri šolje ovog čaja.(Blic)

Prva na listi biljaka koje leče bronhitis jeste ren. Osim u ishrani, poznato je da se ren još od srednjeg veka koristi kao lekovito sredstvo u borbi protiv mnogih bolesti. Zbog toga što podstiče varenje i deluje kao diuretik, posebno ga treba češće koristiti u ishrani zimi. U hladnim danima, kad su pojačane infekcije organa za disanje, ren je odličan saveznik u borbi protiv bronhitisa, upale pluća i prehlada. Sadrži glukozinolate, jedinjenja koja razređuju gust sekret i olakšavaju njegovo izbacivanje, a ona su upravo zaslužna i za prepoznatljiv ukus rena. Ako imate neki od ovih problema, napravite sami lek tako što ćete pomešati dve šolje meda, pola šolje narendanog đumbira i pola šolje narendanog rena. Mešavinu ostavite da odstoji dve nedelje, a potom, ako kašljete, jedite po jednu kašiku dnevno svakog jutra. Ukoliko ne možete da jedete mešavinu zbog jakog ukusa, stavite jednu kašičicu u čaj i popijte.

Graviola (Annona muricata) je zimzelena biljka poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Danas raste u Meksiku, na Karibima, Kolumbiji, Peruu i Venecueli. Moguće ju je naći u podsaharskim zemljama Afrike te u jugoistočnoj Aziji. Graviola živi u oblastima visoke vlage u kojima su zime relativno tople jer ova biljka ne podnosi temperature ispod 5 stepeni kad doživljava oštećenja lišća i sitnijih grana. Temperature ispod 3 stepena Celzijusova za ovu biljku mogu biti kobne jer tada njeni plodovi postaju suvi i gube kvalitet. Graviola ima prijatan, slatkast ukus kojeg upoređuju sa kombinacijom ananasa i jagoda s kremastom notom koja podseća na kokos ili bananu. Plod graviole možete jesti u izvornom obliku ili od njega možete praviti sok. U lečenju se koriste lišće, kora, plod i semenke graviole...Graviola je biljka koja je najpoznatija po svom delovanju na ćelije raka.

Rezultati nedavnih istraživanja nemačkih naučnika mogli bi izazvati podosta rasprava jer ruše dosadašnja saznanja o blagotvornosti zelenog i crnog čaja u smanjivanju krvnog pritiska. Na tom je polju, čini se, ipak delotvorniji kakao. Saznanja su dobijena na osnovu analiza prethodno objavljenog istraživanja Archives of Internal Medicine, kojeg je objavio American Medical Association. Snižavanje krvnog pritiska među učesnicima koji su konzumirali kakao proizvode najmanje tokom dve nedelje bilo je u rasponu koji se postiže upotrebom lekova uobičajeno propisanim za kontrolisanje visokog krvnog pritiska. No, nemojte se odmah početi daviti u čokoladi i halapljivo nasrtati na slatke pločice jer svaki savet vezan za ishranu mora uračunati visok šećer, masnoće i kalorije koje unosimo u organizam konzumirajući većinu kakao proizvoda, upozorio je autor studije Dirk Taubert.

Jarkonarandžasta boja šargarepe potiče od karotina, kojeg u šargarepi ima u izobilju, kao ni u jednoj drugoj namirnici. Iz karotina nastaje vitamin A, koji nam obezbeđuje bolju pigmentaciju i zdravu kožu, kosu i nokte. Zatim utiče na pravilan rast, rad jetre, želuca, creva, jača srce, popravlja vid i podiže imunitet. Sok od šargarepe odlično je prirodno sredstvo za čišćenje organizma od štetnih materija, protiv poliartritisa, osteohondroze, lošeg varenja i hemoroida. Smanjuje psihički umor nastao prekomernim intelektualnim radom i stresom. Ublažava zamor srčanog mišića, reguliše razmenu materija u organizmu pa time utiče i na regulisanje telesne težine.

Sveže ceđeni sok od jabuke sniziće visoku temperaturu, a topao napitak od nakiselih plodova ublažiće kijavicu i kašalj, kao i tegobe izazvane upalom grla. Da biste stekli vrhunski imunitet, potrebno je da vam se na svakodnevnom jelovniku nađe između 28 i 35 grama rastvorljivih vlakana, koliko ih ima u jednoj većoj jabuci, kažu nutricionisti. Svaki čovek bi trebalo da pojede između 30 i 40 kg jabuka godišnje – bar jednu svakog drugog dana. Ukoliko vas je ščepao neki virus i već nekoliko dana se mučite s visokom temperaturom, napravite sok od jabuke. Sveže ceđeni plod je vrlo blagotvoran kod upale ždrela i usne duplje, osvežava dah i pomaže kod promuklosti. Dobar je antioksidant i deluje protiv bakterija i virusa. Zbog obilja vitamina, fosfora i kiselina koje poseduje, jabuka povoljno deluje na mozak i koncentraciju. Sveža voćka otklanja nesanicu, popravlja raspoloženje i prija nervnom sistemu.

Vrući napitak od crvenog voća zadovoljiće potrebe organizma za vitaminima, mineralima, biljnim vlaknima i antioksidansima, smanjiti rizik od prehlade i ubzrati oporavak Da biste imali jak imunitet i izbegli prehlade koje nas prate tokom zimskog perioda, neophodno je da u organizam unosite mnogo vitamina, minerala, biljnih vlakana i antioksidanasa. Ovaj vrući napitak od crvenog voća zadovoljiće te potrebe, smanjiti rizik od prehlade i ubrzati oporavak. Potrebno je: 500 g smrznutog crvenog voća, sok od pola limuna, pola šoljice šećera u prahu, šoljica kipuće vode. Priprema: Voće, limunov sok i šećer stavite u posudu otpornu na visoke temperature, dodajte kipuću vodu i mešajte dok se šećer ne otopi. Procedite, sok prespite u sterilisanu bocu, zatvorite i čuvajte u frižideru. Pre služenja razredite sa vodom, toplom ili hladnom, po želji.
(novosti.rs)

Bogat vitaminom C, limun je izvanredan cistac organizma ali i namirnica koja ublažava glavobolju, smanjuje stres, cuva vitku liniju. Osim toga što je najpoznatiji izvor vitamina C, limun i njegov svež sok sadrže i brojne druge lekovite sastojke. Ovo magično voće pomaže ne samo kod prehlade, nego i kod mnogih drugih bolesti, reguliše metabolizam i usporava starenje, pa ga sve češće zovu „lekom za sve“. Korišćenje svežeg limuna u svakodnevnoj ishrani je izuzetno korisno, bez obzira na godišnje doba, ali ga se najčešće setimo zimi. Jedno od manje poznatih svojstava ovog citrusnog voća je da potpomaže pražnjenju creva. Efikasno eliminiše štetne gasove i poboljša probavu. Ukoliko postoje problemi, treba svakodnevno konzumirati sok jednog limuna razblaženog toplom vodom. Sok, jezgro, ili kora, podjednako su bogati vitaminima.