Brusnice su, nutricionisticki gledano, prava riznica razlicitih zaštitnih materija i mogu pomoci zdravlju, iako su nekima, možda, previše kisele jer sadrže mnogo vitamina C, .Uz vitamine, minerale i druge hranjive elemente, kao što su vitamini A i C, kalij, biljna vlakna, u njima su otkriveni i brojni bioflavonoidi koji imaju snažno antioksidantsko delovanje, vrlo važno u preventivi i smanjivanju rizika obolevanja od razlicitih oblika karcinoma, posebno raka dojke i debelog creva. Osim toga, antioksidansi pomažu i u prevenciji odredenih faktora koji podsticu nastanak bolesti krvnog sistema. Americki Nacionalni institut za zdravlje finansira istraživanja o uticaju brusnica na srcane bolesti, koja pokazuju da tri caše soka od brusnica na dan povecavaju nivo antioksidansa u plazmi više od 120 odsto. Na taj nacin se u krvi podiže nivo dobrog holesterola (HDL), te se rizik od bolesti srca i krvnog sistema smanjuje za cak 40 odsto.

Posebno tokom hladnog godišnjeg doba cvekla je izuzetno važna za zdravlje. Ona nas štiti od prehlada. Njen dragoceni pigment suzbija bakterije i viruse, cime cvekla podržava prirodnu odbranu, objašnjava becki zdravstveni strucnjak profesor Hademar Bankhofer. Pigment tamnocrvenog korena - betanin, pripada grupi antocijana. On može da suzbije viruse koji se javljaju uz prehladu. Betanin deaktivira bakterije i podstice njihovo izbacivanje iz organizma. Tako prirodne odbrambene snage mogu ponovo da ojacaju i normalno funkcionišu. Osim toga, u cvekli se nalazi proteinska komponenta betain, koja jaca jetru i podstice razgradnju masnih naslaga u telu. Jedna caša soka od cvekle uz svako jelo može da pomogne prilikom mršavljenja.

Bobice zove (Sambucus nigra) pune vitamina Ce, flavonoida i belancevina, koje se bore protiv virusa, predstavljaju vrlo efikasnu preventivu. Klinickim istraživanjima u Izraelu pokazano je da zova ne samo da smanjuje rizik od prehlade i gripa, vec umanjuje njihovu težinu i skracuje trajanje. Istraživaci odeljenja za virologiju na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu otkrili su da su se pacijenti koji su oboleli od gripa koji su uzimali zovu oporavili dva puta brže od onih koji su uzimali placebo pilulu i zakljucili da aktivna materija u njoj može da skrati grip za cetiri dana. Uzmite ekstrakt bobica ili cvet zove. Ukoliko koristite ekstrakt, neka to bude izmedu jedne kašicice i jedne kašike dva puta dnevno. Ako se pojave simptomi prehlade ili gripa, povecajte na cetiri doze dnevno. I dobro poznati caj od zove od velike je koristi.

Posle zimskog prejedanja i uživanja u masnoj hrani i alkoholu, pravo je vreme za temeljno cišcenje organizma. Retki su oni koji su tokom praznika odoleli masnoj hrani, slatkišima i alkoholu. Upravo je zato sada pravo vreme da posle višednevnog preterivanja u hrani i picu temeljno ocistite organizam. Detoksikacija je proces cišcenja organizma od toksina koji slabe imunitet i povecavaju verovatnocu za obolevanje. Praktikovanje detoksikacije dva puta godišnje postalo je gotovo nužno, a svakako preporucljivo. U borbi protiv toksina prvenstveno ucestvuju bubrezi, jetra i creva, pa su zaslužili da im povremeno priuštimo oporavak. Mnogi ne znaju da je detoksikacija dobra i za mentalno zdravlje, jer se tako smanjuju depresija i posledice prekomernog stresa. Što se voca koje je dobro za cišcenje organizma tice, osim jabuka i limuna, preporucuje se sledece voce: grožde, kruške, ananas, grejp, trešnje i vecina bobicastog voca.

Lekari smatraju da su prirodni antibiotici u prednosti pred sintetickim, jer ih organizam mnogo lakše podnosi, pri cemu se glavni organi detoksikacije - jetra i bubrezi ne opterecuju. Osim toga, dugotrajna primena prirodnih antibiotika nece dovesti do otpornosti bakterija, što je cest slucaj kod sintetickih antibiotika. Epidemiolozi kažu da se prirodni antibiotici mogu uzimati uz vec propisanu terapiju lekovima, jer nemaju kontraindikacija i ne dovode do nuspojava i preosetljivosti poput alergija. Oni isticu da prirodne antibiotike, bez ikakvog straha, mogu uzimati hronicni srcani bolesnici, dijabeticari i deca. Kao primer, lekari navode lekovito dejstvo belog luka koji snižava povišeni krvni pritisak, ukupni i LDL holesterol i deluje kao diuretik (omogucava izbacivanje viška tecnosti iz organizma).

Bela lipa je listopadno drvo sa širokom i gusto razgranatom krošnjom, visoko do 25 metara. Listovi su sitni, srcoliko-okrugli, zašiljenog vrha, po obodu testerasti, na nalicju svetliji. Cveta u junu, najkasnije od svih naših lipa. Pojedinacno raste u mešovitim šumama i do 1.200 m nadmorske visine, a cesta je i u drvoredima i parkovima kao ukrasna vrsta.

Pšenicu su gajili još stari Egipcani, u anticko doba vrhovi pšenicne trave bili su prava poslastica, dok su je Kinezi i Indijanci koristili za jacanje organizma, cišcenje krvi i upalnih procesa. Pominje se u Starom i Novom zavetu, a vezana je i za hrišcanske obicaje kao što su Božic i Uskrs. Pšenicna trava i sok su danas u Japanu i Americi najprodavaniji prirodni proizvod, u isto vreme i odlicno pomocno sredstvo u lecenju raznih bolesti. Bogata je vitaminima, mineralima, lipoidima, hormonima i hlorofilom koji cisti i obnavlja celije, steriliše rane, precišcava vodu od fluorina i drugih otrovnih supstanci. Sok od ove trave deluje protiv svraba, uklanja bubuljice, leci oboljenja usta i desni, ždrela i sinusa, organa za varenje i disanje.

Heljda ima pozitivno dejstvo u lecenju bolesti krvotoka, proširenja vena, pucanja kapilara, slabe memorije, reume, glaukoma, dijabetesa i stomacnih oboljenja. Kroz aktuelne trendove zdravije ishrane u poslednje vreme sve cešce se spominje heljda. Najrasprostranjeniji oblici korišcenja ove biljke su zrno heljde, kao i sušena stabljika i cvet (za caj). Poznata su izuzetna lekovita dejstva heljdinog caja u lecenju bolesti krvotoka (proširenje vena, pucanje kapilara i razna krvarenja kapilara), slabe memorije, reume, glaukoma, dijabetesa i gastro oboljenja. Heljda se skoro uvek svrstava u žitarice, iako je, botanicki gledano, ona zeljasto povrce. Iz Azije su je u 15. veku doneli krstaši. Uspeva na peskovitim i vlažnim podrucjima, a za razliku od vecine zeljastih biljaka, ona ima hranljive semenke i zato je svrstavaju medu žitarice.

Zacepljen nos, peckanje u grlu, suvi kašalj i temperatura cesto se rešavaju antibioticima, medjutim ako je rec o virusima uzrocnik se zaraze njima ne uništava. Biljke su, tvrde neki lekari, premalo zastupljene kao preparati koji mogu da poboljšaju stanje prehlada i viroza. Tako, na primer, za suvu sluznicu grla i disajnih puteva treba piti caj od sleza, jer smiruje nadražaj na kašalj, ublažava njegove simptome i olakšava disanje. Dobar je protiv tzv. suvog kašlja, a mogu ga piti trudnice i deca. Iako ga se mnogi užasavaju zbog neprijatnog mirisa, beli je luk jako zdrav i deluje kao prirodan antibiotik. Onima koji ne mogu da podnesu da zbog njega imaju loš zadah preporucuje se da ga skuvaju, zatim popiju vodu u kojoj se kuvao, a njega pojedu. Beli luk takode smiruje nocni kašalj. U apotekama se može kupiti i u kapsulama.

U našem probavnom traktu prirodno žive dva tipa bakterija: bakteroide i firmikute. Naucnici su otkrili da gojazne osobe imaju veci procenat firmikuta i da se njihov broj smanjuje kad pocnu da drže dijetu, dok se broj bakteroida povecava u skladu sa gubitkom masnog tkiva. Dakle, ako se poveca broj tih korisnih bakterija u organima za varenje, ubrzace se i sagorevanje ugljenih hidrata. Najbolji nacin da to postignete jeste da unosite probioticke proizvode - u koje pored kiselomlecnih napitaka spadaju i praziluk, crni luk, beli luk i banane - i izbegavajte antibiotike koji ih ubijaju.

U proteklih 30 godina precnik prosecnog tanjira povecao se sa 23 na 33 centimetra, što znaci da su se i porcije hrane povecale, pre svega u restoranima. Vecina nas je prakticno zaboravila kako izgleda normalna porcija. Nutricionisti stoga savetuju da se držite jednostavnog pravila: porcija ugljenih hidrata ili belancevina ne treba da bude veca od stisnute pesnice, a ostatak tanjira popunite povrcem i vocem. Ili predite na tanjir adekvatnih dimenzija, pa zabune nece biti.

Istraživanja su pokazala da samo jedan dijetalni napitak dnevno za neverovatnih 31 odsto povecava vaše izglede da budete gojazni. Stvar je u tome što veštacki zasladivaci iz tih napitaka, kao što su aspartam i saharin, pripremaju vaš organizam za veliki unos kalorija. Kad se to ne dogodi, vaše telo traži hranu ili sagoreva manje kalorija nego što bi to inace uradilo. Dakle, umesto gaziranih pica, predite na caj, prirodno ceden sok ili kafu. I, uopšte, izbegavajte sve namirnice s veštackim zasladivacima.

Sveža glavica kineskog kupusa tokom zimskih meseci je salata broj jedan, tvrdi becki profesor dr Hademar Bankhofer. A glavni razlog su dragocene biljne belancevine. Ovu zdravu namirnicu možete da nadete u bolje snabdevenim prodavnicama, uglavnom je upakovan u celofan i izgleda kao duža i bleda verzija zelene salate. Kada kažemo „belancevine“, prvenstveno mislimo na meso i ribu, medutim kineski kupus je bogat biljnim belancevinama. Oko dva odsto listova kineskog kupusa su ciste belancevine koje podižu energiju. One takode pomažu stvaranje, zaštitu i obnavljanje svih celija. Belancevine pomažu da u našem organizmu vlada ravnoteža izmedu kiselina i baza. Koža, kosa i nokti su zdravi samo ukoliko ima dovoljno belancevina. Za razliku od belancevina iz mesa, belancevine u listovima kineskog kupusa su zbog toga dragocene jer su bez masti.

Starije osobe koje puše mogu da budu izložene vecem riziku od Alchajmerove bolesti, pokazala je britanska studija objavljena na londonskom Impirijal koledžu. Rizik da obole od Alchajmerove bolesti za 79 odsto veci je kod starijih osoba koji puše nego kod nepušaca, zakljucio je londonski tim naucnika, istražujuci rezultate više od dvadeset ranijih studija. Utvrdjeno je, osim toga, da su aktivni pušaci pod vecim rizikom da obole i od ostalih vrsta demencije, kao i od mentalnog opadanja koje je u vezi sa godinama, ali ti zakljucci nisu od statistickog znacaja, odnosno mogli bi da budu i plod slucajnosti. „Dokazana veza sa Alcahjmerovom bolešcu bi, medjutim, trebalo da bude dovoljan razlog da se ostave cigarete ili da se s njima nikad i ne pocne”, smatra rukovodilac studije dr Rut Piters.

Kupus sladak, kiseo, kao salata, glavno jelo ili dodatak, sa mesom ili bez njega, pored pasulja i krompira osnova je naše kuhinje. A u našem narodu koristi se i kao hrana i kao lek. Kupusu i rasolu se pripisuju cudesna i cudotvorna dejstva i to ne bez razloga. Hipokrat je svoje pacijente lecio kupusom, a i u tradicionalnoj narodnoj medicini ovo povrce je imalo znacajno mesto. - Sokovima od kupusa su se nekada lecili problemi digestivnog trakta, a sa bolnih upaljenih mesta „vatra“ se izvlacila tako što su se stavljale obloge od listova glavice kupusa na bolno mesto - objašnjava za „Blic“ Branka Mirkovic, nutricionista. - Danas „svi znaju“ da se mamurluk posle velikog ica i pica najbolje „leci rasolom“ - dodaje ona. Neosporno da je kupus visokovredna nutritivna namirnica i da postoji bezbroj recepata za jela, salate, pite sa kupusom. Zimu je nemoguce zamisliti bez kiselog kupusa, podvarka, sarme ili pite kupusnjace.