Kokice sadrže visok nivo zdravih vlakana i antioksidanata, ali samo ako su pripremane bez ulja, na primer u mikrotalasnoj. Kokice su bolje po zdravlje ljudi od voća i povrća, pokazali su rezultati istraživanja grupe američkih naučnika koji su poredili količinu polifenola u kokicama i voću. Istraživači s Univerziteta Skrenton - Pensilvanija otkrili su da opna kokica sadrži veliku količinu vlakana i antioksidanasa polifenola, sastojaka za koje se smatra da deluju protiv raka, preneli su francuski mediji. Sve to je moguće zahvaljujući maloj količini vode u kokicama u odnosu na voće i povrće. U voću i povrću su polifenoli rastvoreni u 90 odsto vode, dok kokice sadrže oko četiri odsto vode. Ipak, kokice su zdrave samo ako se pripremaju bez ulja, u mikrotalasnoj na primer.

Tradicionalna nordijska ishrana je veoma zdrava i u vezi je sa smanjenom smrtnošću gotovo isto koliko i mediteranska , kažu danski naučnici. Do sada se najčešće mediteranska ishrana, poznata po visokom nivou povrća, žitarica, ribe, maslinovog ulja i umerenom unosu mlečnih proizvoda i vina, dovodila u vezu sa nižom stopom smrtnosti osoba koje je konzumiraju. Takav način ishrane povezuje se s nižim rizikom od pojave nekih bolesti poput dijabetesa, bolesti srca i karcinoma. U severnim delovima Evrope, tradicionalni način ishrane uključuje nešto drugačiji izbor namirnica - ribu, kupus, raženi hleb, zobeno brašno, kruške, jabuke, korenasto povrće... Istraživanje, sprovedeno na preko 57.000 Danaca u trajanju od četiri godine, otkrilo je povezanost ovakve tradicionalne severnjačke ishrane sa produžetkom životnog veka.

Ljudi koji redovno jedu čokoladu generalno su mršaviji od onih koji u ovoj poslastici uživaju povremeno, pokazuju rezultati novog istraživanja. U studiji sprovedenoj u Americi učestvovalo je 1.000 ispitanika, a naučnici su analizirali njihove navike u ishrani, unos kalorija i indeks telesne mase. Uvtrđeno je da su osobe koje jedu čokoladu nekoliko puta nedeljno „tanje u struku” od onih koji ovu poslasticu jedu povremeno, preneo je BBC (Bi-Bi-Si). Iako je čokolada puna kalorija, ona sadrži i materije koje podstiču gubitak telesne mase, a ne samo stvaranje masnih naslaga, navode naučnici. Oni su zaključili da je važno koliko se često čokolada jede, a ne u kojoj količini. Ovi podaci samo ukazuju na vezu između konzumiranja čokolade i manje telesne mase, a ne predstavljaju dokaz da jedan faktor izaziva drugi.

Leblebija je povrtna kultura koja se najviše uzgaja u Makedoniji i Dalmatinskoj zagori. Leblebija je mahunasta belancevinasta biljka i visokovredna namirnica za ljudsku prehranu. NJeno seme, slicno semenu soje ili sušenom zrnu graška, svetlosmede je boje, a koristi se kao varivo ili kao dodatak ostalom povrcu za pripremanje vrlo ukusnih jela. Nedozrelo seme ljušti se iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak. U istocnim zemljama leblebiju melju u brašno i od njega peku izvrsna peciva, ili je u odredenoj razmeri (10 - 20 odsto) mešaju s pšenicnim brašnom i peku poseban i vrlo tražen hleb. Najpopularniji orijentalni specijalitet od leblebije su propržene semenke, koje se grickaju kao kokice ili semenke bundeve i suncokreta.

Kukuruzna svila je jedno od onih sredstava koje mnogima zvuce kao "bapski lek"; pa, istina je da se kukuruzna svila vec jako dugo koristi kao lekovito sredstvo, i to ne samo u našem narodu, i to da je od zaista velike pomoci kod nekih oboljenja, kao i da ne ostavlja štetne posledice. Sveža kukuruzna svila u sebi sadrži masno i etericno ulje, smolu, gumu, alkaloid koji ima osobinu da steže krvne sudove, hlorofil, fosfornu kiselinu i dosta kalijuma i mangana. Sve je to lepo, ali šta kukuruzna svila radi vašem organizmu? Odgovor je jednostavan: kukuruzna svila je, u obliku caja, jedan od najjacih prirodnih diuretika. Konsumiranjem ovog caja se u toku 24 sata može nekoliko puta povecati kolicina izlucene mokrace, i to bez štetnih posledica, što je narocito bitno kod onih bolesti gde sakupljanje vode ima nepovoljno dejstvo na organizam.

Nauka je potvrdila lekovito delovanje metvice od koje su još “stari” Grci i Kinezi pravili osvežavajuce obloge i koristili ih za ublažavanje bolova. Naucnici su proizveli sinteticki proizvod istog hemijskog sastava kao i etericno ulje metvice. Sredstvo se pokazalo vrlo dobrim lekom protiv bolova kad se primeni direktno na koži. Posebno može biti korisno onima koji pate od hronicnih bolova usled artritisa i bolesti koje štetno deluju na završetke živaca. Njegovo rashladjujuce delovanje izvrsno deluje cak i kod dugotrajnih bolnih stanja kad je živcani sistem postao vec toliko osetljiv da i najblaži dodir predstavlja izvor bola. Drevni iscelitelji u staroj Kini rane su lecili uljem od metvice koje sadrži sastojke koji deluju protivupalno i rashladjujuce te na taj nacin smanjuju bol kad se primene na koži. Lišce nane ima jak i karakteristican miris, pomalo poput balzama.

Poslednjih godina vitaminima i mineralima u ishrani pridaje se velika pažnja. Pored uzimanja hrane bogate ovim sastojcima vrlo često se uzimaju vitaminski preparati jer se veruje da će na taj način bolje da se očuva zdravlje. Šta je istina, a šta zabluda? Sve vitamine delimo na one koji su rastvorljivi u vodi i one rastvorljive u mastima. U vodi se rastvaraju vitamini grupe B, koji su značajni kao regulatori mnogobrojnih fizioloških funkcija. Zloupotreba ovih vitamina ne može da postoji jer ne mogu da se nagomilaju u organizmu. Višak vitamina B, kao i drugih koji su rastvorljivi u vodi, izlučuje se mokraćom. Dobar izvor grupe vitamina B su žitarice, ali ne oljuštene, svež kvasac i iznutrice. Folna kiselina je značajna u ishrani, pogotovo trudnica. Ova kiselina se nalazi u svom zelenom lisnatom povrću i u iznutricama. Dnevne potrebe za folnom kiselinom su 200 mikrograma.

Naša kulinarska tradicija ubraja luk medu zacinske biljke, zacinsko povrce, a ipak bi se mogao uvrstiti ravnopravno sa svim ostalim povrcem jer bi svaki drugi pristup ovom izvrsnom povrcu bio nepravedan. Luk je hrana, zacin i lek. Pa i tada kad ga upotrebljavamo kao zacin, s ozbirom na njegove sastojke, mi se zapravo hranimo, a lekovita svojstva luka, u svom širokom rasponu, ostaju cinjenica, bez obzira na formalan pristup i podelu. Stari Egipcani uzgajali su luk još pre 4000 godina. Autori se ni do danas nisu složili o njegovom poreklu - potice li iz Azije, Indije ili Avganistana. U jednom se ipak slažu: i Evropu je stigao preko Italije, a naši preci na ovim prostorima uzgajali su ga i koristili u velikim kolicinama. Luk se za jelo koristi preko cele godine - od lepe bele stabljike u prolece (mladi luk), pa preko razvijene a nedozrele glavice (lukovice) preko leta, do zrele suve lukovice spremljene za zimu.

Naucnici su utvrdili da rekreativci koji konzumiraju sveži sok trešnje osećaju manju bol u mišićima i imaju veću mišićnu snagu tokom vežbanja. Konzumiranje jedne čaše soka od trešnje dnevno nakon vežbe može biti od pomoći osobama koje nakon vežbi imaju bolnu upalu mišića, rezultati su istraživanja Trešnje, sadrže određeni broj antioksidanata i protivupalnih sastojaka. No, istraživanja sprovedena da bi se utvrdilo delovanje ove vrste voća pri ublažavanju simptoma mišićne upale, pokazala su različite rezultate. Jedno je istraživanje pokazalo da su muškarci i žene koji su dnevno pojeli 45 trešanja imali niži nivo upalnih markera u krvi. Savetuje se osobama koje povremeno nakon vežbe osećaju jaku bol u mišićima da svoju ishranu dopune svežim sokom od trešnje.

Crvena detelina - Trifolium pratense je višegodišnja biljka koja je najpopularnija po svojim pozitivnim efektima na ljudsko zdravlje. Crvena detelina ima lišće sastavljeno od tri zelena ovalna lista, sa po 2 do 3 cm dužine, ima vrlo bledu spoljašnost, u obliku srca, gusto, loptasto cveće u rasponu od bledo crvene do ljubičaste boje. Cvet od crvene deteline se koristi u mnogim herbalnim formulama kao pomoćno sredstvo za ublažavanje simptoma menopauze kod žena i poznata je među herbalistima kao fitoestrogena biljka koja je jako korisna za uspostavljanje i održavanje estrogenskog balansa kod žena. Ekstrakt crvene deteline sadrži četiri izoflavona – genistein, daidzein, biokanin, formononetin. Izoflavoni su slični estrogenu u ljudskom organizmu pa se stoga preporučuju ženama u periodu menopauze kao zamena za hormonsku terapiju.

Paradajz je saveznik zdravlja i lepote. Nije kalorican, sadrži mnoge hranjive sastojke, a posebno se preporucuje kod mršavljenja. Plod srednje velicine ima samo 23 kalorije, oko 40mg vitamina C i 1,16 provitamina A. Paradajz pomaže u izlucivanju nepotrebnih sastojaka iz organizma. Kiselkast ukus podstice lucenje sokova za varenje i poboljšava iskorištavanje hranjivih sastojaka iz ostalih namirnica unesenih u organizam. Minerali i vitamini u paradajzu otklanjaju osecaj umora, a sastojci slicni kortizonu pomažu protiv bolova u zglobovima te se koriste za pripremu kapi za umirivanje nadraženosti ociju. Paradajz je, kao i ostalo obojeno povrce, važan u prevenciji raka i srcanih bolesti, a pigment koji paradajzu daje crvenu boju koristi se u kozmetici kao dodatak kremama i sredstvima za suncanje jer podstice stvaranje melanina. Kriške paradajza idealna su maska za masnu kožu, a sok predstavlja odlican losion za oporavak kože lica.

Današnja medicina se slaže s tvrdnjom da je med više nego poseban, ali samo ako ispunjava dva uslova - da je potpuno prirodan, bez dodataka, i da je ceđen na hladno, odnosno vrcan, a ne topljen, to jest podvrgavan temperaturi višoj od 60 stepeni Celzijusovih (za neke naučnike granica je već na 50 stepeni). Ako je med veštački, ne vredi trošiti reči o njemu, čak ni kao o namirnici, a ako je previše zagrevan, dolazi do gubitka fermenata (invertaze, diastaze, katalaze, kisele fosfataze i dr). Kada se to dogodi, med postaje samo kalorična namirnica, ali lek više nije.Treba znati da se svaki prirodni med kristališe i da mu to nije mana. U narodnoj medicini med se preporučuje i zdravim i bolesnim osobama, kao sredstvo za jačanje i sticanje imuniteta. Poseban biostimulans med postaje kad je “udružen” s polenom, propolisom i mlečom.

Anis je osušeni plod jednogodišnje biljke anisa iz porodice štitarki i ima nepodeljene okruglo-bubrežaste donje listove na dugačkim peteljkama i podeljene gornje listove na kratkim peteljkama. Biljka cveta belim cvetićima. Na sitnim jajolikim plodovima može se primetiti deset nežnih svetlije obojenih rebara. Anis miriše prijatno sveže, a takav mu je i ukus. Sastavni deo mu je eterično ulje, koje se sastoji od 80 do 90 odsto anetola. Anis potiče iz Egipta, ali pre više hiljada godina bio je rasprostranjen i u Siriji i Grčkoj. Danas se najviše gaji u Španiji, Italiji, Grčkoj, Bugarskoj i Rusiji. U prvom redu upotrebljava se kao začin za kolače, pecivo i hleb. U nekim krajevima anisom se začinjavaju sosovi, varivo i salate. Često se i pekmez od šljiva začini malom količinom anisa, kao i kompoti. Mleveni anis brzo gubi ukus i miris, pa ga treba mleti neposredno pre upotrebe.

Prema istraživanju nemačkih naucnika, konzumacija grejpfruta pomaže u borbi protiv bolesti zubnog mesa. Pokazalo se da osobe koje pate od bolesti zubnog mesa imaju manje izglede da će im krvariti desni ako svakog dana pojedu dva grejpfruta. Svaki grejpfrut sadrži približno 92,5 miligrama vitamina C. Naucnici veruju da se radi o posledicama povišenja nivoa vitamina C u krvi koja dovodi do bržeg zaceljivanja rana te smanjenja oštećenja koja celijama nanose molekule slobodnih radikala. Istraživanje sprovedeno na Schillerovom sveučilištu je sprovedeno na uzorku od 58 osoba, a objavljeno je u "British Dental Journal". Utvrđeno je i da konzumacija grejpa pozitivno utiče na stanje zubnog mesa i kod pušača i kod nepušača. Ranija istraživanja su pokazala da pušenje povećava rizik za pojavu bolesti zubnog mesa. Bolesti zubnog mesa su najčešći uzrok gubitka zuba kod odraslih osoba.

Rezultati dveju studija pokazali su da je uzimanje ginsenga za sprecavanje prehlade ima delovanje, ali ne i uzimanje ehinaceje. Vecina ljudi sklona je korištenju narodnih i biljnih lekova u nadi da ce spreciti prehladu ili smanjiti duzinu i težinu simptoma, no od mnogih preparata koji se nalaze na tržištu, malo ih je dobilo naucnu potvrdu. Istraživanje je trajalo tokom zimskih meseci. Korištenjem standardizovanih upitnika o prehladama, autori su pokazali da preparati na bazi ginsenga uistinu smanjuju ucestalost pojave prehlada, jer je u grupi koja je uzimala preparate na bazi ginsenga prehladu imalo 10 posto osoba, a u placebo skupini od prehlade je obolelo 23 posto osoba. Naucnici s Medicinskog fakulteta Sveucilišta u Virginiji nakon nedavnih klinickih procena delotvornosti ehinaceje utvrdili su da ona u slucaju prehlade ne deluje.