Srčane bolesti su vodeći uzrok smrtnih slučajeva u SAD-u, a ubijaju i sve više ljudi širom svijeta. Zato stručnjaci preporučuju uravnoteženu ishranu sa što manje zasićenih masnoća iz crvenog mesa, više ribe, vlakana i svježeg voća i povrća, te manje šećera. Lifestyle portal About.com je sastavio listu namirnica koje morate konzumirati ako želite imati zdravo srce...... Losos....Riba je izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina koje štite vaše srce reduciranjem raznih upala i rizika od krvnih ugrušaka. Ove kiseline također održavaju zdravi nivo vašeg kolesterola, pa obavezno najmanje dva puta sedmično jedite losos ili neku drugu masnu morsku ribu poput tune, sardina ili haringe.

Česte glavobolje mogu biti simptom mnogo toga, ali ako je u pitanju nedostatak kalijuma, a vi nikako ne želite popiti šoljicu instant-kafe, najbolji lek je oguliti i pojesti nama dobru poznatu voćku. Treba li vam kalijum svako jutro pojedite jednu bananu – sadrži i do 500 mg/100 g – i oprostite se od glavobolja. Gršak, mleko, soja, avokado, brokula, artičoka, narandža, krompir, kajsija i paradajz takođe su solidni izvori kalijuma. Najveći koncentrat kalijuma sadrži instant-kafa u prahu – oko 5% tog elementa. To znači da je kafa pripremljena od 2 kašičice instant-kafe sasvim dovoljan izvor kalijuma. Ipak treba biti oprezan jer ništa gore od poremećaja ravnoteže elektrolita!

Ako želite da smršate – doručkujte. Ako želite da sačuvate zdravlje – doručkujte. Doručkujte u svakom slučaju, bez ograničenja u količini ili raznovrsnosti. Dok, s jedne strane, nije preporučljivo jesti voće pre spavanja, ono će ujutru dati organizmu potrebne vitamine i vlakna, te ga pripremiti ga za sve napore koji ga očekuju tog dana. Kao i sve poslastice, i med i pekmez debljaju ako ih jedete uveče, ali ujutro daju energiju. A u današnjem užurbanom tempu života, doručak je ne samo najvažniji nego često i jedini pravi obrok. Porodica je raštrkana tokom dana, pa je doručak jedina prilika kada svim mogu zajedno jesti pre nego što se raziđu. Deca će osetiti da pripadaju porodici, kao i stvoriti zdravije prehrambene navike, dok će se odrasli pripremiti za još jedan stresan dan.

Gospina trava ili kantarion najpoznatiji je prirodni lek protiv depresije. Njeni blistavo žuti cvetovi i simbolično predstavljaju moć sunca u teranju sila tame, a njeno antidepresivno dejstvoi visoko je cenjeno i u konvencionalnoj medicini. Gospina trava se već stotinama godina koristi oralno za tretiranje depresivnih stanja, potištenosti, anksioznosti, kao i kod bolova živaca. Oblozi od gospine trave ili ulje gospine trave izvana se koristi kod rana, opekotina, kod ujeda insekata i sl. Travari je preporučuju kod rana koje teže zaceljuju jer ubrzava obnovu kože. Kada se koristi u svrhu lečenja depresije gospina trava nije „brz“ lek. S njom nećete postići trenutni oporavak, ali pokazuje odlične dugoročne rezultate. Biljka pomaže telu i duši da se oporavi, te se izgradi čvrst temelj za kompletno izlečenje.

Verovatno znate da se smedi pirinac smatra zdravijim od belog, ali znate li zašto je to tako? Pirinac se i u svojoj postojbini - Kini i Indiji - dugo upotrebljavao u medicini, a kasnije je i u našim krajevima preporucivan ženama s menstrualnim problemima, plucnim bolesnicima i kod crevnih problema. Najveci izvor vitamina i hranljivih materija nalazi se u neoljuštenom pirincu, nešto manje u smedem, a najmanje u belom, glaziranom i oljuštenom pirincu. Vitamin E nalazi se u klici, a ovojnica sadrži gotovo sve vitamine B grupe. Svakako u svoj plan ishrane uvrstite neoljušteni smedi pirinac, a organizam ce vam uzvratiti boljim zdravljem i probavom.

Jedan od najstarijih kineskih lekova napravljen upravo od suve (dimljene) šljive i nosi naziv ubai. Ovaj lek ublažava simptome mucnine, groznice i kašlja. Na vrhu liste od 24 vrste voca antioksidantne moci nalazi se sveža šljiva (prunus domestica), dok je suva šljiva daleko ispred suvih smokvi, urmi, grožda, kajsija... i to dva puta vecom antioksidantom snagom. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovani sorbotol i vlakna, što im pruža veci laksativni efekat od svežih šljiva. Kako sveže, tako i ove suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina Ka, dok se u tragovima može naci magnezijum i gvožde. U bilo kom obliku šljiva je neverovatno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Te supstance su klasifikovane kao fenoli, a njihova uloga antioksidanata potvrdena je u više naucnih istraživanja.

Svakodnevno konzumiranje crne cokolade, tvrde naucnici, smanjice rizik srcanog infarkta, a nece vas udebljati. Vec od ranije je poznato kako cokolada ima pozitivno dejstvo na zdravlje, ali novo Nemacko istraživanje tvrdi da masnoce iz cokolade nece poništiti pozitivno dejstvo, ako se radi o umerenim kolicinama (do 50 grama). Redovnom konzumacijom cokolade rizik napada se smanjuje za oko 8%, a arterijskih bolesti za oko 5%. Najvažnije je s cokoladom ne preterati i birati cokolade sa što vecim udelom kakaa

Tokom letnjih meseci mnogi se žale na teške noge. Kako namirnice, kao što su lubenica, integralni proizvodi i beli luk, mogu da vam pomognu da izadete na kraj s tim problemom, savetuje becki zdravstveni strucnjak, profesor Hademar Bankhofer. Specijalne aktivne supstance jacaju zidove vena i venske zalistke. Da bi vezivno tkivo venskih zidova zadržalo zategnutost i ostalo elasticno potrebni su vitamini B6 i B12, kojih ima u integralnim proizvodima, kiselom kupusu i pecurkama. Da bi vene bile jake, veoma su važne i aminokiseline prolin i glicin. Njih ima u ribi, proizvodima od soje, pasulju i grašku. Važnu ulogu igra i kolagen, koji utice da vene ostanu mlade. Da bi naš organizam proizveo kolagen, potreban mu je mikroelement cink. Zbog toga Bankhofer savetuje da se u cilju sprecavanja venskih problema konzumira kukuruz, korenasto povrce i mahunasti plodovi.

Da šolja toplog mleka nije samo „bapski lek” protiv nesanice pokazalo je istraživanje beckog profesora Hademara Bankhofera, koji je, medutim, zakljucio da samo mleko nije dovoljno, vec ga treba „obogatiti” bananom ili bilo kojom drugom namirnicom bogatom triptofanom. Ta dva sastojka u kombinaciji deluju idealno kao sredstvo za smirenje koje podstice miran i opušten san. Kalcijum nije samo važan za izgradnju kostiju, vec utice i na nerve u mozgu, a ukoliko postoji nedostatak kalcijuma, osoba postaje nervozna i, u najgorem slucaju, može bolovati od psihoze koja vodi ka nesanici. Triptofan je životno važna amino kiselina koju organizam ne može sam da proizvede, jer se dobija iz mleka i biljaka i cak i u malim dozama može da pomogne da covek zaspi.

Zelena salata štiti od suvišnih kilograma, ali i od onkoloških bolesti, zaključili su onkolozi sa Univerziteta Teksasa. Konzumiranjem četiri tanjira salate nedeljno moguće je sprečiti pojavu raka pluća, svedoče rezultati istraživanja. Na osnovu istraživanja, kojim je obuhvaćeno 3.800 ljudi, teksaški naučnici zaključili su da zelena salata sadrži materije koje blokiraju ćelije raka ili usporavaju razvoj bolesti u disajnim putevima. Posebno aktivan pozitivan uticaj zelene salate zapažen je kod pušača. Lekari su uvereni da vegeterijanska jela sa salatom ne samo da smanjuju rizik od formiranja tumora, već i umanjuju štetne uticaje zagađenog vazduha i alergena prašine. Najbolja zaštita pluća postiže se kombinacijom salate i umerene fizičke aktivnosti. (b92)

Zbog svoga hemijskog sastava i bogatstva vlakana, brokoli povoljno deluje na varenje, ujedno je odlican antioksidant. Pomaže u prevenciji ocne mrene i srcanih bolesti. Zbog termolabilnosti vitamina C brokulu treba uživati sirovu. Dokazano je da brokula sadržava razlicite biološki aktivne sastojke i spojeve, te antioksidanse, koji smanjuju rizik obolevanja od nekih tipova raka i srcanih bolesti. Brokoli je sve češći gost i na našim pijacama, kao i bolje snabdevenim marketima. Dve najčešće vrste su purpurno crveni i zeleni brokoli. Treba odabrati onaj čiji su cvetovi čvrsti i kompaktni, bez žutih glavica, jer je to znak prezrelosti. Može se koristiti sirov kao salata, pržen na malo ulja ili obaren na pari. U našoj tradicionalnoj kuhinji brokoli je malo ili nimalo zastupljen kao povrće, pa ga zbog toga mnogi nerado jedu.

Med treba otapati na jeziku jer je tako najkorisniji. Svaki med je dobar, prilikom kupovine uvek treba odabrati onaj koji se „kristališe“, kaže Spasoje Rajević, predsednik Srpskog pčelarskog društva Med ne treba uzimati samo kad stigne grip ili neka druga boljka, već i kao preventivu za dobro zdravlje, raspoloženje, elan. Mladi i stari trebalo bi da svaki novi dan započnu supenom kašikom meda, pre jela, odnosno na kilogram telesne težine treba pojesti dva grama meda, dok deca treba da uzimaju upola manje, savetuju pčelari. Med je već odavno postao glavni sastojak raznoraznih preparata, od kupke do krema za negu lica i tela, a od davnina je poznat i kao preparat za negu suve, dehidrirane kože lica, kao konzervans. Osobe koje imaju problema sa želucem, gastritisom, med treba da uzimaju isključivo posle jela. Med treba pustiti da se blago otapa na jeziku jer je tako najkorisniji.

Umasiravanje ekstrakta metvice (mente) po prednjem dijelu glave, čelu i sljepoočnicama može izliječiti glavobolju brže nego konvencionalni lijekovi protiv bolova. U provedenom istraživanju, 95 % ispitanika koji su primijenili ekstrakt izjavili su kako su osjetili djelovanje već u prve dvije minute. Također isti postotak sudionika u istraživanju izjavio je kako im je bol potpuno nestala nakon 30 minuta. Devet njih od deset izjavilo je da im je ekstrakt djelovao bolje od lijekova. Osim što ublažava bol, ekstrakt metvice ima i opuštajuće djelovanje na mišiće glave i vrata, te dobro djeluje i protiv napetosti i ukočenosti u tim predjelima.

Najnovija studija američkih stručnjaka pokazala je da je režim ishrane u kojem je zastupljeno mnogo magnezijuma savršen za prevenciju kamena u žuči. Dobri izvori magnezijuma su tamnozeleno lisnato povrće, celovite žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, semenke i mleko. Ali, ako se odlučite da magnezujum u organizam unesete uz pomoć dodataka ishrani, dakle, putem tableta, trebalo bi da znate da ni previše magnezujuma nije dobro za organizam. Preko hrane nikada ne možete preterati s dozom tog minerala, što nije slučaj s tabletama. Gornja granica unosa magnezijuma preko suplemenata iznosi 350 mg dnevno.

Relaksacione tehnike, kao što je joga, mogle bi da pomognu u deaktiviranju gena stresa, pokazali su rezultati istraživanja grupe američkih naučnika iz Instituta Benson-Henri. Naučnici su došli do tih rezultata na osnovu ispitivanja tri grupe ljudi, pri čemu su se u jednoj nalazile osobe koje su svakodnevno dugoročno sprovodile neke od relaksacionih tehnika. U drugoj grupi ispitanika bile su osobe koje nisu svakodnevno sprovodile te tehnike, dok su u trećoj bila lica slična drugoj grupi, ali je njih 20 moralo da osam sedmica svakodnevno sprovodi neku od relaksacionih tehnika, kao što je, na primer, joga. Istraživači su ispitivali genski profil tih osoba preko uzoraka krvi i pri tome su ustanovili da postoji ukupno 2209 potpuno različitih gena između pacijenata prve i druge grupe, kao i 1561 različit gen između treće i druge grupe pacijenata.