Zdravlje

Mirisna i medonosna, lipa je lek za mnoge bolesti. Aromatični napitak od cveta lipe nezaobilazno je prirodno sredstvo za smirivanje i opuštanje, jača odbrambene snage organizma, blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, a koristi se i kod povišene temperature. Mnogi evropski narodi lipu od vajkada koriste kao lek za razne zdravstvene tegobe. Prema legendi, zraci sunca su „uhvaćeni" u cvetu lipe, pa kada neko popije topao lipov čaj, toplota sunca ulazi u telo, uzrokujući znojenje. Znojenjem se organizam hladi i oslobađa groznice. Aromatičan napitak spravljen od cvetova lipe poznat je kao odlično prirodno sredstvo za smirivanje i opuštanje nervnog sistema. Reč je i o jednom od biljnih čajeva za koji nema ograničenja u konzumiranju, a mogu da ga piju i deca. Kada zamenite kafu čajem od lipe, ubrzo ćete osetiti smanjenje nivoa stresa. On je blag relaksant, posebno efikasan kod nervne napetosti.

Sušeni plodovi voća, pored toga što su dragoceni izvori vlakana, vitamina i minerala, predstavljaju i značajnu podršku u borbi protiv raka, bolesti metabolizma i srčanih problema. Sušeno voće je zdravo, baš kao i sveže, a takođe može pomoći u borbi protiv raka, bolesti metabolizma i srčanih problema. Ovako obrađeni plodovi su dragocen izvor vlakana, vitamina i minerala. Pojedine zemlje, uključujući Veliku Britaniju i SAD, već su stavile sušeno voće na spisak preporučenih namirnica, a Svetski kongres za orahe i sušeno voće zatražio je da se i zvanično izjednače sušeni plodovi sa svežim voćem. Doktor Danijel Galager, sa Univerziteta u Minesoti objasnio je da je sušeno voće sjajan izvor rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana u ishrani. „Kao i sveži plodovi, i oni imaju nizak glikemijski indeks i igraju važnu ulogu u prevenciji različitih metaboličkih oboljenja", istakao je Galager.

Crevna flora je jedan od stubova imuniteta i zato ako želite da budete zdravi i dugovečni, pijte jogurt. Jogurt se danas proizvodi u raznim varijantama. Na tržištu možemo naći jogurte sa smanjenim masnoćama, voćne ili sa dodatkom žitarica. Ponuda je izvanredna, a praktična pakovanja nam omogućavaju da uvek sebi možemo priuštiti zdrav i kvalitetan obrok. Jogurt u zavisnosti od procenta masnoće ima od 36 do 65 kcal na 100 grama. Sadrži proteine i ugljene hidrate, ali ga posebno vrednom namirnicom čini količina kalcijuma, koga ima čak 120 mg. A kalcijum ulazi u sastav kostiju i zuba dajući im čvrstinu jer ima gradivnu ulogu, neophodan je u zgrušavanju krvi, normalizuje imuno i mišićni sistem. Neophodan je i za mnoge hormone, kao i za mnoge enzimske reakcije. U toku samo jednog dana deci je neophodno do 800 mg, adolescentima do 1.200 mg, a odraslima između 600 i 700 mg kalcijuma.

Stariji ljudi koji koriste maslinovo ulje u ishrani imaju manje šanse da dožive šlog, pokazala je nedavna studija francuskih naučnika. Naučnici su tokom pet godina pratili ishranu 7.625 ispitanika koji imaju 65 i više godina i otkrili da oni koji redovno koriste maslinovo ulje imaju do 41 posto više mogućnosti da ne dožive šlog. “Ovo samo pokazuje koliko je maslinovo ulje zdravo i kolika je velika njegova uloga u odbrani organizma”, rekla je rukovodilac studije i neurolog pariskog Univerziteta Inserm Sesilija Samijeri. Ona je dodala da je njen tim uzeo uzorke krvi od 1.245 osobe i izmerio nivo oleinske kiseline koja se nalazi u maslinovom ulju, ali i u ulju lešnika. Rezultati su pokazali da ljudi sa visokim nivoom oleinske kiseline imaju 73 procenata manje mogućnosti da dožive šlog, za razliku od onih sa niskim nivoom.

Betula se smatra jednim od najboljih lekova za bolesti mokraćnih puteva. Lisni pupoljci se sakupljaju u proleće, a list tokom leta, kada je potpuno razvijen Za svako dvorište u kome je zasađena breza može da se kaže da je lekovita bašta. Narodna medicina smatra list breze jednim od najboljih biljnih lekova za probleme sa mokraćnim putevima. Ovo listopadno drvo sa nepravilnom, retkom krunom, lako se prepoznaje po karakterističnoj beloj kori koja se horizontalno ljušti. Osušeni, nerazvijeni lisni pupoljci, ili potpuno razvijen list obične (Betula pendula) ili maljave breze (Betula pubescens) predstavlja lekoviti deo ove biljke. Lisni pupoljci se sakupljaju u proleće, a list tokom leta, kada je potpuno razvijen. Osim flavonoida, list i mladi pupoljak breze sadrže etarska ulja, malo tanina, saponina i minerala - kaže mr farmakologije Mira Stojanović, specijalista za lekovito bilje u apoteci „Beograd“.

Istraživanje je otkrilo da se je za one koji su meditirali rizik od smrti uzrokovane srčanim ili moždanim udarom smanjen za 47 odsto u odnosu na drugu grupu učesnika istraživanja U novom istraživanju je otkriveno da meditacija ima blagotvorno dejstvo na povišeni krvni pritisak, holesterol i zadebljanje arterija. Svi ovi pozitivni efekti na zdravlje smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara. Naučnici sa Medicinskog fakulteta u Viskonsinu pratili su 201 muškarca i ženu prosečno starih 59 godina, koji su imali suženje krvnih sudova u srcu. Pola učesnika istraživanja je praktikovalo meditaciju, dok je druga polovina dobila samo savet o tome kako da promene ishranu i da više vežbaju. Istraživanje je otkrilo da se je za one koji su meditirali rizik od smrti uzrokovane srčanim ili moždanim udarom smanjen za 47 odsto u odnosu na drugu grupu učesnika istraživanja.

Aromatični plodovi višnje mogu se konzumirati u neograničenim količinama, zato što su prava riznica vitamina i minerala. Ubrajaju ih u red najcenjenijeg voća, jer pored toga što su izuzetnog ukusa imaju i lekovito dejstvo, odavno poznato u narodnoj medicini. Najnovija istraživanja potvrdila su blagotvorno dejstvo višanja čija je lekovitost odavno poznata u narodnoj medicini. Višnja se pokazala uspešnom u smanjenju upalnih procesa i ublažavanju bola kod artritisa, naročito kod gihta. Istraživanja su pokazala da čaša soka od višanja može da ublaži bolove u zglobovima jer aktivni sastojci iz ovog voća smanjuju količinu mokraćne kiseline koja je uzrok problema. Osim toga, konzumiranjem ploda višnje štite se srce i krvni sudovi, a redovnim uzimanje sprečava se nastajanje nekih vrsta raka, kao i pojava dijabetesa.

Hemijske supstance pojedinih lekovitih biljaka mogu promeniti svojstva mnogih lekova, umanjiti njihovo dejstvo ili uvećati opasnost od neželjenih posledica. Često se dešava da ozbiljno obolele osobe, razočarane u ograničene mogućnosti zvanične medicine, potraže isceljenje u prirodnim lekovima i koriste ih bilo kao dodatak terapiji koju su im lekari prepisali, bilo kao sredstvo za poništavanje negativnih efekata zvaničnog lečenja. Ali, rezultati brojnih istraživanja pozivaju na oprez. Naučnici naime, tvrde da hemijske supstance pojedinih lekovitih biljaka mogu promeniti svojstva mnogih lekova, umanjiti njihovo dejstvo ili uvećati opasnost od neželjenih posledica. Dakle, kao ni lekove, ni preparate od lekovitog bilja ne treba uzimati na svoju ruku. „Večernje novosti” su objavile listu nekih najčešće korišćenih lekovitih biljaka koje mogu promeniti svojstva vaših lekova.
Beli luk

Babin zub - Tribulus terrestris je samonikla jednogodišnja biljka iz porodice dvoliskovaca , stabljika dugih i do 60 centimetara polegnutih po zemlji sa izrazito žutim cvetovima. Raste u suvim predelima Evrope, Azije i Amerike. Tribulus je u narodu poznat pod mnogim imenima, a u našim krajevima se najčešće naziva Babin zub. Biljka ima vrlo neobične semenke kojima se rasprostranjuje, a zbog njihovog oblika i velike otpornosti ova je biljka prema rečima stručnjaka "stvorena da preživi". Semenke su izrazito oštre, poseduju vrlo čvrstu opnu, au optimalnim uslovima mogu poreživjeti i do 20 godina. Neka su afrička plemena koristila semenke Tribulusa kao ubojito oružje. Semenke su umakali u otrov i postavljali na staze kojima se kretao neprijatelj. Zanimljivo je da se u moderno doba ova biljka prenosi kilometrima daleko upravo zahvaljujući tvrdim i otpornim semenkama koje se zabijaju u gume automobila.

Rogač (Ceratonia silikua, L.) je samoniklo drvo ili grm iz porodice mahunarki (Leguminosae), koje raste među makijom, maslenica, po šumama i kamenitim mestima. Drvo je široke krošnje i do 15 m visoko, a plod je 20 cm duga mahuna, zelene boje koja sazrevanjem prelazi u tamnosmeđu. Mahune sazrevaju krajem leta. Zrela mahuna je slatkastog ukusa. Rogač raste u obalnim krajevima mediteranskog pojasa u Hrvatskoj, Turskoj, Alžiru, Maroku, Tunisu, Španiji, Portugalu, Grčkoj i Italiji. Ostrvo Šolta je posebno poznata po rogača gde postoji i mesto imenom Rogač.

Ulje od mente jedan je od najboljih prirodnih lekova protiv glavobolje, a da je ova biljka jedan od najvećih neprijatelja masnih nasloga pokazalo je i nedavno istraživanje u Zapadnoj Virdžiniji. Osim što ima blagotvoran uticaj na respiratorni sistem, menta je idealna namirnica za osobe s probavnim smetnjama, što s obzirom na skorošnje praznike, kada je konzumacija hrane i alkohola povećana, nije iznenađujuća pojava kod većine ljudi. U nastavku donosimo još nekoliko lekovitih svojstava ove biljke! Ulje od mente takođe je jedan od najboljih prirodnih lekova protiv glavobolje. Nekoliko kapi ulja utrljajte u čelo, potiljak i slepoočnice. Verovali ili ne, bol bi trebala nestati već posle petnaest minuta. Umesto mente možete koristiti i ulje od lavande. Nekoliko kapi nanesite na papirnu maramicu i povremeno mirišete.

Rukola spada u grupu lisnatog povrća, jer se za ishranu koristi list, a ponekad se koristi i cvet. U vreme cvetanja kulturna forma rukole može da naraste i do 60-80 cm. Listovi su eliptični, kod divljih formi su više, a kod kulturnih manje usečeni. List rukole ima oblik rakete, pa se u engleskom govornom području ova biljka zove raketa (Rocket). Zeleni listovi oporog ukusa i aromatičnog mirisa najkorisniji su sveži, kao osnova salate.Jednako prisutna na pijacama i u marketima, ali i u privatnim baštama, rukola je od potpuno nepoznate biljke postala redovna preporuka, kako profesionalnih kuvara, koji ističu specifičnost njenog jedinstvenog ukusa, tako i lekara. Svojevrsna riznica vitamina A, K i C i dela B kompleksa, idealna je podrška dobrom zdravlju i ukusna prevencija mnogih bolesti.

Imuni sistem štiti organizam od raznih bolesti i zapravo predstavlja prirodnu odbranu od bakterija i virusa. Smanjenje stresa i redovna fizička aktivnost pomažu u jačanju imunog sistema, a najveći efekat ispoljava se unošenjem hrane, koja može da zaštiti organizam od bolesti. Raznovrsna ishrana, koja uključuje obilje voća i povrća (vitamina i antioksidanasa), u najvećoj meri će doprineti efikasnosti imunog sistema. Najveći neprijatelji imunog sistema u organizmu su slobodni radikali, koji oštećuju zdrave ćelije i dovode do mutacija, što za posledicu može imati ozbiljne bolesti kao što je kancer. Ipak, zaštitne materije iz hrane, koje se nazivaju antioksidansi, mogu da zaustave slobodne radikale...... Česte infekcije, pušenje, nedostatak sna, nepravilna ishrana, dugotrajna upotreba antibiotika, stres, zagađena životna sredina, težak fizički i mentalni rad mogu oštetiti imunitet.

Zadržavanje vode u telu je medicinski problem koji mogu izazvati različiti faktori, kao što su hormonske fluktacije ili problemi sa bubrezima. Kada se voda sakuplja u telu, to može doneti nelagodu i osoba može dobiti na težini. Diuretici pomažu telu da se otarasi viška tečnosti tako što inicira češće posete toaletu, a kada nam je baš teško, lako posegnemo za tabletama. Umesto da čekamo poslednji momenat, možda je bolje da ga prevarimo koristeći ono što nam je priroda dala, a u čemu uživamo: hrani! Dakle, ako patite od sakupljanja vode u telu, u jelovnik uvrstite dosta voća i povrća koje je poznato po svojim diuteričkim svojstvima, kao što su lubenica, papaja, brusnica i krastavac. Seme celera i peršun su prirodni diuretici, kao i hrana bogata kalijumom - banana, jogurt, paradajz, kajsija. Prokelj, ovas, kupus i mirođija odlični su kod tegoba ove vrste. Ne zaboravite na vitamine B i C koji su veoma važni.

Suština je u unošenju kalijuma u organizamkoji za 21 odsto smanjuje šanse za stvaranje krvnog ugruška u mozgu. Italijanski i britanski naučnici tvrde da, jedući tri banane dnevno, po jednu za doručak, ručak i večeru, smanjujete rizik od moždanog udara. Suština je u unošenju kalijuma u organizam, kojim banane obiluju, a on čak za 21 odsto smanjuje šanse za stvaranje krvnog ugruška u mozgu. I ranije studije su sugerisale da banane mogu biti važne za kontrolu krvnog pritiska i u prevenciji moždanog udara. U najnovijoj, naučnici ustanovili da 1.600 miligrama kalijuma smanjuje rizik od moždanog udara. Kako prosečna banana sadrži oko 500 miligrama kalijuma, to znači treba jesti tri dnevno da bi se snizio krvni pritisak i tečnost u telu bila pod kontrolom. Kada bi ljudi jeli više hrane bogate kalijumom i smanjili unos soli, broj smrtnih slučajeva u svetu smanjio bi se na godišnjem nivou za više od milion.