Par šolja kafe dnevno može da pomogne nekim osobama koje su preživele srčani udar da izbegnu buduće ozbiljnije probleme, pod uslovom da imaju normalan krvni pritisak, objavio je tim grčkih stručnjaka. Ovaj zaključak predstavlja iznenađenje, budući da kafa može da ubrza rad srca. On, međutim, počiva na složenom delovanju „crnog napitka” na organizam, prenosi Rojters. U istraživanju sprovedenom nad 374 pacijenta koji su preživeli srčani udar ili neki drugi akutni koronarni problem, tim sa atinskog Univerziteta Harokopio i iz bolnice Hipokration je utvrdio da su oni koji piju jednu do dve šolje kafe dnevno, pod uslovom da im je pritisak normalan, pod 88 odsto manjim rizikom da dožive stanje u kojem srce ne uspeva da efikasno pumpa krv. To stanje, tzv. „leva vertikularna sistolička disfunkcija” (LVSD) uobičajeno prethodi otkazivanju srca.

Đumbir je tropska začinska biljka, a u narodnoj medicini koristi se kao delotvorno sredstvo za mnoge tegobe. Aroma korenja je prijatna sa mirisom limuna, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svež. Koristi se protiv upala, za obloge protiv otoka, protiv grčeva, za smanjenje bola kod mišićnih i koštanih problema kao što je artritis, kao preventiva protiv prehlade i za smirivanje kašlja, jačanje imuniteta, poboljšava cirkulaciju i sprečava nastajanje ugrušaka krvi, delotvoran je lek protiv migrene i protiv gripa. Đumbir poboljšava pamćenje, deluje kao blagi afrodizijak, smanjuje mučninu u trudnoći bez štetnih efekata, kao i mučninu kod osoba koje teže podnose putovanja. Antiseptik je pa uništava mikroorganizme, koristi se protiv iscrpljenosti i umora jer podiže energiju u organizmu. Đumbir sadrži u sebi materije koje ubrzavaju metabolizam, pomaže razgradnju mesa i mleka u organizmu.

Indijski orah je bogat izvor polinezasićenih masnih kiselina i proteina, celuloze, vitamina E, K i B1, magnezijuma i kalijuma, koji štite kardiovaskularni sistem. Dokazano je da ima antibakterijsko, antiseptičko dejstvo, deluje protiv upala i ima svojstva diuretika, ublažava kašalj, snižava šećer u krvi i povišen pritisak, čisti creva i deluje kao afrodizijak. Indijski orah sadrži pet puta više vitamina C nego pomorandža i mnogo je ukusnija i zdravija grickalica od keksa i čipsa. Nutricionisti preporučuju da umesto ulja, salati od svežeg povrća dodate nekoliko oraščića. Šaka indijskog oraha pojačava lučenje hormona koji mozgu signaliziraju da ste siti i tako guše želju za jelom

Ime je dobila po botaničaru Mileru koji ju je otkrio na ostrvu Barbadosu i uvrstio u registar lekovitog bilja. Samo ime aloja znači izuzetno gorka materija, koja potiče od žute tečnosti, odnosno soka koji se nalazi neposredno ispod kore biljke. A da je žuti sok lekovit, narodi su znali još u četvrtom veku p.n.e. Podsećanja radi, u prirodi postoji više od 250 vrsta aloje (pripadaju porodici ljiljana), ali svega četiri imaju lekovito dejstvo, među kojima Barbadensis Miller najviše. Aloa je hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Bogata je vitaminima, aminokiselinama, enzimima, mineralnim materijama... Čak više od 200 aktivnih sastojaka potrebnih za funkcionisanje svake ćelije u organizmu, dobija se sečenjem listova i njihovim presovanjem, odakle se cedi lekoviti sok. Inače se od biljke najviše koristi njen gel, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista.

Orasi ne samo da su ukusni, već su i veoma zdravi. Nažalost, kod mnogo ljudi konzumacija oraha je ograničena zbog toga što je ovo orašasto voće kalorično i bogato masoćama Reč je o zdravim nezasićenim masnim kiselinama; linolnom, oleinskom i alfa linolenskom, a bogati su i vitaminima i mineralima koji nam pomažu da ostanemo zdravi. Lista nutrijenata koje orasi sadrže je dugačka, sadrže: kalij, magnezij, fosfor, željezo, kalcij, cink, vitamine B9, B6, E, A... Orasi obiluju omega 3 masnim kiselinama, koje imaju jako antioksidantno dejstvo. Te karakteristike mogu da spreče nastanak i razvitak različitih kardiovaskularnih bolesti. Kako je utvrđeno, šaka oraha dnevno može da zaustavi razvoj raka prostate, a ova količina idealna je i za dobro zdravlje srca i nervnog sistema.

Celer je u staroj Grčkoj i Egiptu smatran simbolom sreće i lepote, ali i odličnim lekom za slabe živce. Bogat je lekovitim materijama, a posebno vitaminima C, K, B1 i B6, kao i folnom kiselinom i kalijumom. Poznat je i kao veoma snažan afrodizijak, a ima i protivupalno i jako antibakterijsko delovanje. Ova namirnica ima poseban odnos minerala natrijuma i kalijuma, koji pospešuju izlučivanje suvišne tečnosti iz organizma. To je posebno korisno za osobe koje pate od čestih upala mokraćnih organa, bolesti bubrega, kao i za sve one sklone gojenju i nastanku celulita. Osim toga on podstiče aktivnost leukocita, belih krvnih ćelija, te na taj način poboljšava naš imunitet. Mnogobrojni narodni lekovi protiv prehlade i upale grla upravo sadrže celer kao osnovni sastojak i ne bi bilo loše da ga uključite u prolećnu ishranu.

Lucerka je biljka trajnica sa lišćem sličnim detelini, a raste do visine od 1 m. Cvetovi su obično plavkasto ljubičaste boje, ali zbog hibridizacija sa drugim vrstama, može biti šaren, sa primesom žute boje. Plodovi sadrže nekoliko zelenkasto smeđih semenki, svaka je oko 2 mm u prečniku. Ekstrakt se koristi kao začin za mnoga jela, listovi su bogati proteinima i koriste se kao nadomestak u vegetarijanskoj ishrani. Biljka je bogata proteinima (14-15% u sušenoj biljci), mineralima i elemenata u tragovima, vitaminima, flavonoidima. Klice sadrže veliku količinu vode (> 90%), malu količinu proteina (4%), te niz minerala i vitamina (karotina, B i C).Lucerka je dostupna u obliku čajeva, tableta, tinkture i drugih preparata. Osim svoje prehrambene vrednosti, postoje brojne tvrdnje o njenoj terapeutskoj koristi. One se odnose na lečenje različitih stanja artritisa, kožnih bolesti, dijabetesa i za podsticanje apetita.

Pasiflora (Passiflora incarnata L.) je višegodišnja biljka puzavica, i od svih je najotppornija. Može da naraste 8 do 10 metara. Lišće joj je glatko, perasto sa duguljastim kriškama, koje su po ivici cele, zalisci bubrežasti i zašiljeni. Cvetovi su bele boje, a u sredini cveta nalazi se jedan končast venac, koji je nešto kraći od čašice, na dnu purpuran, u sredini otvoreno plavi, a po vrhovima to plavetnilo je zatvorenije i nešto svetlije. Cveta od juna do jeseni. e. Pasiflora je samonikla u istočnim i južnim delovima Severne Amerike, a kao ukrasna biljka sadi se u celom svetu. Upotrebljava se ceo nadzemni deo biljke. Pasifloru ne treba mešati sa voćem Passionfruit, vrstom Passiflora edulis Sims, čiji se listovi katkad koriste za krivotvorenje droge. Treba paziti da se ne koriste druge ukrasne vrste roda Passiflora. Pasiflora je u narodu poznata pod imenom gospodinova kruna ili hristovo cveće.

Podofilin je smola koja se dobija iz biljke Podophillum peltatum. Podophillum peltatum, je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Berberidaceae, poreklom iz šumovitih predela istočne Severne Amerike. Cveta početkom maja. Stabljika raste do 30-40 cm visoko. Drugi nazivi su, Mandrak biljka, Kišobran biljka, indiska jabuka ili đavolje jabuke itd Podofilin uspeva u vlažnim, humusom bogatim šumama i proplancima u zaštićenom hladu. To je ukrasna biljka s belim cvetom. Nakon što cvet cveta u maju, proizvodi mesnatu, limun-žutu bobicu koja dozreva u julu i avgustu. Biljka može doći do visine od 45 centimetara. U jesen, koren su prikuplja, suši i melje u prah. Koristi se kao moćno sredstvo za čišćenje. Glavni aktivni sastojak podofilina je podofilotoksin. Podofilotoksin blokira mitozu ćelija.

Neke studije tvrde kako oštećenja nastala delovanjem slobodnih radikala molekule kiseonika u organizmu imaju uticaj na Alchajmerovu bolest. Ako je zaista tako, ruzmarin je idealna pomoć kod takvih stanja. Ova lekovita mediteranska biljka sadrži nekoliko desetina antioksidansa koji pomažu u odstranjivanju slobodnih radikala. Među antioksidansima posebno je efikasna ruzmarinska kiselina. Ruzmarin takođe sadrži šest spojeva koji sprečavaju poremećaje acetilholina. Zanimljivo je da i aromaterapeut preporučuju upotrebu ruzmarin ulja za lečenje Alchajmerove bolesti. U istu svrhu oni često koriste ulja metvice, morača i žalfije. Ruzmarin ima dugu istoriju kao lekovita biljka koja poboljšava pamćenje, pa se u narodu i zove biljkom sećanja. I neki prirodni proizvodi od ruzmarina, poput šampona, čaja ili ruzmarina u vodi za kupanje, mogu povoljno delovati na Alchajmerovu bolest.

Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. Sremuš je divlja, jestiva biljka koja neverovatnom brzinom čisti organizam od toksina. Sadrži eterična ulja, mineralne soli, šećer, vitamin C, karotin, belančevine, masti i alicin glavni sastojak. Raste u listopadnim, četinarskim i mešovitim šumama na 1.600 m nadmorske visine, na vlažnom tlu. Pojavljuje se posle snega i ima ga do juna. Nadzemni deo se skuplja u proleće, listovi do cvetanja. Sveža lukovica se skuplja u avgustu sve dok biljka ne donese seme. Ako protrljate bilo koji deo biljka među prstima, možete da osetite karakterističan miris belog luka. Listovi se mogu upotrebiti kao dodatak salatama i varivima jer mirisom i ukusom podsećaju na beli luk. Lukovice su beličaste od dva do pet centimetara dugačke i veoma su pikantan začin. U proleće ovaj luk čisti krv, želudac i jetru.

Kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Lekovitost koprive je davno poznata. Koristi se koren, list i seme. Pripisuje joj se da odlično čisti krv, sprečava opadanja kose... Pomaže osobama obolelim od reumatizma, kod prekomernog mokrenja, problema sa plućima. Kopriva je bogata belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima C, A, B2 i K karotinom, pantotenskom kiselinom - ona je pravi mali vitaminski rezervoar. Danas je retko na našem stolu, ali ne treba da zaboravimo stare recepte, pogotovo što sada u proleće možete da je naberete, ali negde daleko od puta ili da je kupite na pijaci.

Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet. U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi. Maslačak pojacava lučenje žuci, deluje kao diuretik, pojačava rad bubrega, čišcenja krvi, pomaže kod lečenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, čireva kod pomanjkanja apetita. Veoma lekovita jestiva biljka koju možemo da nađemo svuda. Ako je sami berete, berite je dalje od puta da ne bi bila zagađena. Veoma je korisna za čaj, salate, variva, sokove, supe, čorbe. Maslačak pomaže jetri, odličan je diuretik pojačava rad bubrega, pomaže kod lečenja gihta, reumatizma, ekcema, čireva, pojačava apetit. Cveta od marta do maja.

Jagorčevina je jedna od prvih biljaka koja cvate u prolece, Počinje da cveta početkom aprila, a bere se sve do kraja maja. Ova biljka, u narodu poznata i kao jagorčika, jaglac ili jaglika, raste u planinskim područjima, na sunčanim obroncima, po livadama, šikarama. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. U tradicionalnoj medicini koren jagorčevine koristi se kao prirodan ekspektorant, to jest sirup koji ubrzava izbacivanje sekreta i sluzi iz grla i pluća. U narodnoj medicini pak čajevi od jagorčevine se, osim za ublažavanje simptoma prehlade, koriste i za lečenje bubrežnih i mokraćno-urinarnih tegoba, migrene, nesanice, ubrzanog rada srca i razdražljivosti.

Špargle su jedna od nutritivno najuravnoteženijih vrsta povrća. One su niskokalorične, bogate vitamina, mineralima i vlaknima, što ih čini idealnom namirnicom za sve koji žele da se hrane zdravo. Odličan su izvor vitamina B6, kalcijuma, magnezijuma i cinka i vrlo dobar izvor vlakana, proteina, vitamina A, C, K i E, tiamina, riboflavina, rutina, nijacina, folične kiseline, gvožđa, fosfora, kalijuma, bakra, mangana i selena. Istraživanja koja su se bavila nutritivnim vrednostima špargli pokazala su da su siromašne kalorijama, ali i da su sjajan izvor folata i kalijuma, kao i antioksidansa. To ih čini idealnom namirnicom za zdravlje srca, a budući da je bogata kalijumom čuva i zdravlje kostiju jer smanjuje gubitak kalcijuma iz kostiju. Veruje se da blagotvorno deluju protiv zatvora jer su bogate vlaknima, upotrebljavaju se kao oblog protiv ekcema, a preporučuju se dijabetičarima i rekonvalescentima.