Artičoku (Cynara scolimus) među povrćem smatraju najplemenitijom. Lekovitost biljke poznata je vekovima, a potiče upravo od gorkih sastojaka u lišću i korenu. Artičoka je dijetalna biljka, bogata vitaminima i mineralima. Cveta od aprila do avgusta, a bere se u junu i julu kada sazru cvetne glavice. Izuzetno je lekovita, s tim što se za spravljanje lekovitih preparata koriste samo listovi. Plavo- ljubičasti i crveno-ljubičasti cvetovi koji se koriste u ishrani nemaju lekovito dejstvo. Listovi sadrže cinarin, specifična flavonoidna jedinjenja, brojne hidroksi-kiseline. Za njen pomalo opor i gorak ukus zaslužna je taninska kiselina. To je i razlog što pre upotrebe treba da se prokuva u slanoj ili limunom zakiseljenoj vodi. Međutim, treba napomenuti da su njena jedinjenja vrlo osetljiva i sušenjem se raspadaju, zbog čega pravu delotvornost preparati postižu od sveže biljke.

Još su nam naše bake govorile kako lan treba jesti za sjaj kose i noktiju. Poslednje studije pokazuju kako je, iako sićušan, lan vrlo moćan borac za naše zdravlje. Smanjuje loš holesterol, smanjuje brzinu rasta tumora, a njegova tzv. alfa-linoleična kiselina spada u omega-3 masne kiseline Lanene semenke i laneno ulje nikako ne zaboravite da imate u svojoj kuhinji i svakako ih držite na dohvat ruke. Poslednje medicinske studije pokazuju kako lan uspešno snižava loš holesterol (posebno kod žena u menopauzi), te usporava rast tumora dojke kod žena i rast tumora prostate kod muškaraca. Ta moćna mala semenka bogata je alfa-linoleičnom kiselinom iz grupe omega-3 masnih kiselina, i upravo zahvaljujući njoj lan tako uspešno snižava masnoće u krvi. Posredno, štiti zdravlje kardiovaskularnog sistema te snižava krvni pritisak. Studije Univerziteta u Bostonu pokazale su kako lan znatno smanjuje rizik od drugog srčanog udara.

Mešavina jabukovog sirćeta i vode može pomoći u gubitku suvišnih kilograma. Važno je napomenuti da ovo nikako ne može biti jedina metoda mršavljenja, jer bez telesne aktivnosti i zdrave ishrane uspeh je kratkoročan. Umereno korišćenje ovog napitka veoma uspešno reguliše nivo masnoća u krvi, pomaže kod umora i upornih glavobolja, a i u narodnoj medicini poznato je kao sredstvo koje smanjuje apetit. Naime, u jabuci se nalaze pektini, celulozna vlakna koja se ne razgrađuju u našim crevima i koja za sebe vežu masnoće bubreći, pa na taj način stvaraju brz osećaj sitosti. Jabukovo sirće ne sme se koristiti više od dva meseca, a posebno kod osoba koje pate od problema sa želucem. Takođe se ne preporučuje osobama sa niskim pritiskom, jer ga ovaj napitak dodatno snižava.

Mirisna, senovita, medonosna i lekovita, koristi se za snižavanje krvnog pritiska i umirenje, ali i protiv prehlade i gripa. Lipa je sveto drvo Starih Slovena za koje su oni verovali da ih čuva od zla i uroka, a koristili su je i kao lek za mnoge bolesti. Ovo drvo, poznato i kao lipac i lipolist, može da živi nekoliko stotina godina i da dostigne visinu od 25 do 30 metara. Najbolje uspeva na vlažnom zemljištu zaštićenom od vetra, a u našim krajevima najčešće su bela, velikolisna i sitnolisna lipa. Lipa cveta od kraja maja do početka jula, duže nego bilo koje šumsko drvo, što je izuzetno korisno s obzirom na to da je cvet lipe medonosan i lekovit. Cvet se bere čim se otvori, pre nego što precveta i promeni boju, i suši se u hladu, na prozračnom mestu, najbolje na tavanu. Lipov cvet obiluje vitaminom C, sadrži sluz, tanin, etarska ulja, heterozide, šećer, gumu, vosak, manitol i tartarat, dok je lišće izuzetno bogato kalcijumom.

Kupovne grickalice i slatkiše zamenite sa domaćim zdravim grickalicama od sušenog voća U današnje vreme naša deca okružena su različitim grickalicama i slatkišima za koje znamo da nisu preterano zdravi jer sadrže velike količine šećera, soli i masnoća. No, ponekad čak niti ukus tih grickalica i slatkiša nije toliko važan, koliko je sama navika da nešto jedu i grickaju, što vrlo lako možete iskoristiti i načiniti im domaće grickalice od sušenog voća, koje su mnogo zdravije, ali i jeftinije. Takođe, ukoliko vaša deca ne vole jesti voće i bojite se da će zbog toga patiti od nedostatka vitamina, grickalice od voća možda će radije prihvatiti, ne samo zbog ukusa nego i zbog načina na koji se jedu i hrskaju. Sve što vam treba je voće i rerna gde ćete voće osušiti. Prvo što morate učiniti je izabrati tip voća koji želite osušiti, a najbolje voće za sušenje su banane, jabuke, kajsije, breskve, višnje, grožđe, šljive i kruške.

Refleksologija, odnosno masaža tabana na kojima postoje regije koje utiču na organe ljudskog tela pa samim tim i na zdravlje i lepotu, spada u širi domen medicine i kozmetike. Izgled stopala sa iscrtanom mapom organa celog tela izgleda interesantno. Organi su ucrtani uglavnom od vrhova prstiju do pete, u zonama koje predstavljaju telo od glave do nogu. Svaka zona predstavlja jedan vitalni deo tela kojim refleksna masaža energetski aktivra više od 72.000 nervnih završetaka i dovodi u zdravo i normalno stanje. Najranija saznanja o masaži stopala potiču iz Egipta, oko 2.500 godina p.n.e. a u Evropi se ova disciplina pojavila u 14 veku. Zvanično savremeno i medicinski potvrđeno dejstvo dao je Amerikanac dr Vilijem Ficdžerald, kada se zainteresovao za mogućnost lečenja organa putem pritiskanja tačaka koje su udaljene. U Velikoj Britaniji je sedamdesetih otvorena i škola za učenje refleksoterapije.

Smena godišnjih doba i vremenskih prilika dodatno iscrpljuje naš organizam koji postaje podložan obolevanju. Jak imunitet je jedini siguran saveznik koji nas može spasiti. - Ukoliko ste se dvoumili o učinkovitisti matičnog mleča, dobra vest je da je ovaj pčelinji proizvod prava riznica vitamina i minerala koji su potrebni našem organizmu. Ona reguliše naš metabolizam, poboljšava otpornost i jača naš prirodni imunitet. - Omega 3 masne kiseline odličan su izbor za jačanje i obnovu organizma koji je izložen pojačanim naporima, kako umnim, tako i fizičkim. Naše tijelo ih koristi u izgradnji ćelijskih membrana u mozgu, kao i u procesima prenosa supstanci za dobro raspoloženje, kao što je serotonin. - Gvožđe je jedan od najvažnijh minerala u našem organizmu. Zadužen je za prenos kiseonika u krvi, i to preko naših crvenih krvnih zrnaca.

Začinska biljka đumbir blagotvorno deluje na mišiće smanjujući bol koji se zbog upalnog procesa javlja posle fizičkog naprezanja. Do ovog zaključka došli su naučnici sa Kineziološkog fakulteta iz Džordžije na osnovu jedanaestodnevnog istraživanja u kojem su jednoj grupi ispitanika svakodnevno davali po dva grama svežeg ili termički obrađenog đumbira, dok je druga grupa stavljena u placebo eksperiment. Zatim su ispitanici podvrgnuti režimu vežbanja koji izaziva upalu i bol u mišićima. Ispitanici koji su konzumirali đumbir manje su osećali, ili uopšte nisu osećali bol, za razliku od placebo ispitanika. Na ovaj način proširena je lepeza delovanja đumbira, s obzirom na to da ga ajurvedska i kineska tradicionalna medicina preporučuju kod astme, dijabetesa i mučnine.

Bolujete li, bez obzira od čega, Kinezi će vam preporučiti Ling Zhi ili nebesku travu. Zvali su je drvetom života i biljkom dugovečnosti. verovalo se da samo posedovanje gljive Ganoderme Lucidum produžava život vlasnika. Vekovi korištenja doneli su joj niz imena: nebeska ili rajska trava, lek kraljeva, biljka sreće (pre pojave modernog intenzivnog uzgoja, gljivu je bilo prava sreća pronaći u prirodi)... ''No ma'' kako je zvali, reč je o gljivi iz porodice Ganoderma koja raste na panjevima drveća, a najcenjenije su one ubrane sa šljive i hrasta. Doktor Shi-Jean Lee, najslavniji doktor dinastije Ming u svojoj knjizi Ban Chao Gang Moo, piše da dugoročno uzimanje Ganoderme Lucidum omogućava formiranje zdravog tela i postizanje dugovečnosti.

Skoro da nema osobe koja barem jednom u životu nije uživala u blagodetima lavande. Bilo da se radilo o mirisu ili lekovitosti njenog ulja lavande uvek iznova očarava, a njena svojstva poznata su iz davnina. Lavanda je trajnica sa ljubičastim cvetovima koji rastu na dugačkim zelenim stabljikama. Specifičan miris lavande dolazi od molekula linalil estera, ulja koja se prenose vazduhom i podstiču Mirisni živci koji pak umiruju mozak, pa zbog toga sve više ljudi njen miris koristi kako bi lakše zaspali, umesto tableta za spavanje. Osim što će vas lavanda opustiti i uspavati, njen miris može vam pomoći u smanjenju osećaja napetosti i teskobe. Ono što je predivno kod te biljke je da je vrlo rasprostranjena i dostupna svima, a upravo je juni mesec kada počinje cvasti. Kada se na stabljici otvore ljubičasti cvetići, spremna je za branje. Cvetovi

Žuti pirinač sadrži više vlakana, minerala i vitamina, i ne diže toliko brzo nivo šećera u krvi kao beli pirinač. Učestalo konzumiranje belog pirinča podstiče pojavu dijabetesa tipa 2 (starački dijabetes), dok je opasnost od razvoja tog oboljenja manja ako se konzumira žuti (integralni) pirinač, pokazali su rezultati američkog istraživanja. Naučnici sa Harvarda su došli do tog rezultata obavivši analizu konzumiranja belog i žutog pirinča kod 157.463 žene i 39.756 muškaraca u periodu od 14 do 20 godina, prenele su svetske agencije. Oni su ustanovili da su osobe koje konzumiraju beli pirinač pet puta nedeljno izložene 17 odsto većoj opasnosti od razvoja dijabetesa tipa 2 od onih koji ga jedu samo jednom mesečno. Među osobama koje su jele žuti pirinač dva ili više puta sedmično opasnost od pojave dijabetesa bila je manja za 11 odsto u odnosu na one koje su jele beli pirinač samo jednom mesečno.

Višegodišnja zeljasta biljka visoka 20-100 cm, uspravne, najčešće nerazgranate stabljike koja je okrugla i blago uzduž izbrazdana. Donji deo stabljike je go, dok je gornji obrastao proređenim, kratkim dlakama. Listovi imaju naizmeničan raspored, donji su na kratkoj dršci i testerasto nazubljeni, a gornji su bez drške i imaju ceo obod. Jezičasti i cevasti cvetovi sakupljeni su užute, mirisne glavice, a one su grupisane u guste, vršne grozdaste ili metličaste cvasti. U narodnoj medicini je poznata kao sredstvo za lečenje bolesti bubrega i mokraćnih puteva. Smiruje kašalj, poboljšava iskašljavanje sekreta i pomaže kod upale krajnika, grla i pluća kao i kod bronhitisa i astme. Smanjuje bolove kod reume, gihta i artritisa, kao i nekih hroničnih kožnih bolesti. Zbog sadržaja tanina koristi se kod upala za ispiranje usta i ždrela i kod proliva izazvanih nicanjem zuba kod dece, a pospešuje zaceljivanje rane posle vađenja zuba.

Zbog ukusa i lekovitih svojstava, mladi grašak je izuzetno cenjeno povrće. Uzgaja se u svakom kutku planete, najviše u Rusiji, Kini, Indiji i Americi, najbolje uspeva na podneblju sa vlažnom klimom. Obiluje hranljivim sastojcima, vitaminima, proteinima, mineralima, fruktozom i glukozom. Tokom klijanja u njemu se sintetiše vitamin C, a odličan je izvor i tiamina (vitamin B1), riboflavina (vitamin B2) i niacina (B3). Idealna je namirnica za osobe koje su hronično umorne i pod stresom, jer poboljšava imunitet i obnavlja vitalnu energiju. Jača kosti i srce, sprečava da dođe do osteoporoze. Sadrži supstance koje pomažu u prevenciji od raka, čisti organizam od štetnih materija, popravlja krvnu sliku. Ljuska graška teže se vari, pa osobe koje imaju problema s probavom, bolje je da zrna ljušte ili pasiraju. U narodnoj medicini topla kaša od mlevenog graška je tradicionalni lek za kožne bolesti, osipe i plikove.

Osim lepog izgleda i odličnog ukusa, jagoda sadrži čitav niz hranljivih sastojaka koji pozitivno deluju na zdravlje čoveka. Plod jagode je izvor zaštitnih materija koje omogućavaju pravilan rast i razvoj i ubrzavaju oporavak od bolesti. - Jagode su od davnina korišćene u lečenju bubrežnih i reumatskih bolesti, snižavanju krvnog pritiska, holesterola u krvi i u mnoge druge svrhe Mnoga istraživanja upućuju na to da su jagode izvor korisnih sastojaka u borbi protiv raka, kardiovaskularnih bolesti, slabljenja imuniteta sistema i neuroloških poremećaja. Ovi i mnogi drugi poremećaji povezani su sa štetnom oksidacijom nukleinskih kiselina, lipida i proteina. Antioksidansi su spojevi koji neutralizuju štetne slobodne radikale i na taj način smanjuju rizik od pojave različitih bolesti. U antioksidanse ubrajamo vitamin C, E, flavonoide, tanine, elagičnu kiselinu, lignin i različite fenolne spojeve.

Ljudi koji često jedu spanać, grašak, sočivo, špargle, lišće repe, blitvu, peršun, teleću džigericu i brokoli manje su depresivni. Razlog je jednostavan. Ove namirnice su odličan izvor folne kiseline (vitamina B9), a stručnjaci su utvrdili da ona može da pobedi depresiju. Jedno ovakvo istraživanje je sprovedeno na Oksfordu, gde su naučnici ispitivali uticaj folne kiseline na depresiju kod mladih ljudi, a na Bangor univerzitetu u Severnom Velsu istraživači su proučavali uticaj na odrasle s dijagnozom depresije. Stručnjaci su otkrili da trećina ljudi koja boluje od depresije ima nizak nivo folata u organizmu. Što je veći deficit bio, to su bili jači simptomi depresije. Tokom ovog istraživanja, takođe je utvrđeno da ljudi s manjkom folata takođe lošije reaguju na antidepresive. Svim učesnicima studije su umesto tableta davane porcije gorenavedenog povrća.