Anis (latinski naziv pimpinela anisum) je jednogodišnja biljka koja izraste od pola do jednog metra visine. Ima granatu, pahuljavim dlacicama pokrivenu šupIju stabljiku, s okruglasto nazubljenim, uskim lancetastim belim cvetovima. Najdonji listovi sastoje se od tri okruglasto urezana listica, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni. Plod je jajastog oblika, prema vrhu sužen, a sa strana malo stisnut, dugacak tri do šest milimetara. Boja ploda je svetlo zeleno-siva. Za lek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme što se sabira samo po suvom vremenu. Rasprostranjen je na planinskom podrucju, prenosi sajt „Herbateka"........ Lekovito delovanje. Seme anisa djeluje protiv nadimanja, umiruje grceve, jaca želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz organizma te cisti krv i jaca živce.

Gorušica je vrlo rasprostranjen zdravstveni problem, koji ne ugrožava covekov život, ali nedvosmisleno remeti njegov komfor. Kao posledica vracanja kiseline iz želuca, gorušica nije opasna, ali može biti simptom i vrsta upozorenja za postojanje i drugih oboljenja. Razloga za nastanak ovog problema ima puno: nepravilan nacin ishrane, nekontrolisano i preterano unošenje hrane u želudac (narocito masne, pržene i pohovane), kao i velike kolicine alkohola. Cak i pojedine vrste voca koje unosimo u organizam na prazan stomak mogu uzrokovati pojavu gorušice. Nekontrolisano uzimanje raznih lekova ili njihova nepravilna kombinacija, takode, mogu dovesti do povecanog lucenja želudacne kiseline. Uvecano lucenje želudacne kiseline, pored toga što izaziva peckanje u grudima i oko srca, signal je za postojanje i drugih slabih tacaka u organizmu.

Saznavši o kakvim lekovitim svojsvima je rec poneli su ga engleski moreplovci u domovinu. U Britaniji i njenim kolonijama dumbir, ili džindžer kako ga englezi zovu, koristi se za pravljenje osvežavajucih pica i poznatog piva od dumbira, ali i božicnog kolaca. Ipak kao i u Aziji cesto se koristi i za pravljenje ukusnog i lekovitog caja. Lekovita svojstva dumbira poznata su od davnina. Kinezi ga više od 2500 godina koriste svežeg kao sredstvo protiv prehlade, groznice, glavobolje i bolova u mišicima, dok se suv i u prahu koristi za cirkulaciju u dlanovima i tabanima. Na Tibetu ga koriste rekonvalescenti, a Japanci koriste dumbirovo ulje za masažu, posebno onu koja smanjuje bol kicmenog stuba i zglobova. U indijskoj tradicionalnoj medicini koriste ga za olakšavanje artritisa. Antisepticka dejstva dumbira opravdavaju njegovo korišcenje gotovo u svakom jelu od ribe i morskih plodova.

Kamilica se upotrebljavala još u antickim vremenima. Egipcani su ulje od nje utrljavali kod neuralgija i reumatizma zglobova. Zbog ublažavajuceg dejstva na groznicu i snižavanja temperature, nazivana je cvetom boga sunca Naziv Matricaria dolazi od latinskog mater - majka. Nosilac lekovitosti kamilice je njeno etarsko ulje, i glavni sastojak azulen. Smole, gorke materije, tanini, gume i neka druga jedinjenja koja se nalaze u cvetu dopunjuju dejstvo njenog etarskog ulja, zbog cega cvet ima kompleksno delovanje. Azulen je ugljovodonik koji ne postoji kao takav u biljci, nego se javlja i prelazi s vodenom parom prilikom destilacije. U raznim preparatima kamilice azulen se vrlo brzo gubi. Zato je najbolji preparat jak caj napravljen kad zatreba. Terapijska upotreba kamilice je cesta i raznovrsna ne samo u narodnoj vec i u naucnoj medicini. Nije škodljiva ni otrovna.

Konzumiranje grožda dovodi do snižavanja krvnog pritiska i poboljšava srcanu funkciju. Americki naucnici otkrili su ovaj efekat na laboratorijskim pacovima koje su hranili veoma slanom hranom. Otkrice je objavljeno u Gerontološkom casopisu (Journal of Gerontology: Biological sciences). Dr Micel Sejmor (Mitchell Seymour) iz laboratorije za ispitivanje zaštite srca, sa Univerziteta u Micigenu, rekao je da ovo otkrice potvrduje teoriju da se u groždu nalazi materija koja ima direktan uticaj na snižavanje rizika obolevanja kardiovaskularnog sistema. U studiji koju je sprovodio dr Sejmor sa saradnicima ispitivan je uticaj obicnog grožda na laboratorijskim pacovima koji su bolovali od visokog krvnog pritiska izazvanog unošenjem veoma slane hrane. Druga grupa pacova dobijala je veoma slanu hranu bez dodatka grožda.

Cvekla je lekovito povrce koje podstice razmenu materija i poboljšava funkciju jetre. Poseduje velike kolicine vitamina C, karotena, vitamina B1 i B2, kao i minerala: kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, gvožda, sumpora, joda...Ako ste vegetarijanac, ona je idealna za vašu ishranu, jer cvekla sadrži kobalt, koji ucestvuje u stvaranju vitamina B12 kojeg vegetarijanci ne unose dovoljno. Iako nije preterano bogata gvoždem, cesto se preporucuje anemicnim osobama, jer štiti crvena krvna zrnca i povecava elasticnost krvnih žila, što pospešuje bolje pumpanje krvi. Idealna je za regulisanje krvnog pritiska i smanjuje holesterol. Vaša linija zdravlja.. U slucaju da imate problema sa kamenom u bubregu ili patite od osteoporoze, nemojte da preterujete sa unosom cvekle, jer smanjuje upijanje kalcijuma.

Redovni obroci, više voca, povrca, integralnih žitarica, vode, kao i manji unos alkohola I prestanak pušenja smanjuju rizik od bolesti srca Bolesti srca i krvnih sudova su medu vodecim uzrocima smrtnosti, a gojaznost, povišeni holesterol, pušenje, nedostatak telesne aktivnosti, povišeni krvnih pritisak i stres najcešci su rizicni faktori za ove bolesti. Na njih možemo da uticemo i sami, ali, nažalost, vecina ljudi ili ne preduzima ništa ili menja navike tek kad ih bolest upozori. - Pušenje znacajno povecava rizik nastanka i progresije kardiovaskularnih bolesti. Samo prestankom pušenja rizik od obolevanja od kardiovaskularnih bolesti povezanih s pušenjem smanjuje se za 50 odsto Za pocetak promenite prehrambene navike. Za zdravo srce važno je da jedete redovno i pri tom rasporedite dnevnu kolicinu hrane na najmanje pet manjih obroka.

U jezgrima kostice kajsije, sljive i drugih nalazi se vitamin B17. Odnosno, najveca koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u jezgrima kostica jabuke, kajsije, nektarine, kruske, sljive, tresnje, limuna, kupina, malina, jagoda itd. Nalazi se, takodje u braon pirincu, prosu, lanu i mnogim tropskim biljkama,posebno tropskoj kasavi. U molekulu vitamina B17 nalaze se dve jedinice secera, jedna cijanida i jedna benzadelhida, koji se u ljudskom organizmu oslobadja samo na mestu gde se nalazi maligna celija. Malignoj celiji je secer neophodan za rast i odrzavanje. Maligna celija je bogata enzimom betaglikozidazom u spoju sa cijanidom i benzadelhidom iz jezgra stvara vrlo otrovno jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se celija raka truje i unistava. Enzim betaglikozidazon se u ostalim, zdravim, celijama tela nalazi u izuzetno malim kolicinama, pa prakticno ne dolazi do trovanja zdravih celija organizma.

Kesten je voce sa velikom kaloricnom vrednošcu, veoma slican žitu, posebno suvi kesten. Sadrži dosta vitamina A, B i C, kalijuma, bakra, mangana, fosfora, sumpora, natrijuma i kalijuma. „Kesten treba koristiti kod anemije, fizicke i intelektualne iscrpljenosti, kao energetsku podršku kod rasta, a posebno je preporucljiv kod rekovalescenata i osoba koje imaju proširene vene ili hemoroide”, objašnjava Branka Mirkovic, nutricionista. „Kesten ima antisepticna i antianemicna svojstva, i spada u energetski visokovredno voce, regenerator minerala, a deluje i osvežavajuce na organizam”, dodaje ona. Može da se jede svež, pecen, kuvan, prženi, kuvan kao pire, a može i da se koristi kao brašno za slatkiše. Treba ga koristiti samo kad je sasvim zreo, dobro kuvan ili pecen. Ako ga jedete, onda kesten treba da bude jedino jelo i izbegavajte kombinacije sa drugom hranom da bi se lakše svario. Dijabeticari ne bi trebalo da ga jedu. (Blic)

Ovaj aromaticni zacin ne služi samo za posipanje po kapucinu ili kao dodatak kolacima. Ispostavlja se da cimet sadrži jedan molekul koji ima sve osobine insulina i stoga bi mogao da pomogne osobama s dijabetesom tipa 2. Studija u Pakistanu je pokazala da je 30 pacijenata s dijabetesom imalo znatno manje glukoze, triglicerida i holesterola u krvi nakon što su tokom 40 dana konzumirali cimet. Drugo jedno istraživanje, koje su sproveli naucnici sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, otkrilo je da nije svaki cimet isti. Dok neke vrste nemaju nikakvog uticaja na zdravlje, dotle druge snižavaju glukozu u krvi gojaznih laboratorijskih miševa.(Blic)

Suncokretove semenke imaju visok procenat ulja od cak 50 posto, a prevladavaju višestruko nezasicene masne kiseline, posebno linolna. Nije zanemarljiv ni sadržaj proteina. Semenke suncokreta su odlican izvor vitamina E i B1 i dobar izvor mangana, magnezijuma, bakra, selena, vitamina B5, folne kiseline i prehrambenih vlakana. Šaka suncokretovih semenki odlicno utažuje glad, ali i nudi pregršt korisnih sastojaka. U prilog tome ide cinjenica da je „World Cancer Research Fund” izdvojio 20 namirnica koje zbog svog povoljnog sastava pružaju zaštitu od karcinoma i koje zbog toga treba konzumirati što cešce. Na popisu supernamirnica, našle su se i semenke suncokreta. Semenke suncokreta sadrže snažne antioksidanse - vitamin E i selen. Antioksidansi imaju sposobnost neutralizacije štetnih slobodnih radikala i na taj nacin štite organizam od brojnih degenerativnih bolesti današnjice, poput kardiovaskularnih i malignih oboljenja.

Polovinu sadržaja semenki susama cine ulja koja sadrže visok procenat oleinske i linolne masne kiseline, dok oko petinu sadržaja cine proteini visoke biološke vrednosti. Susamove semenke su vrlo dobar izvor bakra i mangana, a isticu se i sadržajem magnezijuma, kalcijuma, gvožda, vitamina B1, cinka i prehrambenih vlakana. Semenke susama sadrže i dva jedinstvena spoja iz grupe lignana: sezamin i sezamolin. Lignani su fitohemikalije koje se odlikuju brojnim pozitivnim svojstvima, medu ostalim imaju svojstvo snižavanja holesterola i krvnog pritiska. Osim toga, svrstavaju se i u grupu fitoestrogena, koji se pod uticajem enzimskog sistema u našim crevima pretvaraju u materije slicne hormonima i na taj nacin pružaju zaštitu od tumora osetljivih na hormone, na primer karcinoma dojke. Dodatno, pokazalo se da susam štiti jetru od oksidativnih oštecenja.

Retko je koja namirnica bogata vrednim materijama toliko zanemarena u našoj ishrani poput semenki. Energetska vrednost semenki ne zaostaje za onom orašastih plodova, a znatan broj kalorija duguju visokom procentu masnoca. Naime, više od polovine sadržaja cine masnoce, ali rec je o visokovrednim uljima, koja tek u malom delu cine zasicene, a vecinom je ipak rec o nezasicenim masnim kiselinama. Semenke se isticu visokim sadržajem esencijalnih masnih kiselina, neophodnih za pravilno funkcionisanje brojnih važnih funkcija u organizmu. Ljudsko telo nije sposobno da ih sintetiše, zbog cega je neophodan njihov unos kroz ishranu.

Ako ne razmišljate o prestanku pušenja, bar razmislite o onome što jedete. Redovno konzumiranje zelenog caja, mahunarki i luka štiti pušace od karcinoma pluca, stoji u izveštaju sa UCLA. Smatra se da antioksidansi iz nabrojanih namirnica smanjuju oksidacijski stres, upalu i oštecenje DNK, što su posledice pušenja povezane s obolevanjem od karcinoma.

Ekstrakt lišca ginko bilobe može spreciti oštecenja celija mozga koja se mogu javiti posle moždanog udara. Miševi koji su svakog dana dobijali doze ekstrakta ginko bilobe pre moždanog udara indukovanog u laboratorijskim uslovima, imali su gotovo duplo manje oštecenja na mozgu u poredenju sa životinjama koje nisu dobijale ekstrakt, tvrde istraživaci Univerziteta Džons Hopkins. Kod miševa koji nisu dobijali ginko pre, a dat im je pet minuta nakon moždanog udara, zabeleženo je oko 60 odsto manje oštecenja nego kod jedinki koje uopšte nisu dobijale ekstrakt. Takodje, miševi kojima je ginko dat oko 4 i po sata nakon udara bili su na trecem mestu po stepenu moždanih oštecenja. Istraživaci su naveli da bi slicne efekte ekstrakt ginko bilobe mogao da ima i na ljudski organizam, što bi bilo izuzetno znacajna preventivna mera jer posle udara ne može se mnogo uraditi na zaštititi mozga.